simptomi Archives - Balkanopathy

Četiri zakona homeopatije

Gordana Jujić — Sun, 01 Dec 2019 11:03:09 +0000

Jedna od osnovnih postavki homeopatije je da bolest nije zaseban entitet. Bolest, kao takva, ne postoji. U skladu sa polaznim stanovištem ove nauke, da svaki čovek ima životnu energiju (vitalnu silu) koja ga održava u stanju harmonije i da je zdravlje dinamičan proces prilagođavanja, bolest je znak da je ta energija trenutno narušena. U skladu sa tim, simptomi su signali otpora kojima se organizam bori za ravnotežu, a protiv problema koji su ga zadesili. A sa tim u vezi, simptomi nisu određeni bolešću, već ih određuje individualnost osobe.

Zato se homeopate ne trude da suzbiju simptome. Oni simptome proučavaju, i preko saznanja o njima ulaze u suštinu posebnosti pojedinca.

Homeopatija se zasniva na četiri osnovna zakona:

1. Prvi zakon je zakon sličnosti – similia similibus curentur ili: slično se sličnim leči. To znači sledeće: supstance koje kod zdravog čoveka izazivaju određene simptome, koriste se za lečenje osobe koja u određenom momentu (periodu) ima iste simptome. Tri su osnovne pretpostavke zakona sličnosti:

– skup datih simptoma nije bolest; to je odbrambena reakcija organizma, nastala mobilisanjem životne energije;

– organizam najbolje zna šta mu je činiti – simptomi su izraz njegove optimalne reakcije i njima on nastoji da uspostavi izgubljenu ravnotezu;

– zato se organizmu najbolje može pomoći ako se simptomi potpomognu u njihovom delovanju. Ukoliko bi se simptomi suzbijali, odbrambene snage bi slabile, a organizmu bi ubuduće stalno bila potrebna pomoć spolja.

2. Drugi zakon homeopatije je Heringov* zakon ili zakon pravca lečenja. To znači da se ozdravljenje kreće prema poznatom obrascu:

– od unutra ka spolja – simptomi se kreću od unutrašnjih organa prema koži;
– od važnijih organa ka manje važnim – simptomi se povlače, npr. sa srca na zglobove, sa pluća se pomeraju na grlo, sa grla na nos;
– odozgo na dole – npr. pacijent ima kožne probleme na licu, a nakon leka simptomi se spuštaju na kožu oko struka; bolovi u ramenu, zatim u kuku i na kraju u skočnom zglobu;
– od najnovijih simptoma ka starijim – najpre se povlače simptomi koji su nedavno nastali a najduže se zadržavaju najstariji simptomi, što znači da se povlače obrnutim redosledom od redosleda nastajanja.

* Zanimljivo je da je Konstantin Hering, dok je studirao medicinu u Lajpcigu, bio angažovan da napiše naučni rad koji bi opovrgao homeopatiju. Dok je čitao Hanemanove radove, promenio je mišljenje, upoznao Hanemana i postao njegov lični prijatelj. Povremeno je predavao matematiku i prirodne nauke na Blohmanovom institutu u Drezdenu. 1826. godine je poslat u Surinam, u ekspediciju. Tamo je ostao do 1833. kada se preselio u Pensilvaniju i postao pionir u širenju homeopatije u Americi, gde je osnovao prvu školu homeopatije.

3. Treći zakon homeopatije je zakon jednog leka. Terapeuti klasične homeopatije će osobi odrediti uvek samo jedan lek, i to onaj čija simptomska slika odgovara ustanovljenim simptomima kod osobe. Homeopatija smatra da, ako ne odgovara specifičnoj individualnoj senzitivnosti prema jedinstvenom reagovanju odbrambenih snaga osobe, lek neće biti kompatibilan sa postojećim poremećajem. Ovo se odnosi na određivanje leka u datom momentu. Posle izvesnog vremena, homeopata može (i često se događa) da ustanovi da je lek „uradio svoje“ i da osoba posle njega odgovara slici drugog leka. U skladu sa tim promenama, homeopata će dati drugi lek. Ali, u datom momentu, homeopata će dati samo jedan lek.

4. Četvrti zakon Homeopatije je zakon minimalne doze.

Haneman je otkrio da, kada preparate razredi i snažno promućka, oni zadržavaju svoju potentnost i pored veoma niske koncentracije. Ovo je nazvao potencizacija, a sukcesivno umanjene doze koje je dobijao razređivanjem – potencijama.

Za razliku od zvanične medicine, koja zastupa princip: veća doza – jače dejstvo, homeopatski preparati pokazuju:
1) da niske potencije, odnosno mala razblaženja, imaju kratkotrajno i površno dejstvo;
2) da srednje potencije deluju duže, a da je opseg simptoma na koje utiču širih i dubljih razmera;
3) da su visoke potencije tj. najveća razblaženja, najfundamentalnijeg delovanja, a da se njihov uticaj nastavlja još dugo posle prestanka korišćenja.

Zvaničnoj nauci, sa njenim trenutno dostupnim metodama, teško je da sagleda i objasni kako mikro doze preparata, razblažene i iznad Avogadrovog broja (6,023 x 10²³) izazivaju veoma snažne reakcije, čak i kad u rastvoru nema ni jednog jedinog preostalog molekula supstance. Haneman je to objasnio prirodnom logikom, da organizam odbija jake doze leka, a da se, što je razblaženje veće, lek lakše „uklapa“ u organizam i ima jači efekat na energetsko polje svakog živog bića.

Tek u novije vreme, sa napredovanjem informatike i kvantne fizike, moguće je objasniti i početi sa dokazivanjem ovih postulata. Naime, rastvorena supstanca i posle velikog razblaženja, ostavlja svoj otisak u rastvaraču. Taj otisak je energija, koja ima osobinu da se reprodukuje kao informativni sadržaj, a koji odgovara energiji osobe.

Homeopatski lekovi podstiču prirodnu sposobnost organizma da se izleči. Homeopatija pruža mogućnost da se prirodnim putem vrati narušena ravnoteža.

The post Četiri zakona homeopatije appeared first on Balkanopathy.

Najčešće korišćeni homeopatski lekovi za grip

Gordana Jujić — Tue, 08 Oct 2019 11:47:02 +0000

Uvod za januar 2022.

Ovaj tekst objavljujemo godinama unazad, u isto doba – u vreme čestih prehlada i gripa. Povremeno ga donekle izmenimo, skoro isključivo stilski. Ponešto od sadržaja izbacimo, dodamo po neku rečenicu, ali suština ostaje ista.

Lekovi su isti! Postupak je isti! Ljudi se razboljevaju i leče na isti način, barem kad se radi o homeopatiji, gripu, prehladama i sličnim akutnim stanjima. Barem kad je u pitanju homeopatija. Poenta je ista. Medicina je medicina, ili bi trebalo da bude. U homeopatskom pristupu imamo 250 godina iskustva i ne vidimo razlog da ga menjamo.

Tekst objavljen oktobra 2016.

Pre nekoliko dana u medijima je od strane nadležnih zvaničnika objavljeno da je prvi sezonski talas virusnih infekcija u toku. Uglavnom obolevaju deca predškolskog i školskog uzrasta. Najavljeno je i da se grip očekuje, kao i obično, krajem januara i u februaru. Ako želite da se pripremite a tražite bezbedan i pouzdan način za tretiranje sebe i svojih najbližih tokom gripa, homeopatija je odličan izbor.

Neki podaci iz novije i starije istorije

Pre nego što vam damo informacije o najčešće korišćenim lekovima kod gripa, želimo da objasnimo zašto je homeopatija pravi izbor. Iako je homeopatsko lečenje individualno i potrebno je svaku osobu posmatrati pojedinačno, bez obzira da li je stanje akutno ili hronično, postoje neke zajedničke karakteristike kada se radi o zajedničkom tj. pretežnom izazivaču bolesti, a upravo se to događa u epidemijama.

Pročitajte ovde tekst o suzbijanju epidemije na Kubi 2007. godine i zašto su se epidemiolozi koji nisu imali nikakvog prethodnog iskustva sa homeopatijom odlučili za ovu medicinu.

Kako znamo ovo što vam preporučujemo

Haneman je prvi otkrio homeopatski lek koji nazivamo „genus epidemicus“. To je lek koji po simptomima odgovara najvećem broju ljudi koji pate od iste bolesti.

1799. godine, samo tri godine posle „rođenja“ homeopatije, epidemija šarlaha je harala Evropom. U porodici sa četvoro dece Haneman je već lečio devojčicu koja je imala probleme sa zglobovima. Bila je najbolešljivija i obično se prva razboljevala. Troje mlađe dece obolelo je od šarlaha, a devojčica se nije razbolela. Lek koji joj je dr Haneman prepisao zbog zglobova bio je Belladonna. Tada mu nije bilo jasno zbog čega ona nije dobila šarlah, ali se nekoliko nedelja kasnije dogodilo nešto što mu je pomoglo da shvati.

On je u međuvremenu, kao što je uvek činio, proučavao svoju kolekciju detaljnih opisa neobičnih simptoma za svaki lek i otkrio da lek Belladonna najviše odgovara simptomima šarlaha.

Nešto kasnije, u drugoj porodici, jedna od kćeri je dobila simptome šarlaha. Haneman je dao Beladonu i 24 sata kasnije njoj je bilo bolje. Tada je zaključio da se prva devojčica nije razbolela jer je sticajem okolnosti već bila lečena upravo tim lekom. U ovoj drugoj porodici, ostaloj deci koja još uvek nisu bila razvila simptome, davao je isti lek. Niko od njih se nije razboleo.

Zatim je nastavio da i ostaloj deci u okruženju daje Beladonu kao preventivu. Rezultati su bili fascinantni. Haneman je tokom dvadeset godina objavljivao radove i statistike o lečenju i prevenciji šarlaha ovim lekom.

Pruska vlada je 1838. godine tokom epidemije šarlaha propisala Beladonu kao obavezan lek za građanstvo. Ovo su zapravo bili počeci homeoprofilakse. O tim prvim otkrićima i rezultatima homeopatske profilakse pisaćemo detaljnije u narednim brojevima magazina. Ovde smo želeli da napravimo uvod u razumevanje pitanja i odgovora zašto je homeopatija dobar izbor za bilo kakve epidemijske bolesti, pa i za grip. Zato što je vreme potvrdilo uspešnost lečenja homeopatijom.

Medicinski istoričari često zanemaruju detalje u vezi sa velikom epidemijom gripa 1918. godine: stopa smrtnosti bolesnika lečenih homeopatijom bila je znatno niža od onih koji su lečeni konvencionalnom medicinom. 1,05% prema 30% – zaista nije mala razlika. U izveštajima okruga Kolumbija od 15.000 lečenih umrlo je 15 osoba. U Nacionalnoj homeopatskoj bolnici Ohajo lečeno je 1000 osoba a procenat izlečenja je bio 100%.

Najčešće korišćeni lekovi kod gripa i sličnih akutnih stanja

Vreme od više od 200 godina, izveštaji hiljada homeopata o milionima lečenih osoba u tom periodu, daju nam podatke o najčešće korišćenim lekovima u stanju gripa.

Bryonia: Prema iskustvu većine homeopata, ovaj lek najčešće odgovara stanju gripa. Akcenat je na tome da pokretanje pogoršava simptome pa osoba zbog toga želi da bude u miru i tišini. Često je prisutna glavobolja, bolovi u celom telu i suv kašalj, a pomeranje pogoršava sve simptome. Osoba može da bude iritabilna i ne smeta joj da ostane sama (u sobi na primer). Obično je zimljiva, pojačano oko 9 uveče, kada i temperatura dostiže vrhunac. Traži uglavnom hladna pića koja guta sporo i dugo. Ovo je grip u kome se simptomi razvijaju znatno sporije nego kod nekih drugih lekova. Postoji tendencija spuštanja simptoma na bronhije i pluća.

Gelsemium: Ovaj lek je u epidemiji 1918. godine spasao hiljade života! Tada su korišćena dva leka: već pomenuta Bryonia i Gelsemium, kako gde, ali Gelsemium više.

Simptomi se takođe polako razvijaju, a u opštem stanju najupečatljiviji su: dremljivost, pospanost i umor. Osoba obično spava tokom cele noći i većeg dela dana, a ipak je sve vreme iznurena. Često oseća jezu i žali se na hladnoću. Sve je boli, posebno kosti i mišići. Slabost svuda: u mišićima, noge ga ne drže, kapci padaju. Jeza se šeta gore-dole uz kičmu. Glavobolja počinje u potiljku i penje se naviše. Karakteristično je da se glavobolja pogoršava posle mokrenja i da se jeza i temperatura smenjuju. Kod visoke temperature osoba se ne znoji i nije žedna. Kao da je previše umorna čak i da pije. Zbog nevoljnog i teškog pokretanja mogu se pobrkati Bryonia i Gelsemium. Treba imati u vidu da Bryonia leži mirno celog dana zato što joj pomeranje izaziva pogoršanje, a Gelsemium leži zbog prevelikog umora.

Arsenicum: Verovatno jedan od najčešće primenjivanih lekova za stanje gripa, jer ima periodičnost simptoma koja ga čini posebno pogodnim u epidemijama, naročito u ranim fazama bolesti – pre nego što se bolest spusti sa gornjih na donje respiratorne organe. Ovde je ključni simptom da bolest nastupa ili ima izrazito pogoršanje usred noći, posebno između 1 i 2 sata. Osoba može da se probudi u to vreme sa jezom, prolivom ili povraćanjem. Naredne noći simptomi ponovo mogu da buknu u isto vreme. Izuzetna uznemirenost koju je nemoguće ne primetiti kao izrazit simptom. Intenzitet uznemirenosti i straha deluje preterano u odnosu na objektivno stanje. Zbog nemira se često pokreću, bilo da se prevrću po krevetu ili šetaju od kreveta do stolice i nazad, ali nikako ne mogu da se smire. To pojačano kretanje izaziva još veću i očiglednu iscrpljenost. Veoma su zimljivi. Osećaju žeđ, ali piju u veoma malim gutljajima.

Eupatorium: Ključni i najprimetniji simptom su bolovi u kostima. Većina obolelih od gripa ima bol u mišićima, a Eupatorium je indikovan kod osoba koje se žale na bol u kostima. To je bol kao da su kosti polomljene. Javlja se jaka glavobolja od koje osoba ne može da spava i koja izaziva uznemirenost. Kao da će se glava rasprsnuti. Teško se znoji, a ako se preznoji simptomi se smanje – svi osim glavobolje. Kašalj takođe pojačava glavobolju. Sa tako jakim i teškim bolovima, Eupatorium je koristan kod najtežih oblika gripa.

Nux vomica: Osoba kojoj je potreban ovaj lek je izuzetno zimljiva i obično ima neke digestivne tegobe kao mučninu ili crevne grčeve. Može da mu bude toliko hladno da čak ako samo dodirne hladno mesto na krevetu, oseti jezu u celom telu. Za razliku od grozničavog i zimljivog Arsenicum-a, ove osobe uglavnom ne osećaju strah.

Aconitum: Ovo stanje se razvija iznenada i veoma brzo i to je obično visoka temperatura, posebno posle izlaganja veoma hladnom, suvom i vetrovitom vremenu. Osoba je veoma uznemirena, kao i Arsenicum ima strah od smrti, a oseća pogoršanje u toploj sobi i noću.

Baptisia: Ovaj grip je praćen nekom vrstom delirijuma. Osoba može da bude konfuzna i od glavobolje ošamućena. Nije mu sve baš jasno, stvarnost vidi i doživljava iskrivljeno, ima neobične osećaje i može da govori besmislice. Sve ga boli, kao da je izubijan po čitavom telu. Žali se da je krevet previše tvrd i neudoban. Grip nastupa iznenada. Simptomi su tako snažni, da osoba ima osećaj kao da su joj udovi rastavljeni u delove. Mnogo se znoji i stalno je žedan.

Rhus tox: Grip se javlja kao posledica izlaganja hladnom i vlažnom vremenu. Ukočenost i bolovi izazivaju nemir, pa se osoba bacaka i okreće po krevetu. Ovo može podsećati na Arsenicum, ali je razlika u tome što Rhus tox često menja položaj kako bi se fizički udobno smestio.

Phosphorus: Ovo je grip gde se simptomi veoma brzo spuštaju na pluća. Upečatljiva je snažna potreba za velikim količinama hladnih pića. Osoba želi da bude u društvu ukućana.

Mercurius: Kod ove vrste gripa javlja se smenjivanje toplog i hladnog. Bolno grlo, zadah, neprijatan ukus u ustima, preznojavanje. Često u blizini bolesnika osećamo miris bolesti.

Belladonna: Kao i Aconitum, kod samog početka izbijanja bolesti, obično u prva 24 sata. Simptomi mogu da se razviju zbog izlaženja napolje neposredno posle pranja kose ili kvašenja glave, odjednom. Ključno je usijano crvenilo lica istovremeno sa naglim skokom temperature, kao da je krv jurnula u glavu, obično oko 3 sata popodne. Zenice su proširene, osoba je iritabilna. Može da bude konfuzna i bunca. Smeta joj svaki spoljašnji nadražaj.

Preuzmite OVDE besplatno Priručnik o korišćenju osnovnih lekova u hitnim i akutnim stanjima.

Na našem jeziku postoji nekoliko dobrih priručnika o korišćenju homeopatskih lekova za samopomoć. U njima možete videti koje potencije koristiti i na koji način davati lekove. Obično se koristi potencija 30C, ali i niže mogu biti korisne. Idealno je ako možete da dobijete instrukcije od profesionalnog homeopate.

Jedna od najboljih stvari u vezi sa homeopatijom je da ne možete da naškodite.

S druge strane, lečenje u stanjima gripa, pa još ako ste i sami oboleli, ume da bude naporno i zbunjujuće. Potrebno je sve vreme se baviti, posmatrati, razmatrati i odlučivati. A opet, taj trud i napor daju vam veliku prednost i korist u odnosu na čekanje u prepunim domovima zdravlja. Vrlo često onome koga lečite homeopatijom bude bolje za manje vremena nego što biste samo stigli da uđete u lekarsku ordinaciju. Da ne govorimo o lekovima koje dobijate a često su nepotrebni i nemaju efekta.

Za šta god da se odlučite, imajte uvek u vidu sledeće: ako su simptomi uporni, traju i pogoršavaju se, što pre potražite stručnu medicinsku pomoć.

Zdrav razum mora da vam bude na prvom mestu!

The post Najčešće korišćeni homeopatski lekovi za grip appeared first on Balkanopathy.