Uvod

Dodatak naslovu teksta u vidu pitanja „Dokle više?“ odnosi se na mnoge pojave, neke od pamtiveka, neke sveže sadašnje, a kad sam bolje razmislila zaključila sam da su ipak sve od pamtiveka. Sam naš izraz „od pamtiveka“ upućuje nas na pamćenje kroz vekove (da se ne zaboravi, da se iskustvo prenosi generacijama…), koje je izgleda u današnje vreme ugroženo više nego ikada. Verujem da je i to „više nego ikada“ preterano. Zašto preterano? Rekla bih zbog naše razmaženosti, nenamerne, naivno nenamerne, podmetnute (ne bih se ovde upuštala u dublje filozofske, sociološke, pa i geopolitičke aspekte, jer bih lako mogla da skrenem sa teme tj. da je proširim do meni neslućenih a čitaocima nepotrebnih razmera).

Kakve veze to ima sa homeopatijom i tekstom koji sledi? U direktnoj su vezi. Najjednostavnije rečeno, radi se o istini i lažima. Uvek se radi samo o tome. Istina je jedna. Laži imaju čitavu vojsku. Imaju organizaciju, strategiju, izvršioce, starešine i podređene, jednom rečju kompletnu strukturu ratovanja. I naravno – cilj. Da pobede istinu. Da pobede nepobedivo. Nešto što je od iskona, samim svojim nastankom, predodređeno da pobedi. Štaviše, uopšte nema potrebe da se bori.

Isto je sa homeopatijom. U domenu lečenja, ne samo ljudi već svakog živog bića na planeti Zemlji, homeopatija predstavlja, zastupa i bori se za istinu. Postavlja se logično pitanje, na osnovu prethodnog pasusa, zašto se uopšte bori kad je predodređena da pobedi. Pa izgleda zato što u sferi materijalnog, kako života tako i načina razmišljanja, u toj dimenziji života koja je i dalje preovlađujuća, mi kao njeni sprovodioci/praktikanti nismo dovoljno ovladali datim nam veštinama, oruđima i oružjima da sa energetskog nivoa ostvarujemo tu pobedu koju već imamo. Ako ćemo pravo, ona suprotstavljena vojska očigledno poseduje moćna sredstva za bitku. Doduše, vidljivi domeni njenog delovanja su upravo u materijalnom delu stvarnosti, koja nije zanemarljiva, iako je najmanje bitna. Ta vojska laži želi da naše vreme, energiju, misli, osećanja sa svim propratnim aktivnostima zadržava na tom polju postojanja, dok se s druge strane služi tajnim znanjima, takođe iz onog energetskog polja (o kome je govorio Tesla), koja kao i sve druge pojave u univerzumu po svojoj prirodi nisu ni dobra ni loša. Samo su namena i namera ono po čemu stiču kvalitet jednog ili drugog. Upotreba ili zloupotreba. Pogledajmo današnje stanje na polju nauke i konvencionalne medicine, s obzirom da su na svetskoj pozornici ove oblasti posebno dobile na značaju tj. postale vidljivije nego ranije.

Sada ću najaviti, sebi da ne zaboravim, vama da obećam, da ću u nekom od narednih tekstova razmatrati detaljnije status ove medicine, kao i nas koji se njome bavimo, sa ciljem raskrinkavanja laži, suptilno podmetnutih netačnih izjava koje ne samo da su lažne, već prelaze sve granice naučnog, kulturnog, vaspitanog, normalnom čoveku elementarno podnošljivog načina izražavanja bilo kakvih stavova, posebno kada se iznose u javnosti.

Na pitanje iz naslova i s početka ovog uvoda koje glasi „dokle više?“ odgovor je verovatno: dok je sveta i veka. Pa, u to ime, na zdravlje i spasenje svima borba koja se nastavlja i u kojoj ćemo i nadalje učestvovati. Ne zanosimo se samo varkom koja nam se predstavlja kao činjenica, da se borba ne događa i da mi svi, svako od nas, pojedinačno i kolektivno, u njoj ne učestvujemo.

Moj stav, koji sam zauzela zahvaljujući globalnim stanjem čovečanstva, je da nikome više ništa u vezi sa homeopatijom ne treba dokazivati. Svi dokazi su već tu. Dokazi su rezultati, a ne teoretisanje i uklapanje u nategnute doktrine i protokole. Mi imamo rezultate i trebalo bi da nam bude ispod profesionalne i ljudske časti da trošimo svoje fizičke i energetske resurse na odgovaranje na besmislena pitanja ili dokazivanje zaludnim skepticima, koji nemaju osnova da sa nama uopšte raspravljaju. Dovoljno dugo smo se ulagivali samoproglašenoj eliti. To vreme je prošlo.

Potrebni smo ljudima, za vraćanje individualne i kolektivne vitalne sile u ravnotežu, da ozdravi ljudski rod. I kao što znamo iz iskustva lečenja, tada će sve početi nezaustavljivo da se kreće putem prirodnog procesa života i njegovog potpunog ispunjenja. Jer, koja je druga svrha i smisao našeg postojanja?

Sledi tekst Andree Hauzer, homeopatskog lekara

Materijalno razmišljanje

Mnogo je skeptika koji dovode u pitanje verodostojnost homeopatije na osnovu svojih uskogrudih (plitkoumnih, rekli bismo preciznije – prim. prev.) gledišta zasnovanih na materijalnom. Za sve one kojima je potrebno „naučnije“ objašnjenje mogućnosti homeopatije, u nastavku govorimo o tome kako kvantna fizika u smislu elektromagnetnih polja (ili energetskih talasa), kao i koncept pamćenja vode, može pružiti dokaze za homeopatiju.

Napredak u kvantnoj fizici pomogao nam je da shvatimo ljudsko telo na energetskom nivou, za razliku od trenutno (još uvek pretežno, skoro isključivo – prim. prev.) prihvaćenog materijalističkog pogleda. Sada znamo da ćeliju ili biološku ekspresiju (materijal → promena u materijalu) ne kontrolišu geni, već signali u našem okruženju imaju sposobnost da aktiviraju gene koji su u uzajamnoj vezi sa različitim biološkim ekspresijama. Dokazi upućuju na to da se takav slučaj javlja na osnovu stvarnosti energije.

Energija prožima svaku materijalnu stvar na zemlji, kao i univerzum uopšteno. Koncept da između materijalnih objekata i njihovog okruženja postoji međuodnos razvili su relativisti pre mnogo godina, ali na makroskali. Trenutno, kvantna fizika (KF) smatra da materijalni objekti nisu zasebni entiteti, već su neodvojivo povezani sa okruženjem, ali na subatomskom nivou.

U homeopatiji verujemo da neka sila (nazvana vitalna sila [VS]) oživljava ljudsko telo, te tako ona ulazi u fizičko telo u trenutku začeća, rukovodi svim njegovim funkcijama i napušta ga u trenutku smrti. Štaviše, u homeopatiji je veoma važno da shvatimo da ljudska bića predstavljaju više od zbira njihovih fizičkih delova – o ovom aspektu detaljno je raspravljao kvantni fizičar Brus Lipton, a konvencionalna medicina ga ignoriše. Ova ideja „energije“ nije nov koncept i o njemu su naučnici vekovima raspravljali. Dakle, KF dokazuje ono u šta su vitalističke škole verovale od 17. veka.

Osnovni principi vitalizma navode sledeće: A) Funkcije živih organizama su posledica vitalnog principa koji se razlikuje od fizičko-hemijskih sila. B) Procesi života se ne mogu objasniti samo zakonima fizike i hemije i taj život je jednim delom samoodređen. (Vikipedija)

Osim toga, vitalizam ističe da VS povezuje pojedinca sa krajnjim jedinstvom univerzuma. Ovaj koncept je komponenta kvantne teorije (poznate kao teorija polja), koja objašnjava sile između električnih naboja i struja, kako su je razvili Faradej i Maksvel u 19. veku. Nasuprot ovoj teoriji, biološke nauke su usvojile materijalističko gledište. Preovladalo je redukcionističko ubeđenje da se nauka može objasniti isključivo mehaničkim viđenjem pojava. Kao rezultat, usledio je razvoj industrije u vrednosti od milijardi dolara koja se u istraživanjima i preskripcijama fokusira na fizičke i hemijske promene u strukturi i funkciji ljudskog tela. Informacije koje se zasnivaju na materijalizmu nisu nevažeće, ali ne objašnjavaju niti obuhvataju aktuelna zapažanja u atomskoj i subatomskoj oblasti, a nisu ni u suprotnosti sa energetskom VS.

Problem je u tome što je prema Njutnovoj fizici mehanika vidljiva našim fizičkim čulima, a energija nije. Zato je energiju teže shvatiti. Kao i sa elektricitetom (u koji se veruje i prihvaćen je), možemo da vidimo samo efekte te energije. Ali skeptici kažu da takvo objašnjenje homeopatije nije prihvatljivo. Pa hajde da pogledamo KF.

Uopšteno govoreći, centralni aspekti kvantne teorije obuhvataju sledeće: A) Elektromagnetna (EM) polja. B) Fotoni kao manifestacije čestica ili elektromagnetni (EM) talasi. EM talasi se pretvaraju u vibraciona polja (poznata kao kvantna polja), koja mogu biti u obliku kvanta ili čestica. Drugim rečima, kako objašnjava Fritjof Kapra, „čestice i talasi mogu u potpunosti međusobno da se zamenjuju na atomskom i subatomskom nivou“. Elektrodinamičko polje predstavlja međusobni odnos čestica koje utiču jedna na drugu putem naelektrisanja i kretanja i to se naziva vibracijom. Dalje, EM talasi su kontinuirani medijum koji je prisutan svuda u svemiru, a čestice su lokalne kondenzacije polja (poznato kao koncentracija energije). Takva energetske koncentracije mogu se naći u pojedinačnim ljudskim bićima. U skladu sa homeopatskim principima, ove koncentracije čestica gube individualnost jer su ujedinjene u jednom ljudskom biću.

Dakle, kako se ovo odnosi na homeopatiju? Pa, osnovni koncept koji možemo da pozajmimo od KF je da svaki živi sistem poseduje električno polje. Kao što smo ranije pomenuli, homeopate ovo energetsko polje nazivaju vitalnom silom (VS). VS je pod direktnim uticajem signala iz okruženja (kako navodi KF), koji mogu da promene frekvenciju vibracije energije.  Ta promena energije ili vibracije može imati strukturalne, hemijske i funkcionalne implikacije (tj. bolest/disharmonija). Energetski uticaji visokog intenziteta (signali iz okoline) dovode do pojave jedinstvenog pogrešnog podešavanja. Pogrešno podešavanje su znaci i simptomi bolesti s obzirom da VS više ne vibrira niti funkcioniše na svom optimalnom nivou  da usmerava zdrave životne procese.

Svaka remedija je takođe lokalna koncentracija energije sa sopstvenom frekvencijom (broj talasa u jedinici vremena) vibracije. Na osnovu zakona sličnosti, homeopate biraju energetski lek (remediju) kako bi izlečili energetski zdravstveni problem koji ima sličnu vibraciju. Potencija se bira u skladu sa potrebom za povećanom količinom energetskog intenziteta u samoj remediji, u poređenju sa pogrešno podešenom VS osobe. Povećana sila potrebna je da bi se stimulisala VS koja zauzvrat koriguje prvobitnu vibraciju tako da ponovo uspostavi normalnu funkciju. Povećanje sile (energije talasa ili polja) proporcionalno je amplitudi i frekvenciji. Amplituda je objašnjena kao visina talasa; što je veći talas to je veća sila.

Kako energija leka utiče na energiju pogrešno podešene osobe? Iako vibracije mogu da deluju na daljinu ili čak na različitim nivoima vibracija, uticaj se javlja samo kroz princip rezonancije. Rezonancija pokazuje da „svaka supstanca ima određenu rezonantnu frekvenciju na kojoj će vibrirati većom silom kada se stimuliše talasom slične frekvencije“ (Vitulkas). Zbog toga, mi biramo lek sa sličnom rezonancom (frekvencijom) ali sa malo jačom amplitudom, kako bismo preusmerili energiju tela da nastavi sa funkcionisanjem ili da popravi strukturu.

VS je dinamična po tome što odjednom može da utiče na sve nivoe organizma sa različitim stepenima harmonije i snage. Prema tome, „ceo organizam, kao i sve njegove komponente, mogu se ojačati ili oslabiti u zavisnosti od stepena harmonije, rezonancije i snage bolesnog ili terapeutskog uticaja koji se na njega primenjuje“ (Vitulkas).

Shodno tome, kada smo izloženi stimulansu (ili signalima iz okruženja i + ili – ILI leku) pre svega dolazi do promene brzine vibracija. Ako je stimulans jači od VS, aktivira se naš odbrambeni mehanizam tako da se ne menja stanje čitavog organizma. (Vitulkas) Ova aktivacija dovodi do procesa koje organizam percipira na mentalnom, emocionalnom +/ili fizičkom nivou. Stoga je naš cilj u homeopatiji da izaberemo lek koji pozitivno stimuliše organizam na tačnoj rezonantnoj frekvenciji. To mu omogućava da ojača i dovrši svoj posao u rešavanju strukturnih i funkcionalnih promena.

Homeopatski je ovo energetsko polje (VS) objasnio Kent  konceptom „jednostavne supstance“. Njegovo shvatanje je da „jednostavna supstanca“ svemu daje svoj sopstveni tip života, razliku i identitet, pri čemu je to ono što je razlikuje od svih ostalih stvari zbog formativne inteligencije jednostavne supstance (Kent). Pored toga, on navodi da je ova supstanca podložna promenama (red ili nered; nered zapravo u smislu ’poremećaj’ [engl. order – disorder], prim. prev.) na osnovu spoljnih faktora. Ovakvo homeopatsko objašnjenje u skladu je sa onim što sada otkrivaju moderne nauke, s tim što se to sada može objasniti sa više naučnog razumevanja. Dakle, ovo sugeriše da VS poseduje sve kvalitete koje otkrivaju moderna istraživanja u okviru elektrodinamičkih polja.

Ostaje samo da se objasni koncept kako lek deluje na energetsko polje osobe kada u njemu nakon tako velikog razblaživanja ne ostaje materijalna supstanca. Prvo, već shvatamo da ne lečimo materijal već energiju. Prema tome, da bismo lečili energiju nije nam potreban materijal, već energija! Znamo i to da lekovi kao i svi drugi živi sistemi poseduju jedinstveno energetsko polje, ili frekvenciju vibracija. Ali kako se ova energija prvobitne supstance održava u razblaženjima iznad Avogadrovog broja? Smatram da ovde za naše razumevanje važnu ulogu ima memorija vode. CW Smit je dugi niz godina naveliko govorio o konceptu elektromagnetne koherentnosti i memorijskim efektima u vodi.

Jednostavno rečeno, molekuli vode se uobičajeno organizuju nasumično (nasumične veze vodonika i kiseonika). Ti razmeštaji se menjaju/reorganizuju bez ikakvog obrasca ili organizacije. Međutim, kada u vodu na primer dodate natrijum i razblažite taj rastvor iznad Avogadrovog broja tako da u njemu ne ostane materijalna supstanca (ili nema vidljivih tragova natrijuma, već samo vode), odjednom se molekuli vode razmeštaju po određenom obrascu. To su predvideli i dokazali Del Gvidiči i saradnici.

„Zbir svih interakcija vezanih vodoničnim vezama između molekula vode (…) dovodi do dinamičkog brzo fluktuirajućeg a ipak koreliranog stanja u kojem sve zajedno rezoniraju, spontano se organizujući u takozvane „koherentne domene.“ (Milgrom)

Takođe je prikazano da ti dinamički „koherentni domeni“ mogu da se pokrenu homeopatskom potentizacijom, pošto prežive uklanjanje svih materijalnih tragova originalne supstance putem razblaživanja. (Milgrom) Štaviše, sa sve više i više razblaživanja (kao što je slučaj sa većinom lekova), ovo posebno poravnanje molekula vode postaje još čvršće jer se molekuli pri razblaživanju gomilaju (ne rastavljaju se) i stoga je teže prekinuti veze. Stoga homeopate veruju da što je lek više razblažen, njegov uticaj na dinamički poremećaj pacijenta je jači ili dublji. Zapaženo je i da svaka supstanca (tj. remedija) formira sopstveni jedinstven strukturalni raspored molekula vode i da su početne koncentracije prvobitnog rastvora u vezi sa veličinom molekularnih agregata. (Milgrom) Dakle, memorija vode održava neki aspekt originalne supstance.

Na kraju, veoma je važno imati na umu da u homeopatiji samo razblaživanje leka ne funkcioniše (tj. ne pokazuje lekovita svojstva), jer remediju takođe morate u međuvremenu da sukusirate (energizujete). Činjenicu da homeopatski proces potentizacije (sekvencijalno razblaživanje i sukusija) može trajno da modifikuje strukturu vode dokazao je Elia korišćenjem termodinamičkih podataka, kao i podataka o provodljivosti. Potentizacija obezbeđuje istinski energetsku supstancu koja je u stanju da ispravi energetski problem ili drugim rečima bolest u konvencionalnoj medicini a u homeopatiji – pogrešno podešenu vitalnu silu.