Uvod
Slučaj izlečenih bradavica, sa osvrtom na to kako homeopata može da pogreši zbog sopstvenih predubeđenja.
U ovom tekstu dajem sažet primer jednog lečenja u kome sam se spotakla o svoja predubeđenja. To naravno ne bi smelo da se dogodi, ali se događa.
Kao homeopate, nikada ne smemo da izgubimo iz vida glavnu tegobu i stalno moramo da se ‘vrtimo’ oko nje, o čemu je već pisano: glavna tegoba tj. ono što treba izlečiti – za tog čoveka, to je najvažnije pitanje i nikada se ne sme izgubiti iz vida. Čak i ako je to naizgled trivijalna fizička tegoba, to je ono zbog čega osoba dolazi kod vas. Šta god da je osnovni uzrok ili poreklo tegobe, to je neko čija je vitalna sila stvorila simptome, specifične za tu osobu.
Na svu sreću, mi se bavimo savršenom medicinom, pa iako homeopata može da pogreši, homeopatija je nepogrešiva. I još nešto, važnije od dokazivanja nepogrešivosti: homeopata pogreši, ali ne nanese štetu. Takođe, veoma važno za ovaj slučaj je da se greška nije dogodila u postupku uzimanja anamneze i određivanja leka, već u proceni važnosti simptoma.
Uostalom, pročitajte i zaključite sami.
Slučaj bradavica na šakama
Krajem avgusta 2016. pozvala me je majka 17-godišnjeg momka koji ima bradavice na šakama. Rekla sam šta mislim, blago sugerišući da ako dečko nema neke druge zdravstvene probleme, možda mu lečenje nije potrebno. U razgovoru sam saznala da imaju lepa iskustva sa homeopatijom, ali se homeopata nalazi u drugom gradu. Odlučila sam da primim slučaj samo zato što mi je rekla da će otići tamo ako ne mogu da ih primim, pa da ljudi ne bi putovali i trošili i vreme i novac. Lično nisam bila mišljenja da je dečku potrebno lečenje. Kakva glupa greška!
Uzimanje slučaja se odvijalo u prisustvu majke, jer je klijent rekao da mu je svejedno i da nema šta da krije. Ispostavilo se da nije baš tako, što se neretko dešava, pa sam imala priliku da budem svedok male drame otkrivanja, neverice i čuđenja. Bilo je i suza.
Rezime uzimanja slučaja
Sve je od početka trudnoće do sadašnjeg trenutka bilo u redu. Zdrav momak! Ali, majka pomene neke strahove koje je imao pre desetak godina. Dečko otvoreno ispriča o svemu, a ja shvatim da su bradavice mačji kašalj u odnosu na tegobe koje ima vezano za strahove. Prepisala sam Arsenicum LM/01.
Kratak tok prve faze lečenja
Na samom početku lečenja, imao je simptome kašlja i bola u grudima zbog kojih je podvrgnut detaljnim ispitivanjima srca i pluća, da bi se ispostavilo da je sve u redu. Malo su se pojačali strahovi pa se telo uzburkalo na fizičkom planu.
U naredna dva meseca polako se smanjivao intenzitet strahova i nesigurnosti i nesanice, povezanih sa njima. Izgubio se simptom koji je dao prilikom uzimanja slučaja da uveče često ne može da zaspi jer razmišlja o tome da li će se probuditi. Rekla sam da prestane sa uzimanjem leka.
Ali, bradavice!
Meni nebitne. Njemu bitne. Malo se u početku smirile i smanjile, više nije dolazilo do upala, ali se nisu izgubile. Pratila sam povremeno i čekala, ne očekujući više ništa posebno.
Krajem decembra došao je da uzme lek za majku. Pravo iz škole, sa drugom. Stajali smo, on pomene bradavice, malo mu neprijatno od druga, a ja razvezem priču: te će bradavice same da prođu; ima da nestanu u narednih godinu-dve, sve ti je to povezano sa hormonima i sa razvojem; bitno je da si ti zdrav, normalno živiš, mani me se sa bradavicama a i ne izlaži roditelje nepotrebnim troškovima. I sve to izgovorim pred drugom!
Te večeri me je pozvala majka da mi kaže da ona razume poentu, ali dete se malo razočaralo, pa ako bih mogla ipak da se pozabavim njegovim bradavicama.
Tek tada sam shvatila šta sam uradila. I šta sam mogla da napravim.
Proučim slučaj otpočetka. Prepisani lek pokriva bradavice, ali ih nije rešio. Rešio je strahove. Ja sam mislila da je to esencijalno. I bilo je važno. Samo što nije rešen problem zbog koga se došlo kod mene. Za preostale simptome prepisala sam lek Thuja 30C, jednom nedeljno i rekla da mi se javi za dva meseca.
Došao je mesec dana kasnije, ponovo zbog leka za majku. Pitam ga kako je, kako škola. Već je trebalo da krene od mene, kad upitah za bradavice. On skine rukavice i kaže: „Nema ih.“ Nije mogao tačno da se seti, ali neke dve nedelje pošto je počeo da uzima lek, primetio je da su se smanjile a onda su tokom nekoliko dana nestale.
Dečko sav ozaren, ja radosna, slavim homeopatiju i pitam sebe: koji deo Hanemanove definicije „nepristrasni posmatrač“ nisi shvatila?
Ovo je napisano osam meseci od našeg poslednjeg viđenja. Bradavice se više nisu pojavile. Ni strahovi!
Od tada je prošlo više od četiri godine. Da je trebalo, javio bi se. Očigledno nije.
A moglo je da se završi njegovim razočaranjem i možda se zbog toga kasnije u životu ne bi okretao homeopatiji, a roditelji su mu već bili stvorili dobar osnov. Na sreću, nije. Ja naučih tada još jednu važnu lekciju, na veoma bezbolan način.
Homeopata može da pogreši. Homeopatija je nepogrešiva.
