Korona virus 2020. – 5

Uvod

Iako može delovati da kao i većina medija prenosimo alarmantne podatke o epidemiji COVID-2019, naša namera je upravo suprotna.

Ukoliko nas redovno pratite i čitate tekstove redom kojim ih objavljujemo, steći ćete realniju sliku o trenutnoj situaciji. U sadržajima koje vam ovde donosimo, možete videti širu sliku sveta u svetlu nove epidemije.

Bilo da ste zdravstveni radnik, bilo kog medicinskog sistema, ili želite da se bolje informišete kako biste se lakše snalazili u popriličnom haosu koji se širi u medijima, ovde ste na pravom mestu.

Budite u toku i pratite nas. Pročitajte obavezno sledeći tekst, sa važnom informacijom.

IV uzastopni tekst Pola Herskjua o novom korona virusu (2019–nCov)

Pol Herskju, Herskju laboratorija, 27. februar 2020. – 4. deo

2019-nCov (prvi naziv); COVID-2019 (kasniji naziv bolesti); SARS-CoV-2 (konačni naziv virusa koji izaziva COVID-2019)

NE PANIČITE

Ovo je četvrti članak o trenutnoj epidemiji. Pročitajte 1. 2. i 3. deo zbog konteksta, kao i druge tekstove na ovoj veb stranici (misli se na izvornu veb stranicu sa koje preuzimamo tekstove – prim. prev.) još šireg konteksta o sveukupnoj temi javnog zdravlja i epidemija. O ovoj epidemiji ću konzistentno pisati. Takođe, imajte na umu da zbog lakšeg čitanja tekstova po redu, zadržavam isti redosled podnaslova.

NAPOKON, održaću sledeće nedelje prezentaciju, u subotu 7. marta na Univerzitetu Bastir (ovo smo propustili da objavimo, možda je neko bio u blizini, ali se nadamo da ćemo imati i drugu priliku – prim. prev.). Ova tema je deo šireg kursa koji tamo predajemo i govoriću o tome kako razumeti i baviti se epidemijama uopšteno, a posebno ovom sada.

2019 Novel Coronavirus (2019-nCoV; COVID-2019)

Ono o čemu sam ovde govorio tokom prethodnih nedelja ostaje tačno i može se videti u izveštajima koji dolaze sa svih strana sveta. Želim da istaknem zašto je to za vas izuzetno važno!

Zvanični brojevi: moje prethodne izjave o tome kako je Kina rukovala brojevima odjekuju širom sveta. Kina je loše upravljala epidemijom i u početku davala pogrešne brojke. Znam da je zvučalo čudno kad sam o tome govorio, ali se sada oko te činjenice svi slažemo. A glavni razlog zbog kojeg je ovo važno je taj što nam realnost pomaže u modeliranju napretka kakav verovatno jeste. O tome detaljnije sledeće nedelje, a ovde je poenta da se nadležni za javno zdravlje slažu u tome da je Kina pogrešno predstavjala istinu. A prema zvaničnijim brojevima dobijenim od SZO do danas, saznajemo da je unutar Kine 78.919 zaraženih, sa 2.718 smrtnih slučajeva ili stopom smrtnosti od 3,47%. Ako je to tačno, onda bi to bilo STVARNO loše po sve nas. Međutim, mislim da je taj broj još uvek netačan, možda čak i kao faktor. Prema SZO, do danas ima 2.918 potvrđenih slučajeva u 37 zemalja ne računajući Kinu, sa 44 smrtna slučaja, što je stopa smrtnosti od 1,5%. Zasigurno zaista loša brojka, ali MNOGO niži opseg smrtnosti od užasne epidemije. Mislim da će se broj smrtnih slučajeva svesti na 0,2–0,5%, osim ako su dati brojevi daleko manji, opet mnogo manji od onoga što Kina prijavljuje. Više o tome u nastavku.

Iako još uvek nisam siguran koliki je stvarno trenutni R_o, iz razloga pomenutih u nastavku, čini se da možemo da počnemo da iscrtavamo odgovarajuću krivu epidemije i još uvek mislim da izgleda da bismo ovde mogli da izbegnemo još jednu zastrašujuću globalnu epidemiju tokom ovog talasa. Dozvolite mi da kažem, upravo sada, upravo ovde, da verujem da je ovo konačno dobra vest, koja još uvek nije objavljena. I nije momentalno dobra.

Kao i do sada, ključno je da znamo stvarni broj zaraženih, tako da opisna analiza može dovesti do matematičkog prikaza, koliko je ova epidemija prosečna ili veoma zarazna. Sa tom informacijom u rukama, može se bolje prognozirati broj zaraženih van Kine. Pomenuo sam da je stopa smrtnosti i opterećenje bolesti van Kine ono što je zaista važno za nauku i nas, jer je veća verovatnoća njene tačnosti. Sada pak, zemljama čije brojke su sumnjive i ne treba ih koristiti, moramo da dodamo Iran.

U prethodnom poglavlju Bolje ikad nego nikad, glavni zaključak koji sam izveo je da bismo, ako Kina pravilno postupa, dajući nam tačne brojke, imali samo malu epidemiju koja bi se kako lokalno tako i globalno, završila na uobičajeni način. Ponovo, više o tome kada sledeće nedelje budemo imali diskusiju o epidemijama. No, to nije moguće ukoliko nam ne daju tačne brojke. (I samo da ovome dodamo, vidimo potpuno isto ponašanje u Iranu, sa ponovo zabrinjavajućim ciframa i problemima izazvanim utajivanjem.) Tačni brojevi vode do ispravnih dijagrama epidemije i pomažu nam da iscrtamo i shvatimo epidemiju. Uzeli bi se u obzir čak i asimptomatski tj. oni koji možda nisu ubrojani, ili imaju veoma blage simptome i zbog toga možda ne traže lečenje, ili se plaše da kažu nadležnima da se ne osećaju dobro, u kom slučaju bi brojevi mogli biti dodatno netačni. Ovde su krive epidemije korisne, jer nam pomažu da „popunite“ podatke koji nedostaju.

Da, još mnogo toga ne znamo, ali gledajući krivu epidemije iz danas dostupnih podataka, koji se danas mogu izvući, stvari izgledaju bolje nego pre nekoliko nedelja u Kini. Ovo ispod je kako to izgleda iz podataka SZO izvan Kine. Iz ranijih mapa epidemije, to ukazuje da će prvi talas epidemije i njen rast uskoro opasti u Vuhanu. Najverovatnije je da će se i završiti ranije. To je dobra vest. Prošle nedelje sam rekao da će i drugi doći do istog zapažanja za 1–3 nedelje. Prošlo je nedelju dana i uglavnom svi govore da u Vuhanu brojevi očigledno opadaju. Jedini oprez odnosi se na sledeće: može li Kina da održi higijenski zatvoren model ili će se epidemija raširiti izvan pogođenih regija? (Hoće!) A kad se proširi, da li će imati političku volju i naučno potpomognutu politiku da učine ono što je neophodno kako bi zaustavili novi nalet na sličan način kakav je imao Vuhan ili će ponoviti iste greške? Hoće li Iran nepotrebno proći kroz noćnu moru? Odgovori na ova pitanja su politički a ne naučni i zato nemam pojma, ali se nadam da će mudro odlučivati.

Izjave o lošim vestima se ipak sve više ostvaruju. Kao što sam već pomenuo, virus je izašao iz regiona, koji je postao prevelik da bi se sada izolovao. Da, trebalo bi izolovati one koji su bolesni, usporiti i ograničiti širenje, ali ako su brojevi koje Kina prijavljuje delimično tačni i ako je mnogo ljudi koji su asimptomatski ili delimično bolesni pa i ne znaju da se samo-izoluju, tada nije verovatno da će virus uginuti zbog njegovog stepena zaraznosti. Takođe, nismo sasvim sigurni koji su životinjski vektori povezani sa ovim virusom, tako da nemamo jasan uticaj kako da ga se potpuno rešimo. Drugim rečima, ono što je verovatno je da će ovaj virus ostati prisutan, sve vreme, sa usponima i padovima, većim i manjim epidemijama, prateći nas na isti način kao grip ili obična prehlada. Jedino što smo mi kao ljudi uvek poznavali grip i prehladu kao deo stvarnosti, a ovog puta, ovaj virus smo videli u njegovom samom nastanku. Biološki, evolucijski zanimljivo, ali ipak tužno. Dakle, to je prva loša vest.  Ovo sam ranije već rekao, a sada isto govore SZO i CDC, kao i mnogi istraživači zaraznih bolesti.

Drugi deo loše vesti koje sam pomenuo je da ako se ova infekcija vrati nakon što se završi prvi talas, ako se nešto ne promeni, svake godine ćemo imati smrtne slučajeve. Ne u stotinama miliona, ali ćemo ih imati. Ono što je frustrirajuće je da bi odgovarajući sistem nadgledanja i otvorena međudržavna saradnja mogla to da zaustavi. Iran bi na ovo zaista trebalo da obrati pažnju i uči na greškama koje je napravila Kina.

Isto tako, izjave o razvoju vakcine i obaveznoj imunizaciji za zdravstvene radnike su sve verovatnije. Na vakcini se radi punom parom i ubrzano.

Naposletku, moja nada da će naučnici raditi na koevoluciji virusa kako bi ga učinili manje smrtonosnim još nije pridobila pažnju, ali se iskreno nadam da hoće. Možda će vakcine pomoći kod ove infekcije. Ali, takođe je moguće da vakcina COVID-19 ne bude delotvorna, pa bi bilo razborito imati drugu opciju kao što je ova. Metodama naučenim iz ove situacije mogu se modifikovati drugi bacili koji su patogeni za nas i na taj načini dobiti još jedna metoda za prevenciju bolesti. Više o ovoj zanimljivoj temi sledeće nedelje.

Ali, kao što od početka napominjem, lično verujem da će ove predviđene brojke smrtnosti biti mnogo niže od trenutnih brojki izvan Kine.

Fizička kriza

Što se tiče aktuelne bolesti, kada se pokaže u teškom obliku, možemo videti:

A. direktne posledice na organima, kao što su pluća;

B. citokinsku oluju koja ugrožava život pacijenta;

C. naknadne efekte citokinskih oštećenja, koji su potencijalno i najopasniji.

A. Sada se obavljaju klinička ispitivanja antiviralnih lekova.

B. Razmena plazme je i dalje aktuelna. Nažalost, još uvek se ne obavlja filtriranje dela citokina, što je žalosno jer to odlaganje može dovesti do nepotrebnih smrtnih slučajeva. Ovde mislim: što pre, to bolje.

C. I dalje verujem da je provera nivoa serumskog C1-INH kod većine bolesnih pacijenata a zatim davanje C1-INH onima sa relativnim manjkom u plazmi – delotvorno, pristupačno, ciljano rešenje. Nadam se da će uskoro početi sa merenjem C1-INH kod teško obolelih pacijenata, koristeći ga kao vrstu biomarkera za lečenje i prognozu. AKO NEKO POZNAJE LJUDE KOJI LEČE OVE TEŽE PACIJENTE, MOLIM VAS DA IM PROSLEDITE OVAJ PREDLOG.

Uloga naturopata, homeopata i praktičara integrativne medicine

Uloga onih koji praktikuju naturopatiju, homeopatiju i integrativnu medicinu, uopšteno i tokom novog korona virusa 2019 (2019-nCoV; COVID-2019), 19. februara 2020

Glavni zaključak koji sam ranije izneo ostaje na snazi. Pratite uputstva SZO i centara za kontrolu i prevenciju bolesti. Ona su uglavnom potvrđena kao najefikasniji načini za usporavanje i zaustavljanje napredovanja bolesti.

Što se tiče upotrebe maski i bakra. U poslednje četiri decenije, zapravo pre medicinskog fakulteta, bio sam očaran antimikrobnim svojstvima bakra i kada sam predavao medicinsku istoriju, naglašavao sam upotrebu bakra u drevnim vremenima za šminkanje i u cevima za zaustavljanje mikroba (iako u to vreme nisu znali za to). Pre nekoliko godina, počeo sam da pišem o toj temi, ističući prednosti bakra za sprečavanje i zaustavljanje prenošenja mikroba. Problem sa epidemijama neće nestati, mikrobi će se stalno smenjivati, ali izgleda da bakar deluje impresivno dobro na sve njih. Smisao onoga što sam izneo u raznim tekstovima je da je to veoma jednostavan postupak i godinama se pokušava sa izmenom površina proizvoda i boja, unošenjem bakra. Dodavan je zavesama u bolničkim odeljenjima, kao i hirurškim maskama. To bi mnogo smanjilo prenošenje. Više o ovoj celokupnoj temi sledeće nedelje, kada se bude govorilo o prenošenjima.

Uloga homeopata

Uloga onih koji praktikuju homeopatiju, uopšteno i tokom novog korona virusa 2019 (2019-nCoV; COVID-2019), 19. februara 2020

Želim da kažem da su komentari koje sam dao prošle nedelje za nas i dalje najvažniji. Dobre mere javnog zdravlja koje preduzimate, usporiće i na kraju zaustaviti ovu epidemiju. Zato poštujte uputstva SZO i centara za kontrolu i prevenciju bolesti. Ona će vam pomoći da se zaštitite. Svaka organizacija daje ista saopštenja. Držite ih se i delite ih sa svojim pacijentima. Ona su bitna za vas i vašu porodicu. A sada idemo dalje.

„Kao grupacija, homeopate nisu videle pacijente sa ovom infekcijom. Moramo da sačekamo da se to dogodi. Ako su moje pretpostavke tačne, kao ranije, samo je pitanje vremena dok homeopate počnu da viđaju pacijente sa ovim virusom. Ako se sećate mojih komentara o 4 različite reakcije u borbi sa virusom, asimptomatskih, blagih simptoma, teških akutnih i opasnih po život, verujem da će homeopate na kraju imati neke pacijente sa ovom infekcijom. Najverovatnije u početku ne sa najtežim oblicima, ali one koji očigledno nose virus i bore se sa njim.“ Ovo sam ranije izjavio i mogu da kažem da je i dalje tačno, barem za manje teške slučajeve. Izgleda da najveća većina ljudi ostaje u svom hroničnom stanju.

Ali za sada, kao pomoć zajednici, mislim da će biti od najveće koristi svima, homeopatama, pacijentima i nauci, da se sve, i dijagnoza (kroz potvrđene laboratorijske rezultate), sva lečenja, simptomatologija i ishodi – da se sve to pravilno dokumentuje. Svima će nam pomoći serije slučajeva i objedinjeni skup podataka. Kako budemo prikupljali više prirodne istorije trenutnih slučajeva, razvijaće se bolja slika.

NE PANIČITE. Za sada je najvažnije da se pridržavate higijenskih mera koje su pod vašom kontrolom. Najvažniji deo slagalice je ograničavanje prenošenja sa osobe na osobu. To neće biti dovoljno da spreči vraćanje, ali je najbrži način da se zaustavi ovaj prvi talas. Prvenstveno pokušavajte da izbegavate ljude koji su bolesni. Ako ste bolesni, ostanite kod kuće i držite porodicu dalje od sebe. Samo-izolujte se. I NE putujte. Važi za svakoga, često perite ruke po 20–30 sekundi, vodom i sapunom. (Otpevajte dvaput rođendasnku pesmicu, to je otprilike toliko vremena, što je lakše nego brojanje.) Sačekajte dok ne dobijemo broj izvan Kine da vidimo koliko će ova epidemija biti problematična i preduzmemo odgovarajuće mere. Verujem da će procenti smrtnosti početi da se smanjuju u ovom prvom talasu.

Poslednji tekst sam završio rekavši da će za nedelju ili dve ljudi početi da gube interesovanje, jer će epidemija jenjavati. Mislim da će se ovaj prvi talas završiti bez užasne tragedije globalnog nivoa, mada naravno vrlo, vrlo tužno za sve koji su izgubili živote i njihove bližnje. Najveći procenat ljudi, čak i u Kini, tokom ovog prvog talasa neće sresti nekoga sa ovom bolešću. I dalje mislim da je tako. Ali, kao što sam već rekao, verovatno vidimo genezu nove bolesti na godišnjem nivou. Mogu tačno da zamislim drugi talas. Ako sam u pravu, moramo biti u stanju da se sa njim bolje nosimo. Dok se spušta na severnu hemisferu, daće nam 6 meseci da razvijemo bolju strategiju. Imajte na umu da je u strašnoj epidemiji gripa 1918. godine više ljudi umrlo u drugom nego u prvom talasu. Prijatelj me je pitao koliko ljudi u SAD-u će umreti od ovog virusa od sada do novembra 2020. godine? Rekao sam da mislim da postoji mogućnost da bude oko 4.000–5.000 smrtnih slučajeva, ali će najverovatnije biti mnogo, mnogo manje, najviše nekoliko stotina. Ali to važi za slučaj da se nastavi sa sprovođenjem mera zaštite javnog zdravlja.

Završiću sa ranijom listom želja, koju želim da dopunim:

1. Dobiti potpune i tačne brojeve. Najveći deo brojki dobijamo izvan Kine i izvan Irana. Jedina brojka koja mi nedostaje je broj asimptomatskih osoba, koje nose virus, vidi u nastavku.
2. Posebno, koliko je istinskih slučajeva u Kini? Možda nećemo dobiti tu brojku. Nikada. A to je broj koji me stvarno zanima i nije ga tako teško dobiti, ni iz Kine ni iz Italije. U tim zatvorenim gradovima, ako analiziraju veličinu uzorka, koji procenat ljudi nosi virus, a potpuno su asimptomatski. A od njih, koji procenat ostaje asimptomatski posle dve nedelje, čak i ako nose virus. Taj broj je veoma važan za pripravnost javnog zdravlja. Možda trenutno najvažniji. Ali to se ne deli. Ne znam zašto. U svom sledećem članku najviše ću se fokusirati na taj broj.
3. Od zaraženih, koliko njih se ozbiljno razbolelo? Izgleda da bi taj broj mogao biti oko 20%, od brojeva dobijenih od Kine. Verujem da bi taj broj trebalo da padne. Takođe, ta cifra je mnogo viša u Iranu, mnogo, mnogo viša, što ukazuje ili na netačno predstavljanje ukupno izloženih i bolesnih ili nekompetentnost u lečenju, zbog koje ljudi umiru. Oni imaju prilčno dobar zdravstveni sistem, pa sam sklon da mislim da se radi o istom neprijavljivanju koje vidimo u Kini.
4. Koliko je zatvorenih slučajeva? Izgleda da je više od trećine slučajeva smatra zatvorenim, od kojih se 8% završilo smrću, što je ponovo broj za koji verujem da će se značajno smanjiti.
5. Koliko ljudi u epicentru je potpuno zdravo a ipak nose virus? Dobra kriva epidemije će oko ovoga nagađati, ali taj broj je lako dobiti. Samo se testira ogledni broj ljudi u epicentru koji se smatraju zdravima.
6. Proslediti predlog kompaniji Cytosorbents. Molim vas da neko ovo uradi.
7. Proslediti predlog za testiranje i nadgledanje nivoa C1-INH. Molim vas da neko ovo učini. Mislim da će to spasti živote.
8. Dok se nastavlja rad na razvijanju vakcine, započeti rad na modifikovanju samog virusa. Molim vas, neko bi ovo ipak trebalo da učini.
9. Dok se nastavlja rad na razvijanju vakcine, započeti rad na kontroli klice klicom. Koji drugi virus ili bakterija može da se bori sa virusom, kako bi se kontrolisao. Rad na polju nauke ne sme podrazumevati samo vakcinu kao rešenje. Molim vas, neko bi ovo ipak trebalo da učini.
10. Izdvojite potrebna sredstva za metodološko ispitivanje prirodnih rešenja koja trenutno postoje. MOLIM VAS!!!

U svakom slučaju, budite u toku!

U zdravlje,

Pol Herskju, ND, MPH

Izvor: http://paulherscuepidemics.blogspot.com/2020/02/2019-novel-coronavirus-covid-19-part-iv.html