bolest Archives - Balkanopathy

Kubansko iskustvo sa leptospirozom

Gordana Jujić — Fri, 10 Jan 2020 14:03:35 +0000

Šta se dogodilo na Kubi tokom epidemije leptospiroze 2007. godine?

Koliko je homeopatija delotvorna u epidemijama?

Da li je opasno dozvoliti „širenje“ homeopatije i zašto?

Rezultati homeopatije kod leptospiroze bolji od vakcina

Močvarna groznica, poznata i kao leptospiroza ili Veilova bolest, glavni je problem u Kubi.

Svake godine, ostrvo pogađa epidemija močvarne groznice, kada bolest pređe sa pacova na ljude.

Veoma ozbiljni simptomi močvarne groznice, kao visoka temperatura, proliv, povraćanje, žutica, meningitis, insuficijencija jetre, oštećenja bubrega, respiratorne bolesti – često rezultiraju smrću.

Srećom po Kubu, farmaceutski lobi nije mnogo zainteresovan za držanje monopolističke kontrole nad sistemom zdravstvene zaštite ove zemlje, što ostavlja prostora za procvat alternativnih medicinskih pristupa.

U takvom okruženju, koje je otvoreno za homeopatiju, na Institutu Finlej, u okviru Istraživačke fondacije Kube koju inače finansira SZO, zajedno sa lekarima iz Nacionalnog instituta za vakcinaciju, radilo se na razvijanju homeopatske nozode za prevenciju i lečenje močvarne groznice. Lek je skladu sa homeopatskim principom „slično se sličnim leči“, a razvijen je i široko primenjen kao preventivni tretman.

Krajem 2007. godine, nakon sezone uragana sa izuzetno obilnim kišama, Kuba se suočila sa potencijalnom epidemijom leptospiroze, a nije imala dovoljno vakcina za oko 15.000 visoko-rizičnih osoba.

Vlada je zato donela odluku da čitavu populaciju stariju od godinu dana u najugroženijoj provinciji tretira homeopatskim lekom. Oko 2,3 miliona ljudi koji su bili najpodložniji bolesti tretirano je 7–9 dana, davanjem po 2 doze remedije. Akciju je vodilo Kubansko ministarstvo javnog zdravlja.

Rezultati ovog poduhvata bili su ništa manje nego spektakularni. Za samo nekoliko nedelja, broj obolelih je pao sa prognoziranih 38 slučajeva od 100.000 nedeljno – na samo 4 slučaja. Ta stopa je bila znatno niža nego što se moglo očekivati iz podataka od prethodnih godina.

Kod 8,8 miliona osoba u drugim provincijama, koje nisu dobile homeopatski tretman, stopa obolevanja bila je u skladu sa očekivanjima.

Od 2,3 miliona osoba tretiranih homeopatskom nozodom, prijavljeno je samo deset slučajeva močvarne groznice, bez ijednog smrtnog slučaja, od svih hospitalizovanih pacijenata! Takav rezultat nije postignut ni jedne godine tokom prethodnih deset, kada je korišćena samo konvencionalna vakcina.

Za zaustavljanje epidemije konvencionalnom vakcinom potrebno je najmanje 6 meseci, dok je ova akcija uspešno sprovedena za samo dve nedelje.

Osim toga, tretman je po svemu sudeći imao produženo delovanje: naredne godine, u regiji u kojoj je populacija primila homeopatski lek, stopa infekcije je bila za 84% manja i tada se prvi put dogodilo da stopa obolevanja nije bila u korelaciji sa količinom padavina. U regijama u kojima nije primenjena homeopatska remedija stopa zaraženih je bila veća za 22%.

Finansijski rashod kubanske vlade za ovu zapanjujuće uspešnu zdravstvenu kampanju iznosio je samo 200.000 dolara, dok inače za konvencionalne vakcine i antibiotike taj trošak iznosi 2.000.000 dolara.

Homeopatija – efikasna u epidemijama

Zbog ovakvog uspeha u sprečavanju leptospiroze, Ministarstvo zdravlja Kube počelo je da koristi homeopatsku profilaksu i lečenje i u drugim epidemijama uključujući denga groznicu, ’svinjski’ grip, hepatitis A i konjunktivitis – sa sličnim uspešnim rezultatima.

Nema potrebe za toksičnim i skupim injekcijama vakcine čiji je rezultat ogroman broj dece i odraslih sa autoimunim oštećenjima, a koja opet zahtevaju i zavise od – još više lekova!

Podsticaj za široku primenu homeopatskih nozoda, poznatih kao netoksične vakcine, kao bezbedne i efikasne alternative sve dužem spisku toksičnih vakcina, mora doći od roditelja, posebno majki. Majke moraju na lokalnom nivou da odbijaju toksične vakcine za svoju decu i zahtevaju ovu vrstu bezbednog i efikasnog lečenja, jer do toga nikada neće doći od strane ustanovljene konvencionalne medicinske elite koja ima jak motiv za održavanje stvari ovakvim kakve jesu – zbog profita.

Ne samo da je homeopatija očigledno efikasnija od vakcina za sprečavanje močvarne groznice, već je i mnogo isplativije rešenje, bez toksičnih neželjenih efekata kakve ima vakcinacija. To znači da se i druge epidemije mogu uspešno sprečavati homeopatskom profilaksom i lečiti homeopatskom medicinom.

Nije ni čudo da Agencija za hranu i lekove (FDA) sada pokušava da kontroliše i reguliše homeopatiju. Homeopatija predstavlja realnu pretnju profitu koji farmaceutski lobi ostvaruje sa vakcinama!

Zašto javnost nije upoznata?

Zašto se ove i ovakve činjenice skrivaju od javnosti? Zašto se širenje homeopatije posmatra kao opasno? Da li bi ’epidemijsko’ širenje homeopatije nekome naškodilo? Kome? Zašto Agencija za hranu i lekove (FDA) pokušava da kontroliše i reguliše homeopatiju?

Navešćemo neke podatke vezane samo za kubansko iskustvo.

Uprkos činjenici da istraživači decenijama unazad uredno objavljuju radove o vakcinama u vodećim nadležnim časopisima, nijedan od tih časopisa nije bio voljan da objavi ovo revolucionarno istraživanje koje je po svemu sudeći jedno od najvećih ikada sprovedenih na tom polju medicine. Šta se dogodilo? Da li odjednom istraživači više nisu stručni? Ili su zaboravili kako se sprovodi pristojno istraživanje? Možda ovo istraživanje nije bilo zadovoljavajućeg kvaliteta?

Ne, naprotiv! Tvorci kubanskog homeopatskog ispitivanja leptospiroze nisu bili homeopate. Bili su veterani među istraživačima konvencionalne medicine i naučnici koji su decenijama testirali i kontrolisali primenu konvencionalnih vakcina. Bili su veoma poštovani u svetu vakcina. Njihovi radovi su objavljivani u mnogim vodećim časopisima o vakcinama: ’Vakcine’, ’Humane vakcine’, ’Stručni pregled o vakcinama’ itd.

Bili su i jesu vodeći svetski stručnjaci za vakcinu protiv leptospiroze – trovalentna Vax-spiral vakcina (jedina konvencionalna vakcina protiv leptospiroze napravljena ikada u svetu), otkrivena je i proizvedena u njihovim institucijama (Finlej institut, pod pokroviteljstvom istraživačkog centra SZO). Znači da, sve u svemu, oni nisu bili zagovornici homeopatije. Pre ovog istraživanja nisu imala nikakvih razloga da brane ili zagovaraju homeopatiju. Istraživanje i primenu su započeli kao poslednji pokušaj da spreče strahovite posledice koje su tada pretile Kubi a nije bilo dovoljno resursa niti vremena da se proizvede dovoljan broj vakcina.

Oni su homeopatiju isprobali jer nisu imali izbora! I uverili se u njenu delotvornost.

Od te 2008. do danas ni u jednom časopisu nije izneta nijedna legitimna kritika na račun ovog istraživanja i njegovih rezultata. Neka čitaoci sami domisle a mi ćemo dati samo mali istorijski kontekst: od nastanka homeopatije, konvencionalna medicinska zajednica sabotira homeopatska istraživanja. Samo tokom XIX veka konvencionalni medijski autoriteti u više navrata su konfiskovali i uništili izveštaje uspešnih homeopatskih istraživanja. Sada je naučni svet mnogo ’civilizovaniji’ pa je broj tih incidenata još veći.

Izvori:

https://www.bmj.com/content/345/bmj.e6184/rr/616928

https://www.thehealthyhomeeconomist.com/homeopathy-halts-cuban-epidemic-better-than-vaccines/

https://www.foodsmatter.com/natural_medicine_comp_therapies/homeopathy/articles/leptospirosis_cuba.html

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/20674839

The post Kubansko iskustvo sa leptospirozom appeared first on Balkanopathy.

Četiri zakona homeopatije

Gordana Jujić — Sun, 01 Dec 2019 11:03:09 +0000

Jedna od osnovnih postavki homeopatije je da bolest nije zaseban entitet. Bolest, kao takva, ne postoji. U skladu sa polaznim stanovištem ove nauke, da svaki čovek ima životnu energiju (vitalnu silu) koja ga održava u stanju harmonije i da je zdravlje dinamičan proces prilagođavanja, bolest je znak da je ta energija trenutno narušena. U skladu sa tim, simptomi su signali otpora kojima se organizam bori za ravnotežu, a protiv problema koji su ga zadesili. A sa tim u vezi, simptomi nisu određeni bolešću, već ih određuje individualnost osobe.

Zato se homeopate ne trude da suzbiju simptome. Oni simptome proučavaju, i preko saznanja o njima ulaze u suštinu posebnosti pojedinca.

Homeopatija se zasniva na četiri osnovna zakona:

1. Prvi zakon je zakon sličnosti – similia similibus curentur ili: slično se sličnim leči. To znači sledeće: supstance koje kod zdravog čoveka izazivaju određene simptome, koriste se za lečenje osobe koja u određenom momentu (periodu) ima iste simptome. Tri su osnovne pretpostavke zakona sličnosti:

– skup datih simptoma nije bolest; to je odbrambena reakcija organizma, nastala mobilisanjem životne energije;

– organizam najbolje zna šta mu je činiti – simptomi su izraz njegove optimalne reakcije i njima on nastoji da uspostavi izgubljenu ravnotezu;

– zato se organizmu najbolje može pomoći ako se simptomi potpomognu u njihovom delovanju. Ukoliko bi se simptomi suzbijali, odbrambene snage bi slabile, a organizmu bi ubuduće stalno bila potrebna pomoć spolja.

2. Drugi zakon homeopatije je Heringov* zakon ili zakon pravca lečenja. To znači da se ozdravljenje kreće prema poznatom obrascu:

– od unutra ka spolja – simptomi se kreću od unutrašnjih organa prema koži;
– od važnijih organa ka manje važnim – simptomi se povlače, npr. sa srca na zglobove, sa pluća se pomeraju na grlo, sa grla na nos;
– odozgo na dole – npr. pacijent ima kožne probleme na licu, a nakon leka simptomi se spuštaju na kožu oko struka; bolovi u ramenu, zatim u kuku i na kraju u skočnom zglobu;
– od najnovijih simptoma ka starijim – najpre se povlače simptomi koji su nedavno nastali a najduže se zadržavaju najstariji simptomi, što znači da se povlače obrnutim redosledom od redosleda nastajanja.

* Zanimljivo je da je Konstantin Hering, dok je studirao medicinu u Lajpcigu, bio angažovan da napiše naučni rad koji bi opovrgao homeopatiju. Dok je čitao Hanemanove radove, promenio je mišljenje, upoznao Hanemana i postao njegov lični prijatelj. Povremeno je predavao matematiku i prirodne nauke na Blohmanovom institutu u Drezdenu. 1826. godine je poslat u Surinam, u ekspediciju. Tamo je ostao do 1833. kada se preselio u Pensilvaniju i postao pionir u širenju homeopatije u Americi, gde je osnovao prvu školu homeopatije.

3. Treći zakon homeopatije je zakon jednog leka. Terapeuti klasične homeopatije će osobi odrediti uvek samo jedan lek, i to onaj čija simptomska slika odgovara ustanovljenim simptomima kod osobe. Homeopatija smatra da, ako ne odgovara specifičnoj individualnoj senzitivnosti prema jedinstvenom reagovanju odbrambenih snaga osobe, lek neće biti kompatibilan sa postojećim poremećajem. Ovo se odnosi na određivanje leka u datom momentu. Posle izvesnog vremena, homeopata može (i često se događa) da ustanovi da je lek „uradio svoje“ i da osoba posle njega odgovara slici drugog leka. U skladu sa tim promenama, homeopata će dati drugi lek. Ali, u datom momentu, homeopata će dati samo jedan lek.

4. Četvrti zakon Homeopatije je zakon minimalne doze.

Haneman je otkrio da, kada preparate razredi i snažno promućka, oni zadržavaju svoju potentnost i pored veoma niske koncentracije. Ovo je nazvao potencizacija, a sukcesivno umanjene doze koje je dobijao razređivanjem – potencijama.

Za razliku od zvanične medicine, koja zastupa princip: veća doza – jače dejstvo, homeopatski preparati pokazuju:
1) da niske potencije, odnosno mala razblaženja, imaju kratkotrajno i površno dejstvo;
2) da srednje potencije deluju duže, a da je opseg simptoma na koje utiču širih i dubljih razmera;
3) da su visoke potencije tj. najveća razblaženja, najfundamentalnijeg delovanja, a da se njihov uticaj nastavlja još dugo posle prestanka korišćenja.

Zvaničnoj nauci, sa njenim trenutno dostupnim metodama, teško je da sagleda i objasni kako mikro doze preparata, razblažene i iznad Avogadrovog broja (6,023 x 10²³) izazivaju veoma snažne reakcije, čak i kad u rastvoru nema ni jednog jedinog preostalog molekula supstance. Haneman je to objasnio prirodnom logikom, da organizam odbija jake doze leka, a da se, što je razblaženje veće, lek lakše „uklapa“ u organizam i ima jači efekat na energetsko polje svakog živog bića.

Tek u novije vreme, sa napredovanjem informatike i kvantne fizike, moguće je objasniti i početi sa dokazivanjem ovih postulata. Naime, rastvorena supstanca i posle velikog razblaženja, ostavlja svoj otisak u rastvaraču. Taj otisak je energija, koja ima osobinu da se reprodukuje kao informativni sadržaj, a koji odgovara energiji osobe.

Homeopatski lekovi podstiču prirodnu sposobnost organizma da se izleči. Homeopatija pruža mogućnost da se prirodnim putem vrati narušena ravnoteža.

The post Četiri zakona homeopatije appeared first on Balkanopathy.