Čitav svet trenutno plaća previsoku cenu zbog suzbijanja homeopatije. Može li se to promeniti?
U ovom tekstu vam prenosimo dva obraćanja dvojice uglednih homeopata na istu temu: dozvoliti homeopatiji da pomogne svetu u trenutku kada je to najpotrebnije.
Pritom, ne zaboravite da obojica žive i rade u državama u kojima je regulativa za obavljanje homeopatske prakse daleko ležernija nego kod nas. Ipak, videćete da su nam uprkos tome neki problemi zajednički. Takođe, ima veoma dobrih predloga koje bismo ovde mogli da razmotrimo i primenimo.
Alan V. Šmukler u predgovoru najnovijem broju homeopatskog online časopisa „Homeopathy 4 everyone“
Homeopatija – u vreme kad je najpotrebnija
Svaki put kad na televiziji uključim vesti, neki stručnjak izgovori: „Trenutno ne postoji efikasno lečenje za virus korona.“ I to je istina, obzirom da su industrijalizovane zemlje otežale ili onemogućile homeopate da javno leče ovu bolest. Velika Britanija, Francuska, Italija, Španija, Australija, SAD i ostale države, marljivo su radile na suzbijanju homeopatije, jedne medicinske nauke koja je istorijski uspešna u lečenju smrtonosnih epidemija, uključujući i viralne. Omalovažavaju homeopatiju, prave kampanje dezinformisanja, donose zakone kojima je ograničavaju i zabranjuju homeopatama da iznose bilo kakve izjave i dokaze o izlečenjima.
Kako je došlo do ovog suzbijanja homeopatije u poslednje vreme? Tokom poslednjih 15-ak godina, korumpirani zvaničnici na najvišim nivoima vlasti nagrađuju se za potkopavanje homeopatije. U tome su saučesnici mediji, koji vode masovnu propagandnu kampanju. Svedoci smo zatvaranja homeopatskih bolnica u Velikoj Britaniji i izbacivanja homeopatije iz zdravstvenog sistema u Velikoj Britaniji i Francuskoj, na osnovu potpunih dezinformacija.
Homeopatija se onemogućava sada, kada je svetu najpotrebnija. Koji ozbiljan iscelitelj bi odbacio bilo koje sredstvo koje mu je na raspolaganju? Uključivanje homeopatije kao dela sveukupne medicinske šeme bilo bi mudro u svakom smislu, uključujući i ekonomski. Mudri lideri, koji žele da ih proglase uspešnim u ovoj pandemiji, trebalo bi u svojim državama da podrže homeopatiju. Molimo se za sve koji vladaju da oslobode homeopatiju, kako bi se njome postigao najviši cilj: izlečiti bolesne, brzo, nežno i trajno.
https://hpathy.com/editorials/editorial-homeopathy-when-the-world-needs-it-most/
S druge strane sveta, javlja se Džo Rozencvajg
Obraćanje kolegama
Prevashodno na Novom Zelandu, ali i svima ostalima, širom sveta:
Dakle… prirodna medicina, homeopate, travari, naturopate, praktičari TKM i ajurvede, potpuno smo upropašćeni jer je nama i našim pacijentima uskraćeno da raspolažemo svojim lekovima. Želim da dodam da mislim (i nadam se) da je to „kolateralna šteta“ a ne nešto urađeno namerno, kako bi nas progutao zaborav.
Dozvoljeno nam je da obavljamo praksu bez konsultacije licem u lice, navodno „isto kao i lekari opšte prakse“, mada se pitam kako pregledaju grlo ili bubnu opnu, slušaju pluća, opipavaju stomak, mere krvni pritisak… ljudi i dalje imaju druge zdravstvene probleme koji zahtevaju lečenje, neke prethodne za koje su potrebne kontrole, da ne govorimo o strahu i anksioznosti koje nastaju ovom situacijom.
Pretpostavljam da svi provodimo mnogo vremena na telefonskim linijama, elektronskoj pošti i ostalim sokoćalima, pokušavajući da smirimo pacijente, nepoznate ljude koji su čuli za nas, a ponekad i izbezumljene kolege; kako da im damo Aconitum ili Rescue remedy? Ili vitamin C kojeg izgleda nema u prodavnicama?
Šta mi sada radimo? Šta predlažem?
Svako od nas, pojedinačno, bez obzira na to šta su već uradile ili će uraditi naše profesionalne organizacije, trebalo bi da zatrpamo ministra zdravlja zahtevima da vrati sektor distribucije lekova, po glasniku promeni status tih lekova u „neophodni“ i zahtevamo da mi, prirodni praktičari, barem oni koji žele, postanu deo prve linije lečenja. Možemo da zamolimo i svoje pacijente da učine isto. Jutros sam pročitao da se 2.500 penzionisanih lekara i medicinskih sestara vratilo na posao (istina?).
Šta je naš potencijal?
Možda 1.000 dodatnih praktičara koji će smanjiti pritisak, nude prevenciju koju konvencionalni svet nije u stanju i ne želi da preduzme. Te preventivne mere će se proširiti na porodicu, prijatelje i komšije, ali samo ako im imaju pristup. Samo nestašica vitamina C je dovoljan dokaz.
Možemo i više, možda ne sad odmah. Svako od nas može da priloži nekoliko dolara, da zakupimo celu reklamnu stranu u glavnim novinama, gde bismo objasnili, kada se situacija vrati skoro u normalu, kako smo bili istisnuti iz jednačine, kako smo sprečeni da pomognemo, šta možemo da ponudimo (sa tačnim referencama, a ne praznim tvrdnjama) i šta želimo.
Lično me ne zanima zvanično priznanje i registracija od strane vlade. Jednostavno želim da promenim status, iz „Da, tolerišemo vas, ali ne talasajte“ u „Vi ste deo tradicionalnog zdravstvenog sistema, čak i ako se ne slažemo sa vama, na vašu odgovornost, kao što ste i do sada činili; prema tome, vi i vaši dobavljači bićete na listi neophodnih usluga“. To je to. Ni više, ni manje.
Da bismo to postigli, potrebna su nam razna profesionalna udruženja, da se zajedno približimo tom jedinstvenom cilju: utemeljenje naše slobode da se bavimo praksom i slobode pristupa našim uslugama i proizvodima. Ne traženje subvencija, ne traženje pomoći. Ako građani imaju „slobodan“ pristup kanabisu, abortusu, eutanaziji (i cigaretama i alkoholu), bez obzira na vaša lična mišljenja o tome, zašto ne i slobodan pristup nama i našim lekovima?
Ne zaboravimo da je ovo i izborna godina. Igrajte na tu kartu sa svojim lokalnim poslanikom. Već sam kontaktirao svog (iako on zna za koga ne glasam); dobio sam uobičajeno ljubazan odgovor, ali ne i obećanje da će pomoći.
Kao što je neko napisao, ova pandemija nam daje mogućnost da se uzdignemo i postavimo kao nezavisna, prava profesija. Nemojmo je proćerdati.
