Često me klijenti pitaju o prognozi lečenja, što mi je potpuno razumljivo. Doduše, često pomislim i: „Je l’ ste pitali to i ove druge lekare; da li ste ikada pitali svog lekara zašto vas nije izlečio a popili ste ili izmazali ili uturili u sebe na drugi način gomile preparata; da li ste sebe zapitali ikada zašto godinama pijete iste lekove a i dalje ste bolesni?“.
Svašta mi padne na pamet. Ponešto od toga kažem, ponešto ne, u zavisnosti od svoje procene: da li je to u interesu lečenja? Ne deluje na svakoga isto. Kao što lek pažljivo odaberem prema totalitetu simptoma i sveukupnoj individualnosti klijenta, tako isto od prvog razgovora zauzimam stav.
Elem, klijenti me pitaju kako procenjujem njihovo stanje prema dijagnozi, da li sam imala iste ili slične slučajeve (prvenstveno misle na dijagnozu), za koje vreme mislim da ću ih izlečiti, da li je njihov problem rešiv. Na neka pitanja odgovorim odmah i precizno, za neka objasnim da ne mogu tog trenutka da dam kompletnu prognozu, ali uglavnom znam koji stepen poboljšanja mogu da očekujem i za koje vreme. Često dosta precizno procenim koliko vremena će biti potrebno za poboljšanje, koji stepen poboljšanja, i kojih simptoma. Ne možete da ne znate! Možete da ne znate nešto, ali ne možete da ne znate ništa, čak i ako vam pitanja postave pre uzimanja slučaja – anamneze.
S obzirom da je ova medicina… pa, takva kakva je, a pritom mislim na to da je individualna, detaljna, zadire duboko u vreme, ličnost, simptome, što bi rek’o narod „u sitna crevca“, a ljudi su skloni da se vezuju za terapeuta, u mojoj praksi je uobičajeno da klijenti od samog početka razviju odnos dubokog poverenja. Do sada sam imala vrlo malo slučajeva nepoverenja. Dolaze ljudi sa nepoverenjem prema ovome čime se bavim. Zašto, možda se neko pita. Zašto uopšte dođe ako ne veruje? Pa zato što su očajni. Dakle, dođu ponekad sa nepoverenjem prema homeopatiji, koje je posledica raznih stvari. Ipak, posle tog prvog intervjua, meni veruju. Tako bude situacija „ne verujem u to što radiš, ali nekako verujem u tebe“. To je sjajna pozicija!
Naravno, moj posao nije da kod čoveka razvijem poverenje u mene, već da ga izlečim. Može on da ne veruje koliko hoće ili neće, moj posao je obavljen kada konstatujem da je on dobro, makar pričao da „nije od toga“ (čuli smo mnogo puta). Do svega toga dolazi kad posao radite onako kako treba, kako je ispravno, prema svim osnovnim postulatima nauke i medicine kojom se bavimo, sa ljudskošću i odgovornošću koju ona sa sobom nosi, empatično a nepristrasno, tragajući za sitnim i skrivenim detaljima ali tako da se čovek ne uplaši. Zadirete negde gde ni on sam ne želi da ide, u neke stvari koje nikad nikome nije rekao a vama su neophodne da biste mu pomogli.
Šta tada radim? Zamislim da ga hvatam za ruku i polako i nežno ga povedem, sve vreme mu dajući do znanja da ćemo tuda ići zajedno i da ću u svakom trenutku biti tu za njega, kao podrška, kao sestra i otac i majka i neko najbliži, i da ću stati i vratiti ga ako vidim da mu je previše teško. A za sve to vreme, moram da ostanem fokusirana i dok ih gledam kako plaču (dogodilo mi se par puta da umalo nisam zaplakala zajedno sa klijentom), istovremeno saosećam i zamišljam, i skoro da sam u njihovoj koži, duši i umu, a opet sam neko ko sa strane to posmatra.
Zašto sam sve ovo podelila sa vama, čitaocima, bilo da ste homeopate ili ne? Ako si homeopata, onda znaš o čemu govorim i nadam se da ti moje reči znače nešto, kao esnafsko saosećanje. Ako nisi, pružam ti priliku da malo zaviriš u naš svet, da probaš da razumeš i nadam se da ti to nešto znači.
A poenta je ova izjava Vilijema Oslera, oca moderne medicine, koji je buduće lekare učio zdravom načinu razmišljanja, etici i filozofiji lečenja:
„Jedan od prvih zadataka lekara je da obrazuje ljude da ne uzimaju lekove.“
Postao mi je običaj da na pitanje klijenta sa početka ovog teksta odgovorim: „Da se razumemo: ja jedva čekam da vam vidim leđa! Ali ne zato što mi se ne sviđate ili što ste „težak slučaj“ ili da vam uzmem pare i da vas se ratosiljam. Ja jednostavno želim da vam što pre bude dobro i daću sve od sebe da vas izlečim na najlakši i najbrži način, i da vas onda ne vidim dugo, dugo, jer će to značiti da ste dobro.“
Ljudi to savršeno razumeju.
