Emil fon Bering (Emil Adolf von Behring), rođen 15. marta 1854. u Hansdorfu, Zapadna Prusija (današnja Poljska) – umro 31. marta 1917. u Marburgu, Nemačka. Bio je bakteriolog, poznat kao otac imunologije. Prvi je dobitnik Nobelove nagrade za fiziologiju tj. medicinu, 1901. godine.
Oblast za koju je dobio Nobelovu nagradu: bakteriologija, imunologija.
Objašnjenje za dodelu nagrade: za njegov rad na serumskoj terapiji, posebno njenoj primeni protiv difterije, kojom je otvorio novi put u domenu medicinske nauke i time u ruke lekara stavio pobedničko oružje protiv bolesti i smrti.
O glavnom radu:
Mnoge su bolesti uzrokovane mikroorganizmima, ali telo koristi svoj imuni sistem da se odbrani od napada i postane imuno na nove napade. Kao deo svoje odbrane, imuni sistem stvara antitela koja neutrališu toksine, koje bakterije stvaraju. Emil fon Bering i drugi istraživači su pokazali da se putem krvne plazme, ili seruma, antitela mogu preneti sa osobe ili životinje na drugu osobu, koja zatim takođe postaje imuna. 1900. godine Emil fon Bering je uveo serum od imunih konja kao metod za lečenje i prevenciju difterije.
Bering i homeopatija
Još 1892. godine Bering je eksperimentisao sa homeopatskim rastvorima i otkrio paradoksalno pojačanu imunogenu aktivnost, ali mu je skrenuta pažnja da te eksperimente ne otkriva jer bi time pomogao i promovisao homeopatiju. Tek posle dobijanja Nobelove nagrade, on se javno izjasnio o homeopatiji i objavio svoje eksperimente. 1905. godine Bering je javno iskoračio iz ortodoksne medicinske tradicije priznajući vrednost homeopatskog zakona sličnosti.
Tada je izjavio da je vakcinacija delimično izvedena iz homeopatskog principa sličnosti: „Uprkos svim naučnim spekulacijama i eksperimentima vezanim za vakcinaciju protiv velikih boginja, Dženerovo otkriće je ostalo za medicinu nejasno i pod znakom pitanja, sve do Pastera koji je razmišljao biohemijski i koji je, mada nije imao nikakvo formalno medicinsko obrazovanje, prateći poreklo ove terapeutske blokade došao do principa koji ne može biti okarakterisan bolje nego Hanemanova reč: homeopatsko. Zaista, šta drugo uzrokuje epidemiološki imunitet kod ovaca vakcinisanih protiv antraksa, od uticaja koji je prethodno izvršio virus, po karakteru sličan fatalnom virusu antraksa? I koji prikladniji tehnički termin bismo upotrebili za taj uticaj koji je izvršio sličan virus, od Hanemanove reči „homeopatija“? Ovde se dotičem teme koja je do nedavno bila anatemisana kaznom za kršenje medicinskih pravila. Ali, ako želim ove probleme da predstavim u svetlu istorije, dogmatske kletve me od toga ne smeju odvratiti. Samo put homeopatije vodi ka mom cilju.“ (Ref: Behring, A. Emil von, Moderne phthisiogenetische und phthisoitherapeutische: Probleme in historischer Beleuchtung. Margurg: Selbsteverlag des Verfassers, 1905)
Bering zaključuje: „Da sam oboleo od neke do sada neizlečive bolesti i nisam video način da je lečim drugačije osim homeopatijom, budite uvereni da me dogmatska razmišljanja ne bi odvratila.“
Korišćeni izvori:
https://www.britannica.com/biography/Emil-von-Behring
https://www.nobelprize.org/nobel_prizes/medicine/laureates/1901/behring-facts.html
https://drnancymalik.wordpress.com/2012/06/05/nobel-prize-winners-on-homeopathy/
https://www.sueyounghistories.com/2008-07-08-emil-adolf-von-behring-and-homeopathy-2/
