Maja 2012. godine na konsultaciju mi je došao mladić: 25 godina; bavi se molerskim radovima; živi sa majkom; otac je umro (od nekih komplikacija sa pankreasom).
Uzimanje slučaja produženog kašlja
Opservacija: visok, prosečne konstitucije; hoda i sedi povijenih ramena. Ponaša se srdačno, sve vreme se osmehuje. Uprkos otvorenom ponašanju, primećujem nelagodnost na početku razgovora.
Došao je zbog kašlja, koji traje više od šest meseci, neprekidno.
Ovako je opisao tegobu:
To je tako snažan kašalj, da me od njega zabole stomačni mišići. Imam osećaj da su mi pluća puna nečega što želim da izbacim. Ponekad mi se od tog kašlja povraća. Mislim da bih mogao da ispovraćam pluća, da izbacim to kao neko strano telo. Imam osećaj da mnogo tog sekreta imam u plućima, ali ne uspevam da ga izbacim. Šlajm je beo i penušav, kao pljuvačka, i lepljiv. Tokom tog kašlja osetim i stezanje u grlu. U stvari, taj kašalj imam svaki put kada ustanem posle ležanja, ne samo ujutro. Ako preko dana odspavam, posle ustajanja se isto dešava. Imam osećaj da se to nataloži u grudima dok ležim. Tokom ležanja nemam nikakve probleme, niti me kašalj budi. Dok ležim, sve je u redu. Jedno pet minuta posle ustajanja, kašalj počne i postepeno se pojačava; traje oko pola sata, prestane sam od sebe ili zato što uspem nešto da izbacim, postepeno prestane. To unutra u plućima osećam fizički kao neko strano telo, nešto što ne pripada mom organizmu i on se bori da to izbaci.
Tri godine ranije, nekoliko dana je imao visoku temperaturu i jako preznojavanje, zbog čega se obratio lekaru. Tom prilikom, dijagnostikovana je vanplućna tuberkuloza i voda u levom plućnom krilu. Ovako je opisao taj period:
Bilo je proleće, kao sada. Slično vreme je bilo. Bilo je dosta kiše, radio sam po kiši. U to vreme sam mnogo radio, po ceo dan. Imao sam dva posla. Bio sam mlađi, poneo me je neki novac. Nisam se čuvao, mnogo sam se iscrpeo. Radio sam sa hemikalijama, u prašini, na vlažnom, na promaji. Bio sam po ceo dan mokar. Mislim da sam se zato razboleo, mada mi je lekar rekao da to nije razlog.
Posle izlaska iz bolnice, povremeno je osećao bol u zadnjem levom rebarnom delu leđa, tamo gde je Rtg snimak pokazao senku.
Nos mu je stalno zapušen. Nekoliko meseci unazad, poslednjih nekoliko dana i dok leži.
Ponekad ga boli glava:
Ponekad me zaboli glava, pozadi, a ponekad i napred. Zavisi koliko se iznerviram. To se dešava 1–2 puta mesečno. Nervozan sam kada nema posla. Ja zimi nemam posla. Sada je sve u redu. Nervozu krijem od drugih, bar se trudim, najviše od majke. Verovatno zato što razmišljam više o drugima nego o sebi. Kao da sebe stavljam na poslednje mesto.
U detinjstvu je bio slabog zdravlja. Sa manje od godinu dana starosti je imao zapaljenje pluća.
Smeta mu promaja. Kada je izložen promaji, odmah oseti bol u grudima.
Žali se na preterano znojenje ispod pazuha, koje je prisutno i kada mu je hladno. Ponekad mu znoj curi niz bok.
Tokom razgovora je lomio prste, da puknu. Kada sam ga pitala, da li to često radi, rekao je: „Ne, samo kad sam nervozan.“ Na pitanje, zašto je sada nervozan, rekao je: „Ovo mi je novo, a i zato što primećujete sve te sitnice.“
Na pitanje zašto su mu ramena povijena, odgovorio je:
Tako mi je lakše da hodam. Kada se ispravim, osećam se zategnuto i nekako sam napet.
Oseća veliku žeđ, posebno uveče, i uvek pored sebe ima čašu sa vodom. Čak i noću drži pored kreveta čašu vode, iako se ne budi da bi pio. Pije vodu sobne temperature, u malim gutljajima – „kao da degustiram“.
Posle bolesti, tri godine unazad, počeo je intenzivno da vodi računa o tome šta jede i pije. Prestao je da pije gazirana pića, jede uglavnom neslanu hranu iako je ranije voleo veoma slano.
Mnogo pazi da se ne prehladi. Ako počne kiša, odmah ulazi unutra. Ne podnosi od tada da bude u mokroj obući.
Veoma je pedantan. Posebno vodi računa o higijeni. Često pere ruke. Oseća gađenje pri pomisli da koristi tuđu čašu ili pribor za jelo.
Neraspoložen je pred kišu, posebno kada je sparno. Tada i otežano diše. Čim počne da pada kiša, bolje mu je. „Kao da kiša počne da gasi tu vrelinu vazduha.“
Još neki simptomi ili senzacije pred kišu? Sparno vreme?
Uglavnom leti. Sparno: kao ljudi koji imaju astmu, mada ja nikada nisam imao gušenja, ali znam iz priče kako to izgleda. U grudima osećam težinu od sparnog vazduha. To je možda neka pojačana nervoza. Osećam je recimo u stomaku, kao kucanje u želucu.
Veoma je saosećajan, čak i u odnosu na ljude koji mu nisu bliski. Omiljen je u društvu, smatraju ga dobrim prijateljem i osobom od poverenja. On, ipak, ima samo nekoliko prijatelja sa kojima može da podeli ono što oseća. Lako zaplače dok gleda film, ako u njemu ima jakih emotivnih scena, posebno kada su tužne ljubavne priče u kojima neko umire, i ima kajanja. Ne podnosi neiskrenost, u tim situacijama oseća ljutnju. Ne podnosi nepravdu.
Snovi su uvek lepi i prijatni.
Strahovi?
Plašim se zmije! Ako bih je video, ne bih se toliko plašio, ali kada sam napolju, negde u travi, plašim se da bi mogla da bude tu negde. Ne plašim se više ničega. Pošto radim na visini, kada neko treba da radi gore, prvi se javljam. Plašim se crne mačke kad mi pređe put.
Životinje?
Volim životinje, posebno pse. Mačke su mi nebitne. Mrzim pacove – ljigavi su i zarazni.
Pacovi, zaraza?
Inače sam pedantan. Redovno perem ruke i znači mi higijena. Vodim računa o tome da čaša iz koje pijem bude čista. Ne mogu da jedem iz tuđeg tanjira ili priborom kojim je neko već jeo. Ne znam, vidim da nekim ljudima to nije bitno. Meni jeste. Kad vidim da neko uzme prljav tanjir ili čašu, gadno mi je.
Na kraju razgovora je rekao samoinicijativno: Kada sam tada bio bolestan, neko vreme posle toga sam baš dosta pazio, da se ne prehladim, da ne pokisnem, ni slučajno da mi čarapa bude mokra na nozi i slično. Drugovi su me zavitlavali, kad počne kiša: gde ćeš, da se ne istopiš možda? Vremenom sam prestao toliko da brinem i sada ne vodim toliko računa o svemu. Ipak sam tamo u bolnici video svašta, ljudi su umirali.
Analiza
Iz razgovora sam dobila pretežno fizičke simptome sa nekim modalitetima. Svako zalaženje dublje u emocije, odnose sa majkom, vraćanje u situaciju očeve smrti, završavalo se lakonskim odgovorima.
Odnosi sa majkom, jer je rekao da ga glava zaboli uglavnom kad se zbog nje iznervira?
Nasmejao se i rekao: „Pa znate, majka k’o majka.ׅ“
O odnosima sa sestrom: „Super su odnosi.“
Odgovore u vezi sa prijateljima sam izvlačila potpitanjima.
Da li ima devojku i nešto u vezi sa tim: „To je pitanje o kome muškarci ne vole da govore.“
Moje zapažanje posle razgovora: Sve vreme se vrpolji na stolici i vrlo mu je neprijatno. Kao da strahuje od sledećeg pitanja. Na pitanja uglavnom odgovara sa „ne znam“. Jedva mi daje objašnjenja, čak i opise bolova. Sve vreme imam utisak da očekuje od mene neprijatno pitanje i da jedva čeka da ode. Kao da ne želi da mi kaže, iako je došao po pomoć.
Diferencijalna dijagnostika
U užem izboru lekova su bili Phos, Sulph, Ars i Lach. Svi pokrivaju njegove simptome kašlja u većoj ili manjoj meri.
Phos i Ars se nalaze u Chest; tuberculosis; lungs; fever, with
Phos, Sulph i Ars u Chest; tuberculosis; lungs; perspiration, with
U svim uzetim rubrikama pod Expectoration nalaze se sva četiri leka.
U: Mind; fear; disease, of; contagious, epidemic, infection nalaze se Sulph, Lach i Ars.
Stidljiv, rezervisan a istovremeno voljan da sarađuje i detinje iskren; društven; više on od poverenja drugima nego oni njemu; sentimentalan; osetljiv prema majci; izrazita sklonost ka plućnim bolestima.
Preskripcija: Phos 30C, vodeni rastvor, split doza
Praćenje
Kontrola, 10 dana posle uzimanja leka:
Dva dana posle uzimanja leka kašalj se smanjio za 50%. Ujutro posle ustajanja počnem da kašljem, ali to traje najviše 10-ak minuta i nema onog naprezanja ni osećaja kao da ću da iskašljem pluća. Sada prilikom kašlja osećam onaj bol u rebrima pozadi. Nos mi je manje zapušen. Nekoliko dana posle uzimanja leka, budio sam se ujutro mokar. To je ličilo na preznojavanje u onom periodu kada sam se razboleo. Sada toga više nema. Smanjila mi se ona potreba da svaki čas pijem vodu. Sada je pijem dosta manje nego pre leka, ne stoji mi čaša pored kompjutera i kreveta. Manje se znojim ispod pazuha, dosta manje. Nisam bio neraspoložen tokom sparnih dana.
Danas sam baš raspoložen, valjda zbog sunca.
Imao sam potrebu da popijem one preostale 3 kuglice. (Zašto?) Da bi mi ovo skroz prošlo.
(Kada sam mu davala lek): Za šta mi to sada dajete? Je l’ isto za kašalj?
Opservacija: Sve vreme je nasmejan, pravi šale, insinuira u vezi sa mojim pitanjima. Deluje kao da mu sve ovo nije jasno i kao da i dalje strahuje zato što moja pitanja zalaze dalje od fizičkih tegoba, ali je očigledno da prihvata jer vidi da mu je mnogo bolje. Generalno je mnogo opušteniji nego na prvoj konsultaciji.
Phos 200C, vodeni rastvor, split doza
20 dana kasnije:
Kašalj je potpuno prestao, ali je u međuvremenu pao sa skele na kojoj je radio. Pri padu je slomio tri rebra. Potražio je moju pomoć odmah po izlasku iz bolnice, zbog bolova u rebrima.
Prvo Arn 200C, nekoliko dana kasnije Phos 200C, jedna doza
Napetost i bolovi u povređenom delu su se značajno smanjili. Rekao je da ne sme ni da zamisli kako bi podneo ove bolove, koji su ga presecali pri svakom dubljem udisaju, da nismo izlečili kašalj.
Malo kasnije, otišao je na letovanje. Kašalj je potpuno prestao. Od prve preskripcije prošlo je manje od dva meseca.
Sada, više od sedam godina kasnije: napadi kašlja se nijednom nisu ponovili. Oženjen je već nekoliko godina. Zadovoljan životom.
