Uvod
Nema u ovom tekstu pomenute zamke tj. prepreke sa kojom u svojoj dosadašnjoj karijeri nisam imala posla. Kad kažem da sam imala posla, bukvalno mislim da sam na njima morala da radim.
Jedan od prvih termina koji naučimo kad počnemo da izučavamo homeopatiju, uz „totalitet“ je „nepristrasni posmatrač“ i po pravilu nam deluje da smo više nego sposobni da to i budemo. Mislim čak da kad se susretnemo sa tim izrazom, ubeđeni smo da to već i jesmo – i nepristrasni i posmatrači. A to je zapravo vrlo teško dostići.
Kroz praksu sam sa tim svojim nedostatkom morala da se suočavam. Vrlo neprijatan osećaj. Ali i izazov.
Meni je sa ovog spiska problema najteže bilo da se oslobodim onoga što Džoj naziva IDENTIFIKACIJA, a ja bih ga u ličnom iskustvu nazvala preteranim uživljavanjem. To je za nijansu drugačija problematika, vezana za empatiju, koja je sama po sebi divna osobina i veština, ali sam ja imala problem jer mi je tokom uzimanja slučaja bila dominantna takozvana afektivna a ne kognitivna empatija. Afektivnu empatiju morate ostaviti van sobe za konsultacije, ako želite da budete nepristrasni posmatrač.
U rešavanju tog, kao i drugih problema koje sam imala u radu sa klijentima, i pored sve literature, najviše mi je pomogla supervizija nekih mojih slučajeva, koju je uradila Džoj Lukas.
A evo koje prepreke nam ona predočava u procesu uzimanja slučaja.
Problemi koji vas tokom uzimanja slučaja mogu ometati da budete nepristrasni posmatrač
Kroz čitavo uzimanje slučaja i lečenje, homeopata mora održavati poziciju nepristrasnog posmatrača. Kada uzimate slučaj, imajte na umu sledeća ometanja:
UPOREĐIVANJE – zbog ovoga postane teško da slušate, jer sve vreme pokušavate da procenite ko je pametniji, kompetentniji, emocionalno zdraviji – vi ili klijent. Prestajete da slušate, jer ste prezauzeti odmeravanjem.
ČITANJE MISLI – onaj ko čita misli ne obraća pažnju na ono što mu se govori, on je zapravo često sumnjičav. Pokušava da ustanovi šta klijent zaista misli i oseća. Zapažanja homeopate o drugoj osobi često se rađaju iz intuitivnih nagađanja i nejasnih naslućivanja.
PRERAČUNAVANJE – nemate vremena da slušate kad preračunavate u glavi šta ćete sledeće da kažete. Pažnja vam je usmerena na pripremanje i uređivanje sledećeg komentara. Morate da izgledate zainteresovano, a mozak vam radi 300 na sat.
FILTRIRANJE – kad filtrirate tj. razdvajate pojedinosti, neke stvari ulaze a mnoge ne. Posvećujete tek toliko pažnje samo da vidite da li je neko ljut ili nesrećan ili da li ste vi u emocionalnoj opasnosti. Kad se uverite da u razgovoru nema ničega od toga, puštate um da luta.
PROSUĐIVANJE – ako nekoga unapred procenjujete kao glupog, neurotičnog ili nekvalifikovanog, ne obraćate dovoljno pažnje na ono što govori. Svaki oblik predrasude je presuda. Već ste ga otpisali. Osnovno pravilo slušanja je da presuda, ako je potrebna, može biti doneta tek pošto čujete i procenite sadržaj poruke.
SANJARENJE – slušate samo polovično i nešto što klijent kaže pokrene privatni tok misli. Dosada i anksioznost vode u sanjarenje – ponekad je potreban veliki napor da ostanete u toku sa onim što vam klijent govori. Sanjarenje može da znači nedostatak posvećenosti.
IDENTIFIKOVANJE – sve što klijent kaže preusmeravate na lično iskustvo. Sve što čujete podseća vas na nešto što ste osećali, uradili ili pretpeli, tako da nemate vremena da čujete i saznate šta vam klijent govori.
SAVETOVANJE – vi ste veliki rešavalac problema, spremni za pomoć i sugestije. Ne morate da čujete više od nekoliko rečenica pre nego što počnete da tražite pravi savet. To je oblik odbacivanja koji vas sprečava da se primaknete srži priče koja vam se govori.
NESLAGANJE – zbog ovoga se svađate i raspravljate sa klijentom, koji se zato oseća kao da ga ne čujete, jer prebrzo protivurečite. Zauzimate čvrste stavove, veoma jasne u vezi sa vašim ubeđenjima i sklonostima, što ometa napredak konsultacije.
BITI U PRAVU – ići ćete preko svih granica kako biste izbegli da niste u pravu, ne možete da čujete kritiku, ne može vas se ispraviti u nečemu i ne prihvatate predloge za promenu. Budući da ne priznajete svoje greške, nastavljate da ih pravite. Pokazatelj toga su česte pogrešne preskripcije.
SKRETANJE SA TEME – do ovoga dolazi naglom promenom teme, skrećete razgovor kad vam tema dosadi ili vam je zbog nje neprijatno, ili uspevate da napravite šalu. Ovo može veoma dekoncentrisati klijenta koji se zato može osetiti otuđeno.
UBLAŽAVANJE – želite da budete ljubazni, da vas klijenti vole i cene, pa se sa svime slažete.
SALETANJE – namećete klijentu nepotrebne metode i veštine, kako biste ga impresionirali – pregledajući ga, mereći krvni pritisak, koristeći luksuznu medicinsku opremu itd. Želite da klijent poveruje kako ste stručniji nego što jeste, što je način prevazilaženja stvarnog nedostatka samopouzdanja i pokazivanje arogancije.
UŽURBANOST – iz raznih razloga ste u žurbi i tako užurbano prolazite kroz slučaj, imate za cilj da ponudite „brzo rešenje“, jer nemate vremena za slučaj. Osećate da MORATE da prepišete sad i odmah iako niste sasvim sigurni koji lek treba dati ili upadate u zamku rutinskog prepisivanja. Često mora brzo da se reaguje, posebno kad se prepisuje za akutna stanja a ponekad i za hronične slučajeve, ali i dalje morate biti potpuno uvereni u izbor leka i zašto ga uopšte dajete.
Zaključak
Kao i u svakoj profesiji i pozivu, morate mnogo da radite na sebi ako želite da postanete majstor zanata. Kao homeopata, da biste pomogli drugome, morate da imate posebne veštine, da izbegavate zamke koje čuče u vama samima a susrećete se sa njima u drugim ljudima. Rad sa klijentima u homeopatiji je neprocenjivo iskustvo, ali to ne sme da mu bude glavni cilj. Fokus je uvek na dobrobiti onoga ko vam se obraća za pomoć.
Zato to ogledalo koje se otkriva pred nama onog momenta kad klijent sedne naspram nas, moramo vrlo pažljivo da koristimo, kako se naša soba za konsultacije ne bi pretvorila u sobu iskrivljenih ogledala.
