deca Archives - Balkanopathy

Ekcem kod petogodišnje devojčice

Gordana Jujić — Sat, 19 Jun 2021 22:08:36 +0000

Uvod i prva opservacija

Maja 2012. godine roditelji su mi doveli devojčicu od 5,5 godina koja dve godine unazad ima stalne probleme sa ekcemom, a dva meseca unazad – ekcem iza desnog uveta. Pogledala sam, sklonila kosu koja je zaklanjala ekcem i videla ovalnu promenu ispod same margine kose, nepravilnog oblika, prečnika oko 2 cm; na čitavoj površini koža je bila oguljena, sa jednim delom (otprilike četvrtina površine) gde se nalazila plitka otvorena rana. Svuda okolo a više se šireći prema poglavini i zalazeći ispod kose, koža je bila prekrivena tačkastim belim promenama koje su se perutale. Devojčica se žalila na jak svrab, često se češala i na tim mestima koja bi raščešala pojavljivale bi se kraste. Primetila sam takođe da je površina masna i pitala čime je namazana. Otac je odgovorio da otkad se pojavio ekcem mažu raznim mastima na bazi kortikosteroida koje prepisuje dermatolog, ali da ni od jedne nije bolje. Naprotiv, ekcem se uporno širi. Dala sam sugestiju da čim dođu kući skinu mast, da više ne mažu nikakvim mastima i zakazala konsultaciju.

Prva konsultacija

Devojčica je rođena iz normalne trudnoće i normalnim porođajem. Sa 28 dana starosti je hospitalizovana zbog pemfigusa, oko čega sam se dvoumila prilikom diferencijalne dijagnostike.

Majka je opisala promene: „Čitava zadnjica je bila prekrivena malim plikovima koji su bili upaljeni a infekcija se širila ka pupku.“ Mnogo je plakala. Lečena je antibioticima i kortikosteroidima. Godinu i po dana pre dolaska kod mene na zadnjici se pojavio crveni pečat a koža je na tom mestu bila hrapava. Lečena je kortikosteroidnim mastima. Generalno, ona je zdravo dete sa povremenim kašljem praćenim temperaturom koja obično raste do 39⁰C.

Otac je rekao da je devojčica veoma nestašna. I dok je bila sasvim mala, bila je živahna. Mnogo voli da jede, ponekad se ponaša nevaspitano i grubo; sve mora da bude po njenom a ako nije, postaje histerična. Ponekad iz čista mira ume prijatno da ih iznenadi, želi da pomogne u kućnim poslovima i da bude poslušna. Na pitanje šta misli kad kaže histerična, rekao je da se svađa sa majkom i ukućanima, dere se i vrišti. Ranije je volela da se mazi, sada više ne.

Devojčica mi je na pitanje koliko je svrbi odgovorila da je povremeno svrbi, od češanja joj bude malo bolje ali je kasnije opet svrbi. (Dozvolila mi je da fotografišem i bila spremna na saradnju. U međuvremenu je nacrtala kuću, cveće i napisala svoje ime na crtežu.) Ima jednu najbolju drugaricu, zajedno se igraju lutkama, ali je ona bezobrazna i ponekad pokušava da pocepa njenu lutku. „Ja je tada udarim, a ponekad i ona mene udari.“ Za brata je rekla da je dosadan i da želi da joj uzima igračke. Na pitanje šta ona tada uradi, rekla je: „Udarim ga!“ Rekla je to, kao i prvi put za drugaricu, detinje iskreno, sa osmehom neprijatnosti ali i sa samopouzdanjem. Na pitanje na koga je još ljuta, rekla je „Na babu, zato što kad odem kod nje, ona kaže: Idi kući!“ (Od oca sam ranije saznala da je njegova majka izuzetno gruba i teška žena sa kojom svi u porodici imaju probleme.)

H: Šta ti uradiš kad ti baba to kaže?

P: Onda počnem da plačem i vičem „baš me briga!“ I onda odem kući.

H: Osim toga, kada još plačeš?

P: Samo kad sam ljuta.

H: A kada si tužna?

P: Nikad nisam tužna, samo sam ljuta.

H: Čega se plašiš?

P: Svega! Pasa na ulici, mačaka, svinja. Plašim se buba: mrava, paukova, bubamara. Mraka.

H: Zbog čega?

P: Pasa i svinja zato što hoće da me ujedu. Kad idem u kokošinjac, mačka uđe za mnom. To me plaši. Kad tata i mama ugase svetlo dok sam sama u sobi. Kada su i oni u sobi, onda se ne plašim.

H: Čega se najviše plašiš u vezi sa mačkama?
P: Kad mačka prođe pored mene i dodirne me repom – to me golica i tako je mekano. (Vidi joj se gađenje i strah na licu.) Rep je mekan, i dlaka. Uplašim se i vrištim.

H: A šta je sa bubamarama?

P: Plašim se kad mi buba mili po ruci, kao da hoće da me ujede. Mravi su najstrašniji!

U nastavku razgovora majka mi je rekla da nikada svoju ćerku nije videla tužnu. Uvek je ljuta i besna, čak i kada je bolesna i ima visoku temperaturu. Takođe je rekla: „Ona uvek dobije ono što traži jer je toliko uporna da na kraju moramo da joj damo.“ Na pitanje kako joj to uspeva, rekla je: „Koristi sva sredstva, samo da dobije ono što želi. Sedne pored mene i ne prestaje da traži dok joj ne dam.“

Analiza slučaja

– supresija kožnih simptoma od samog rođenja;

– sklonost ka razvijanju promena na koži, posebno u predelu ušiju a naročito iza ušiju na margini kose; – priroda promena: vlažne tačkaste površine koje imaju tendenciju da se suše i perutaju, povremeno stvarajući krastice, sa jakim svrabom od koga je samo privremeno bolje;

– generalno ljuto dete, tvrdoglavo, ako mu se protivreči ponaša se neposlušno i prkosno;

– ako nije po njenom, ponaša se zlovoljno i svađa se;

– hoće da udari;

– krajnje netolerantna na dodir: ima izraziti strah i averziju od dodira (mačka koja ima meku dlaku) i strah od insekata;

– kada se mnogo uplaši, vrišti;

– iritabilna je i ljuta čak i kada je bolesna.

Rubrike

Mind; anger; children, in

Mind; irritability; children, in; sick, when

Mind; irritability; weeping; with

Mind; rage, fury; mischievous

Mind; striking; children, in

Mind; contradiction; ailments from, agg.; children, in

Mind; morose, sulky; children, in

Mind; obstinate, headstrong; children

Mind; fear; animals, of

Mind; fear; bugs, insects

Mind; fear; touch, of

Mind; shrieking, screaming, shouting; fright, fear, with

Head; eruptions; margins of hair

Head; eruptions; suppressed

Ears; eruptions; meatus, external

Ears; eruptions; eczema; behind

Skin; eruptions; crusts, scabs; scratching, after

Skin; eruptions; eczema; moist

Extremities; excoriation; buttocks, nates; between; babies

Već tokom analize i repertorizacije slučaja, imala sam dilemu između Cham i Lyc. Naprasita, ljutita, iritabilna, tvrdoglava, hipersenzitivna na dodir, agresivna, vriši kad je ljuta, osipi, ekcemi – sve karakteristike pokrivaju oba leka.

S druge strane, u rubrici: Mind; irritability; children, in; sick, when nalaze se samo dva leka: Lyc i Puls, pri čemu je Lyc stepenovan sa 3 a Puls sa 1. Ali, u rubrici: Skin; eruptions; pemphigus; newborns, in, Cham je jedan od 14 lekova, a Lyc nije jedan od njih.

Zbog karakteristika fizičkog simptoma i zastupljenosti Lycopodiuma kod ekcema u predelu ušiju, posebno iza, kao i na marginama kose, pretežno sa desne strane, odlučila sam se za Lycopodium.

Lycopodium clavatum (prečica) – slika preuzeta sa: Herbalia sapundžijska radnja

Prva preskripcija: Lycopodium 30C, vodeni rastvor

Tok lečenja

23. maja 2012. data je prva doza: 10 kapi. Tri dana kasnije majka mi je javila da se rana na oguljenoj površini potpuno zatvorila.

30.05.2012. – Površina zahvaćena promenom se blago proširila ali se stanjila i nije više ispupčena kao na početku; skoro potpuno se izravnala sa zdravom kožom. Mnogo manje je svrbi a majka kaže da je prvih nekoliko dana posle uzimanja leka dete bilo dosta smirenije i poslušnije. Pojavila se jedna crvena tačkica u desnoj ušnoj školjci.

10.06.2012. – U korenu kose, na 4-5 puta manjoj površini nego pre početka lečenja ima bele perutave skrame. Na mestu koje je zahvatao ekcem koža je potpuno zdrava, bez ikakvih patoloških promena. U desnom uvetu i dalje stoji crvena tačkica, nepromenjenog izgleda i veličine. Povremeno je malo zasvrbi. Ponovo je često besna i ljuta. – Lyc 30C

14.07.2012. – Majka javlja da devojčica kašlje, neposredno posle povratka sa mora. Na mestu gde je bio ekcem promena elipsastog oblika, veličine otprilike 0,8 x 0,3 cm, žućkaste boje, blago ispupčena, izgleda kao lišaj. Dete negira svrab. Date su tri doze Lyc 30C, ali se kašalj nije smirio.

Dajem Cham 30C, split doza

Dan kasnije: kašalj je ređi i lakši, povremeno ispljune šlajm. Kašalj je potpuno prestao u roku od nekoliko dana.

15.08.2012. – Majka se javlja posle drugog boravka na moru. Nekoliko dana ranije je primetila tačkaste promene u oba uveta. Tokom konsultacije primećujem sledeće: u oba uveta bele, perutave, razdvojene promene, veličine većih tačaka, bez znakova upale i crvenila. Dete se žali na svrab. – Lyc 200C

22.08.2012. – Dete se ne češe i ne žali na svrab, ostale su po 2-3 sasvim male, crvene tačkice u oba uveta. – Bez terapije, metoda čekaj i posmatraj.

01.10.2012. – Od kraja avgusta nije bilo nikakvih promena. Sada su se ponovo pojavile sitne crvene tačkice u oba uveta. – Lyc 200C

05.03.2013. – U ušnim školjkama po nekoliko belih perutavih tačaka, a iza ušiju beličaste promene, hrapave na dodir. – Lyc 200C

21.03.2013. – Uši su potpuno čiste, koža zdrava, bez vidljivih patoloških promena. O ponašanju roditelji sa osmehom kažu da se ponekad ljuti, ali je dosta smirenija i manje prkosna nego ranije. Pohađa predškolsku ustanovu, gde se kako sama kaže lepo igra i druži, i voli što će u septembru krenuti u školu.

31.10.2013. – Bele perutave promene u desnom uvetu, svrbe malo. – Lyc 50M, pola kašičice rastvora

Prognoza: U narednom periodu ovoj devojčici će možda biti potrebno ponavljanje leka u proleće i u jesen, kada organizam značajno menja režim rada. To je pokazalo i dosadašnje iskustvo sa njom, s obzirom da su se posle prvog potpuno oslobađanja od simptoma koji je trajao više godina, promene ponovo pojavljivale početkom oktobra i početkom marta. Ona ima tek nepunih 7 godina i njen organizam će se još godinama razvijati.

Da je ostala na terapiji kortikosteroidnim mastima, organizam bi u jednom momentu položio oružje i ekcem bi se izgubio. Njen dermatolog bi rekao da je ona izlečena. Vrlo je verovatno da bi pri prvom jačem stresu koji bi doživela (najverovatnije hormonski, kod dobijanja menstruacije) počela da dobija prve astmatične napade, jer supresija bilo kakvih kožnih promena:

1) tera organizam da se javlja novim simptomima, i to sa dubljih nivoa koji su tada već zahvaćeni bolešću;

2) postoji direktna veza između suzbijanja ekcema kod dece sa pojavom astme u kasnijim periodima razvoja.

Do avgusta 2016. majku sam povremeno viđala na njenom radnom mestu. Povremeno su se pojavljivale tačkice u ušima, ali su posle nekog vremena nestajale. Od oktobra 2013. nije dobijala nikakvu terapiju.

Nikada se više nisu javili bilo zbog kakvih tegoba, tako da je logičan zaključak da je dete potpuno izlečeno.

The post Ekcem kod petogodišnje devojčice appeared first on Balkanopathy.

Deca i homeopatija

Gordana Jujić — Thu, 02 Jan 2020 22:55:21 +0000

Često mi se javljaju roditelji male dece, od nekoliko meseci do nekoliko godina starosti, sa tegobama koje opisuju kao hronične. Obrazac je uglavnom isti: deca mesecima ili po godinu–dve pate od istih simptoma, sa kraćim ili dužim periodima poboljšanja i obično već imaju dijagnozu.

Mala deca su često bolešljiva

Najčešće tegobe zbog kojih dolaze su:

– ponavljajuća upala ušiju;

– nos zapušen ili stalno curi, ili i jedno i drugo;

– česte upale grla;

– bakterije u brisevima, nekad sa simptomima, nekad bez;

– ekcemi pretežno, mada i nekoliko drugih kožnih problema.

Deca budu pod terapijom u proseku jednom–dvaput mesečno. Ukoliko nisu rođeni bolesni, a to su retki slučajevi, radi se o generalno zdravoj deci koja još uvek nisu razvila imuni sistem. Ipak, ta su deca stalno bolesna i stalno pod lekovima. Koji ih nisu izlečili.

Kod nas homeopatija nije dovoljno poznata a kod mnogih izaziva i podozrenje. Zbog toga je homeopata najčešće poslednja osoba kojoj se roditelji obrate. Već očajni. Tada imam veći posao sa njima nego sa detetom, ali o tome u nekom narednom tekstu.

Kod dece homeopatija brzo deluje

U ovakvim slučajevima izlečenja su brza. Pravilno odabranim homeopatskim lekom i dobrim doziranjem, deca se za najviše mesec dana vraćaju u ravnotežu. Do poboljšanja dolazi veoma brzo, u roku od nekoliko dana, u zavisnosti od intenziteta simptoma. Tamo gde postoje bolovi, prestanak bolova očekujem u rasponu nekoliko sati do tri dana, opet u zavisnosti od intenziteta. Nekoliko meseci od početka lečenja dete se ne razlikuje od svojih vršnjaka koji imaju jači imunitet i ne razboljevaju se tako često kao vaše dete.

A u vezi sa tim, možda se pitate da li ste negde pogrešili pa je zbog toga vaše dete bolešljivije od drugih. Niste sigurno, jer su razlozi toliko različiti, da možemo da kažemo da su nepoznati. Nekad je takva njihova genetika, a u nekim slučajevima su roditelji opušteniji i smireniji, pa ih ne odvode kod lekara zbog svake tegobe, što ima za rezultat da ne dobijaju nepotrebne medikamente i imuni sistem polako jača. A možda ćete sada pomisliti da je baš to vaša greška – vi dete često odvodite lekaru. I ovde moram da razočaram vaš osećaj krivice: niste krivi!

Ipak, nešto možete da učinite kako bi se to promenilo, a više o tome ćete pročitati u nastavku teksta, iz mog ličnog iskustva.

Suština je da ako svoju decu u akutnim stanjima lečite homeopatijom, onda kada im je zaista potrebno lečenje, ona će ubrzo dostići svoje, pretežno zdrave, vršnjake. I ne samo to, već će lakše i brže prebolevati akutne bolesti. Takođe, omogućavate im da kasnije u životu budu zdravija, kako fizički, tako mentalno i emocionalno.

Zašto treba imati kućnu homeopatsku apoteku

Iz tog razloga uvek preporučujem svima, a posebno roditeljima male dece, da naprave malu kućnu homeopatsku apoteku, uz pomoć nekog osnovnog kursa se osposobe za elementarnu primenu homeopatskih lekova u hitnim i akutnim stanjima i započnu sami da leče najnormalnija bolesna stanja kroz koja svi povremeno prolazimo.

To u početku može da izgleda različito, u zavisnosti od toga kakva ste osoba vi sami. Nekome će biti vrlo stresno, neko će to raditi sa radoznalošću, neko će sa ushićenjem pratiti neverovatno brze promene koje se događaju nakon davanja leka, neko će sve vreme isto to gledati sa strahom, ali je jedno sigurno – kad ovladate i uverite se u delotvornost homeopatije, niko vam je više neće oduzeti i niko vas neće razuveravati. Tada homeopatija postaje značajno oruđe u životu vaše porodice.

Kako i zašto sam ja počela

Kada sam ja počinjala, ni ne sluteći da će mi to jednog dana biti poziv, bila sam na istom mestu kao vi. Za razliku od mnogih, a slično mnogim drugima, bila sam veliki paničar. Zato sam prethodni pasus napisala bez dvoumljenja i sa sigurnošću ću uvek stajati iza te svoje tvrdnje.

Počelo i jeste zato što je jedno od moje dece spadalo u grupu koju sam opisala na početku ovog teksta. Još gore, on je bio bolestan od samog rođenja i stvari su se samo komplikovale. Svim srcem, dušom i umom sam želela da zvanična medicina već jednom ponudi rešenje koje će mu doneti tek toliko poboljšanje, da nije stalno bolestan, da ne prelazi iz jednog u drugo bolesno stanje, da se ne smenjuju bez pauze tokom cele godine bolne upale ušiju, upale sinusa i astmatična gušenja. Da ne jurimo sa njim koji jedva diše noću u bolnicu, gde će primiti neki od steroidnih lekova da bi prodisao, pa od sutra–prekosutra, što bi rekli „Jovo nanovo“.

Meni je bio potreban lek

Ali, zvanična medicina nije imala takve lekove. Ona je imala samo pojas za spasavanje, da ga izbavi da se ne udavi – i simbolički i bukvalno.

Meni je bio potreban lek, lečenje koje dovodi do izlečenja, a ne pokušaji koji se završavaju neuspesima i medikamenti koji na duže staze ozbiljno ugrožavaju sveukupno zdravlje mog deteta. Moje misli o njegovoj budućnosti bile su vrlo mračne.

Tako sam i počela. Homeopata je u to vreme bio vrlo udaljen, ali me to nije sprečavalo da putujem nekoliko stotina kilometara da bi mu on samo spustio kuglicu u usta i odmah se vratim nazad. Ponekad noću, po ledu i snegu – samo da ga ne trujem više lekovima koji mu ne pomažu.

Zatim, homeopatija je promenila i mene, moje shvatanje zdravlja i bolesti. Moje prvo samoinicijativno davanje homeopatskog leka u porodici, uprkos tome što sam znala da ne može da naškodi sve i da pogrešim, bilo je vrlo dramatično. Jer: ja sam bila veliki paničar. Ali nisam imala izbora, što je ponekad veoma dobro. Posle toga, normalno je bilo da ću i ostaloj svojoj deci početi da dajem homeopatske lekove kad su bivali u akutnim stanjima.

Posle samo nekoliko gripova, stomačnih problema i povreda, mi više nismo odlazili kod lekara. Jedno vreme ih jesam odvodila doduše, i to je bilo samo zbog sopstvene nesigurnosti i strahova, ali sam dobijene recepte bacala čim bismo izašli. Bilo je raznih situacija koje su prerasle u porodične anegdote, a koje sam opisala u svojoj knjizi Homeopatija – porodična iskustva.

Homeopatiju treba uvesti u svoj dom

Homeopatska medicina je svima dostupna. Lekovi su jeftini, lečenja bi takođe trebalo da budu jeftina, makar dostupna najvećem broju građana, ali ne tvrdim da je tako u stvarnosti. Tvrdim da bi tako trebalo da bude.

Mislim da je uz sva sredstva informisanja, od kojih je jedno i ova internet stranica, razumno i rekla bih čak neophodno za jednu savremenu porodicu da ima svoju kućnu homeopatsku apoteku, da neko od roditelja ili ukućana završi osnovni kurs za primenu lekova, i onda počinje da se piše istorija korišćenja homeopatije u vašoj porodici.

Deca će videti šta vi radite, učiće od vas, daćete im jedno moćno oruđe za očuvanje zdravlja.

Homeopatija jeste naučna medicina, šta god o njoj govorili skeptici. Oni i jesu skeptici zato što nisu isprobali. Ali, za razliku od drugih medicinskih sistema, ona ima veliku prednost zbog same prirode svojih lekova, tako da ne morate da znate mnogo da biste je primenjivali. A možete da krenete za tim ogromnim znanjem, pa da je istovremeno i više proučavate. Može vam se dogoditi, kao što se dogodilo mnogima pa i meni, da vas toliko opčini to znanje, da se jednog jutra probudite kao homeopata.

Moj predlog je da probate. Možda mi se jednog dana javite.

The post Deca i homeopatija appeared first on Balkanopathy.