Facebook Stranica

Homeopatija: Kako Vikipedija može toliko da greši?

Ričard Gejl, Gari Nul, Ejmi Mitura i Nil Grinfild

2014. godine, Dana Ulman, koji se smatra vodećim zagovornikom američke homeopatije, autor i izdavač više od 35 knjiga o ovom alternativnom medicinskom sistemu, naleteo je u Vankuveru na Džimija Vejlsa, suosnivača Vikipedije. Vejls je godinama poznat po tome što pokazuje animozitet prema homeopatiji i javno podržava napore da se ona diskredituje. Nakon razgovora u kome je Ulman izrazio zabrinutost zbog neopravdane pristrasnosti i dezinformacija na internet enciklopediji o homeopatiji, on je objavio tekst, kao odgovor gospodinu Vejlsu, pod naslovom „Disfunkcija na Vikipediji o homeopatskoj medicini“.

U vreme kada je napisan taj tekst, Vikipedija je homeopatiju objašnjavala kao „pseudonauku za čije lekove je utvrđeno da su efikasni koliko i placebo“. Ulman piše: „Više je nego ironično to što prvi pasus u tekstu o homeopatiji na Vikipediji upućuje na samo jedan kompetentan medicinski časopis.“ On posebno dovodi u pitanje navedeno istraživanje od Šang i saradnici i obaveštava Vejlsa da je ono „potpuno diskreditovano“. Ulman navodi tekst objavljen u Žurnalu kliničke epidemiologije, u kome je utvrđeno da je Šang analiza nije uzela u obzir „kvalitetnija“ medicinska ispitivanja; da su to učinili, analiza bi imala pozitivan zaključak koji potvrđuje efikasnost homeopatije u lečenju određenih bolesti. Shodno tome, u tom nalazu je zaključeno da je Šang studija bila pristrasna zbog „proizvoljnog definisanja jedne podgrupe“, te se „čitava analiza smatra ’lažno negativnom’“.

Pošto mu je predstavio delimičan spisak istraživanja o homeopatiji, Ulman je zatražio od Vejlsa da „navede JEDAN drugi sistem ’pseudonauke’ koji ima slično telo randomiziranih, dvostruko-slepih i placebo-kontrolisanih kliničkih ispitivanja, objavljenih u medicinskim časopisima od visokog značaja, a koji pokazuje efikasnost lečenja.“

Pet godina kasnije, prikaz na Vikipediji o homeopatiji je još gori, uprkos tome što je Ulman pružio pouzdane reference za opovrgavanje ispitivanja na kojima se taj prikaz bazira. U enciklopediji sada piše: „Homeopatija je pseudonauka – verovanje koje se pogrešno predstavlja kao naučno. Homeopatski preparati nisu efikasni u lečenju niti jednog stanja; opsežne studije su utvrdile da homeopatija nije efikasnija od placeba.“ Iako je Ulman informisao Vejlsa i skeptične urednike, oni su odbili da isprave uneti sadržaj, čime bi veliki broj čitalaca enciklopedije bio tačnije informisan.

Dr Stiven Baret, osnivač Kvakališta – skeptičke klirinške kuće oštrih kritika protiv nekonvencionalnih medicinskih teorija i praksi – takođe je odgovoran za dezinformacije o homeopatiji na Vikipediji. Unos se poziva na Baretov uveliko zastareli tekst „Homeopatija: krajnja prevara“, koji se prvenstveno oslanja na istraživanja objavljena pre više od dve decenije. Nekoliko direktnih upućivanja Vikipedije na izjave u Baretovom radu: „Robert L. Park, doktor fizike i istaknuti fizičar… kaže da pošto je najmanja količina supstance u rastvoru jedan molekul, razblaženje 30C bi… zahtevalo posudu koja je veća od Zemlje više od 30.000.000.000 puta.“ I: „zakoni hemije kažu da postoji ograničenje, koliko nešto može da se razblažuje bez da se u potpunosti izgubi originalna supstanca. To ograničenje, koje se odnosi na Avogadrov broj, korespondira sa homeopatskim potencijama 12C i 24X (1 deo na 10ti -24ti).“ Park je poznati skeptik i autor knjige Vudu nauka, opširnog klevetanja koje pokušava da diskredituje sve alternativne medicine i homeopatiju. Vašington Post je kritikovao knjigu zbog snažnog oslanjanja na senzacionalističke vesti umesto na čvrsta naučna istraživanja.

Baretovo pozivanje na „razblaženje“ ne zasniva se na preciznoj matematici. Potencija homeopatskih lekova od 30C dobija se razblaživanjem kroz 30 bočica vode. Njegovo pozivanje na Parkovu besmislenu matematiku u vezi sa 30 milijardi Zemljine veličine u najboljem slučaju je smešno.

Dana Ulman u svom tekstu komentariše Baretovo pozivanje na Avogadrov broj: „Kada se skeptici pozivaju na Avogadrov broj kao „dokaz“ da u homeopatskim lekovima iznad 24X ili 12C „nema više nijednog preostalog molekula“, oni praktično potvrđuju sopstveno neznanje o Avogadrovom broju, jer se ovaj opštepoznati princip u hemiji NE odnosi na složenost čestica silicijuma, mehuriće i nano-mehuriće, niti povećani pritisak vode. U stvari, nijedan ozbiljan naučnik ili obrazovana osoba ne može da tvrdi da je homeopatski lek ’iznad Avogadrovog broja’, jer nema osnov za takav stav.“

Studija u LANGMUIR-u, časopisu koji objavljuje Američko udruženje za hemiju, potvrđuje da nano-čestice homeopatskog leka ostaju u rastvoru čak i pošto je razblažen u odnosu 1:100 šest puta, trideset puta, pa čak i dvesta puta. Nije opasno samo to što su na Vikipediji informacije netačne i nekompletne, već i to što reference vode ka veb sajtovima na kojima će čitaoci pronaći dodatne dezinformacije o homeopatiji. Na primer, u odeljku pod nazivom „Neimpresivno ’istraživanje’“, Baret osporava ispitivanje o efikasnosti homeopatije u lečenju dijareje kod dece, koje je objavljeno u Časopisu za pedijatrijske infektivne bolesti. Kao odgovor na to, Ulman je Džimiju Vejlsu poslao ovo ispitivanje. U svom tekstu, Baret tvrdi da je studija „imala sumnjiv klinički značaj i nikakav značaj za javno zdravlje, jer je jedini lek za blagu dijareju adekvatan unos tečnosti, kako bi se sprečila ili korigovala dehidracija“.

Baretova predrasuda da studija „nema značaj za javno zdravlje“ pokazuje ozbiljan nedostatak znanja o ozbiljnosti dečjih bolesti, koje mogu biti opasne po život. Prema navodima Svetske zdravstvene organizacije, „Dijarejalne bolesti su drugi po značaju uzrok smrtnosti dece mlađe od pet godina… Svake godine dijareja usmrti oko 525.000 dece mlađe od pet godina… Na globalnom nivou, svake godine se javlja oko 1,7 milijardi slučajeva dečijih dijarejalnih bolesti. Dijareja je glavni uzrok pothranjenosti dece mlađe od pet godina.“ Štaviše, možda Baret nije svestan činjenice da najsiromašnije porodice na svetu najviše pate od gastrointestinalnih bolesti i dijareja uzrokovanih parazitima zbog velikog zagađenja vode. Svaka razumna osoba složila bi se da nekonvencionalno lečenje 1,7 milijardi dece ima „značaj za javno zdravlje“.

Što se tiče pouzdanosti homeopatskog ispitivanja objavljenog u časopisu Pedijatrija, naknadnim pregledima je potvrđeno da ono zadovoljava visoke standarde. Reći da se homeopatski lekovi propisuju „proizvoljno“ znači samo da Baret i vikipedijski skeptici ne shvataju u potpunosti osnovne principe homeopatije i odbijaju da shvate njenu metodologiju. Studija je ponovljena još dvaput od strane drugih homeopatskih lekara, a replikacija ovih studija potvrdila je efikasnost homeopatskih lekova. U knjizi Pljačkaši zdravlja, Stiven Baret piše da bi „jedini način da homeopatija bude prihvaćena od strane naučne zajednice bio da pokaže pozitivne rezultate putem ponovljenih eksperimenata, osmišljenih uz pomoć kritičara i sprovedenih uz stroge mere zaštite od predrasuda i prevara eksperimentatora“. (202) Za neke medicinske svrhe, takve studije su ponovljene.

2015. godine, Australijsko veće za zdravstvena i medicinska istraživanja (NHMRC) objavilo je informativni dokument o homeopatiji sa zaključkom da „… ne postoji pouzdan dokaz da je homeopatija efikasna ni u jednom zdravstvenom stanju“. Dokument je poslužio kao studija od ključnog značaja protivnicima homeopatije. Međutim, četiri godine kasnije generalna direktorka Veća izdao je pojašnjenje izjave o homeopatiji: „Suprotno nekim tvrdnjama, nalaz nije zaključio da homeopatija nije efikasna.“

Istraga Australijskog homeopatskog udruženja (AHA), u kombinaciji sa opsežnom naučnom analizom nalaza od strane Instituta za homeopatska istraživanja, otkrila je „ozbiljne proceduralne i naučne malverzacije“. Zapravo, u jednoj ranijoj studiji, koju je NHMRC sprovelo 2012. godine i koja nikada nije otkrivena javnosti, istražitelji izveštaja su pronašli „ohrabrujuće dokaze za efikasnost homeopatije u pet medicinskih stanja“.

Institut za homeopatska istraživanja pružio je reference za 1200 studija koje su objavljene u stručnim medicinskim časopisima. Neke od njih su čvrste studije sa vrlo pozitivnim, obećavajućim rezultatima. S druge strane, Vikipedija izvodi zaključke samo na osnovu nenaučne pristrasnosti, kako bi naglasila beskorisnost homeopatije. Možda bi Stiven Baret trebalo više da brine zbog predrasuda predstavljenih na Vikipediji i u njegovim spisima, nego zbog slabašnih i izvrnutih studija na koje se oslanjaju skeptici, kako bi nastavili svoje neprekidne napade na homeopatiju.

Na kraju, homeopatija ima suštinsku građu kvalitetne nauke koja podržava njenu bezbednost i efikasnost. Neke države, poput Francuske i Švajcarske, integrisale su homeopatiju u svoje programe zdravstvene zaštite. To je učinjeno tek nakon pažljive i kritičke analize i pregleda naučne literature. Ono što nedostaje Baretovom i Vikipedijinom pogrdnom kriticizmu je kliničko iskustvo. Baret je bivši licencirani psihijatar, a niko od anonimnih skeptičnih urednika Vikipedije nema nikakvo akademsko ili kliničko iskustvo u medicinskim pitanjima koja kritikuju. Stotine miliona ljudi imali su koristi od homeopatije. Prema tome, Vikipedija promoviše individualnu i grupnu pristrasnost, zasnovanu na ličnom predubeđenju, nadmenosti i antagonizmu u ime sopstvene ideologije, da nanese štetu efikasnoj i popularnoj medicinskoj praksi koja je po koristi koju donosi pacijentima međunarodno priznata više od dva veka.

Kao dokaz svom stanovištu o homeopatiji, navodimo dvadeset tri (23) najbolje studije i linkove za 5833 rezultata u homeopatiji, objavljenih na PubMed, najvećoj svetskoj biblioteci medicinskih nauka.

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/?term=homeopathy
Za više informacija o homeopatiji od Dana Ulman, MPH, CCH posetite stranicu:
www.homeopathic.com
Evidence Based Homeopathic Family Medicine:  https://homeopathic.com/product/1-ebook-evidence-based-homeopathic-family-medicine-4/ (an ebook on homeopathic research)

Izvor: http://prn.fm/homeopathy-can-wikipedia-get-wrong/