Vitalna sila kao osnovni princip homeopatskog pristupa lečenju opisuje duhu nalik silu koja pobuđuje život, a koja je svojstvena svim živim bićima: ljudima, životinjama, insektima, biljkama.
Haneman ju je nazvao „dinamis“. Materijalnim organizmima ona daje život. Bez te vitalne energije materijalno telo nije u stanju da funkcioniše, da obavlja fizički napor, obrađuje i izražava emocionalnu percepciju. Nemogući su bilo kakvi izrazi života, čak ni samo-očuvanje. Ova sila je instinktivna i nema sopstveni intelekt. Njena jedina svrha je da održava skladnu ravnotežu unutar zdravog organizma. Dinamis nema sposobnost da izleči.
Ovaj koncept nije nepoznat medicinskom razmišljanju i praksi. Posebno tradicionalni i alternativni pristupi lečenju u vitalnom principu vide osnovni element filozofije zdravstvene zaštite.
U osnovi tradicionalnog kineskog sistema verovanja o prirodi postojanja života, i inače tradicionalne medicinske misli, nalazi se univerzalna životna sila i životna energija nazvana „či“. Či je suštinski izvor sveg života, životna sila prirode. Sve organske funkcije dobijaju silu iz či. Či teče kroz organizam, čineći ga živim. Iako je či sačinjena od različitih oblika energije na različitim nivoima unutar tela, prema tradicionalnoj kineskoj medicini, njeno nematerijalno postojanje je ono što udahnjuje život u inače beživotne materijalne organizme.
U ajurvedi, univerzalna životna sila koja podstiče sve funkcije živog tela, poznata je kao prana ili kundalini.
U 97 kultura i kroz sve periode, vitalna energija koja dovodi telo u život je jasan koncept filozofije života. To objašnjava i pothranjuje razumevanje bolesti i lečenja. Ipak je početkom 20. veka, u zapadno orijentisanoj koncepciji medicine, ovaj princip napušten i od tada nije pronašao svoj put nazad u onome što je rođeno kao novi konvencionalni medicinski pristup.
Gde i kada je izgubljen ovaj osnovni element? On je uvek bio i ostao ustanovljen, prihvaćen i vrednovan sastavni deo tradicionalnih i alternativnih praksi.
Odbacivanje ove osobine nesumnjivo je uticalo na razvoj konvencionalne medicine i na izučavanje koje je nastojalo i još uvek nastoji da bude naučno po standardima alopatskog pristupa. U prošlosti je bilo izuzetno teško pružiti dokaze o efikasnosti alternativnih praksi jer je od njih bez izuzetka zahtevano da se dokazuju korišćenjem standarda ispitivanja koje je postavila konvencionalna medicina.
Međutim, ove metodologije ispitivanja krše najosnovnije principe tradicionalnih i alternativnih medicina. Prema njihovim zahtevima, ispitivanja tradicionalnih i alternativnih pristupa bila su i još uvek su ograničena na to da budu procenjene samo kao nedovoljne i nezadovoljavajuće.
Šta ako posledice odbacivanja vitalnog principa u samom korenu teže da zadovolje samo medicinski konceptu alopatije? Šta ako je neznanje o vitalnoj suštini ili životnoj energiji manjkavo i ako je urušilo sva istraživanja, ako je pogrešno i dovodi do pogrešne interpretacije sveg znanja koje je iz njega proizašlo? Koji je opseg uticaja na konvencionalno medicinsko razmišljanje i naučne poduhvate pronalaženja i objašnjenja bolesti, tretmana i lečenja? Gde bi se danas nalazila medicina i njena istraživanja da je taj princip ostao na snazi i da je temeljno istražen?
Ono što je važilo za istinu tokom više hiljada godina i u okviru više zdravstvenih koncepata i praksi odjednom je bilo… pogrešno, nepraktično, beskorisno? Zašto? Ko je odlučio da odbaci „prirodni zakon“ pre samo sto godina? Kako je tadašnji nov i moderan koncept lečenja mogao da postane toliko dominantan nad tradicionalnim praksama i toliko neupućen u ovaj specifičan tradicionalni princip?
Vitalna sila svakako nije jedini princip tradicionalnih praksi koji se ne uzima u obzir u konvencionalnom medicinskom razmišljanju, ali u praksi homeopatije na primer, ona predstavlja najosnovniji element koji je od velike važnosti za razumevanje bolesti i lečenja.
Nešto što je bilo tačno i prihvaćeno toliko dugo, i imalo značajan uticaj na različite drevne i tradicionalne sisteme zdravstvene zaštite, zaslužuje pažnju, zahteva da bude uzeto u obzir i dokazano.
Može se samo zamisliti gde bi danas bila konvencionalna medicina da je vitalna sila bila uzeta u obzir prilikom njenog stvaranja, u lečenju, alatkama za testiranje i naučnom okviru.
