Mala pilula, velika nevolja

Za neke je spasonosna. Za druge, prevara koja se poigrava bolesnima i ranjivima. Šta je zapravo istina o homeopatiji?

Lekari su joj neprestano govorili da je šašava. Ali Džema je znala da nešto nije u redu. Zaspala bi na sofi i nije mogla da se probudi. Viđala je neobične oblike i boje. Na poslu je imala teškoće sa pamćenjem. A ipak, svaki put kad je bila kod lekara, on joj je govorio isto: ti si samo mlada devojka koja paniči.

Naposletku, na mozgu su joj otkrili tumor koji je rastao i širio se. Probali su sa hemoterapijom. Bilo joj je loše. Kosa joj je opala tokom jednog vikenda. Da bi gledala, morala je prstima da podiže očne kapke. Dobila je invalidska kolica i štap. Creva su prestala da rade. Vid joj je bio toliko loš, da nije mogla da gleda TV ili da čita. I tako je samo ležala.

Zatim, oktobra 1995. godine, onkolog je došao do njenog bolesničkog kreveta i rekao: „Ovako stoje stvari. Možeš da ostaneš ovde, da ideš u dom za nemoćne ili da ideš kući.“ Džema je bila ošamućena i zbunjena. Pomislila je, dobro hajde da razmislim: u bolnicu idu bolesni, u dom idu umirući, a zdravi ljudi idu kući.

„Ja ću kući.“ „Dobro“, rekao je doktor. „Imaš ove pilulice i imaš Njega tamo gore. Potrudi se da lepo provedeš Božić.“ Bilo je potrebno neko vreme da Džema shvati da je to bio način na koji joj je lekar rekao da je kancer zapravo – terminalan.

Uprkos mračnoj prognozi, nastavila je da uzima „pilulice“ koje je onkolog pomenuo sa blago pokroviteljskim osmehom. Dobila ih je od homeopate koga je preporučila njena snaja – a ona ih je, u stvari, uzela samo iz učtivosti. Ali, uzimajući ih dalje, počela je da se oseća bolje. Na Božić, njeni očni kapci su se otvorili. Vratio se vid. Godinu dana kasnije, posetila je onkologa. On je zapisao u svojim beleškama: „Džema se nekim čudom oporavila. Njen slučaj će ostati misterija.“ Ipak, nije bila misterija i za Džemu, koja mi je u proteklih sat vremena ispričala svoju priču, u dnevnoj sobi svoje skromne kuće u Saton Koldfildu. Džema Hufkens veruje da te homeopatske pilulice ne samo da su joj spasle život, već su ga i promenile. Ona je sada praktičar homeopatije i kaže da godinama nije bila kod lekara.

Prema dostupnim podacima Nacionalne zdravstvene službe (NHS) i prodajnih mesta lanca prodavnica „Boots“, homeopatija je industrija koja donosi 4 miliona funti godišnje samo u Velikoj Britaniji (i 1,4 milijarde dolara u SAD). Pa ipak, Džemin lekar nije bio usamljen u svojim sumnjama. Tokom svoje čudne i prkosne 230-ogodišnje istorije, homeopatija je privlačila bes skeptika svih vrsta, od Čarlsa Darvina do Ričarda Dokinsa. Tokom protekle decenije, kampanja protiv homeopatije toliko je uzela maha da su pitanja postavljana i u parlamentu. Februara 2010. godine, Komitet za nauku i tehnologiju preporučio je prekid finansiranja, nazivajući potrošnju od 4 miliona funti godišnje „traćenjem“. Bio je uključen čak i Toni Bler, koji je rekao: „Moj savet naučnoj zajednici je da ne ulaže previše truda u bitku protiv homeopatije.“ Ali, oni jesu i čine to i dalje.

Istog februara, Džema je ispričala svoju priču u emisiji BBC Radio Five Live. Neko je taj intervju objavio na YouTube. Na snimku, svaki put kad Džema govori pojavi se gumena patka a iz njenih usta bljesne uzvik: „kvak!“. Na kraju snimka, pojavi se Džemina fotografija i poruka: „NE DAJTE SE ZAVARAVATI. HOMEOPATIJA JE BUDALAŠTINA.“

Pokazao sam Džemi štampanu sliku sa gumenom patkom preko njenog lica. Namrštila se na papir. „Koliko su oni profesionalni?“ – rekla je. „Ko su ti ljudi, toliko neprofesionalni? Da li znaš ko su oni?“ Odlučio sam da saznam.

U baru hotela „Mančester“, bleda posada anti-homeopata učtivo se opijala. To su članovi udruženja „skeptika“, veliki pokret nadobudnih aktivista i mislilaca koji se bore protiv ljudi kao što je Džema, a sve u ime nauke i razuma. Organizuju se u slobodne „ćelije“, gore-dole po državi, u kolektive poznate kao „Skeptici u pabu“ i okupljaju se na internetu kako bi sastavljali iritantne i neobično dobre blogove.

Ovog vikenda (radi se o novembru 2011. – prim. prev.), skeptici su se okupili na „QED konferenciji“ koju je organizovao Merzisajd ogranak „Skeptika u pabu“, predvođen 27-ogodišnjim direktorom marketinga po imenu Majkl „Marš“ Maršal. Kulminacija će biti masovno međunarodno homeopatsko predoziranje – akcija koja će pokušati da pokaže, što je i naziv kampanje, da „u tome nema ničega“.

Otkrivena 1790. godine od strane nemačkog lekara Samuela Hanemana (koji se kao i Džema razočarao u konvencionalnu medicinu), teorija na kojoj se zasniva homeopatija kaže da se bolest može izlečiti uzimanjem malih doza supstanci koje izazivaju slične simptome onima koji vas muče. Prema tome, ako kora otrovnog peruanskog drveta izaziva simptome slične malariji recimo, onda će male doze toga izlečiti malariju. U Džeminom slučaju, njene mnoge bolesti bile su, kako veruje, izlečene lekom Causticum. Kad sam pitao šta je Causticum, rekla je „Ovaj… to je kad ti se zapuši odvodna cev.“

Količina supstance od koje je napravljen lek Causticum, u jednoj od Džeminih pilula je neverovatno mala. U stvari, ako kupite standardnu „30C“ dozu, to znači da je aktivni sastojak razblažen 30 puta, pa ponovljeno još 100 puta. Šansa da sa pilulom unesete makar jedan molekul originalne supstance je jedan prema milijardu milijardi milijardi milijardi. Zamislite prostor ispunjen vodom koji se proteže od Zemlje do Sunca. Toliko bi trebalo vode da popijete da biste uneli jedan jedini molekul.

Zbog toga slogan Maršove kampanje insistira da „u tome nema ničega“. Homeopate to međutim negiraju, govoreći da kada razblažuju supstancu, oni je prvo mućkaju (ili „sukusiraju“), što „potentira“ vodu, što dovodi do toga da ona na neki način pamti aktivnu supstancu.*

*Nije adekvatno objašnjeno, jer postupci sukusiranja i potencizacije dovode prvenstveno do promene kinetičke energije unutar rastvora. – prim. prev.

Optužujem Marša i njegove skeptike da su zakerala. Čak i da je to skupa voda, pa šta? On odgovara slučajem australijske bebe Glorije Tomas, kojoj je sa četiri meseca starosti dijagnostikovan ekcem, a umrla je pet meseci kasnije nakon inficiranja. Njen otac, profesor homeopatije, insistirao je na lečenju razblaženim remedijama umesto konvencionalnim lekovima. Kada je 2009. godine dobio zatvorsku kaznu, sudija je za Glorijinu smrt delimično optužio očevo „arogantno insistiranje“ na homeopatiji.

„Mislim da su takvi slučajevi istinski zabrinjavajući“, kaže Marš. „Homeopatija je magija. Čarolija 18. veka. To je ono što pokušavamo da dokažemo predoziranjem. Ljudima koji bi mogli da zalutaju u Boots prodavnicu sa glavoboljom i kažu ‘Homeopatija – probaću to’, želimo da kažemo: ‘Ne postoje dokazi za homeopatiju. Nauka je završila s tim. To jednostavno ne radi’.“ Završni čin događaja bio je skeptični pevač Džordž Hrab. Dok odlazim iz kongresne sale u krevet, on predvodi bezvoljne skeptike koji pevaju zajedno sa njim: „Nećete verovati kakav sam ja skeptik/ne mogu da verujem da vi verujete u tu laž…“

Skeptik za skeptikom na QED konferenciji ponavljali su isto: „Ne postoji dokaz za homeopatiju.“ Ali, to nije baš tačno. Dr Aleksander Turnije iz Homeopatskog istraživačkog instituta mi je rekao: „To je vrlo pretenciozno. Ako razgovarate sa skepticima, oni će priznati na primer dokument poznat pod nazivom „Shang i saradnici“, objavljen 2005. godine u časopisu „The Lancet“. Njime je obuhvaćeno 110 uglednih studija homeopatije [koje su pokazale neke pozitivne efekte]. Sto deset ispitivanja! Ne možete reći da je to ništa.“

Turnije je i sam postao pristalica homeopatije dok je studirao kvantnu fiziku na Univerzitetu Kembridž i razboleo se od Epštajn-Barovog virusa, jednog oblika hroničnog umora. Kaže da ga je homeopatija izlečila. On objašnjava da je homeopatija dostupna u NHS od 1948. godine, a da je istraživanje 2007. pokazalo da je te godine šest miliona Britanaca koristilo homeopatiju i da se stopa povećava za oko 20 procenata godišnje. „Takođe, homeopatske bolnice imaju dugu tradiciju – kao ona u Londonu.“ Misli na Kraljevsku homeopatsku bolnicu, osnovanu 1849. i preimenovanu u „Kraljevska londonska bolnica za integrativnu medicinu“. U njoj su na raspolaganju komplementarna lečenja, uključujući homeopatiju, uporedo sa konvencionalnom medicinom.

Jedan lekar opšte prakse sa kojim sam razgovarao priznaje da postoji „institucionalna pristrasnost“ u vezi sa homeopatijom, ali se slaže sa nesumnjivo moćnim placebo efektom – „čak i lek dobijen od običnog lekara ima takav efekat“, kaže on. Na kraju, ipak, za njega „balans dokaza još uvek nije dovoljan“ za korišćenje homeopatije.

Kontaktirao sam Danu Ulman, homeopatu koji je postao glavni zastupnik u SAD, da otkrijem kako on gleda na skeptike. (Jedan od njih mi ga je opisao kao „odvratnog“.) „Neki od njih su promoteri ‘big farme’ [pioni], dok su drugi samo pogrešno informisani“, kaže Ulman, telefonom iz Berklija, Kalifornija.

Pitam Ulmana o Lancet dokumentu koji je pomenuo Turnije. Tim sa Univerziteta Bern u Švajcarskoj, predvođen profesorkom Aijing Shang, pokušao je da konačno odgovori na pitanje da li homeopatija deluje ili ne, obavljanjem meta analize koja u suštini spaja rezultate velikog broja studija u pokušaju da pronađe KONAČNI ODGOVOR. Dobijena studija od tada postaje slavna.

Tim je započeo istraživanjem homeopatije koje je uzelo u obzir placebo efekat – koji je od svih priznat kao veoma moćan i može da iskrivi rezultate svakog medicinskog ispitivanja. Završili su sa 110 studija koje su posmatrale efekat homeopatije na niz zdravstvenih stanja. Njih su upoređivali, gledajući ista stanja, izuzimajući korišćenje konvencionalnih lekova. Prvo, analizirali su oba dokumenta posebno. Utvrdili su da su i konvencionalna medicina i homeopatija pokazale pozitivne efekte veće od placeba. Jednostavno rečeno, obe su delovale. Zatim su gledali kvalitet istraživanja. Utvrdili su da što je bolji bio kvalitet studije, rezultat za homeopatiju je bio lošiji. Na kraju, izdvojili su osam studija koje su bile najvišeg kvaliteta.

Zaključili su da su dokazi za homeopatiju „slabi“ i „kompatibilni sa idejom da su klinički efekti homeopatije placebo efekat“. Shang i saradnici su u suštini utvrdili da što je bolje istraživanje, veća je verovatnoća da homeopatija nije ništa više nego placebo. To je objavljeno uz uvodni naslov: „Kraj homeopatije“.

„Ha, ha, ha!“, kaže Ulman preko telefona. „Smejem se skepticima koji koriste Shang kao svoj najjači dokaz.“ Ulman kaže da su Shang i saradnici iz misterioznih razloga ignorisali nekoliko istraživanja koja su pokazala snažne efekte homeopatije. Kaže da je naknadna studija optužila Shang za „post hoc analizu“ – prikupili su dokaze a onda ih na lukav način preokrenuli da homeopatiju dokažu kao pogrešnu.

On kaže da neka od istraživanja nisu imala za cilj da na prvom mestu pokažu da li homeopatija deluje. Umesto toga, to su bile istraživačke „pilot studije“, sprovedene da isprobaju kreiranje predložene potpune studije. A Shang je ipak negativne rezultate pilot studija uzela kao konačne.

Na kraju, Ulman osporava tvrdnju Shang da će veća studija biti kvalitetnija. Kaže da se to oglušuje o osnovne principe homeopatije. Kada se obratite homeopati, on sa vama razgovara sat vremena i razmatra sve vrste očigledno nepovezanih činjenica pre nego što odluči šta će vam prepisati. Ulman kaže da ovaj proces „individuacije“ znači da su male studije tačnije, jer je verovatnije da su one te u kojima homeopata ostavlja dovoljno vremena kako bi dao odgovarajući lek.

Kada ove pritužbe pomenem Endi Luisu, autoru popularnog skeptičkog bloga „Kvakometar“, on veselo a ipak tužno uzdahne. Ali na Ulmanovu pritužbu da su bile obuhvaćene istraživačke „pilot“ studije, Endi priznaje: „Da, velika većina studija o homeopatiji bile su pilot studije. Mislim da kriterijumima uključivanja to nije uzeto u obzir.“ Da li bi otišao toliko daleko da kaže da je Ulman u pravu? „Dana nikad nije u pravu. Zato, ne. Ne bih išao toliko daleko.“

Trebalo mi je neko vreme da shvatim ono što sada smatram istinom o homeopatiji. Bio sam u Shang šipražju, pokušavajući da pažljivo razumem sve što mi je Ulman rekao, kad sam iznenada pomislio: ako homeopatija deluje, zar to ne bi trebalo da bude očiglednije? Ako je zaista imala moć da izleči tako uznapredovao kancer kao Džemin, zar onda ne bismo videli, u istraživanjima, jednim za drugim, značajne pobede za homeopate? Nauka se kreće napred koncenzusom. Neizvesne tvrdnje podržane marginalnim rezultatima ne mogu i ne bi trebalo da dovedu do promene stavova institucije. Skeptici ipak greše kad kažu da za homeopatiju „ne postoje dokazi“. Postoje dokazi. Ali ima mnogo boljih dokaza koji govore da ne deluje.   

Meni je jasno da je Džemin oporavak misterija. Ali njena priča pokazuje da će za nas, nesavršene ljude, lično iskustvo uvek nadvladati suvoparne naučne analize. I zaista, dok me je ispraćala tog popodneva, postavio sam Džemi poslednje pitanje.

Ako bi te Bog sad postavio tu da sedneš i rekao: „Homeopatija je besmislica“, da li bi mu poverovala?

Odgovorila je kao iz topa: „Ne.“

Vil Štor

Izvor: http://www.telegraph.co.uk/news/health/alternative-medicine/8913820/Little-pill-big-trouble.html