Biti homeopata–propisivač jedan je od svētih poslova koje čovek može da nauči i obavlja. Ova svēta profesija je kombinacija treninga, nauke i umetnosti. Jedan od najboljih kvaliteta propisivača je veština opažanja, što je zaista težak zadatak koji zahteva mnogo prakse. Haneman je terao svoje studente da vežbaju nepristrasno razmišljanje kroz proučavanje matematike, razvijanjem sposobnosti za opažanje sitnica, proučavanjem istorije prirode, a kad je moguće i da se bave umetnošću crtanja sa ciljem izoštravanja vida, za što preciznije opažanje.
Kao veliki propisivač dr Haneman nas, kako je sam govorio, uči da „određivanje pravog leka, koje je remek delo umetnosti, nije najsloženiji posao. Totalitet simptoma je jedini aspekt bolesti koji je dat na uvid umetniku lečenja; to je glavni deo bolesti koji lekar može i mora da zna, za potrebe lečenja.“
Dr Haneman nije postao veliki propisivač samo zato što je bio Haneman ili zato što je znao napamet mnogo remedija, već posvećivanjem mnogo pažnje i vremena istraživanju. Dr C. Pešije, Hanemanov sledbenik, 1832 je zapisao: „Haneman pažljivo i temeljno upisuje totalitet simptoma, ili čitave grupe pacijentovih pritužbi. Kada kompletira dosije, simptomi bolesti su veoma pažljivo uređeni tako, da odgovaraju indikacijama leka koji on smatra najprikladnijim za slučaj; ali u donošenju zaključka on se ne oslanja niti na svoju memoriju niti na dugogodišnje iskustvo, već je pred njim sve vreme Materia Medica. Kako on tako postupa sa svakim pacijentom, možemo lako da zapazimo da je sve njegovo vreme u potpunosti i neprekidno posvećeno proučavanju istorijata njegovih konsultacija.“
U tom smislu Haneman je sam rekao kako je „lako u nečije pamćenje usaditi određeni broj preskripcija, koje lekar treba samo da prizove u sećanje pored bolesničke postelje pacijenta, kako bi na komad papira pribeležio ovo ili ono. To zahteva jedva dva minuta. Na taj način možete prepisati lekove desetinama pacijenata i otarasiti ih se za neverovatno kratko vreme. Ali homeopatski lekar mora da se prihvati težeg zadatka, da se raspita o svim okolnostima i stanjima pacijenta, kako bi mogao da odabere odgovarajuću remediju; … za to vreme običan lekar može da obavi prepisivanje lekova za tri puta više pacijenata. Ipak, homeopata pacijentu pomaže za kraće vreme nego alopata.“
Da bih pokazao kako se Haneman strastveno posvećivao svojoj praksi, želim da vam predstavim dva od više hiljada svedočenja – o dva zasebna slučaja.
Prvo svedočenje:
„Zovem se Everest. Moja ćerka stara četiri godine je umirala; lekar nam je rekao da je nepovratno izgubljena. Njena majka i ja smo je posmatrali, stojeći pored kolevke, možda poslednji put. Želeli smo da imamo nešto za uspomenu na drago malo stvorenje koje smo već oplakivali, i zatražili smo od slikara Amorija Duvala, da dođe i napravi njen portret. Amori je rekao: „Ako vaš lekar kaže da je slučaj vašeg deteta beznadežan, zašto ne isprobate novi medicinski sistem; zašto ne pošaljete po doktora Hanemana?“ Naš prijatelj, Gubo, na to je odmah rekao: „U pravu je. Idem da vam dovedem Hanemana.“
Otišao je i zatekao dvadeset pacijenata u čekaonici. Poslužitelj ga je obavestio da mora da sačeka red.
„Čekajte,“ – zavapio je Gubo – „ćerka mog prijatelja umire, doktor mora odmah da pođe sa mnom.“
„Doktore,“ – rekao je, obraćajući se Hanemanu, „znam da je ovo suprotno vašim pravilima, ali morate sve da ostavite i pođete sa mnom. Radi se o ljupkoj, maloj devojčici staroj četiri godine, koja će umreti ako ne dođete. Ne možete dozvoliti da umre. To je nemoguće.“ Neodoljiv šarm njegovog ponašanja je prevladao, kao i uvek, i Haneman je pošao sa njim.
Haneman, koji je tada imao osamdeset godina, ušao je u kuću snažnim koracima i došao do kolevke, bacio prodoran pogled na dete, raspitao se o pojedinostima njene bolesti, ne skidajući pogled sa pacijentkinje. Zatim je njegove obraze oblilo rumenilo, vene na čelu su mu nabrekle, i uzviknuo je ljutitim glasom: „Bacite kroz prozor sve one lekove i bočice koje tamo vidim! Iznesite kolevku iz ove sobe. Promenite posteljinu i jastuke, i dajte joj da pije vode koliko želi. Ono što je ubija je ova atmosfera i oni lekovi.“
Haneman je došao ponovo te večeri; došao je i narednog dana i počeo da joj daje svoje lekove, i svaki put bi rekao samo: „Još jedan dan je dobijen.“ Osam dana kasnije, verujte, moja ćerka je bila spasena.“
Haneman je uvek smatrao da su pojačana ishrana, zdrav vazduh i vežbe, zajedno sa razonodom uma, neophodni, a da svi znaju njihovu moć i umeju da ih primene.
Drugo svedočenje:
„Zovem se dr Julius Egidi, poznat sam alopatski lekar i vojni hirurg. U jesen 1830. godine, ispao sam iz vozila i teško povredio rame. Tokom nekoliko nedelja, periodično sam imao veoma jake bolove od ramena do lakta, i postepeno sam sve manje mogao da koristim ruku, a osećaj paralize i težine se svakodnevno povećavao; svaki, i najmanji pritisak na povređeni deo izazivao je neizdržive bolove; rame i zglob lakta počeli su da otiču.
Kada sam iscrpeo svoje medicinsko znanje, stavio sam se pod nadzor nekoliko najuglednijih kolega; ali i nakon godinu dana pomenuti simptomi su i dalje bili prisutni, čak ozbiljniji nego ranije.
U krajnjem očajanju jer nisam osećao nikakvo olakšanje od alopatskih lekova, potpuno sam odustao od svih medicinskih tretmana, a moje stanje se iz dana u dan pogoršavalo. Odlučio sam da konsultujem Hanemana.
Dr Haneman je rekao da sam verovatno imao neku eruptivnu bolest, koja je bila potisnuta, ali ne i izlečena. Nakon Hanemanovog lečenja, mogao sam relativno lako da podignem ruku i da savijem i ispružim lakat; otok zgloba je potpuno nestao, kao i svaki bol; i od tada do danas (osam godina), više nisam imao ni najmanje pogoršanje.
Posle tako briljantne potvrde u mom ličnom slučaju, sa žarom sam se prijavio za izučavanje i praktikovanje homeopatije, i bio izdašno nagrađen čestim svedočenjima najbržim i trajnim izlečenjima najopasnijih i duboko ukorenjenih bolesti.“
Kao što sam pomenuo, ovo su samo dva kratka primera kako je Haneman bio posvećen veliki propisivač, a on je to najbolje objasnio rečima: „Iskoristimo sva sredstva kako bismo lečenje učinili najsavršenijim mogućim.“
Kao i uvek, mogu da kažem samo: Bog blagoslovio homeopatiju!
Iman Navab
