Uvod

U ovo po svemu sudeći nesrećno vreme za žitelje cele planete, kada više ne znamo da li ikome možemo da verujemo, kada smo uplašeni i zbunjeni, sa svih strana bombardovani informacijama koje to nisu, dok se nestrpljivo nadamo da će sve ovo brzo proći a strahujemo da neće, procenili smo kao korisno da homeopate podsetimo a druge čitaoce informišemo o tome šta je govorio najveći i neprevaziđeni učitelj homeopatske medicine.

Odlučili smo da vam u ovom tekstu predstavimo deset aforizama iz 6. i poslednjeg izdanja Organona medicine. To je poslednje delo koje nam je ostavio dr Haneman. Kao i svi njegovi pisani radovi, štivo zahteva pažljivo čitanje, ali je svakome razumljivo.

Takođe, Haneman je živeo i radio u 19. veku, kada su se medicinom bavili samo izuzetno obrazovani ljudi, jezik ponekad zvuči arhaično, koristili su se i drugačiji izrazi. Pored toga, dr Haneman je pisao žustro, ali s druge strane jasno i razgovetno je izražavao svoje često vrlo komplikovane misli.

Smatramo da će ovih deset aforizama mnogima od vas biti korisno da shvatite prirodne zakonitosti lečenja akutnih zaraznih bolesti, što vam može pomoći u donošenju nekih konkretnih odluka ne samo u ovom periodu, već i kasnije u životu.

Organon medicine, 6. izdanje

Aforizmi 40-50

Organon aforizam § 40

Ili, kada se nova bolest pridruži staroj, koja je u dugom vremenskom periodu uticala na organizam, a razlikuje se od nje, onda ona formira sa njom složenu bolest, tako da svaka od njih zahvata određeno mesto u organizmu, naime organe koji su joj posebno prilagođeni, i po svemu sudeći baš tačno mesto koje joj posebno pripada, dok ostatak ostavlja onoj drugoj, različitoj bolesti. Na taj način, sifilitičan pacijent može postati psoričan i obrnuto. S obzirom da su dve bolesti međusobno različite, jedna drugu ne mogu ukloniti niti izlečiti. Simptomi koji su u početku te pojave bili venerični privremeno ostaju neaktivni i zaustavljaju se kada se pojave psorične erupcije; vremenom međutim (pošto je sifilis jak barem koliko i psora), njih dve se spajaju, to jest svaka pogađa delove organizma koji su joj najviše naklonjeni, što čini da je pacijent bolesniji i teže ga je izlečiti.

Kada se susretnu dve različite akutne infektivne bolesti, kao na primer velike boginje i male boginje, obično jedna privremeno zaustavlja drugu, kao što je ranije već rečeno; bilo je ipak teških epidemija te vrste, kada su se, u retkim slučajevima, pojavljivale dve različite akutne bolesti i na kratko vreme opstajale u istom telu, kombinovano. Tokom epidemije u kojoj su istovremeno preovladavale i velike boginje i male boginje, među 300 slučajeva (kod kojih ove bolesti nisu jedna drugu privremeno zaustavile, male boginje su napadale pacijente 20 dana pošto su izbile velike boginje, a velike boginje 17-18 dana nakon pojave malih boginja, tako da je prva bolest prethodno završila svoj regularni tok), ipak je postojao samo jedan jedini slučaj u kome se P. Rasel susreo sa obe od ovih različitih bolesti kod jedne osobe istovremeno. Rejni je video istovremenu pojavu velikih boginja i malih boginja kod dveju devojčica. Ž. Morise je u svojoj celokupnoj praksi imao samo dva takva slučaja. Slične slučajeve nalazimo u Etmulerovim radovima, kao i spisima nekoliko drugih lekara.

Cenker je uočio da se kravlje boginje javljaju uporedo sa malim boginjama i purpurom.

Kao što je zapazio Džener, kravlje boginje su počele redovno da se pojavljuju u vreme kada je sifilis lečen živom.

Organon aforizam § 41

Mnogo češće od pojave da se u istom telu udružuju i jedna drugu komplikuju prirodne bolesti su bolesne komplikacije koje izaziva neprikladno medicinsko lečenje (alopatski metod), dugom upotrebom neodgovarajućih lekova. Prirodnoj bolesti, koju treba lečiti, dodaju se, stalnim ponavljanjem neprikladnih medicinskih sredstava, nova i vrlo često opterećujuća bolesna stanja koja odgovaraju prirodi tih sredstava; ona se postepeno spajaju i komplikuju hroničnu bolest, koja se od njih razlikuje (nisu u stanju da je izleče akcijom sličnosti tj. homeopatski), dodajući na taj način staroj bolesti novu, različitu, veštačku bolest hronične prirode i na taj način kod pacijenta stvaraju dvostruku umesto jedne bolesti tj. pogoršavaju mu stanje i dovode do toga da ga je teže, a često potpuno nemoguće izlečiti. O tome svedoče mnogi slučajevi za koje se traže saveti u medicinskim časopisima, kao i izveštaji o slučajevima u medicinskim spisima. Sličnog su karaktera česti slučajevi u kojima venerična šankrozna bolest, posebno iskomplikovana psorom ili diskrazijom kondilomatoznom gonorejom, nisu izlečeni dugotrajnim i često ponavljanim lečenjem velikim dozama neprikladnih živinih preparata, ali je zauzela svoje mesto u organizmu pored hroničnog živinog oboljenja, koje se u međuvremenu postepeno razvijalo, pa su zajedno često stvorile užasno čudovište komplikovane bolesti (pod opštim nazivom maskirane venerične bolesti), koja se tada, ukoliko nije potpuno neizlečiva, samo uz velike poteškoće može vratiti u zdravo stanje.

Organon aforizam § 42

Sama priroda, kao što je već rečeno, u nekim slučajevima dozvoljava istovremenu pojavu dve (zapravo i tri) prirodne bolesti u jednom telu. Međutim, mora se istaći da se ovakva komplikacija događa samo u slučaju dve različite bolesti, koje prema večitim prirodnim zakonima jedna drugu ne uklanjaju, ne uništavaju i ne mogu se međusobno izlečiti, ali kako se čini, obe (ili sve tri) takve kakve su ostaju odvojene u organizmu, svaka zahvata delove i sisteme koji su joj posebno naklonjeni, što se zbog težnje ovih bolesti da liče jedna na drugu, može veoma lako dogoditi bez narušavanja životnog jedinstva.

Organon aforizam § 43

Potpuno je, međutim, drugačiji rezultat kada se u organizmu susretnu dve slične bolesti, to jest kada je jedna bolest već prisutna pa se javi slična, jača bolest. U takvim slučajevima vidimo kako efikasno leči priroda i dobijamo lekciju o tome kako čovek treba da leči.

Organon aforizam § 44

Dve slične bolesti ne mogu jedna drugu (kao što je objašnjeno kod različitih bolesti) da suzbiju niti privremeno zaustave, pa će se stara vratiti nakon što nova završi svoj proces; isto tako, podjednako je mala mogućnost da dve slične bolesti (a što nije slučaj kod različitih, kao što je već objašnjeno) opstanu u istom organizmu jedna pored druge ili da se udvostruče i zajedno formiraju složenu bolest.

Organon aforizam § 45

Ne! Dve bolesti, doduše različite po vrsti ali slične po svojim pojavama i efektima, tegobama i simptomima koje pojedinačno stvaraju, uvek kada se susretnu u organizmu, jedna drugu uništavaju; zapravo, jača bolest uništava slabiju i to iz prostog razloga što kada jača bolesna snaga napadne sistem, zbog sličnosti delovanja zahvata upravo iste delove organizma koji su prethodno pogođeni slabijim bolesnim nadražajem, koji posledično više ne može da utiče na te delove, već jenjava; ili (drugim rečima), nova ali snažnija bolesna moć kontroliše osećanja pacijenta i stoga životni princip zbog svoje osobenosti više ne oseća slabiju sličnost koja jenjava – više ne postoji – jer nikada nije ni bila nešto materijalno, već dinamički – duhu nalik – (konceptualni) uticaj. Od tog momenta, na životni princip jedini uticaj, i to privremen, ima nova, slična ali snažnija bolesna moć.

Organon aforizam § 46

Moglo bi se navesti mnogo slučajeva bolesti koje su prirodnim tokom homeopatski izlečene drugom bolešću koja pokazuje iste simptome, ali to nije potrebno, jer je naš cilj da govorimo o nečemu određenom i nesumnjivom, da usmerimo pažnju samo na one (nekoliko) bolesti koje su uvek iste, potiču iz fiksnog mijazma i zato zaslužuju da budu posebno imenovane.

Među njima posebno mesto zauzimaju velike boginje, tako strašne zbog velikog broja ozbiljnih simptoma, koje su uklonile i izlečile veliki broj bolesti sa sličnim simptomima.

Koliko često velike boginje izazivaju žestoku oftalmiju, koja ponekad čak dovodi do slepila! A vidite sad! Prvo Dezoto, a za njim Leroj, trajno su izlečili hroničnu oftalmiju pelcovanjem (misli se na inokulaciju u širem smislu i ne treba poistovećivati sa vakcinacijom, jer je savremena vakcinacija sub-metoda inokulacije – prim. prev.).

Prema Klajnu, amauroza koja je trajala dve godine, a bila posledica potiskivanja temenjače, takođe je savršeno izlečena pelcovanjem.

Koliko često velike boginje izazivaju gluvoću i dispneju! A obe ove hronične bolesti otklonjene su velikim boginjama, kada su dostigle vrhunac, kako zapaža J. Fr. Klos.

Oticanje testisa, čak veoma teško, čest je simptom velikih boginja, što im omogućava, kako je zapazio Klajn, da zahvaljujući sličnosti izleče veliki tvrd otok levog testisa, koji je bio posledica udarca. Drugi lekar je takođe primetio da su velike boginje izlečile slično oticanje testisa.

U zabrinjavajuće simptome velikih boginja spada i dizenterično stanje creva; kako je zapazio Fr. Vent, jedan slučaj dizenterije izlečen je tokom preboljevanja velikih boginja, zbog sličnosti bolesnog faktora.

Velike boginje koje se pojave nakon vakcinacije (i ovde se radi o prirodnoj inokulaciji – prim. prev.), kako zbog veće snage tako i zbog velike sličnosti, odjednom u potpunosti homeopatski uklanjaju kravlje boginje i ne dozvoljavaju im da sazru; ali, s druge strane, kada kravlje boginje skoro sazru, onda one zbog velike sličnosti homeopatski u velikoj meri smanjuju nadolazeće velike boginje i čine ih blažim. O tome svedoči Muri, kao i mnogi drugi.

Inokulirane kravlje boginje, čija limfa pored zaštitne materije sadrži virus, a infekcija se ispoljava u obliku opštih kožnih erupcija druge prirode, koje su obično male i suve (retko velike i gnojne) bubuljice smeštene na maloj crvenoj areoli, u često spojenim okruglim, crvenim kožnim mrljama i praćene najžešćim svrabom, gde se osip kod jednog broja dece javlja nekoliko dana ranije, a češće međutim, posle crvene areole kravljih boginja, prolazi za nekoliko dana ostavljajući za sobom male, crvene i tvrde mrlje na koži – inokulirane kravlje boginje, tvrdim, sličnošću ovog sporednog mijazma, analognim kožnim erupcijama kod dece, savršeno i trajno, na homeopatski način, izlečile su često veoma dugotrajne i problematične bolesti, što potvrđuju zapažanja mnogih lekara koji su to videli.

Kravlje boginje, koje imaju čudan simptom da izazivaju oticanje ruke, pošto su izbile, izlečile su oteklu, polu-paralizovanu ruku.

Visoka temperatura koja prati kravlje boginje, a javlja se u vreme kad se stvaraju crvene areole, homeopatski je izlečila intermitentnu groznicu kod dveju osoba, o čemu izveštava Hardegej mlađi, potvrđujući ono što je već zapazio Hanter – da u istom telu ne mogu da koegzistiraju dve groznice (slične bolesti).

Male boginje, po karakteru temperature i kašlja veoma liče na veliki kašalj, te otud ono što je primetio Boskijon: u epidemiji u kojoj su preovladavale obe ove bolesti, mnoga deca koja su dobila male boginje nisu dobila veliki kašalj. Svi su bili zaštićeni upravo malim boginjama i nisu mogli biti zaraženi velikim kašljem u toj i svim sledećim epidemijama, ako veliki kašalj nije bio samo delimično sličan malim boginjama, to jest ako je imao i kožne erupcije slične onima koje imaju i male boginje. Na taj način su male boginje mogle da zaštite mnoge ljude od velikog kašlja, i to samo u epidemiji koja je u to vreme preovladavala.

Međutim, ako male boginje dođu u kontakt sa bolešću koja na nju liči po glavnom simptomu, erupcijama, neosporno se može ukloniti i izvršiti homeopatsko izlečenje ove druge bolesti. Tako je u potpunosti i trajno (homeopatski) izlečena hronična herpetična erupcija izbijanjem malih boginja, što je zapazio Kortum. Nekontrolisani pekući milijarni osip lica, vrata i ruku, koji je trajao šest godina i pogoršavao se kod svake promene vremena, pod napadom malih boginja se sveo na oblik otoka na površini kože; nakon što su se male boginje završile, osip je prošao i nikada se nije vratio.

Organon aforizam § 47

Ništa ne može naučiti lekara na jasniji i uverljiviji način od gorenavedenog, koju vrstu sredstva (leka) koje veštački izaziva bolest treba da odabere, kako bi izlečio na siguran, brz i trajan način, u skladu sa procesom koji se odvija u prirodi.

Organon aforizam § 48

Ni prirodnim načinom, kao što vidimo iz gorenavedenih primera, ni umetnošću lekara, postojeći uticaj ili bolest ni u jednom slučaju ne može da otkloni sredstvo koje izaziva bolest a koje se od nje razlikuje, koliko god jako bilo, već samo ono koje je po simptomima slično i donekle jače, prema večitim i neopozivim zakonima prirode, koji do sada nisu bili shvaćeni.

Organon aforizam § 49

Trebalo bi da budemo u prilici da upoznamo mnogo stvarnijih, prirodnih homeopatskih izlečenja ove vrste kada bi, s jedne strane, pažnja posmatrača bila više usmerena na njih, a s druge strane, kada priroda ne bi bila tako manjkava u korisnim homeopatskim bolestima.

Organon aforizam § 50

Sama moćna Priroda, kao što vidimo, drži pod komandom instrumente za efikasna homeopatska lečenja: osim nekih mijazmatskih bolesti konstantnog karaktera (svrab, svrabež, šuga – prim. prev.), to su male boginje i velike boginje, što su sve morbifična sredstva, koja kada se koriste kao lekovi su ili opasnija po život i strašnija od bolesti koju leče, ili su takve vrste (kao što je svrabež, šuga), da nakon lečenja, moraju da se leče njihove posledice, kako bi se iskorenile – obe te okolnosti njihovo korišćenje, kao homeopatskih lekova, čine teškim, neizvesnim i opasnim. A koliko malom broju bolesti je čovek izložen, a da imaju sličan lek u velikim boginjama, malim boginjama i svrabu (dermatitis – prim. prev.)! Dakle, u prirodi se vrlo malo bolesti može izlečiti ovim neizvesnim i opasnim homeopatskim lekovima, a lečenje njihovim oruđima sa sobom takođe nosi opasnost i mnogo teškoća, iz razloga što se doze njihove štetnosti ne mogu smanjivati u skladu sa okolnostima, kao što mogu doze leka; jer, pacijent oboleo od analogne dugotrajne bolesti mora u potpunosti biti izložen opasnoj i iscrpljujućoj bolesti, čitavom toku bolesti velikih boginja, malih boginja (ili svraba), kako bi zauzvrat bio izlečen. A ipak, kao što vidimo, možemo ukazati na neka upečatljiva homeopatska izlečenja koja su posledica ovih srećnih poklapanja, toliko mnogo neospornih dokaza velikog, jedinog terapeutskog zakona prirode koji se u njima ostvaruje: LEČENJE SLIČNOŠĆU SIMPTOMA!