Na Međunarodnoj konferenciji o primarnoj zdravstvenoj zaštiti, održanoj u Alma Ati, Kazahstan, 1978. godine usvojena je Deklaracija (The Alma-Ata Declaration) u kojoj je SZO, između ostalog, zvanično preporučila saradnju konvencionalne medicine sa tradicionalnim medicinskim sistemima. Tada su data i jasna uputstva o načinima uspostavljanja te saradnje. Slogan Deklaracije je bio „Zdravlje za sve do 2000“.
U Deklaraciji je data nova definicija zdravlja: „Zdravlje je stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti ili slabosti.“
Ovih nekoliko elemenata konferencije u Alma-Ati dovelo je do žestokih reakcija od strane institucija konvencionalne medicine, kao i mnogih lekara pojedinačno. Reakcije je izazvala i nedvosmislena preporuka o potrebi za saradnjom konvencionalne medicine sa tradicionalnim medicinskim sistemima koji su do tada u Zapadnom svetu nipodaštavani, izvrgavani ruglu i proglašavani posledicom neprosvećenosti i zaostalosti. Saradnja je počela krajem 70-ih godina 20. veka i nije se svuda podjednako razvijala, ali je u čitavom svetu zaživela u nekoj meri.
Neka pitanja u svetu medicine su još uvek goruća i s vremena na vreme pokreću diskusije koje se često rasplamsavaju u neku vrstu rata između konvencionalne i holističkih medicina. Ti uslovno rečeno sukobi nisu u svemu loši, jer se stvari stalno pomeraju, što je u interesu svih nas.
Ono što posebno želimo da istaknemo je definicija zdravlja koja kao da je preuzeta direktno od Hanemana, gde on u svom „Organonu umetnosti lečenja“ ili „Organonu medicine“, u aforizmu 9 kaže sledeće: „U zdravom stanju čoveka duhovna vitalna snaga, dinamizam koji oživljava materijalno telo, vlada neograničenim uticajima i održava sve delove organizma u savršenom, harmoničnom, zadivljujućem delovanju vezano i za senzacije i za funkcije, tako da naš razum obdaren rezonovanjem, može slobodno da primeni ovaj zdravi instrument življenja u više svrhe našeg postojanja.“
