izlecenje Archives - Balkanopathy

Ekcem kod petogodišnje devojčice

Gordana Jujić — Sat, 19 Jun 2021 22:08:36 +0000

Uvod i prva opservacija

Maja 2012. godine roditelji su mi doveli devojčicu od 5,5 godina koja dve godine unazad ima stalne probleme sa ekcemom, a dva meseca unazad – ekcem iza desnog uveta. Pogledala sam, sklonila kosu koja je zaklanjala ekcem i videla ovalnu promenu ispod same margine kose, nepravilnog oblika, prečnika oko 2 cm; na čitavoj površini koža je bila oguljena, sa jednim delom (otprilike četvrtina površine) gde se nalazila plitka otvorena rana. Svuda okolo a više se šireći prema poglavini i zalazeći ispod kose, koža je bila prekrivena tačkastim belim promenama koje su se perutale. Devojčica se žalila na jak svrab, često se češala i na tim mestima koja bi raščešala pojavljivale bi se kraste. Primetila sam takođe da je površina masna i pitala čime je namazana. Otac je odgovorio da otkad se pojavio ekcem mažu raznim mastima na bazi kortikosteroida koje prepisuje dermatolog, ali da ni od jedne nije bolje. Naprotiv, ekcem se uporno širi. Dala sam sugestiju da čim dođu kući skinu mast, da više ne mažu nikakvim mastima i zakazala konsultaciju.

Prva konsultacija

Devojčica je rođena iz normalne trudnoće i normalnim porođajem. Sa 28 dana starosti je hospitalizovana zbog pemfigusa, oko čega sam se dvoumila prilikom diferencijalne dijagnostike.

Majka je opisala promene: „Čitava zadnjica je bila prekrivena malim plikovima koji su bili upaljeni a infekcija se širila ka pupku.“ Mnogo je plakala. Lečena je antibioticima i kortikosteroidima. Godinu i po dana pre dolaska kod mene na zadnjici se pojavio crveni pečat a koža je na tom mestu bila hrapava. Lečena je kortikosteroidnim mastima. Generalno, ona je zdravo dete sa povremenim kašljem praćenim temperaturom koja obično raste do 39⁰C.

Otac je rekao da je devojčica veoma nestašna. I dok je bila sasvim mala, bila je živahna. Mnogo voli da jede, ponekad se ponaša nevaspitano i grubo; sve mora da bude po njenom a ako nije, postaje histerična. Ponekad iz čista mira ume prijatno da ih iznenadi, želi da pomogne u kućnim poslovima i da bude poslušna. Na pitanje šta misli kad kaže histerična, rekao je da se svađa sa majkom i ukućanima, dere se i vrišti. Ranije je volela da se mazi, sada više ne.

Devojčica mi je na pitanje koliko je svrbi odgovorila da je povremeno svrbi, od češanja joj bude malo bolje ali je kasnije opet svrbi. (Dozvolila mi je da fotografišem i bila spremna na saradnju. U međuvremenu je nacrtala kuću, cveće i napisala svoje ime na crtežu.) Ima jednu najbolju drugaricu, zajedno se igraju lutkama, ali je ona bezobrazna i ponekad pokušava da pocepa njenu lutku. „Ja je tada udarim, a ponekad i ona mene udari.“ Za brata je rekla da je dosadan i da želi da joj uzima igračke. Na pitanje šta ona tada uradi, rekla je: „Udarim ga!“ Rekla je to, kao i prvi put za drugaricu, detinje iskreno, sa osmehom neprijatnosti ali i sa samopouzdanjem. Na pitanje na koga je još ljuta, rekla je „Na babu, zato što kad odem kod nje, ona kaže: Idi kući!“ (Od oca sam ranije saznala da je njegova majka izuzetno gruba i teška žena sa kojom svi u porodici imaju probleme.)

H: Šta ti uradiš kad ti baba to kaže?

P: Onda počnem da plačem i vičem „baš me briga!“ I onda odem kući.

H: Osim toga, kada još plačeš?

P: Samo kad sam ljuta.

H: A kada si tužna?

P: Nikad nisam tužna, samo sam ljuta.

H: Čega se plašiš?

P: Svega! Pasa na ulici, mačaka, svinja. Plašim se buba: mrava, paukova, bubamara. Mraka.

H: Zbog čega?

P: Pasa i svinja zato što hoće da me ujedu. Kad idem u kokošinjac, mačka uđe za mnom. To me plaši. Kad tata i mama ugase svetlo dok sam sama u sobi. Kada su i oni u sobi, onda se ne plašim.

H: Čega se najviše plašiš u vezi sa mačkama?
P: Kad mačka prođe pored mene i dodirne me repom – to me golica i tako je mekano. (Vidi joj se gađenje i strah na licu.) Rep je mekan, i dlaka. Uplašim se i vrištim.

H: A šta je sa bubamarama?

P: Plašim se kad mi buba mili po ruci, kao da hoće da me ujede. Mravi su najstrašniji!

U nastavku razgovora majka mi je rekla da nikada svoju ćerku nije videla tužnu. Uvek je ljuta i besna, čak i kada je bolesna i ima visoku temperaturu. Takođe je rekla: „Ona uvek dobije ono što traži jer je toliko uporna da na kraju moramo da joj damo.“ Na pitanje kako joj to uspeva, rekla je: „Koristi sva sredstva, samo da dobije ono što želi. Sedne pored mene i ne prestaje da traži dok joj ne dam.“

Analiza slučaja

– supresija kožnih simptoma od samog rođenja;

– sklonost ka razvijanju promena na koži, posebno u predelu ušiju a naročito iza ušiju na margini kose; – priroda promena: vlažne tačkaste površine koje imaju tendenciju da se suše i perutaju, povremeno stvarajući krastice, sa jakim svrabom od koga je samo privremeno bolje;

– generalno ljuto dete, tvrdoglavo, ako mu se protivreči ponaša se neposlušno i prkosno;

– ako nije po njenom, ponaša se zlovoljno i svađa se;

– hoće da udari;

– krajnje netolerantna na dodir: ima izraziti strah i averziju od dodira (mačka koja ima meku dlaku) i strah od insekata;

– kada se mnogo uplaši, vrišti;

– iritabilna je i ljuta čak i kada je bolesna.

Rubrike

Mind; anger; children, in

Mind; irritability; children, in; sick, when

Mind; irritability; weeping; with

Mind; rage, fury; mischievous

Mind; striking; children, in

Mind; contradiction; ailments from, agg.; children, in

Mind; morose, sulky; children, in

Mind; obstinate, headstrong; children

Mind; fear; animals, of

Mind; fear; bugs, insects

Mind; fear; touch, of

Mind; shrieking, screaming, shouting; fright, fear, with

Head; eruptions; margins of hair

Head; eruptions; suppressed

Ears; eruptions; meatus, external

Ears; eruptions; eczema; behind

Skin; eruptions; crusts, scabs; scratching, after

Skin; eruptions; eczema; moist

Extremities; excoriation; buttocks, nates; between; babies

Već tokom analize i repertorizacije slučaja, imala sam dilemu između Cham i Lyc. Naprasita, ljutita, iritabilna, tvrdoglava, hipersenzitivna na dodir, agresivna, vriši kad je ljuta, osipi, ekcemi – sve karakteristike pokrivaju oba leka.

S druge strane, u rubrici: Mind; irritability; children, in; sick, when nalaze se samo dva leka: Lyc i Puls, pri čemu je Lyc stepenovan sa 3 a Puls sa 1. Ali, u rubrici: Skin; eruptions; pemphigus; newborns, in, Cham je jedan od 14 lekova, a Lyc nije jedan od njih.

Zbog karakteristika fizičkog simptoma i zastupljenosti Lycopodiuma kod ekcema u predelu ušiju, posebno iza, kao i na marginama kose, pretežno sa desne strane, odlučila sam se za Lycopodium.

Lycopodium clavatum (prečica) – slika preuzeta sa: Herbalia sapundžijska radnja

Prva preskripcija: Lycopodium 30C, vodeni rastvor

Tok lečenja

23. maja 2012. data je prva doza: 10 kapi. Tri dana kasnije majka mi je javila da se rana na oguljenoj površini potpuno zatvorila.

30.05.2012. – Površina zahvaćena promenom se blago proširila ali se stanjila i nije više ispupčena kao na početku; skoro potpuno se izravnala sa zdravom kožom. Mnogo manje je svrbi a majka kaže da je prvih nekoliko dana posle uzimanja leka dete bilo dosta smirenije i poslušnije. Pojavila se jedna crvena tačkica u desnoj ušnoj školjci.

10.06.2012. – U korenu kose, na 4-5 puta manjoj površini nego pre početka lečenja ima bele perutave skrame. Na mestu koje je zahvatao ekcem koža je potpuno zdrava, bez ikakvih patoloških promena. U desnom uvetu i dalje stoji crvena tačkica, nepromenjenog izgleda i veličine. Povremeno je malo zasvrbi. Ponovo je često besna i ljuta. – Lyc 30C

14.07.2012. – Majka javlja da devojčica kašlje, neposredno posle povratka sa mora. Na mestu gde je bio ekcem promena elipsastog oblika, veličine otprilike 0,8 x 0,3 cm, žućkaste boje, blago ispupčena, izgleda kao lišaj. Dete negira svrab. Date su tri doze Lyc 30C, ali se kašalj nije smirio.

Dajem Cham 30C, split doza

Dan kasnije: kašalj je ređi i lakši, povremeno ispljune šlajm. Kašalj je potpuno prestao u roku od nekoliko dana.

15.08.2012. – Majka se javlja posle drugog boravka na moru. Nekoliko dana ranije je primetila tačkaste promene u oba uveta. Tokom konsultacije primećujem sledeće: u oba uveta bele, perutave, razdvojene promene, veličine većih tačaka, bez znakova upale i crvenila. Dete se žali na svrab. – Lyc 200C

22.08.2012. – Dete se ne češe i ne žali na svrab, ostale su po 2-3 sasvim male, crvene tačkice u oba uveta. – Bez terapije, metoda čekaj i posmatraj.

01.10.2012. – Od kraja avgusta nije bilo nikakvih promena. Sada su se ponovo pojavile sitne crvene tačkice u oba uveta. – Lyc 200C

05.03.2013. – U ušnim školjkama po nekoliko belih perutavih tačaka, a iza ušiju beličaste promene, hrapave na dodir. – Lyc 200C

21.03.2013. – Uši su potpuno čiste, koža zdrava, bez vidljivih patoloških promena. O ponašanju roditelji sa osmehom kažu da se ponekad ljuti, ali je dosta smirenija i manje prkosna nego ranije. Pohađa predškolsku ustanovu, gde se kako sama kaže lepo igra i druži, i voli što će u septembru krenuti u školu.

31.10.2013. – Bele perutave promene u desnom uvetu, svrbe malo. – Lyc 50M, pola kašičice rastvora

Prognoza: U narednom periodu ovoj devojčici će možda biti potrebno ponavljanje leka u proleće i u jesen, kada organizam značajno menja režim rada. To je pokazalo i dosadašnje iskustvo sa njom, s obzirom da su se posle prvog potpuno oslobađanja od simptoma koji je trajao više godina, promene ponovo pojavljivale početkom oktobra i početkom marta. Ona ima tek nepunih 7 godina i njen organizam će se još godinama razvijati.

Da je ostala na terapiji kortikosteroidnim mastima, organizam bi u jednom momentu položio oružje i ekcem bi se izgubio. Njen dermatolog bi rekao da je ona izlečena. Vrlo je verovatno da bi pri prvom jačem stresu koji bi doživela (najverovatnije hormonski, kod dobijanja menstruacije) počela da dobija prve astmatične napade, jer supresija bilo kakvih kožnih promena:

1) tera organizam da se javlja novim simptomima, i to sa dubljih nivoa koji su tada već zahvaćeni bolešću;

2) postoji direktna veza između suzbijanja ekcema kod dece sa pojavom astme u kasnijim periodima razvoja.

Do avgusta 2016. majku sam povremeno viđala na njenom radnom mestu. Povremeno su se pojavljivale tačkice u ušima, ali su posle nekog vremena nestajale. Od oktobra 2013. nije dobijala nikakvu terapiju.

Nikada se više nisu javili bilo zbog kakvih tegoba, tako da je logičan zaključak da je dete potpuno izlečeno.

The post Ekcem kod petogodišnje devojčice appeared first on Balkanopathy.

Bradavice – slučaj u kome sam posrnula

Gordana Jujić — Sat, 10 Oct 2020 13:54:22 +0000

Uvod

Slučaj izlečenih bradavica, sa osvrtom na to kako homeopata može da pogreši zbog sopstvenih predubeđenja.

U ovom tekstu dajem sažet primer jednog lečenja u kome sam se spotakla o svoja predubeđenja. To naravno ne bi smelo da se dogodi, ali se događa.

Kao homeopate, nikada ne smemo da izgubimo iz vida glavnu tegobu i stalno moramo da se ‘vrtimo’ oko nje, o čemu je već pisano: glavna tegoba tj. ono što treba izlečiti – za tog čoveka, to je najvažnije pitanje i nikada se ne sme izgubiti iz vida. Čak i ako je to naizgled trivijalna fizička tegoba, to je ono zbog čega osoba dolazi kod vas. Šta god da je osnovni uzrok ili poreklo tegobe, to je neko čija je vitalna sila stvorila simptome, specifične za tu osobu.

Na svu sreću, mi se bavimo savršenom medicinom, pa iako homeopata može da pogreši, homeopatija je nepogrešiva. I još nešto, važnije od dokazivanja nepogrešivosti: homeopata pogreši, ali ne nanese štetu. Takođe, veoma važno za ovaj slučaj je da se greška nije dogodila u postupku uzimanja anamneze i određivanja leka, već u proceni važnosti simptoma.

Uostalom, pročitajte i zaključite sami.

Slučaj bradavica na šakama

Krajem avgusta 2016. pozvala me je majka 17-godišnjeg momka koji ima bradavice na šakama. Rekla sam šta mislim, blago sugerišući da ako dečko nema neke druge zdravstvene probleme, možda mu lečenje nije potrebno. U razgovoru sam saznala da imaju lepa iskustva sa homeopatijom, ali se homeopata nalazi u drugom gradu. Odlučila sam da primim slučaj samo zato što mi je rekla da će otići tamo ako ne mogu da ih primim, pa da ljudi ne bi putovali i trošili i vreme i novac. Lično nisam bila mišljenja da je dečku potrebno lečenje. Kakva glupa greška!

Uzimanje slučaja se odvijalo u prisustvu majke, jer je klijent rekao da mu je svejedno i da nema šta da krije. Ispostavilo se da nije baš tako, što se neretko dešava, pa sam imala priliku da budem svedok male drame otkrivanja, neverice i čuđenja. Bilo je i suza.

Rezime uzimanja slučaja

Sve je od početka trudnoće do sadašnjeg trenutka bilo u redu. Zdrav momak! Ali, majka pomene neke strahove koje je imao pre desetak godina. Dečko otvoreno ispriča o svemu, a ja shvatim da su bradavice mačji kašalj u odnosu na tegobe koje ima vezano za strahove. Prepisala sam Arsenicum LM/01.

Kratak tok prve faze lečenja

Na samom početku lečenja, imao je simptome kašlja i bola u grudima zbog kojih je podvrgnut detaljnim ispitivanjima srca i pluća, da bi se ispostavilo da je sve u redu. Malo su se pojačali strahovi pa se telo uzburkalo na fizičkom planu.

U naredna dva meseca polako se smanjivao intenzitet strahova i nesigurnosti i nesanice, povezanih sa njima. Izgubio se simptom koji je dao prilikom uzimanja slučaja da uveče često ne može da zaspi jer razmišlja o tome da li će se probuditi. Rekla sam da prestane sa uzimanjem leka.

Ali, bradavice!

Meni nebitne. Njemu bitne. Malo se u početku smirile i smanjile, više nije dolazilo do upala, ali se nisu izgubile. Pratila sam povremeno i čekala, ne očekujući više ništa posebno.

Krajem decembra došao je da uzme lek za majku. Pravo iz škole, sa drugom. Stajali smo, on pomene bradavice, malo mu neprijatno od druga, a ja razvezem priču: te će bradavice same da prođu; ima da nestanu u narednih godinu-dve, sve ti je to povezano sa hormonima i sa razvojem; bitno je da si ti zdrav, normalno živiš, mani me se sa bradavicama a i ne izlaži roditelje nepotrebnim troškovima. I sve to izgovorim pred drugom!

Te večeri me je pozvala majka da mi kaže da ona razume poentu, ali dete se malo razočaralo, pa ako bih mogla ipak da se pozabavim njegovim bradavicama.

Tek tada sam shvatila šta sam uradila. I šta sam mogla da napravim.

Proučim slučaj otpočetka. Prepisani lek pokriva bradavice, ali ih nije rešio. Rešio je strahove. Ja sam mislila da je to esencijalno. I bilo je važno. Samo što nije rešen problem zbog koga se došlo kod mene. Za preostale simptome prepisala sam lek Thuja 30C, jednom nedeljno i rekla da mi se javi za dva meseca.

Došao je mesec dana kasnije, ponovo zbog leka za majku. Pitam ga kako je, kako škola. Već je trebalo da krene od mene, kad upitah za bradavice. On skine rukavice i kaže: „Nema ih.“ Nije mogao tačno da se seti, ali neke dve nedelje pošto je počeo da uzima lek, primetio je da su se smanjile a onda su tokom nekoliko dana nestale.

Dečko sav ozaren, ja radosna, slavim homeopatiju i pitam sebe: koji deo Hanemanove definicije „nepristrasni posmatrač“ nisi shvatila?

Ovo je napisano osam meseci od našeg poslednjeg viđenja. Bradavice se više nisu pojavile. Ni strahovi!

Od tada je prošlo više od četiri godine. Da je trebalo, javio bi se. Očigledno nije.

A moglo je da se završi njegovim razočaranjem i možda se zbog toga kasnije u životu ne bi okretao homeopatiji, a roditelji su mu već bili stvorili dobar osnov. Na sreću, nije. Ja naučih tada još jednu važnu lekciju, na veoma bezbolan način.

Homeopata može da pogreši. Homeopatija je nepogrešiva.

The post Bradavice – slučaj u kome sam posrnula appeared first on Balkanopathy.

Homeopatija ima odgovor

Gordana Jujić — Mon, 13 Apr 2020 21:29:43 +0000

Homeopatija ima odgovor na svako akutno i hronično stanje. Odgovor koji nije teoretski, nije ga potrebno SADA dokazivati, ne zahteva nova istraživanja, eksperimente na životinjama i ljudima, opasne i verovatno nedelotvorne postupke. Sa potencijalno opasnim i najverovatnije nedelotvornim lekovima.

Bez želje da ulazimo u pitanje na koje je načine zvanična nauka samu sebe diskreditovala i kako je sa sobom povukla zvaničnu medicinu, želimo da istaknemo da u ovom momentu borbe sa virusom koji je mutirao i izazvao paniku kakvu svet skoro nije video – homeopatija ima rešenje.

Naše rešenje su homeopatski lekovi, kao što i priliči medicini – da ima sredstva kojima leči.

Kako homeopatija leči obolele od CoVid-19

Kako mi lečimo ljude obolele od infekcije koju je izazvao CoVid-19? Isto kao što je to pre 250 godina radio dr Haneman, njegovi učenici, a kasnije desetine hiljada homeopata, sve do nas danas.

Popularnost homeopatije je uvek rasla u doba epidemija. Tako je i dr Haneman konačno priznat, dosta nevoljno od strane tadašnjih medicinskih zvaničnika, upravo tokom epidemije. Ispod možete videti grafikon, koji mi homeopate znamo napamet. O tome smo ovde već pisali.

Velika je šteta za čovečanstvo, što ne po prvi put dolazi do ovakvih situacija, a ljudi ne znaju za mogućnosti homeopatije. Mnogo života je izgubljeno, mnogo ozbiljno oštećeno, samo zato što se homeopatija 250 godina diskredituje i proganja.

Velika je sreća s druge strane, što istinu niko ne može toliko da suzbije, da ona potpuno ućuti i zamre. To je nemoguće. Ali, mehanizmi delovanja istine i laži su potpuno obrnuti, pa dok laž vrišti, istina šapuće.

I tako i treba da bude. Laž urla na sav glas, da se obznani svetu, da svojom halabukom skrene pažnju i time, ona nam zapravo čini uslugu. Ko ima uši, neka čuje.

Da li vi lično verujete kad neko pokušava da vas ubedi u nešto što vam je sumnjivo, derući se i preteći vam? A kako se osećate kada vam neko tiho i smireno objašnjava donekle, pa kad vidi da vas ne može ubediti, on se skromno povuče?

Mnogo bi se ponašanja i postupaka i u ovim danima moglo posmatrati samo na taj način. Sve je zapravo više nego jasno, čak i ako nemamo informacije. U stvari, najbolje bi bilo da ih nemamo. Ono što se danas naziva informisanjem podseća na mađioničarske trikove. Publika uglavnom fascinirano gleda predstavu, želeći da veruje da je istinita. Da je to zaista moguće. Da nema nikakvog trika. Da je mađioničar – čudotvorac. Poneki retki posmatrači pokušavaju da dokuče u čemu je štos. A još manje njih se ni time ne bavi. Oni znaju da je u pitanju prevara. Ko ima oči, neka vidi.

Ko je zapravo mađioničar

Nas često vređaju i navikli smo na to. Kredibilitet takvih je ispod svakog nivoa iole obrazovanog i kulturnog čoveka. Oni se hvale svojim besramnim neznanjem i mi se trudimo da ne upadamo u zamke sopstvenih ličnih slabosti, pa da im odgovaramo. Zato često na prvi pogled izgleda da nemamo čime da se branimo.

Prvi pogled je obično posledica predubeđenja, a nas je najveći učitelj među prvim stvarima naučio da ne smemo da imamo predubeđenja niti da pretpostavljamo. Moramo se držati činjenica. Nepristrasni posmatrač, govorio je veliki Haneman.

Nazivaju nas prevarantima, koji ljude zaluđuju nekakvom magijom.

Znate li kako cirkus dolazi u neko mesto? Uz veliku larmu, ciku i vrisku, u šarenilu i blještavilu. Na opšte oduševljenje građana. Najzad će se događati nešto vanredno! Nekoliko dana ništa neće biti redovno, ustaljeno, dosadno. Jer, život je većini zaista dosadan. Svi se žale kako je kratak i svi se svojski trude da ga protraće do krajnjih granica besmisla.

I onda… odlazi cirkus. Maske su poskidane i spakovane, kao i kostimi. Građani ostaju, sa tugom ispraćaju radnike cirkusa koji više nisu zvezde programa, već umorni i nesrećni ljudi. Ovi bi krenuli sa njima, da se predstava nikada ne završi. A ovi drugi bi ostali, da prestanu da glume i tumaraju od nemila do nedraga, da osete dosadan porodični život koji zrači toplinom.

Jadni li smo, svi zajedno.

Mi sada imamo priliku da gledamo najveću cirkusku predstavu, ikada. Ne samo da smo publika, ovo je moderan cirkus, avangarda svih dosadašnjih performansa. Samo malo nismo sigurni koliko pažljivo izrežirana. Osim što smo publika, mi smo i akteri. Glumci. Znate onaj noviji pravac u umetnosti, gde se publika aktivno uključuje u radnju? Malo smo zbunjeni, ali nam je zabavno. Pozornica je ceo svet. Hej, čitava planeta sa svim žiteljima. Doduše, od samog početka osećamo da nešto nije baš onako kako su nam rekli. Nismo dobrovoljno kupili ulaznice za ovu predstavu, samo je nad nama podignut šator. Dat nam je scenario, na brzinu, da deluje kao da su se organizatori malo smotali. Zato nam ne smeta što smo i sami zatečeni i smotani.

Veliki mađioničar, kralj iluzija, izvodi pred nama trikove koji su opet većini zabavni. Samo što je ovog puta onaj čije se ime ne pominje, zaista odneo šalu. Ko sa kime tikve sadi, mi ne znamo. Šta će ostati posle ovog cirkusa – ni to ne znamo.

Možete pomisliti da se autorka teksta malo više zanela. Možete zaključiti da je jedna od teoretičarki zavere, antivakserka, religiozni fanatik. Možete vi šta god hoćete, i tako i radite – prema svojim ubeđenjima. Kako god vi kažete, ja ću se složiti.

Kakve veze ima ova priča o cirkusu sa homeopatijom? Veza je direktna. Ova čitava situacija i status homeopatije u njoj, posledice su duboko promišljanih aktivnosti, sa jednim od razloga tj. ciljeva: nauci danas nije potreban sistem koji zaista leči.

Homeopatama će se obratiti i imati koristi od njihovog lečenja oni ljudi koji se ne plaše da razmišljaju. Ljudi koji vide. Plaše se, ali ne padaju pod teretom straha. Oni koji veruju. Oni će se uveriti i prenositi svoja iskustva drugima.

Značaj i uloga homeopatije u sadašnjem trenutku

Homeopatija je neuništiva, jer je istinita. Mi ne moramo da vas ubeđujemo. Ubediće vas vaše ozdravljenje.

Kolege širom sveta pružaju pomoć i leče ljude, kao što nam poziv i nalaže. Ne sumnjamo i ne dovodimo u pitanje posvećenost lekara drugih medicina, ali postoji jedna značajna razlika između svih ostalih i homeopatskog medicinskog sistema. Homeopatija je do sada najsavršeniji medicinski sistem!

Nema tog izazova bolesti na koji homeopatija ne može da pruži adekvatan odgovor. To ne znači da ćemo svakoga izlečiti. To je naprosto nemoguće, jer ništa što je u domenu ljudskog delovanja nije univerzalno niti savršeno.

Za kraj, a u vezi sa teorijama zavere, koje se i nama homeopatama često pripisuju: sve i da su bile, ovo više nisu teorije. Ovo je sada praksa.

Posle ovog cirkusa, svet više neće biti isti. Nadajmo se da će nešto više ljudi pročuti i progledati.

Homeopate će uvek biti sa vama, uvek spremni da pomognu, neumorno pokušavati da ne dođete u teško kliničko stanje, u najvećem broju slučajeva u tome uspeti, a i kod teško obolelih kojih je uvek bilo i biće, boriće se svojim načinima i lekovima.

Jedino pouzdano što svet trenutno ima kao odgovor i rešenje za bolesti izazvane svim ovim što se događa je homeopatija. Da su homeopate sada priznate u svetu, ova epidemija bi već bila zaustavljena.

Razmislite o tome. Ili nemojte. Mi smo ovde, na zadatku.

The post Homeopatija ima odgovor appeared first on Balkanopathy.

Korona virus – udarna vest

Gordana Jujić — Sat, 08 Feb 2020 00:28:24 +0000

Vest koja je trebalo da bude udarna u svim medijima! A nije.

18 pacijenata izlečeno od korona virusa terapijom TKM

China Daily, 06.02.2020.

U gradu Vuhan, provincija Hubej, u četvrtak 6. februara, iz bolnice je otpušteno 18 pacijenata izlečenih od pneumonije izazvane novim korona virusom. Oni su se uspešno oporavili posle kombinovanog lečenja tradicionalnom kineskom medicinom (TKM) i modernom medicinom.

Pacijenti između 23 i 67 godina starosti, od kojih je jedan bio u kritičnom stanju, svi oboleli od pneumonije kao komplikacije izazvane infekcijom korona virusom 2019–nCov, otpušteni su kao izlečeni iz Bolnice za integrativnu medicinu provincije Hubej. Zvaničnici bolnice su izjavili da je pacijent koji je bio u kritičnom stanju, bio u bolnici 18 dana, najduže od svih primljenih bolesnika.

Lu Čančuan, generalni direktor Bolnice za kinesku tradicionalnu medicinu u Pekingu, koji je vodio lečenje, izjavio je da su ovi rezultati pokazali da TKM može imati važnu ulogu u lečenju pacijenata sa novim tipom pneumonije, za koju još uvek ne postoji nijedan dostupan lek zapadnjačke medicine.

On je izjavio da je zdravstveno osoblje bolnice steklo iskustvo u lečenju integrisanjem TKM sa zapadnjačkom medicinom, i očekuje se da će korišćenjem tradicionalne kineske medicine (TKM) biti spaseno još više pacijenata obolelih od infektivnih bolesti.

Fotografije: Zhu Xingxin/chinadaily.com.cn

The post Korona virus – udarna vest appeared first on Balkanopathy.

Slučaj produženog kašlja – Phosphorus

Gordana Jujić — Fri, 24 Jan 2020 14:08:37 +0000

Maja 2012. godine na konsultaciju mi je došao mladić: 25 godina; bavi se molerskim radovima; živi sa majkom; otac je umro (od nekih komplikacija sa pankreasom).

Uzimanje slučaja produženog kašlja

Opservacija: visok, prosečne konstitucije; hoda i sedi povijenih ramena. Ponaša se srdačno, sve vreme se osmehuje. Uprkos otvorenom ponašanju, primećujem nelagodnost na početku razgovora.

Došao je zbog kašlja, koji traje više od šest meseci, neprekidno.

Ovako je opisao tegobu:

To je tako snažan kašalj, da me od njega zabole stomačni mišići. Imam osećaj da su mi pluća puna nečega što želim da izbacim. Ponekad mi se od tog kašlja povraća. Mislim da bih mogao da ispovraćam pluća, da izbacim to kao neko strano telo. Imam osećaj da mnogo tog sekreta imam u plućima, ali ne uspevam da ga izbacim. Šlajm je beo i penušav, kao pljuvačka, i lepljiv. Tokom tog kašlja osetim i stezanje u grlu. U stvari, taj kašalj imam svaki put kada ustanem posle ležanja, ne samo ujutro. Ako preko dana odspavam, posle ustajanja se isto dešava. Imam osećaj da se to nataloži u grudima dok ležim. Tokom ležanja nemam nikakve probleme, niti me kašalj budi. Dok ležim, sve je u redu. Jedno pet minuta posle ustajanja, kašalj počne i postepeno se pojačava; traje oko pola sata, prestane sam od sebe ili zato što uspem nešto da izbacim, postepeno prestane. To unutra u plućima osećam fizički kao neko strano telo, nešto što ne pripada mom organizmu i on se bori da to izbaci.

Tri godine ranije, nekoliko dana je imao visoku temperaturu i jako preznojavanje, zbog čega se obratio lekaru. Tom prilikom, dijagnostikovana je vanplućna tuberkuloza i voda u levom plućnom krilu. Ovako je opisao taj period:

Bilo je proleće, kao sada. Slično vreme je bilo. Bilo je dosta kiše, radio sam po kiši. U to vreme sam mnogo radio, po ceo dan. Imao sam dva posla. Bio sam mlađi, poneo me je neki novac. Nisam se čuvao, mnogo sam se iscrpeo. Radio sam sa hemikalijama, u prašini, na vlažnom, na promaji. Bio sam po ceo dan mokar. Mislim da sam se zato razboleo, mada mi je lekar rekao da to nije razlog.

Posle izlaska iz bolnice, povremeno je osećao bol u zadnjem levom rebarnom delu leđa, tamo gde je Rtg snimak pokazao senku.

Nos mu je stalno zapušen. Nekoliko meseci unazad, poslednjih nekoliko dana i dok leži.

Ponekad ga boli glava:

Ponekad me zaboli glava, pozadi, a ponekad i napred. Zavisi koliko se iznerviram. To se dešava 1–2 puta mesečno. Nervozan sam kada nema posla. Ja zimi nemam posla. Sada je sve u redu. Nervozu krijem od drugih, bar se trudim, najviše od majke. Verovatno zato što razmišljam više o drugima nego o sebi. Kao da sebe stavljam na poslednje mesto.

U detinjstvu je bio slabog zdravlja. Sa manje od godinu dana starosti je imao zapaljenje pluća.

Smeta mu promaja. Kada je izložen promaji, odmah oseti bol u grudima.

Žali se na preterano znojenje ispod pazuha, koje je prisutno i kada mu je hladno. Ponekad mu znoj curi niz bok.

Tokom razgovora je lomio prste, da puknu. Kada sam ga pitala, da li to često radi, rekao je: „Ne, samo kad sam nervozan.“ Na pitanje, zašto je sada nervozan, rekao je: „Ovo mi je novo, a i zato što primećujete sve te sitnice.“

Na pitanje zašto su mu ramena povijena, odgovorio je:

Tako mi je lakše da hodam. Kada se ispravim, osećam se zategnuto i nekako sam napet.

Oseća veliku žeđ, posebno uveče, i uvek pored sebe ima čašu sa vodom. Čak i noću drži pored kreveta čašu vode, iako se ne budi da bi pio. Pije vodu sobne temperature, u malim gutljajima – „kao da degustiram“.

Posle bolesti, tri godine unazad, počeo je intenzivno da vodi računa o tome šta jede i pije. Prestao je da pije gazirana pića, jede uglavnom neslanu hranu iako je ranije voleo veoma slano.

Mnogo pazi da se ne prehladi. Ako počne kiša, odmah ulazi unutra. Ne podnosi od tada da bude u mokroj obući.

Veoma je pedantan. Posebno vodi računa o higijeni. Često pere ruke. Oseća gađenje pri pomisli da koristi tuđu čašu ili pribor za jelo.

Neraspoložen je pred kišu, posebno kada je sparno. Tada i otežano diše. Čim počne da pada kiša, bolje mu je. „Kao da kiša počne da gasi tu vrelinu vazduha.“

Još neki simptomi ili senzacije pred kišu? Sparno vreme?

Uglavnom leti. Sparno: kao ljudi koji imaju astmu, mada ja nikada nisam imao gušenja, ali znam iz priče kako to izgleda. U grudima osećam težinu od sparnog vazduha. To je možda neka pojačana nervoza. Osećam je recimo u stomaku, kao kucanje u želucu.

Veoma je saosećajan, čak i u odnosu na ljude koji mu nisu bliski. Omiljen je u društvu, smatraju ga dobrim prijateljem i osobom od poverenja. On, ipak, ima samo nekoliko prijatelja sa kojima može da podeli ono što oseća. Lako zaplače dok gleda film, ako u njemu ima jakih emotivnih scena, posebno kada su tužne ljubavne priče u kojima neko umire, i ima kajanja. Ne podnosi neiskrenost, u tim situacijama oseća ljutnju. Ne podnosi nepravdu.

Snovi su uvek lepi i prijatni.

Strahovi?

Plašim se zmije! Ako bih je video, ne bih se toliko plašio, ali kada sam napolju, negde u travi, plašim se da bi mogla da bude tu negde. Ne plašim se više ničega. Pošto radim na visini, kada neko treba da radi gore, prvi se javljam. Plašim se crne mačke kad mi pređe put.

Životinje?

Volim životinje, posebno pse. Mačke su mi nebitne. Mrzim pacove – ljigavi su i zarazni.

Pacovi, zaraza?

Inače sam pedantan. Redovno perem ruke i znači mi higijena. Vodim računa o tome da čaša iz koje pijem bude čista. Ne mogu da jedem iz tuđeg tanjira ili priborom kojim je neko već jeo. Ne znam, vidim da nekim ljudima to nije bitno. Meni jeste. Kad vidim da neko uzme prljav tanjir ili čašu, gadno mi je.

Na kraju razgovora je rekao samoinicijativno: Kada sam tada bio bolestan, neko vreme posle toga sam baš dosta pazio, da se ne prehladim, da ne pokisnem, ni slučajno da mi čarapa bude mokra na nozi i slično. Drugovi su me zavitlavali, kad počne kiša: gde ćeš, da se ne istopiš možda? Vremenom sam prestao toliko da brinem i sada ne vodim toliko računa o svemu. Ipak sam tamo u bolnici video svašta, ljudi su umirali.

Analiza

Iz razgovora sam dobila pretežno fizičke simptome sa nekim modalitetima. Svako zalaženje dublje u emocije, odnose sa majkom, vraćanje u situaciju očeve smrti, završavalo se lakonskim odgovorima.

Odnosi sa majkom, jer je rekao da ga glava zaboli uglavnom kad se zbog nje iznervira?

Nasmejao se i rekao: „Pa znate, majka k’o majka.ׅ“

O odnosima sa sestrom: „Super su odnosi.“

Odgovore u vezi sa prijateljima sam izvlačila potpitanjima.

Da li ima devojku i nešto u vezi sa tim: „To je pitanje o kome muškarci ne vole da govore.“

Moje zapažanje posle razgovora: Sve vreme se vrpolji na stolici i vrlo mu je neprijatno. Kao da strahuje od sledećeg pitanja. Na pitanja uglavnom odgovara sa „ne znam“. Jedva mi daje objašnjenja, čak i opise bolova. Sve vreme imam utisak da očekuje od mene neprijatno pitanje i da jedva čeka da ode. Kao da ne želi da mi kaže, iako je došao po pomoć.

Diferencijalna dijagnostika

U užem izboru lekova su bili Phos, Sulph, Ars i Lach. Svi pokrivaju njegove simptome kašlja u većoj ili manjoj meri.

Phos i Ars se nalaze u Chest; tuberculosis; lungs; fever, with

Phos, Sulph i Ars u Chest; tuberculosis; lungs; perspiration, with

U svim uzetim rubrikama pod Expectoration nalaze se sva četiri leka.

U: Mind; fear; disease, of; contagious, epidemic, infection nalaze se Sulph, Lach i Ars.

Stidljiv, rezervisan a istovremeno voljan da sarađuje i detinje iskren; društven; više on od poverenja drugima nego oni njemu; sentimentalan; osetljiv prema majci; izrazita sklonost ka plućnim bolestima.

Preskripcija: Phos 30C, vodeni rastvor, split doza

Praćenje

Kontrola, 10 dana posle uzimanja leka:

Dva dana posle uzimanja leka kašalj se smanjio za 50%. Ujutro posle ustajanja počnem da kašljem, ali to traje najviše 10-ak minuta i nema onog naprezanja ni osećaja kao da ću da iskašljem pluća. Sada prilikom kašlja osećam onaj bol u rebrima pozadi. Nos mi je manje zapušen. Nekoliko dana posle uzimanja leka, budio sam se ujutro mokar. To je ličilo na preznojavanje u onom periodu kada sam se razboleo. Sada toga više nema. Smanjila mi se ona potreba da svaki čas pijem vodu. Sada je pijem dosta manje nego pre leka, ne stoji mi čaša pored kompjutera i kreveta. Manje se znojim ispod pazuha, dosta manje. Nisam bio neraspoložen tokom sparnih dana.

Danas sam baš raspoložen, valjda zbog sunca.

Imao sam potrebu da popijem one preostale 3 kuglice. (Zašto?) Da bi mi ovo skroz prošlo.

(Kada sam mu davala lek): Za šta mi to sada dajete? Je l’ isto za kašalj?

Opservacija: Sve vreme je nasmejan, pravi šale, insinuira u vezi sa mojim pitanjima. Deluje kao da mu sve ovo nije jasno i kao da i dalje strahuje zato što moja pitanja zalaze dalje od fizičkih tegoba, ali je očigledno da prihvata jer vidi da mu je mnogo bolje. Generalno je mnogo opušteniji nego na prvoj konsultaciji.

Phos 200C, vodeni rastvor, split doza

20 dana kasnije:

Kašalj je potpuno prestao, ali je u međuvremenu pao sa skele na kojoj je radio. Pri padu je slomio tri rebra. Potražio je moju pomoć odmah po izlasku iz bolnice, zbog bolova u rebrima.

Prvo Arn 200C, nekoliko dana kasnije Phos 200C, jedna doza

Napetost i bolovi u povređenom delu su se značajno smanjili. Rekao je da ne sme ni da zamisli kako bi podneo ove bolove, koji su ga presecali pri svakom dubljem udisaju, da nismo izlečili kašalj.

Malo kasnije, otišao je na letovanje. Kašalj je potpuno prestao. Od prve preskripcije prošlo je manje od dva meseca.

Sada, više od sedam godina kasnije: napadi kašlja se nijednom nisu ponovili. Oženjen je već nekoliko godina. Zadovoljan životom.

The post Slučaj produženog kašlja – Phosphorus appeared first on Balkanopathy.

Četiri zakona homeopatije

Gordana Jujić — Sun, 01 Dec 2019 11:03:09 +0000

Jedna od osnovnih postavki homeopatije je da bolest nije zaseban entitet. Bolest, kao takva, ne postoji. U skladu sa polaznim stanovištem ove nauke, da svaki čovek ima životnu energiju (vitalnu silu) koja ga održava u stanju harmonije i da je zdravlje dinamičan proces prilagođavanja, bolest je znak da je ta energija trenutno narušena. U skladu sa tim, simptomi su signali otpora kojima se organizam bori za ravnotežu, a protiv problema koji su ga zadesili. A sa tim u vezi, simptomi nisu određeni bolešću, već ih određuje individualnost osobe.

Zato se homeopate ne trude da suzbiju simptome. Oni simptome proučavaju, i preko saznanja o njima ulaze u suštinu posebnosti pojedinca.

Homeopatija se zasniva na četiri osnovna zakona:

1. Prvi zakon je zakon sličnosti – similia similibus curentur ili: slično se sličnim leči. To znači sledeće: supstance koje kod zdravog čoveka izazivaju određene simptome, koriste se za lečenje osobe koja u određenom momentu (periodu) ima iste simptome. Tri su osnovne pretpostavke zakona sličnosti:

– skup datih simptoma nije bolest; to je odbrambena reakcija organizma, nastala mobilisanjem životne energije;

– organizam najbolje zna šta mu je činiti – simptomi su izraz njegove optimalne reakcije i njima on nastoji da uspostavi izgubljenu ravnotezu;

– zato se organizmu najbolje može pomoći ako se simptomi potpomognu u njihovom delovanju. Ukoliko bi se simptomi suzbijali, odbrambene snage bi slabile, a organizmu bi ubuduće stalno bila potrebna pomoć spolja.

2. Drugi zakon homeopatije je Heringov* zakon ili zakon pravca lečenja. To znači da se ozdravljenje kreće prema poznatom obrascu:

– od unutra ka spolja – simptomi se kreću od unutrašnjih organa prema koži;
– od važnijih organa ka manje važnim – simptomi se povlače, npr. sa srca na zglobove, sa pluća se pomeraju na grlo, sa grla na nos;
– odozgo na dole – npr. pacijent ima kožne probleme na licu, a nakon leka simptomi se spuštaju na kožu oko struka; bolovi u ramenu, zatim u kuku i na kraju u skočnom zglobu;
– od najnovijih simptoma ka starijim – najpre se povlače simptomi koji su nedavno nastali a najduže se zadržavaju najstariji simptomi, što znači da se povlače obrnutim redosledom od redosleda nastajanja.

* Zanimljivo je da je Konstantin Hering, dok je studirao medicinu u Lajpcigu, bio angažovan da napiše naučni rad koji bi opovrgao homeopatiju. Dok je čitao Hanemanove radove, promenio je mišljenje, upoznao Hanemana i postao njegov lični prijatelj. Povremeno je predavao matematiku i prirodne nauke na Blohmanovom institutu u Drezdenu. 1826. godine je poslat u Surinam, u ekspediciju. Tamo je ostao do 1833. kada se preselio u Pensilvaniju i postao pionir u širenju homeopatije u Americi, gde je osnovao prvu školu homeopatije.

3. Treći zakon homeopatije je zakon jednog leka. Terapeuti klasične homeopatije će osobi odrediti uvek samo jedan lek, i to onaj čija simptomska slika odgovara ustanovljenim simptomima kod osobe. Homeopatija smatra da, ako ne odgovara specifičnoj individualnoj senzitivnosti prema jedinstvenom reagovanju odbrambenih snaga osobe, lek neće biti kompatibilan sa postojećim poremećajem. Ovo se odnosi na određivanje leka u datom momentu. Posle izvesnog vremena, homeopata može (i često se događa) da ustanovi da je lek „uradio svoje“ i da osoba posle njega odgovara slici drugog leka. U skladu sa tim promenama, homeopata će dati drugi lek. Ali, u datom momentu, homeopata će dati samo jedan lek.

4. Četvrti zakon Homeopatije je zakon minimalne doze.

Haneman je otkrio da, kada preparate razredi i snažno promućka, oni zadržavaju svoju potentnost i pored veoma niske koncentracije. Ovo je nazvao potencizacija, a sukcesivno umanjene doze koje je dobijao razređivanjem – potencijama.

Za razliku od zvanične medicine, koja zastupa princip: veća doza – jače dejstvo, homeopatski preparati pokazuju:
1) da niske potencije, odnosno mala razblaženja, imaju kratkotrajno i površno dejstvo;
2) da srednje potencije deluju duže, a da je opseg simptoma na koje utiču širih i dubljih razmera;
3) da su visoke potencije tj. najveća razblaženja, najfundamentalnijeg delovanja, a da se njihov uticaj nastavlja još dugo posle prestanka korišćenja.

Zvaničnoj nauci, sa njenim trenutno dostupnim metodama, teško je da sagleda i objasni kako mikro doze preparata, razblažene i iznad Avogadrovog broja (6,023 x 10²³) izazivaju veoma snažne reakcije, čak i kad u rastvoru nema ni jednog jedinog preostalog molekula supstance. Haneman je to objasnio prirodnom logikom, da organizam odbija jake doze leka, a da se, što je razblaženje veće, lek lakše „uklapa“ u organizam i ima jači efekat na energetsko polje svakog živog bića.

Tek u novije vreme, sa napredovanjem informatike i kvantne fizike, moguće je objasniti i početi sa dokazivanjem ovih postulata. Naime, rastvorena supstanca i posle velikog razblaženja, ostavlja svoj otisak u rastvaraču. Taj otisak je energija, koja ima osobinu da se reprodukuje kao informativni sadržaj, a koji odgovara energiji osobe.

Homeopatski lekovi podstiču prirodnu sposobnost organizma da se izleči. Homeopatija pruža mogućnost da se prirodnim putem vrati narušena ravnoteža.

The post Četiri zakona homeopatije appeared first on Balkanopathy.