Džonatan Hardi objašnjava ptičje lekove u homeopatiji
Remedije od ptica su sasvim nove u homeopatiji. One su dokazane tek u poslednjih nekoliko godina i zato sam bio veoma uzbuđen što sam tokom poslednje godine video jedan broj slučajeva kojima su ovi lekovi bili potrebni. Lekovi se pripremaju od pera, kandže ili krvi ptice, jer svaki deo u sebi ima suštinu celine.
Kada razmišljamo o pticama, mislimo na let, uzdizanje visoko u vazduhu, ptičiju pesmu, selo, slobodu, rastresanje perja… Zato je fascinantno kad shvatite da pacijenti kojima su potrebne ptičje remedije u svojim životima pokazuju baš te teme. Svaka ptica ima posebnu temu ili problem koji je karakteriše.
Sivi soko
Sivi sokoli, vekovima surovo progonjeni na Britanskim ostrvima, dovedeni su skoro do istrebljenja i sada se neupadljivo vraćaju.
Centralna tema ovog leka je dubok osećaj izolacije. Postoji veoma snažno osećanje isključenosti. Pacijent se oseća zapostavljenim i odbačenim od strane prijatelja, porodice i društva kao celine. To su i pacijenti koje su biološki roditelji možda zaista napustili. Oni su obično doživeli teško zlostavljanje fizičke, emocionalne i/ili seksualne prirode. Kao rezultat, postoji velika količina besa, koji može biti potisnut ili iskazan. Bes je često upućen članovima porodice. Često je prisutno osećanje da su braća i sestre više voljeni, više prihvaćeni, dobili više na značaju. Takođe, postoji snažna averzija prema nepravdi.
Negativna osećanja su internalizovana. Postoji veoma negativna slika o sebi, sa osećanjima gađenja prema sebi i svom telu, osećanje ružnoće. Tu je i veoma dubok osećaj stida, poniženja i ogorčenja.
Ta osećanja mogu dovesti do dubokog osećaja bespomoćnosti i apatije. Pacijent može postati isključen, obeshrabren, ravnodušan i lenj. Postoji ravnodušnost prema kućnim obavezama, poslu, članovima porodice, prema svemu.
Ovaj lek sam koristio kod desetak pacijenata. Neki od njih su ljudi koji su preživeli veoma teško zlostavljanje u detinjstvu. Njihova osećanja besa, izolacije i negativna osećanja prema sebi mnogo su ublažena ovom remedijom, kao i spektar drugih psiholoških i fizičkih simptoma.
Gavran
Gavrani, najveći članovi porodice vrana na Britanskim ostrvima, poznati su kao izuzetno inteligentne ptice. Vekovima su ozbiljno proganjani i to može biti razlog što kod ove remedije postoji tako snažna osetljivost na opasnost, dobrobit porodice i patnju drugih. Najdublje unutrašnje osećanje je konflikt između želje da brinu o drugima i želje za slobodom.
Ono što dolazi iz centralne dileme je briga u vezi sa poslom i aktivnošću, tendencija da budu „hiperaktivni“ i u stalnoj žurbi. Postoji osećanje da su primorani na nešto – da im je oduzet njihov prostor, i želja da pobegnu od tog pritiska. Postoji preokupiranost brigom o onima koji zavise od njega i zabrinutost za njih. U snovima i mašti, beži od ovih obaveza, visoko u vazduh, u prirodu, u planine gde je slobodan, gde je njegov um oslobođen stalne brige.
Jedna od mojih gavran pacijentkinja starala se o članu porodice u svom domu. Lojalno i bez ikakvog ogorčenja, ona je obavljala svoje dužnosti prema ovoj osobi, ali je mnogo patila zbog načina na koji joj je bila ograničena sloboda. Rekla mi je: „Volela bih da sam ptica. Želela bih da raširim svoja krila i jedrim – volela bih da osetim vazduh u svojim krilima, da odletim na jedan dan. Bilo bi lepo vinuti se i diviti se pogledu a zatim odskakutati na sigurno kad poželim. Imati slobodu, koja osećam da mi je oteta u mojoj kući.“ Kako zapanjujuće slikovito!
Nastavila je: „Pevanje je za mene odušak, volim to. Idem na časove pevanja. Moram sebe da održim iskričavom kako bih mogla da izdržim. Osećam se kao mašina za hranu.“ Nisu li ova osećanja upravo ono što biste očekivali da oseća ptica – obaveza da hrani, nahrani mlade u gnezdu, a potom želja da odleti od svega toga i vine se u vazduh? Nakon uzimanja leka, osećala se mnogo više pomireno sa situacijom.
Orao
Pacijenti orlovi odaju sliku samopouzdanja i snage. Tu je osećanje zadovoljstva sobom i samopouzdanja da se suprotstavi nepravdi, autoritetima i ljudima na poziciji moći, da sebe slobodno izrazi i bude svoj. Osoba je smirena, samouverena i staložena.
Suština stanja orla je ekstreman bes i/ili strah, koji je duboko potisnut. Potiskivanje može dovesti do insomnije i drugih simptoma stresa. Postoji veoma snažna želja za samokontrolom, usled straha da se pokaže ljutnja i/ili bes. Pacijent ima izuzetno visoke standarde i mnogo očekuje od sebe i drugih. Može biti kritičan. Sposobnost da se kontroliše oprema osobu za pozicije moći i uticaja, u kojima je neophodno održavati red i strukturu i kontrolisati i dominirati nad velikim brojem drugih osoba.
Jedna od mojih orao pacijentkinja bila je mlada žena koja je patila od insomnije. Toliko je žudela za letenjem, da je sa 16 godina naučila da leti. Izgledala je kao neko kome je sasvim udobno u svojoj koži – samouverena, staložena, bez briga i pod kontrolom. Baš kako biste očekivali da se oseća orao! Njen posao je bio takav, da je morala da kontroliše i organizuje veliki broj ljudi, i rekla je da u tome uživa i istovremeno je dobra u svom poslu. Lek je izlečio nesanicu.
Skarletna ara
Are su veoma šarene ptice, plavog i crvenog perja. Žive u zajednicama, ponekad u grupama od po više stotina. To su papagaji, ptice čuvene po svojoj sposobnosti da komuniciraju.
Ara pacijent je osoba kojoj je veoma prijatno da bude to što jeste. Vole „da kažu svoju istinu“, samouvereni su i drago im je kada ih drugi vide i čuju. Zapravo im je veoma važno da ih čuju, da ono u šta sami veruju kažu glasno u grupi – baš kao ara, tako šaren i glasan da ne možete da ga ne primetite!
Imaju dobre odnose sa porodicom i prijateljima. Postoji osećanje odsustva napora – da je sve u životu dobro i uvek će biti dobro.
Lečio sam ženu koja je patila od akni i ekcema. Jedna od najupečatljivijih stvari u njenom opisivanju sebe bila je da je potpuno srećna, zadovoljna i lišena ogorčenja. Bilo joj je sasvim udobno sa sobom, a detinjstvo je opisala kao apsolutno divno. Ono što me je dovelo do skarletne are kao njenog leka, bilo je nešto na šta se najviše koncentrisala dok je opisivala sebe, a to je koliko joj je važno da „govori svoju istinu“. Ovaj lek je na nju odlično delovao i očistio njene kožne probleme.
U ovom slučaju postoje još dva zanimljiva aspekta. Kad je prvi put došla kod mene, nije mogla da jede orahe (koje je volela) – pogoršavali su stanje sa kožom. Sada može da ih jede bez posledica. Skarletna ara, naravno, voli orahe. Druga zanimljiva stvar je da je na sledeće konsultacije dolazila sa crvenim perjem oko vrata – tek da mi pruži dodatni signal u slučaju da nisam pronašao lek!
Lakoća
U dokazivanju je bilo osećaja lakoće, nematerijalnosti, izvan tela, snova o letenju i snova o sebi kao ptici. Pacijenti mogu biti lagani u smislu oslobađanja od psihološkog „prtljaga“. Mogu biti veoma zadovoljni sobom i svojim životima. Ne na egoističan način, već samo u smislu da nemaju emocionalne probleme. To su ljudi koji ostavljaju za sobom probleme i antagonizme prošlosti. Ne žele da ih negativna sećanja vuku nadole ili unazad. Oni žele da mogu da lete u psihološkom smislu, prelaze preko svakodnevnih problema, koji ih sprečavaju da izraze svoju višu prirodu. Zanimaju ih duhovne stvari, muzika i umetnost.
Često imaju veoma produhovljene poglede na svet, jer događaje i teškoće u životu vide kao neophodnost za uzrastanje duše. To pojačava njihovu sposobnost za život bez ogorčenja.
Sloboda
Može se javljati snažan osećaj slobode ili, s druge strane, duboko osećanje zarobljenosti okolnostima i veoma velika želja za slobodom, za sopstevnim prostorom, za psihološkom slobodom ili za odlaskom na selo, u planine, u prirodu. Ponekad mogu biti veoma ogorčeni zbog okolnosti ili na osobe koje ih sprečavaju da budu slobodni. Može biti snažne želje da pobegnu od obaveza.
Brižnost
Snažno razvijen osećaj dužnosti i odgovornosti prema porodici znači da ove osobe veoma ozbiljno doživljavaju kako emocionalnu tako i fizičku dobrobit osoba koje vole. U ekstremnim slučajevima, javlja se osećaj da su „mašine za hranjenje“ – koje služe samo da hrane i pruže materijalni komfor ili, s druge strane, snažna želja da pobegnu od te odgovornosti, ravnodušni prema porodici i kućnim obavezama. Zamislite ptice roditelje koji sve dok traje dnevno svetlo, hrane mladunčad u gnezdu!
Opasnost
Osećanja proganjanja, opasnosti i napada mogu biti povezana sa činjenicom da mnogo ptičjih lekova koji su dokazivani potiče od ptica koje su proganjane, posebno ptica grabljivica.
Nepravda
Možda se kao posledica zlostavljanja i proganjanja javlja snažno razvijen osećaj nepravde, odbojnost prema maltertiranju drugih, prema autoritetima i maltretiranju uopšteno.
Saosećanje
Pacijenti kojima su potrebni ptičji lekovi imaju veoma razvijen osećaj empatije. Duboko intenzivno, osećaju ne samo patnju ljudi već i životinja, i veoma ih boli uništavanje prirodne sredine.
Napuštenost
Ova tema se snažno provlači kroz ptičje lekove. Postoji jako osećanje odbacivanja, napuštanja i izolacije. Ponovo, taj osećaj izolacije može biti u vezi sa proganjanjem koji su mnoge ptičje vrste doživljavale tokom dugog vremenskog perioda.
Vidovitost
Pacijenti mogu biti izuzetno intuitivni; i njihova fizička čula mogu biti pojačana, sa veoma naglašenim vidom i sluhom.
Muzika
Postoji ljubav prema muzici i talenat za komponovanje. Pacijenti imaju sklonost da pevaju i zvižde.
Čišćenje perja
Često se žale na prilično beznačajne simptome, na primer manje nedostatke na koži, male probleme sa kosom i noktima. Pacijent čak može delovati kao da tokom konsultacije „doteruje perje“!
Fizička aktivnost
Vole da budu napolju na svežem vazduhu i često su to sportski građeni ljudi. Mogu imati snažnu želju da lete avionom, planinare ili se bave bandži skakanjem.
Apetit
Mogu biti halapljivi i stalno gladni.
Nespretnost
Ponekad pacijent može biti trapav, sa tendencijom da ispušta stvari ili se sapliće o njih. Ovo može biti analogno nezgrapnom kretanju ptica po tlu, za razliku od spretnosti i elegancije u vazduhu.
Putovanja
Postoji želja za putovanjem, koja je povezana sa radoznalom prirodom, željom za učenjem, znanjem i razumevanjem.
Neku ili sve od navedenih tema možemo naći u svakom slučaju kome je potreban ptičji lek.
Dr Džonatan Hardi, diplomirani lekar medicine, magistar nauka i homeopata, više od 17 godina je imao privatnu homeopatsku praksu u Hemširu. Nakon toga, zajedno sa dr Džejn Vinfild, osnovao je jednu od klinika pri državnoj zdravstvenoj zašititi Engleske, koju finansira BHA.