Gordana Jujić, Author at Balkanopathy

Materijalno razmišljanje ili: dokle više

Gordana Jujić — Fri, 24 Dec 2021 21:31:59 +0000

Uvod

Dodatak naslovu teksta u vidu pitanja „Dokle više?“ odnosi se na mnoge pojave, neke od pamtiveka, neke sveže sadašnje, a kad sam bolje razmislila zaključila sam da su ipak sve od pamtiveka. Sam naš izraz „od pamtiveka“ upućuje nas na pamćenje kroz vekove (da se ne zaboravi, da se iskustvo prenosi generacijama…), koje je izgleda u današnje vreme ugroženo više nego ikada. Verujem da je i to „više nego ikada“ preterano. Zašto preterano? Rekla bih zbog naše razmaženosti, nenamerne, naivno nenamerne, podmetnute (ne bih se ovde upuštala u dublje filozofske, sociološke, pa i geopolitičke aspekte, jer bih lako mogla da skrenem sa teme tj. da je proširim do meni neslućenih a čitaocima nepotrebnih razmera).

Kakve veze to ima sa homeopatijom i tekstom koji sledi? U direktnoj su vezi. Najjednostavnije rečeno, radi se o istini i lažima. Uvek se radi samo o tome. Istina je jedna. Laži imaju čitavu vojsku. Imaju organizaciju, strategiju, izvršioce, starešine i podređene, jednom rečju kompletnu strukturu ratovanja. I naravno – cilj. Da pobede istinu. Da pobede nepobedivo. Nešto što je od iskona, samim svojim nastankom, predodređeno da pobedi. Štaviše, uopšte nema potrebe da se bori.

Isto je sa homeopatijom. U domenu lečenja, ne samo ljudi već svakog živog bića na planeti Zemlji, homeopatija predstavlja, zastupa i bori se za istinu. Postavlja se logično pitanje, na osnovu prethodnog pasusa, zašto se uopšte bori kad je predodređena da pobedi. Pa izgleda zato što u sferi materijalnog, kako života tako i načina razmišljanja, u toj dimenziji života koja je i dalje preovlađujuća, mi kao njeni sprovodioci/praktikanti nismo dovoljno ovladali datim nam veštinama, oruđima i oružjima da sa energetskog nivoa ostvarujemo tu pobedu koju već imamo. Ako ćemo pravo, ona suprotstavljena vojska očigledno poseduje moćna sredstva za bitku. Doduše, vidljivi domeni njenog delovanja su upravo u materijalnom delu stvarnosti, koja nije zanemarljiva, iako je najmanje bitna. Ta vojska laži želi da naše vreme, energiju, misli, osećanja sa svim propratnim aktivnostima zadržava na tom polju postojanja, dok se s druge strane služi tajnim znanjima, takođe iz onog energetskog polja (o kome je govorio Tesla), koja kao i sve druge pojave u univerzumu po svojoj prirodi nisu ni dobra ni loša. Samo su namena i namera ono po čemu stiču kvalitet jednog ili drugog. Upotreba ili zloupotreba. Pogledajmo današnje stanje na polju nauke i konvencionalne medicine, s obzirom da su na svetskoj pozornici ove oblasti posebno dobile na značaju tj. postale vidljivije nego ranije.

Sada ću najaviti, sebi da ne zaboravim, vama da obećam, da ću u nekom od narednih tekstova razmatrati detaljnije status ove medicine, kao i nas koji se njome bavimo, sa ciljem raskrinkavanja laži, suptilno podmetnutih netačnih izjava koje ne samo da su lažne, već prelaze sve granice naučnog, kulturnog, vaspitanog, normalnom čoveku elementarno podnošljivog načina izražavanja bilo kakvih stavova, posebno kada se iznose u javnosti.

Na pitanje iz naslova i s početka ovog uvoda koje glasi „dokle više?“ odgovor je verovatno: dok je sveta i veka. Pa, u to ime, na zdravlje i spasenje svima borba koja se nastavlja i u kojoj ćemo i nadalje učestvovati. Ne zanosimo se samo varkom koja nam se predstavlja kao činjenica, da se borba ne događa i da mi svi, svako od nas, pojedinačno i kolektivno, u njoj ne učestvujemo.

Moj stav, koji sam zauzela zahvaljujući globalnim stanjem čovečanstva, je da nikome više ništa u vezi sa homeopatijom ne treba dokazivati. Svi dokazi su već tu. Dokazi su rezultati, a ne teoretisanje i uklapanje u nategnute doktrine i protokole. Mi imamo rezultate i trebalo bi da nam bude ispod profesionalne i ljudske časti da trošimo svoje fizičke i energetske resurse na odgovaranje na besmislena pitanja ili dokazivanje zaludnim skepticima, koji nemaju osnova da sa nama uopšte raspravljaju. Dovoljno dugo smo se ulagivali samoproglašenoj eliti. To vreme je prošlo.

Potrebni smo ljudima, za vraćanje individualne i kolektivne vitalne sile u ravnotežu, da ozdravi ljudski rod. I kao što znamo iz iskustva lečenja, tada će sve početi nezaustavljivo da se kreće putem prirodnog procesa života i njegovog potpunog ispunjenja. Jer, koja je druga svrha i smisao našeg postojanja?

Sledi tekst Andree Hauzer, homeopatskog lekara

Materijalno razmišljanje

Mnogo je skeptika koji dovode u pitanje verodostojnost homeopatije na osnovu svojih uskogrudih (plitkoumnih, rekli bismo preciznije – prim. prev.) gledišta zasnovanih na materijalnom. Za sve one kojima je potrebno „naučnije“ objašnjenje mogućnosti homeopatije, u nastavku govorimo o tome kako kvantna fizika u smislu elektromagnetnih polja (ili energetskih talasa), kao i koncept pamćenja vode, može pružiti dokaze za homeopatiju.

Napredak u kvantnoj fizici pomogao nam je da shvatimo ljudsko telo na energetskom nivou, za razliku od trenutno (još uvek pretežno, skoro isključivo – prim. prev.) prihvaćenog materijalističkog pogleda. Sada znamo da ćeliju ili biološku ekspresiju (materijal → promena u materijalu) ne kontrolišu geni, već signali u našem okruženju imaju sposobnost da aktiviraju gene koji su u uzajamnoj vezi sa različitim biološkim ekspresijama. Dokazi upućuju na to da se takav slučaj javlja na osnovu stvarnosti energije.

Energija prožima svaku materijalnu stvar na zemlji, kao i univerzum uopšteno. Koncept da između materijalnih objekata i njihovog okruženja postoji međuodnos razvili su relativisti pre mnogo godina, ali na makroskali. Trenutno, kvantna fizika (KF) smatra da materijalni objekti nisu zasebni entiteti, već su neodvojivo povezani sa okruženjem, ali na subatomskom nivou.

U homeopatiji verujemo da neka sila (nazvana vitalna sila [VS]) oživljava ljudsko telo, te tako ona ulazi u fizičko telo u trenutku začeća, rukovodi svim njegovim funkcijama i napušta ga u trenutku smrti. Štaviše, u homeopatiji je veoma važno da shvatimo da ljudska bića predstavljaju više od zbira njihovih fizičkih delova – o ovom aspektu detaljno je raspravljao kvantni fizičar Brus Lipton, a konvencionalna medicina ga ignoriše. Ova ideja „energije“ nije nov koncept i o njemu su naučnici vekovima raspravljali. Dakle, KF dokazuje ono u šta su vitalističke škole verovale od 17. veka.

Osnovni principi vitalizma navode sledeće: A) Funkcije živih organizama su posledica vitalnog principa koji se razlikuje od fizičko-hemijskih sila. B) Procesi života se ne mogu objasniti samo zakonima fizike i hemije i taj život je jednim delom samoodređen. (Vikipedija)

Photo by Jeremy Bishop on Unsplash

Osim toga, vitalizam ističe da VS povezuje pojedinca sa krajnjim jedinstvom univerzuma. Ovaj koncept je komponenta kvantne teorije (poznate kao teorija polja), koja objašnjava sile između električnih naboja i struja, kako su je razvili Faradej i Maksvel u 19. veku. Nasuprot ovoj teoriji, biološke nauke su usvojile materijalističko gledište. Preovladalo je redukcionističko ubeđenje da se nauka može objasniti isključivo mehaničkim viđenjem pojava. Kao rezultat, usledio je razvoj industrije u vrednosti od milijardi dolara koja se u istraživanjima i preskripcijama fokusira na fizičke i hemijske promene u strukturi i funkciji ljudskog tela. Informacije koje se zasnivaju na materijalizmu nisu nevažeće, ali ne objašnjavaju niti obuhvataju aktuelna zapažanja u atomskoj i subatomskoj oblasti, a nisu ni u suprotnosti sa energetskom VS.

Problem je u tome što je prema Njutnovoj fizici mehanika vidljiva našim fizičkim čulima, a energija nije. Zato je energiju teže shvatiti. Kao i sa elektricitetom (u koji se veruje i prihvaćen je), možemo da vidimo samo efekte te energije. Ali skeptici kažu da takvo objašnjenje homeopatije nije prihvatljivo. Pa hajde da pogledamo KF.

Uopšteno govoreći, centralni aspekti kvantne teorije obuhvataju sledeće: A) Elektromagnetna (EM) polja. B) Fotoni kao manifestacije čestica ili elektromagnetni (EM) talasi. EM talasi se pretvaraju u vibraciona polja (poznata kao kvantna polja), koja mogu biti u obliku kvanta ili čestica. Drugim rečima, kako objašnjava Fritjof Kapra, „čestice i talasi mogu u potpunosti međusobno da se zamenjuju na atomskom i subatomskom nivou“. Elektrodinamičko polje predstavlja međusobni odnos čestica koje utiču jedna na drugu putem naelektrisanja i kretanja i to se naziva vibracijom. Dalje, EM talasi su kontinuirani medijum koji je prisutan svuda u svemiru, a čestice su lokalne kondenzacije polja (poznato kao koncentracija energije). Takva energetske koncentracije mogu se naći u pojedinačnim ljudskim bićima. U skladu sa homeopatskim principima, ove koncentracije čestica gube individualnost jer su ujedinjene u jednom ljudskom biću.

Dakle, kako se ovo odnosi na homeopatiju? Pa, osnovni koncept koji možemo da pozajmimo od KF je da svaki živi sistem poseduje električno polje. Kao što smo ranije pomenuli, homeopate ovo energetsko polje nazivaju vitalnom silom (VS). VS je pod direktnim uticajem signala iz okruženja (kako navodi KF), koji mogu da promene frekvenciju vibracije energije. Ta promena energije ili vibracije može imati strukturalne, hemijske i funkcionalne implikacije (tj. bolest/disharmonija). Energetski uticaji visokog intenziteta (signali iz okoline) dovode do pojave jedinstvenog pogrešnog podešavanja. Pogrešno podešavanje su znaci i simptomi bolesti s obzirom da VS više ne vibrira niti funkcioniše na svom optimalnom nivou da usmerava zdrave životne procese.

Photo by Zdeněk Macháček on Unsplash

Svaka remedija je takođe lokalna koncentracija energije sa sopstvenom frekvencijom (broj talasa u jedinici vremena) vibracije. Na osnovu zakona sličnosti, homeopate biraju energetski lek (remediju) kako bi izlečili energetski zdravstveni problem koji ima sličnu vibraciju. Potencija se bira u skladu sa potrebom za povećanom količinom energetskog intenziteta u samoj remediji, u poređenju sa pogrešno podešenom VS osobe. Povećana sila potrebna je da bi se stimulisala VS koja zauzvrat koriguje prvobitnu vibraciju tako da ponovo uspostavi normalnu funkciju. Povećanje sile (energije talasa ili polja) proporcionalno je amplitudi i frekvenciji. Amplituda je objašnjena kao visina talasa; što je veći talas to je veća sila.

Photo by Sunder Muthukumaran on Unsplash

Kako energija leka utiče na energiju pogrešno podešene osobe? Iako vibracije mogu da deluju na daljinu ili čak na različitim nivoima vibracija, uticaj se javlja samo kroz princip rezonancije. Rezonancija pokazuje da „svaka supstanca ima određenu rezonantnu frekvenciju na kojoj će vibrirati većom silom kada se stimuliše talasom slične frekvencije“ (Vitulkas). Zbog toga, mi biramo lek sa sličnom rezonancom (frekvencijom) ali sa malo jačom amplitudom, kako bismo preusmerili energiju tela da nastavi sa funkcionisanjem ili da popravi strukturu.

VS je dinamična po tome što odjednom može da utiče na sve nivoe organizma sa različitim stepenima harmonije i snage. Prema tome, „ceo organizam, kao i sve njegove komponente, mogu se ojačati ili oslabiti u zavisnosti od stepena harmonije, rezonancije i snage bolesnog ili terapeutskog uticaja koji se na njega primenjuje“ (Vitulkas).

Shodno tome, kada smo izloženi stimulansu (ili signalima iz okruženja i + ili – ILI leku) pre svega dolazi do promene brzine vibracija. Ako je stimulans jači od VS, aktivira se naš odbrambeni mehanizam tako da se ne menja stanje čitavog organizma. (Vitulkas) Ova aktivacija dovodi do procesa koje organizam percipira na mentalnom, emocionalnom +/ili fizičkom nivou. Stoga je naš cilj u homeopatiji da izaberemo lek koji pozitivno stimuliše organizam na tačnoj rezonantnoj frekvenciji. To mu omogućava da ojača i dovrši svoj posao u rešavanju strukturnih i funkcionalnih promena.

Homeopatski je ovo energetsko polje (VS) objasnio Kent konceptom „jednostavne supstance“. Njegovo shvatanje je da „jednostavna supstanca“ svemu daje svoj sopstveni tip života, razliku i identitet, pri čemu je to ono što je razlikuje od svih ostalih stvari zbog formativne inteligencije jednostavne supstance (Kent). Pored toga, on navodi da je ova supstanca podložna promenama (red ili nered; nered zapravo u smislu ’poremećaj’ [engl. order – disorder], prim. prev.) na osnovu spoljnih faktora. Ovakvo homeopatsko objašnjenje u skladu je sa onim što sada otkrivaju moderne nauke, s tim što se to sada može objasniti sa više naučnog razumevanja. Dakle, ovo sugeriše da VS poseduje sve kvalitete koje otkrivaju moderna istraživanja u okviru elektrodinamičkih polja.

Ostaje samo da se objasni koncept kako lek deluje na energetsko polje osobe kada u njemu nakon tako velikog razblaživanja ne ostaje materijalna supstanca. Prvo, već shvatamo da ne lečimo materijal već energiju. Prema tome, da bismo lečili energiju nije nam potreban materijal, već energija! Znamo i to da lekovi kao i svi drugi živi sistemi poseduju jedinstveno energetsko polje, ili frekvenciju vibracija. Ali kako se ova energija prvobitne supstance održava u razblaženjima iznad Avogadrovog broja? Smatram da ovde za naše razumevanje važnu ulogu ima memorija vode. CW Smit je dugi niz godina naveliko govorio o konceptu elektromagnetne koherentnosti i memorijskim efektima u vodi.

Photo by Amritanshu Sikdar on Unsplash

Jednostavno rečeno, molekuli vode se uobičajeno organizuju nasumično (nasumične veze vodonika i kiseonika). Ti razmeštaji se menjaju/reorganizuju bez ikakvog obrasca ili organizacije. Međutim, kada u vodu na primer dodate natrijum i razblažite taj rastvor iznad Avogadrovog broja tako da u njemu ne ostane materijalna supstanca (ili nema vidljivih tragova natrijuma, već samo vode), odjednom se molekuli vode razmeštaju po određenom obrascu. To su predvideli i dokazali Del Gvidiči i saradnici.

„Zbir svih interakcija vezanih vodoničnim vezama između molekula vode (…) dovodi do dinamičkog brzo fluktuirajućeg a ipak koreliranog stanja u kojem sve zajedno rezoniraju, spontano se organizujući u takozvane „koherentne domene.“ (Milgrom)

Takođe je prikazano da ti dinamički „koherentni domeni“ mogu da se pokrenu homeopatskom potentizacijom, pošto prežive uklanjanje svih materijalnih tragova originalne supstance putem razblaživanja. (Milgrom) Štaviše, sa sve više i više razblaživanja (kao što je slučaj sa većinom lekova), ovo posebno poravnanje molekula vode postaje još čvršće jer se molekuli pri razblaživanju gomilaju (ne rastavljaju se) i stoga je teže prekinuti veze. Stoga homeopate veruju da što je lek više razblažen, njegov uticaj na dinamički poremećaj pacijenta je jači ili dublji. Zapaženo je i da svaka supstanca (tj. remedija) formira sopstveni jedinstven strukturalni raspored molekula vode i da su početne koncentracije prvobitnog rastvora u vezi sa veličinom molekularnih agregata. (Milgrom) Dakle, memorija vode održava neki aspekt originalne supstance.

Na kraju, veoma je važno imati na umu da u homeopatiji samo razblaživanje leka ne funkcioniše (tj. ne pokazuje lekovita svojstva), jer remediju takođe morate u međuvremenu da sukusirate (energizujete). Činjenicu da homeopatski proces potentizacije (sekvencijalno razblaživanje i sukusija) može trajno da modifikuje strukturu vode dokazao je Elia korišćenjem termodinamičkih podataka, kao i podataka o provodljivosti. Potentizacija obezbeđuje istinski energetsku supstancu koja je u stanju da ispravi energetski problem ili drugim rečima bolest u konvencionalnoj medicini a u homeopatiji – pogrešno podešenu vitalnu silu.

The post Materijalno razmišljanje ili: dokle više appeared first on Balkanopathy.

Ekcem kod petogodišnje devojčice

Gordana Jujić — Sat, 19 Jun 2021 22:08:36 +0000

Uvod i prva opservacija

Maja 2012. godine roditelji su mi doveli devojčicu od 5,5 godina koja dve godine unazad ima stalne probleme sa ekcemom, a dva meseca unazad – ekcem iza desnog uveta. Pogledala sam, sklonila kosu koja je zaklanjala ekcem i videla ovalnu promenu ispod same margine kose, nepravilnog oblika, prečnika oko 2 cm; na čitavoj površini koža je bila oguljena, sa jednim delom (otprilike četvrtina površine) gde se nalazila plitka otvorena rana. Svuda okolo a više se šireći prema poglavini i zalazeći ispod kose, koža je bila prekrivena tačkastim belim promenama koje su se perutale. Devojčica se žalila na jak svrab, često se češala i na tim mestima koja bi raščešala pojavljivale bi se kraste. Primetila sam takođe da je površina masna i pitala čime je namazana. Otac je odgovorio da otkad se pojavio ekcem mažu raznim mastima na bazi kortikosteroida koje prepisuje dermatolog, ali da ni od jedne nije bolje. Naprotiv, ekcem se uporno širi. Dala sam sugestiju da čim dođu kući skinu mast, da više ne mažu nikakvim mastima i zakazala konsultaciju.

Prva konsultacija

Devojčica je rođena iz normalne trudnoće i normalnim porođajem. Sa 28 dana starosti je hospitalizovana zbog pemfigusa, oko čega sam se dvoumila prilikom diferencijalne dijagnostike.

Majka je opisala promene: „Čitava zadnjica je bila prekrivena malim plikovima koji su bili upaljeni a infekcija se širila ka pupku.“ Mnogo je plakala. Lečena je antibioticima i kortikosteroidima. Godinu i po dana pre dolaska kod mene na zadnjici se pojavio crveni pečat a koža je na tom mestu bila hrapava. Lečena je kortikosteroidnim mastima. Generalno, ona je zdravo dete sa povremenim kašljem praćenim temperaturom koja obično raste do 39⁰C.

Otac je rekao da je devojčica veoma nestašna. I dok je bila sasvim mala, bila je živahna. Mnogo voli da jede, ponekad se ponaša nevaspitano i grubo; sve mora da bude po njenom a ako nije, postaje histerična. Ponekad iz čista mira ume prijatno da ih iznenadi, želi da pomogne u kućnim poslovima i da bude poslušna. Na pitanje šta misli kad kaže histerična, rekao je da se svađa sa majkom i ukućanima, dere se i vrišti. Ranije je volela da se mazi, sada više ne.

Devojčica mi je na pitanje koliko je svrbi odgovorila da je povremeno svrbi, od češanja joj bude malo bolje ali je kasnije opet svrbi. (Dozvolila mi je da fotografišem i bila spremna na saradnju. U međuvremenu je nacrtala kuću, cveće i napisala svoje ime na crtežu.) Ima jednu najbolju drugaricu, zajedno se igraju lutkama, ali je ona bezobrazna i ponekad pokušava da pocepa njenu lutku. „Ja je tada udarim, a ponekad i ona mene udari.“ Za brata je rekla da je dosadan i da želi da joj uzima igračke. Na pitanje šta ona tada uradi, rekla je: „Udarim ga!“ Rekla je to, kao i prvi put za drugaricu, detinje iskreno, sa osmehom neprijatnosti ali i sa samopouzdanjem. Na pitanje na koga je još ljuta, rekla je „Na babu, zato što kad odem kod nje, ona kaže: Idi kući!“ (Od oca sam ranije saznala da je njegova majka izuzetno gruba i teška žena sa kojom svi u porodici imaju probleme.)

H: Šta ti uradiš kad ti baba to kaže?

P: Onda počnem da plačem i vičem „baš me briga!“ I onda odem kući.

H: Osim toga, kada još plačeš?

P: Samo kad sam ljuta.

H: A kada si tužna?

P: Nikad nisam tužna, samo sam ljuta.

H: Čega se plašiš?

P: Svega! Pasa na ulici, mačaka, svinja. Plašim se buba: mrava, paukova, bubamara. Mraka.

H: Zbog čega?

P: Pasa i svinja zato što hoće da me ujedu. Kad idem u kokošinjac, mačka uđe za mnom. To me plaši. Kad tata i mama ugase svetlo dok sam sama u sobi. Kada su i oni u sobi, onda se ne plašim.

H: Čega se najviše plašiš u vezi sa mačkama?
P: Kad mačka prođe pored mene i dodirne me repom – to me golica i tako je mekano. (Vidi joj se gađenje i strah na licu.) Rep je mekan, i dlaka. Uplašim se i vrištim.

H: A šta je sa bubamarama?

P: Plašim se kad mi buba mili po ruci, kao da hoće da me ujede. Mravi su najstrašniji!

U nastavku razgovora majka mi je rekla da nikada svoju ćerku nije videla tužnu. Uvek je ljuta i besna, čak i kada je bolesna i ima visoku temperaturu. Takođe je rekla: „Ona uvek dobije ono što traži jer je toliko uporna da na kraju moramo da joj damo.“ Na pitanje kako joj to uspeva, rekla je: „Koristi sva sredstva, samo da dobije ono što želi. Sedne pored mene i ne prestaje da traži dok joj ne dam.“

Analiza slučaja

– supresija kožnih simptoma od samog rođenja;

– sklonost ka razvijanju promena na koži, posebno u predelu ušiju a naročito iza ušiju na margini kose; – priroda promena: vlažne tačkaste površine koje imaju tendenciju da se suše i perutaju, povremeno stvarajući krastice, sa jakim svrabom od koga je samo privremeno bolje;

– generalno ljuto dete, tvrdoglavo, ako mu se protivreči ponaša se neposlušno i prkosno;

– ako nije po njenom, ponaša se zlovoljno i svađa se;

– hoće da udari;

– krajnje netolerantna na dodir: ima izraziti strah i averziju od dodira (mačka koja ima meku dlaku) i strah od insekata;

– kada se mnogo uplaši, vrišti;

– iritabilna je i ljuta čak i kada je bolesna.

Rubrike

Mind; anger; children, in

Mind; irritability; children, in; sick, when

Mind; irritability; weeping; with

Mind; rage, fury; mischievous

Mind; striking; children, in

Mind; contradiction; ailments from, agg.; children, in

Mind; morose, sulky; children, in

Mind; obstinate, headstrong; children

Mind; fear; animals, of

Mind; fear; bugs, insects

Mind; fear; touch, of

Mind; shrieking, screaming, shouting; fright, fear, with

Head; eruptions; margins of hair

Head; eruptions; suppressed

Ears; eruptions; meatus, external

Ears; eruptions; eczema; behind

Skin; eruptions; crusts, scabs; scratching, after

Skin; eruptions; eczema; moist

Extremities; excoriation; buttocks, nates; between; babies

Već tokom analize i repertorizacije slučaja, imala sam dilemu između Cham i Lyc. Naprasita, ljutita, iritabilna, tvrdoglava, hipersenzitivna na dodir, agresivna, vriši kad je ljuta, osipi, ekcemi – sve karakteristike pokrivaju oba leka.

S druge strane, u rubrici: Mind; irritability; children, in; sick, when nalaze se samo dva leka: Lyc i Puls, pri čemu je Lyc stepenovan sa 3 a Puls sa 1. Ali, u rubrici: Skin; eruptions; pemphigus; newborns, in, Cham je jedan od 14 lekova, a Lyc nije jedan od njih.

Zbog karakteristika fizičkog simptoma i zastupljenosti Lycopodiuma kod ekcema u predelu ušiju, posebno iza, kao i na marginama kose, pretežno sa desne strane, odlučila sam se za Lycopodium.

Lycopodium clavatum (prečica) – slika preuzeta sa: Herbalia sapundžijska radnja

Prva preskripcija: Lycopodium 30C, vodeni rastvor

Tok lečenja

23. maja 2012. data je prva doza: 10 kapi. Tri dana kasnije majka mi je javila da se rana na oguljenoj površini potpuno zatvorila.

30.05.2012. – Površina zahvaćena promenom se blago proširila ali se stanjila i nije više ispupčena kao na početku; skoro potpuno se izravnala sa zdravom kožom. Mnogo manje je svrbi a majka kaže da je prvih nekoliko dana posle uzimanja leka dete bilo dosta smirenije i poslušnije. Pojavila se jedna crvena tačkica u desnoj ušnoj školjci.

10.06.2012. – U korenu kose, na 4-5 puta manjoj površini nego pre početka lečenja ima bele perutave skrame. Na mestu koje je zahvatao ekcem koža je potpuno zdrava, bez ikakvih patoloških promena. U desnom uvetu i dalje stoji crvena tačkica, nepromenjenog izgleda i veličine. Povremeno je malo zasvrbi. Ponovo je često besna i ljuta. – Lyc 30C

14.07.2012. – Majka javlja da devojčica kašlje, neposredno posle povratka sa mora. Na mestu gde je bio ekcem promena elipsastog oblika, veličine otprilike 0,8 x 0,3 cm, žućkaste boje, blago ispupčena, izgleda kao lišaj. Dete negira svrab. Date su tri doze Lyc 30C, ali se kašalj nije smirio.

Dajem Cham 30C, split doza

Dan kasnije: kašalj je ređi i lakši, povremeno ispljune šlajm. Kašalj je potpuno prestao u roku od nekoliko dana.

15.08.2012. – Majka se javlja posle drugog boravka na moru. Nekoliko dana ranije je primetila tačkaste promene u oba uveta. Tokom konsultacije primećujem sledeće: u oba uveta bele, perutave, razdvojene promene, veličine većih tačaka, bez znakova upale i crvenila. Dete se žali na svrab. – Lyc 200C

22.08.2012. – Dete se ne češe i ne žali na svrab, ostale su po 2-3 sasvim male, crvene tačkice u oba uveta. – Bez terapije, metoda čekaj i posmatraj.

01.10.2012. – Od kraja avgusta nije bilo nikakvih promena. Sada su se ponovo pojavile sitne crvene tačkice u oba uveta. – Lyc 200C

05.03.2013. – U ušnim školjkama po nekoliko belih perutavih tačaka, a iza ušiju beličaste promene, hrapave na dodir. – Lyc 200C

21.03.2013. – Uši su potpuno čiste, koža zdrava, bez vidljivih patoloških promena. O ponašanju roditelji sa osmehom kažu da se ponekad ljuti, ali je dosta smirenija i manje prkosna nego ranije. Pohađa predškolsku ustanovu, gde se kako sama kaže lepo igra i druži, i voli što će u septembru krenuti u školu.

31.10.2013. – Bele perutave promene u desnom uvetu, svrbe malo. – Lyc 50M, pola kašičice rastvora

Prognoza: U narednom periodu ovoj devojčici će možda biti potrebno ponavljanje leka u proleće i u jesen, kada organizam značajno menja režim rada. To je pokazalo i dosadašnje iskustvo sa njom, s obzirom da su se posle prvog potpuno oslobađanja od simptoma koji je trajao više godina, promene ponovo pojavljivale početkom oktobra i početkom marta. Ona ima tek nepunih 7 godina i njen organizam će se još godinama razvijati.

Da je ostala na terapiji kortikosteroidnim mastima, organizam bi u jednom momentu položio oružje i ekcem bi se izgubio. Njen dermatolog bi rekao da je ona izlečena. Vrlo je verovatno da bi pri prvom jačem stresu koji bi doživela (najverovatnije hormonski, kod dobijanja menstruacije) počela da dobija prve astmatične napade, jer supresija bilo kakvih kožnih promena:

1) tera organizam da se javlja novim simptomima, i to sa dubljih nivoa koji su tada već zahvaćeni bolešću;

2) postoji direktna veza između suzbijanja ekcema kod dece sa pojavom astme u kasnijim periodima razvoja.

Do avgusta 2016. majku sam povremeno viđala na njenom radnom mestu. Povremeno su se pojavljivale tačkice u ušima, ali su posle nekog vremena nestajale. Od oktobra 2013. nije dobijala nikakvu terapiju.

Nikada se više nisu javili bilo zbog kakvih tegoba, tako da je logičan zaključak da je dete potpuno izlečeno.

The post Ekcem kod petogodišnje devojčice appeared first on Balkanopathy.

Prevencija Lajmske bolesti

Gordana Jujić — Mon, 10 May 2021 23:30:59 +0000

Uvod

Počela je sezona krpelja.

Iskoristite prednosti homeopatske profilakse, dokazane tokom više decenija.

Pomozite sebi, svojim bližnjima i svima koje poznajete.

Sačuvajte ovaj metod prevencije za buduće generacije.

Veza između ujeda krpelja i Lajmske bolesti

Početkom 70-ih godina 20. veka u oblasti oko Starog Lajma (Old Lyme), Konektikat (Connecticut) prijavljen je neuobičajeno veliki broj slučajeva juvenilnog reumatoidnog artritisa. Dakle, iz imena oblasti u kojoj je prvi put zapažena pojava potekao je naziv bolesti.

Mnogi oboleli su potvrdili da je bolovima u zglobovima prethodio osip na koži, a nekolicina se setila prethodnog uboda krpelja – tačno na mestu gde su se kasnije pojavile promene na koži.

Bakterija koja napada krpelje nazvana je Borrelia burgdorferi po dr Viliju Burgdorferu (Dr. Willy Burgdorfer), istraživaču koji je 1981. godine izolovao ovu spirohetu. Borrelia burgdorferi je biološka vrsta otkrivena u SAD, i povezana je uglavnom sa artritičnim oblikom bolesti nazvanom „Lajmska bolest“.

U Nemačkoj, kao i u Severnoj Americi, ljudi obično govore o „ujedima krpelja“. Preciznije, krpelj ubada žrtvu. Krpelji nemaju zube, već prodiru u kožu kao i komarac. Kao i većina parazita krvopija, krpelji u mesto uboda ubrizgavaju antikoagulantni enzim koji im omogućava da u dužem periodu sisaju krv (ako se ne spreči, krpelj može da se „gosti“ i po dan-dva). Pošto je poznato da na našim geografskim širinama i komarci prenose zarazne bolesti, postoji sumnja da oni takođe imaju ulogu u prenošenju Lajmske bolesti.

Homeopatska prevencija

Za prevenciju Lajmske bolesti posle ujeda krpelja preporučujemo sledeći postupak:

Krpelja odmah i u celosti ukloniti!

Postoje posebna klešta za uklanjanje krpelja, koja koriste planinari i vlasnici pasa, a mogu se nabaviti u apotekama i kod veterinara. Ona su za ovu svrhu prikladnija od pincete ili noktiju, kojima se može otkinuti glava, a što za posledicu može imati pojavu infekcije.

(Kod nas, u Srbiji, ova klešta se teško mogu nabaviti, a veterinari uglavnom ne žele da preuzmu odgovornost da čoveku uklanjaju krpelja.)

Na dan uboda, kao i u naredna dva dana, treba uzeti jednu ili dve globule Ledum palustre 30C. Lek se nalazi u svakom kompletu za prvu pomoć i može se nabaviti u svakoj homeopatskoj apoteci.

Iz dosadašnjeg iskustva, za svaki slučaj, uzima se po jedna globula Aurum arsenicosum 200C, 6. i 12. dana posle uboda.

Veliki broj kolega mi je rekao da su u poslednjih sedam godina koristili ovaj vid prevencije kod više desetina žrtava ujeda krpelja i da NI U JEDNOM slučaju nije došlo do kliničke manifestacije Lajmske bolesti, niti su testovi seruma bili pozitivni. (Podatak je iz 2005. godine, kada je objavljeno prvo izdanje knjige iz koje je ovaj odlomak.)

Tretman pacijenata sa Lajmskom bolešću uopšteno se ne razlikuje od homeopatskog tretmana nekog drugog hroničnog stanja. Kao i uvek u homeopatiji, zakon sličnosti je fundamentalan.

Odlomak iz knjige „Homeopatski tretman Lajmske bolesti“ Pitera Aleksa („The homeopathic treatment of Lyme disease“ by Peter Alex)

Preuzeto i prevedeno sa: http://audesapere-health.blogspot.com/2009/06/lyme-disease-emerging-from-tick-bite.html

The post Prevencija Lajmske bolesti appeared first on Balkanopathy.

Razgovor sa dr Šahom – homeopatom koji je razvio nozodu COVID-19

Gordana Jujić — Sat, 24 Apr 2021 16:07:05 +0000

Tekst o nozodama koji je pred vama, sa posebnim osvrtom na COVID-19 nozodu, pruža nam dobar uvid u poglavlje homeopatije o ovoj grupi lekova.

Uvod

Smatrali smo važnim da prevedemo i objavimo jedan od najnovijih tekstova, intervju iz aprilskog broja žurnala Homeopathy for everyone, uz generalno dopuštenje uredništva portala, na čelu sa Alanom Šmuklerom, sa kojim od samih i njihovih a posebno naših početaka imamo odličnu saradnju. I ovom prilikom im zahvaljujemo, prvenstveno za ogroman doprinos koji daju homeopatiji, na izuzetno ozbiljan način, utemeljen na činjenicama.

Mišljenja smo da je ovo materijal koji je potreban i homeopatama i korisnicima homeopatije. Za homeopate, kao što ćete videti u tekstu, otvara dosta pitanja oko kojih smo već nekoliko decenija u popriličnom neskladu. Korisnicima i onima koji žele da saznaju više, nadamo se da će doprineti još boljem razumevanju značaja homeopatije u trenutnoj zdravstvenoj situaciji u svetu.

Želim da naglasim da prenošenje ovog teksta ne ukazuje na naša bilo slaganja ili neslaganja sa izjavama i radom o kome ćete pročitati, u smislu osnova i razvoja homeopatske doktrine. Korisnicima homeopatije preporučujem da čitajući ovaj i slične materijale koje donosimo, imaju neprekidno u vidu koliko je ozbiljna medicinska disciplina kojom se bavimo i kolika je njena snaga, što ćete takođe videti u nastavku.

U nekim ranijim tekstovima već smo govorili o statusu homeopatije generalno a i danas u svetu, kao i prilikama koje nam pruža trenutna globalna situacija.

Razgovor sa dr Šahom vodio je Ašok RajGuru – o nozodi COVID-19, kako je testirana, kakva je njena efikasnost, kao i o drugim nozodama koje je dr Šah otkrio i razvio u svojoj praksi.

Uvod Ašoka RajGurua

Svet je uzbuđen u iščekivanju različitih vrsta covid-19 vakcina, koje su razvile multimilijarderske farmaceutske industrije, uz podršku vlada i drugih međunaronih institucija. Ali, ono što niste mogli da vidite na naslovnicama je činjenica da novi homeopatski lek za covid-19 već postoji. Nozoda covid-19 je razvijena i na njoj su uspešno završene studije toksičnosti za životinje, prva faza ispitivanja za ljude, druga faza kliničkih ispitivanja, i više od toga. Ovaj monumentalan rad predvodio je gost našeg intervjua – dr Rađeš Šah.

Dr Rađeš Šah je homeopata sa izuzetno uspešnom kliničkom praksom, ali je i originalan mislilac.

U radu koji poziva na razmišljanje, objavljenom pre nekoliko godina u časopisu Homeopathy (UK), on ističe da homeopatski pristup koji se vrti oko simptoma ima restriktivnu perspektivu ključaonice (1).

Dr Šah podseća sve klasične homeopate da je i sam Haneman naglašavao važnost patogeneze ili snage medicinskih supstanci da proizvedu bolest, kao deo „totaliteta bolesti“. Praktičari i edukatori često gube iz vida tu činjenicu, što dovodi do ozbiljnih ograničenja u praksi i ometa postizanje uspeha.

Za mene, dr Šah je istinski „revolucionar“. On je pionir online medicinske prakse, sa kojom je započeo davne 1995. godine, a zatim su i drugi krenuli tim putem. Njegova internet stranica ima više od 10.000 strana, čiji sadržaj pomaže praktičarima, istraživačima, edukatorima i pacijentima.

Veliki je zagovornik integrativnog medicinskog pristupa. Dobitnik je mnogih priznanja, uključujući i ono od potpredsednika vlade Indije 2018. godine, za razvoj novog leka. Dr Šah predvodi tim od skoro 100 osoba, uključujući 30 lekara. Spektar njegovih pacijenata je raznovrstan – od porodice bivšeg predsednika SAD do najsiromašnijih ljudi iz Afrike, Brazila i Somalije.

Intervju

Ašok RajGuru (AR): Dr Rađeš, možete li nam ukratko reći šta vas je dovelo do homeopatije? Većina mladih u Indiji koji žele karijeru u medicini okreće se alopatiji, dok im je homeopatija tek na drugom ili trećem mestu.

Dr Rađeš Šah (Dr RŠ): Mislim da su me moji porodični koreni u prirodnim medicinskim sistemima privukli homeopatiji, koja mi je bila uzbudljiva odmah pošto sam upisao medicinsku školu 1980. godine, na Univerzitetu Mumbai. Uspešna medicinska praksa zahteva strast da se pomaže ljudima i ja u svojoj praksi uživam već 35 godina.

AR: Pratim vas skoro deset godina na medicinskim konferencijama, čitam vaše priloge u medicinskim časopisima i na društvenim mrežama. Delujete kao mnogostrana osoba – veoma uspešan kliničar, autor, istraživač, predavač i preduzetnik. Koja od tih uloga vam se najviše dopada?

Dr RŠ: Pa, mislim da najviše uživam u toj povezanosti. Sve je povezano. Imam strast za praksu. Istraživanje je za mene kao svrha života. Volim da podučavam. A veštine preduzetništva omogućavaju mi da uživam u spajanju svega toga. Ne mogu da zamislim svoju profesiju bez mešavine svih tih sastojaka, koji su obogatili moje putovanje kao čoveka na polju medicine.

AR: Vi ste neka vrsta revolucionara u otkrivanju mnogih načina rada. Možda ste prvi čovek u svetu koji je radio na uspostavljanju protokola za pripremu, standardizaciju i in vitro bezbednosnih ispitivanja nozoda. Možete li da nam kažete nešto više o tome? Konkretno, koja je bila suštinska važnost tog rada?

Dr RŠ: Nozode su mi privukle pažnju od samog početka. Dogodilo se, da kada sam počeo da učim o nozodama 1981/1982. godine, Luk Antoan Montanje je sa svojim timom otkrio HIV virus, zbog čega sam odmah počeo da razmišljam o HIV nozodi. Eto, bilo mi je potrebno 30 godina da 2008/2009. razvijem HIV nozodu.

Tokom razvoja i istraživanja HIV i hepatitis C nozoda u periodu 7–8 godina rada naučio sam mnogo lekcija. Jedna od onih koje su mi otvorile oči bila je da nije postojala dobro definisana metoda za pravljenje nozoda.

Homeopatska farmakopeja Indije (HPI) ima poglavlje o nozodama i opisuje metodu, ali niko u Indiji nije napravio nijednu (staru ili novu) nozodu na osnovu tog poglavlja!

Sve nozode spravljane su korišćenjem tzv. prethodnih potencija (2). Bio sam šokiran kad sam to shvatio. Shvatio sam takođe da u poslednjih 70 godina nijedna nozoda (osim Oscillococcinum itd.) nije napravljena sistematično i naučno (3).

Identifikovano je mnogo novih organizama i razvili su se noviji sojevi. U poslednjih 100 godina razvoj znanja i tehnologija koje se koriste u mikrobiologiji je neverovatan. Ipak, nozode u homeopatiji nisu se razvile. To me je potaklo da preduzmem neki fundamentalan rad na razvijanju nozoda.

Srećan sam što mogu da kažem da smo, uz pomoć mnogih stručnjaka, uspeli da razvijemo 12 novih nozoda i sprovedemo naučna istraživanja koristeći moderne tehnike. Neke od tih nozoda spravljene su od organizama kao što su: HIV, hepatitis C, mycobacterium tuberculosis, E coli, plasmodium falciparum, HPV, salmonela, tkiva kancera itd.

AR: Šta je sa dokazivanjima koje su sproveli veliki majstori? Zar ne možemo da se oslanjamo na njih? Zašto bismo ponovo pravili stare nozode, kao što su Tuberculinum, Carcinosin itd?

Dr RŠ: Vidite, to je veoma ozbiljno pitanje. Voleo bih da se o tome razgovara na višem nivou. To bi moglo da otvori Pandorinu kutiju. Na tu temu sam objavio nekoliko članaka. Pošto ste već pokrenuli ovu temu, ukratko ću reći nešto o tome.

Prvo, moramo da shvatimo da skoro sve stare nozode (Psorinum, Medorrhinum, Syphilinum, Carcinosin, Lyssin itd.) nisu ’reproducibilne’, kako bi se podudarale sa originalnim preparatima. To je zato što su nozode spravljane pre 130–190 godina, bez ikakvih detalja o njihovim mikrobnim sadržajima. Dakle, moramo sve da ih pravimo ispočetka.

Drugo, trenutno dostupne stare nozode pripremane su iz ’nepraćenih’ prethodno već napravljenih potencija. Nažalost, kao kliničari, nikada ne obraćamo pažnju na izvore nozoda i drugih lekova. Kao rezultat toga, većina nozoda dostupnih na današnjem tržištu sumnjivog su kvaliteta, sa nepoznatim izvorom informacija.

Treće, neke nozode nikada nisu prošle ispravno dokazivanje. Iznenadiće vas da Tuberculinum nikada nije dokazan na zadovoljavajuć način. Slično je sa Carcinosin-om. Treba samo da proverite u izvornim knjigama i uverićete se.

Došlo je vreme kada moramo da preradimo većinu nozoda koje imamo i standardizujemo ih na način koji je sistematičniji i naučno bolje utemeljen, i da ne budemo dogmatični u svojim ubeđenjima.

AR: Osim standardizacije postojećih nozoda, razvili ste i nozode iz sojeva E. coli (4), hepatitis C, nozodu Plasmodium falciparum (malarija), HIV, HPV (5) i kancer. Da li su ove nozode našle bilo kakvu kliničku primenu kod imunski posredovanih bolesti, infekcija poput hepatitisa C, fibrotičnih patologija i hroničnih inflamatornih poremećaja, kakvu ste očekivali?

Dr RŠ: Da, naš istraživački rad na 12 nozoda doveo je do veoma zanimljivih otkrića. Koristili smo ih u pretkliničkim i kliničkim modelima.

Ranije sam samo čitao i slušao i stoga verovao da se nozode mogu koristiti protiv izvorne infekcije kao preventivne i terapijske mere. Jedva da je bilo ikakvih naučnih dokaza.

Niz studija sa novim nozodama pokazao je da Hepatitis C nozoda ima anti-hepatitis C efekat (6). HIV nozoda je pokazala anti-HIV efekat u ljudskom modelu (7). Slično tome, Plasmodium falciparum nozoda pokazala je antimalarijski efekat na modelu ćelijskih linija. Isto tako, nova kancer nozoda je pokazala antikancerogeni efekat u dva pretklinička eksperimenta (9). Sa još nekim nozodama imamo i više rezultata u tom smislu; radovi su u procesu objavljivanja.

Osim specifične uspešnosti u borbi protiv bolesti, istraživanja su pokazala odlične rezultate upravo prema smernicama homeopatskih principa delovanja. Na primer, HIV nozoda i nozoda Hepatitis C pokazale su antikancerozne efekte na modelima ćelijskih linija. Dorada nozoda ima potencijalne koristi u kliničkoj praksi, i to tvrdim bez oklevanja.

AR: Mislim da ste vi možda jedini homeopatski istraživač koji je usko sarađivao sa citogenetičarima i molekularnim biolozima. Vaš rad iz 2015. godine nepobitno je pokazao da je Hepatitis 30C izazvao apoptozu, povećao stvaranje reaktivnih vrsta kiseonika i doveo do povećanja zaseka DNK, a smanjio ekspresiju dva biomarkera karcinoma, što je u skladu sa njegovim antikanceroznim efektom. Kako je alopatska zajednica reagovala na vaša otkrića?

Dr RŠ: Da, naše istraživanje u saradnji sa vodećim molekularnim biolozima, kao što je dr AR Khuda–Bukhsh, kao i drugim naučnicima u Tata memorijalnom centru za lečenje, istraživanje i edukaciju za karcinom (ACTRECT), pokazalo je ne samo efikasnost nozoda, već i njihove mehanizme delovanja, kao što ste pomenuli.

Kada smo primetili da su nozode HIV i Hepatitis C bile u stanju da izazovu apoptozu (smrt ćelija karcinima) regulacijom određenih mitohondrijskih putanja, lično sam bio izuzetno zadovoljan tim revolucionarnim otkrićem.

Pitali ste me kako je konvencionalna medicinska zajednica reagovala na ovo otkriće. Pa, mnogi naučnici, farmakolozi i onkolozi bili su zapanjeni nalazima i pokazali su želju za još istraživačkih studija.

Rezultati su za mnoge naučnike postali uverljivi dokazi. Međutim, nisam siguran da li ovo treba da kažem ili ne, homeopatska zajednica je pokazala veoma malo interesovanja i radosti zbog jedinstvenog mehanizma koji su naši eksperimenti objasnili!

AR: Razvili ste i patentirali mnogo novih homeopatskih lekova, ali ih niste patentirali kao kombinacije postojećih remedija, što je praksa mnogih kompanija. Da li su dostupni za korišćenje u praksi drugim homeopatama i da li su se pojavili u novim materija medikama i repertorijumima?

Dr RŠ: Homeopate me često pitaju da li su novi lekovi koje je razvio naš tim dostupne za korišćenje u praksi. Većina ljudi ne shvata da novi lekovi moraju prvo da budu ’odobreni’ od institucija za kontrolu lekova, da bi postali komercijalno dostupni.

U Indiji, regulativa za nove homeopatske lekove nije dobro definisana i zato novi lekovi još nisu dostupni za masovnu upotrebu. Radim na tom problemu više od deset godina i nadam se da ću u bliskoj budućnosti videti postupak odobravanja.

AR: Sada dolazimo do uzbudljive vesti, koju naši čitaoci žele da čuju od vas – recite nam nešto o COVID-19 nozodi.

Dr RŠ: Pa, kao što znate, nozode i vakcine imaju mnogo toga zajedničkog. Rado ih nazivam rođacima ili zapravo, blizancima. I jedne i druge se pripremaju iz bioloških izvora. Vakcine se spravljaju slabljenjem organizama, tako da ne zadržavaju toksična ili infektivna svojstva, ali ipak imaju sposobnost da pokrenu imuni odgovor kao zaštitu.

Na sličan način, nozode se prave potencizacijom i serijskim razblaživanjem koje transformiše supstancu i zadržava imunogenost, kako bi izazvao imuni odgovor ljudskog tela. Homeopatama je to poznato, ali svih ovih godina nismo imali odgovarajuće naučne dokaze. Međutim, ovo COVID-19 vreme omogućilo nam je da sakupimo dokaze i potvrdimo da nozode zapravo mogu da izazovu odgovor kao i vakcine. U stvari, sa oklevanjem kažem da su nozode „homeopatski napravljene oralne vakcine na sobnoj temperaturi“.

Do kraja maja i jula 2020. godine razvili smo tri varijante COVID-19 nozoda u postrojenjima na BSL2 i Hafkin instituta, Mumbai i na Gujarat univerzitetu. Jedna od njih bila je iz kliničkog uzorka koji je sadržao živi virus, druga iz određenih inaktiviranih sojeva, a treća od šiljka glikoproteina. (10)

Strogo su poštovane sve mere predostrožnosti koje se primenjuju u modernom razvoju vakcina, iako se nozode prave kroz serije razblaživanja iznad Avogadrovog broja, što zapravo znači da iznad potencije 5C nema RNA materijala.

U skladu sa konvencionalnim smernicama, pratili smo smernice OECD/NDCT za ispitivanje toksičnosti za životinje. Prvi put smo pratili ove smernice u istraživanjima nozoda, kako bismo ubrzali prihvatanje konvencionalnih standarda. Isto tako, u in vitro istraživanjima primenjeni su strogi konvencionalni standardi.

Faza 1 studija sprovedena je na 10 zdravih dobrovoljaca prema ICMR smernicama. Niko od dobrovoljaca nije razvio ozbiljne neželjene efekte. Dokumentovani su simptomi iz dokazivanja leka.

Ono što je posebno vredno pažnje je da je svih 10 dobrovoljaca pokazalo povećanje određenih citokina, što ukazuje na odgovor imunog sistema u vidu aktivacije T ćelija. Takođe, kod 70% dobrovoljaca povećao se broj CD4.

Prema tome, potvrdili smo, možda prvi put, da homeopatska potencija 30C može izazove imuni odgovor. Ovo otkriće samo po sebi predstavlja još jednu priliku da se istraži kako toliko razblažena doza zadržava sposobnost izazivanja imunog odgovora.

Nakon toga, sproveli smo opservaciono kliničko istraživanje. Oština Mumbai imala je mnogo objekata za karantin, tako da smo sarađivali sa njima, a istraživanja su sprovođena u jednom od tih objekata sa više od 2.200 visokorizičnih osoba koje su bile izložene infekciji. Placebo kontrolisana multicentrična ispitivanja obavljena su na 2.233 osobe. Takođe, upoređivali smo nozode sa drugim indikovanim homeopatskim lekovima kao što su Arsenicum album, Bryonia i Camphora, sa oko 325 osoba u svakoj od šest faza. U ovoj studiji sa ljudimaa, COVID-19 nozoda pokazala je 62% efikasnosti u odnosu na placebo. Camphora nije pokazala efikasnost.

U kliničkoj praksi, nakon dobijanja saglasnoti, lečio sam mnoge slučajeve. Imali smo imunokompromitovane pacijente, pacijente sa kancerom i one koji su bili u kontaktu sa više zaraženih rođaka u istoj kući. U većini slučajeva, ispitanici ili nisu dobili infekciju ili je bolest imala blaži oblik, ili nisu razvili skoro nikakve simptome.

Podneli smo zahtev za hitno odobrenje Generalnog kontrolnog tela za lekove Indije (DCGI), AYUSH ministarstva (Ayurveda, Yoga & Naturopathy, Unani, Siddha and Homoeopathy) i zatražili hitnu intervenciju od Kabineta premijera (PMO), što je kod AYUSH-a evidentirano 21. aprila i 28. jula 2020. godine. Ali, podrška je još uvek veoma spora. U međuvremenu, pripremamo se za fazu 3 ispitivanja.

AR: Kakav je bio odgovor AYUSH-ovog ministarstva vlade Indije u vezi sa ovako velikim uspehom?

Dr RŠ: Pa, nozoda COVID-19 pokazala je obećavajuću efikasnost i ima potencijal da pomogne svetu. Jedinstvena prilika je sada pred homeopatskom zajednicom, vladom Indije i AYUSH ministarstvom, jer je COVID-19 nozoda napravljena u Indiji, od strane indijskih lekara, istraživača.

Ako moram iskreno da odgovorim na vaša pitanja, onda moram da kažem da je odgovor vlade trebalo da bude mnogo brži i pozitivniji. Ako vakcine i ajurvedski lekovi mogu da dobiju hitna odobrenja za COVID-19, zašto ne i nova homeopatska nozoda zasnovana na istraživanjima?

AR: Koliko će koštati doza COVID-19 nozode i šta će se postići u smislu profilaske i/ili izlečenja?

Dr RŠ: COVID-19 je nov homeopatski lek. Da bi mogao da se koristi, svaki lek prvo mora da odobri organ vlade. Trenutno, ne postoji posebno telo sa punim ovlašćenjima za odobravanje novog homeopatskog leka. Posledica toga je da COVID-19 nozoda, uprkos tome što je naučno pripremljena i testirana, nije dostupna za masovnu upotrebu.

AR: O, zaista je žalosno što tako revolucionarno otkriće ostaje neiskorišćneo u trenutku kad je svetu najpotrebnije. Dr Šah, kako bi postupak odobravanja COVID-19 nozode mogao da se ubrza?

Dr RŠ: Konvencionalno, otkriće novog leka obavljaju farmaceutske kompanije, institucije i vlade. Retko to čine individualni istraživači. Za hitnu podršku, homeopatska zajednica, sve homeopatske farmaceutske kompanije, homeopatski profesionalni organi kao što su Homeopatsko medicinsko udruženje Indije (HMAI), Indijski institut homeopatskih lekara (IIHP), kao i drugi, homeopatski fakulteti i mediji, trebalo bi da se udruže i zahtevaju odobrenje COVID-19 nozode.

AR: U svojim radovima opširno ste objašnjavali homeopatsku filozofiju i isticali važnost odabira lekova na bazi slike simptoma u kombinaciji sa patogenošću moguće lekovite materije.

Vaša istraživanja na polju nozoda potvrdila su te vaše tvrdnje. Da li mislite da bi se u budućnosti zarazne bolesti (malarija, čikungunja, SARS, MERS itd.) najbolje mogle lečiti nozodama? To bi pojednostavilo homeopatsku praksu i uštedelo mnogo vremena u poređenju sa individualizacijom svakog slučaja poznatih zaraznih bolesti.

Dr RŠ: Vaše pitanje u sebi sadrži više pitanja. Odgovoriću na svako od njih. Filozofija je snaga homeopatske nauke. Ipak, na kraju krajeva, ona se mora posmatrati i praktikovati više kao ’nauka’ nego ’filozofija’.

Homeopatija je jedini zdravstveni sistem na svetu koji mejnstrim naučnici ne smatraju ’naukom’. Žalosno je da homeopate svih ovih godina nisu o tome mnogo vodili računa! Svi fakulteti i naučni pravci, poput inženjeringa, programiranja, zdravstva, agrikulture, telefonije, automobilske industrije itd. eksponencijalno napreduju u poslednjih sto godina, osim homeopatije. To je zato što smo propustili da homeopatiju negujemo kao nauku.

Haneman, Kent, Berike, Boger, Dhavale i drugi, uzimali su patogenezu kao deo totaliteta. Nepromišljeno je zanemarivanje patologije u totalitetu. Moje izjave imaju za cilj preusmeravanje homeopata sa previše filozofskog stanovišta na nauku homeopatije.

Na osnovu naših istraživanja sa oko 12 nozoda u poslednjih 12 godina, ubeđen sam da one moraju da imaju imaju značajnu ulogu kao terapeutski i profilaktički lekovi. Naravno, potrebno je mnogo više raditi na tome.

AR: Pre poslednjeg pitanja, s obzirom na naše sadašnje znanje, kako gledate na Kentovo zapažanje u prvom poglavlju njegovih cenjenih „Predavanja o homeopatskoj filozofiji“, gde izjavljuje sledeće: „Bakterije su rezultat bolesti. Vremenom ćemo moći savršeno da dokažemo da ti mikroskopski mališani nisu uzročnici bolesti, već dolaze kasnije, da su đubretari koji prate bolest i da su u svakom pogledu savršeno bezopasni.“

Dr RŠ: Pre više od 100 godina, moglo je biti opravdano da neko ne veruje kako mikrobi ne izazivaju bolesti, jer je mikrobiološko znanje u to vreme bilo ograničeno. U starim vremenima ljudi su verovali da je Zemlja ravna. Smešno je i dalje verovati u to!

AR: Poslednje pitanje, dr Šah. Kako se opuštate i smirujete? Koja je tajna vaše svestranosti i kreativnosti? Kako biste usmerili nove generacije homeopata?

Dr RŠ: Haha… Meditacija (Vipassana) pomaže mi da budem opušten. Onda, shvatanje da se gubljenjem smirenja ne postiže ništa, takođe pomaže. Režim večitog učenja pomaže mi da čvrsto stojim na zemlji. Čitanje, putovanja, badminton, sviranje klavira, otvorenost za nove stvari i jednostavan način života – to me čini srećnim. Novim generacijama homeopata ne mogu da pokažem put, ali mogu da ih posavetujem da ne prihvataju slepo samo ono što piše u knjigama, neka nauče da postavljaju pitanja.

Reference

1. Shah R. Symptom Similarity versus Disease Similarity: Revisiting the Application of the Law of Similars and Challenging the Symptom-Centric Approach in Homeopathy. Homeopathy. 2018; 107(3): p. 218-222.

2. Shah R. Standardization of the potentizing machine and quantification of impact of potentization. Indian J Res Homoeopathy. 2013; 10: p. 126-32.

3. Shah R. Scientific method of preparing homoeopathic nosodes. Indian J Res Homoeopathy. 2014;: p. 166-74.

4. Shah R, Munshi R, Talele G. Preparation and Standardization of Escherichia coli Nosodes Sourced from Select E. coli Strains.” 109, no. 04 (2020): 207-212. Homeopathy. 2020; 109(4): p. 207-212.

5. Shah R. The Preparation and standardization of Human papillomavirus (HPV) (Genotype 6) Nosode. International Journal of High Dilution Research. 2019; 18(3).

6. Shah R. Hepatitis C Nosode: The preparation and homeopathic pathogenetic trial. Homeopathy. 2013; 102(3): p. 207-214.

7. Shah R. HIV Nosode: The Homeopathic Pathogenetic Trial. Forsch Komplementmed. 2015; 22: p. 156-162.

8. Shah R. An experimental in vitro study to evaluate the antimalarial activity of select homeopathy preparations ISSN: 2454-9142, Impact Factor: RJIF 5.54. International Journal of Medical and Health Research. 2017 July; 3(7): p. 65-68.

9. Shah R, Talele G. Preparation of Cancer Nosodes from specific cancer tissues. Int J High Dilution Res. 2019; 18(1).

Dr Šaha možete kontaktirati putem njegovih internet stranica: www.askdrshah.com i www.lifeforce.in

Izvor: https://hpathy.com/homeopathy-interviews/in-conversation-with-dr-rajesh-shah-the-developer-of-a-covid-19-nosode/

The post Razgovor sa dr Šahom – homeopatom koji je razvio nozodu COVID-19 appeared first on Balkanopathy.

Moja vena me podseća na zmiju – Lachesis

Gordana Jujić — Thu, 01 Apr 2021 18:21:44 +0000

Uvod

Često se događa da usled nepoznavanja osnovnih principa homeopatskog medicinskog sistema ljudi pogrešno tumače slučajeve lečenja koje pročitaju, bilo na internetu ili u knjigama. Posebno kada su slučajevi prikazani ovako, kao ovaj konkretan slučaj, na način koji je prilagođen široj publici. Dolazi do nesvesne identifikacije i pokušaja pronalaženja sebe u opisanom slučaju lečenja. U homeopatiji često pominjemo tzv. tipove, što čitaoce laike takođe može da zbuni.

Svaki pokušaj identifikacije sa osobom kao tipom, pogrešan je. Za to mi homeopate snosimo deo odgovornosti, jer u želji da što većem broju ljudi približimo homeopatiju, ponekad previše pređemo granicu profesionalizma.

Za takve pojave najveću odgovornost snose svi oni koji kroz istoriju homeopatije pokušavaju da je diskredituju i dosta uspešno to čine. Kao rezultat imamo trenutno stanje u svetu: stanje zdravlja čovečanstva, situaciju trenutnog zdravstvenog haosa u kojoj bi mnogo ljudi bilo adekvatno i uspešno lečeno i izlečeno i mnoge druge štetne posledice. No, naše je da radimo pod svim pritiscima na koje smo navikli i neumorno svedočimo medicinu kojom se bavimo.

Ovo je jedan od nebrojeno mnogo slučajeva u kojima je Lachesis bio lek koji je izlečio osobu. Lachesis muta nije tip, tegobe koje je imala izlečena žena nisu identične sa tegobama drugih ljudi koje je taj lek izlečio.

Treba imati na umu da se homeopata, kao i svaki drugi lekar, bavi patologijom. Traži ono što je bolesno. Ako bismo ljude razlikovali po tipovima u homeopatiji, to bi značilo da podjednaku važnost pridajemo zdravom i bolesnom u čoveku. Ne radi se tako. Mi zaista posmatramo totalitet osobe, ali lek određujemo na osnovu simptoma, a simptomi nam pokazuju ono što je bolesno.

Ukratko, kada u homeopatiji kažemo da lek odgovara osobi, mislimo da se suština leka poklapa sa suštinom bolesnog stanja. U datom momentu, osoba se nalazi u Lachesis bolesnom stanju. Taj lek je vraća u njeno prirodno zdravo stanje, koje nije ni Lachesis niti bilo koji drugi lek, jer: kada ozdravi, osoba je ono što jeste i više ne pripada nijednom leku, jer joj lek više nije potreban.

Slučaj

Prva konsultacija

Decembar 2010. – Žena, 48 godina, udata, dvoje dece; nezaposlena, radi povremene poslove jer muž ne odobrava da bude zaposlena iako ona to želi.

Dolazi zbog bolova u nogama i proširenih vena. Preporučena joj je operacija vena, ali ne želi da se podvrgne tom zahvatu. Odlučila je da prvo pokuša sa homeopatijom.

Izrazito visoka za ženu, prosečne konstitucije; noge zdepaste, pri hodu se stiče utisak nestabilnosti. Diskretno držanje tela, kao i hod. Ostavlja utisak generalne blagosti, bez izražene gestikulacije; deluje smireno, možda za nijansu previše smireno. (U tom momentu nisam bila sigurna u taj svoj utisak.) Izrazito govorljiva. Vrlo malo sluša, mnogo govori – kad počne, kao da ne želi da prekine. Pri govoru gleda u stranu, često zatvara oči; često oblizuje usne i izbacuje jezik napolje. Obučena je sasvim obično, moglo bi se reći neugledno, neupadljivo. Ništa na njoj nije atraktivno, ni u naznakama.

H: Šta je tvoja glavna tegoba, zbog koje si odlučila da se obratiš homeopati?

P: Imam bolove u venama i nogama. Na desnoj nozi imam jednu izraženu venu. Povremeno imam grčeve u nogama. Obe noge me bole i upale se kada treba da dobijem menstruaciju.

H: Kakav je taj bol?

P: Bol je specifičan, boli i spolja i unutra, osećam vrelinu, težinu i peckanje. To mi izaziva nervozu.

H: Kada je to počelo?

P: Kad sam rodila sina (drugo dete). Stalno sam ga nosila, bila sam sama sa decom, nikoga nije bilo da pomogne. Kada je on imao nepune dve godine, kao da se preko noći pojavila ta vena na desnoj nozi.

H: Gde tačno na nozi?

P: Ispod kolena.

H: A pre porođaja? Da li si imala probleme sa nogama?

P: Nisam imala vene. Noge su me ponekad malo bolele, ali ništa strašno.

H: Da li imaš još neke fizičke tegobe?

P: Boli me glava s vremena na vreme, uglavnom kad dobijem menstruaciju. Drugog i trećeg dana me ne boli stomak, nego glava. Zabole me vratne žile ujutro, kad ustanem. I kada sam neraspoložena, ujutro me bole vratne žile i glava.

H: Opiši mi glavobolju.

P: Kao pritisak odozgo (pritiska dlanom teme), kao da me neko pritiska po temenu. Onda mi se ukoči vrat i vratne žile.

H: Od čega prođe?

P: Od analgetika. Ne ponavlja se do sledeće situacije.

H: Kako se osećaš kada glavobolja prestane?

P: Iscrpljena sam, nemam volju da radim, malaksala sam, nikakva, neraspoložena, kao da sam dugo bolovala.

H: Apetit?

P: Kako kad. Zavisi od raspoloženja. Ako me neko iznervira, ne mogu da jedem.

H: Ko i čime te najčešće iznervira?

P: Sin zbog neposlušnosti; muž zbog okrivljavanja; sve sinu govori preko mene. „Idi ti…“, kao da sam ja glavni krivac, kao da bi im bilo bolje da mene nema.

H: Kako zamišljaš da bi im bilo bez tebe?

P: Znam da im ne bi bilo bolje, ali mi je teško što nema komunikacije između njih. Možda ja poželim da odem odatle, da se spasem, i tako u krug.

H: Stolica?

P: Nemam svakog dana. Nekad na tri ili četiri dana. Ponekad me zaboli stomak i naduje se, kad nemam stolicu.

H: Otkad je to tako?

P: Oduvek.

H: Menstruacije?

P: Sada su redovne, mada su obilnije; jedino mi san pomaže; samo san mi daje psihički odmor. Ako ne odspavam dovoljno, boli me stomak bez obzira da li trenutno imam menstruaciju. Stomak mi je uvek bio slaba tačka, baš stomak mi je najosetljiviji deo.

H: Varenje?

P: Dobro je, ništa mi ne smeta.

H: Kako spavaš?

P: Uglavnom dobro, mogu da zaspim i ne budim se. Retko kad, zbog wc-a. Kad sam u problemima, malo teže zaspim.

H: Šta sanjaš?

P: Često sanjam. Uvek mi se majka pojavljuje u snu, ili otac (roditelji su umrli), kao da mi kažu da su tu, da ne brinem, da me čuvaju. Onda, sanjam neispunjenu ljubav, nekog muškarca, nikad mu ne zapamtim lik, ali on je taj, nudi mi ljubav, zavodi me.

The first kiss of Adam and Eve, Salvador Viniegra, 1891.

H: Šta ti radiš u tom snu?

P: Sedimo i pričamo; ili ga tražim a njega nema.

H: Kakva su ti osećanja tada?

P: Lepa. Kada se probudim, imam utisak kao da sam to i doživela.

H: Kako se osećaš posle buđenja?

P: Znam da je bio san i da ću teško da ga nađem ovako u braku, kao zatvorenik sam. Maštam o tome i kad sam budna. Muž je oduvek ljubomoran i uvek me je napadao i krivio. Gledam da izbegnem i seks sa njim. Moja priroda to više i ne traži. Mislim, samo sa njim ne traži, a o drugima mogu samo da maštam. On me je sam odbio od sebe. Stalno me okrivljuje.

H: Kako se on ponaša?

P: Kao da mi je otac, on nam daje svima sigurnost, materijalnu, i ucenjuje me kad neću da spavam sa njim.

H: Kako se tada osećaš?

P: Bespomoćno, krivim sebe jer sam se udala za njega dok mi je otac bio živ, da on vidi da sam se udala i sredila, mislila sam da ću kasnije da se razvedem, ali mi majka nije dozvoljavala, govorila je da žensko mora da ćuti i trpi. Da sam se razvela, imala bih svoj posao, imala bih svoje JA. Ovako sam izgubljena.

H: Opiši mi „izgubljena“.

P: Zato što mislim da nisam uspela, je rnisam imala dovoljno hrabrosti, uvek sam bila emotivno slaba, nisam verovala sebi. Neko je trebalo da me pokrene a to je bio samo moj otac ili neki muškarac kao on. Ocu sam nešto značila, ne kao ćerka, nego kao osoba i ličnost.

H: Kakvo ti je raspoloženje najčešće?

P: Ja svima delujem veselo, ali ja osećam kao da sam uspavana, kao da nešto treba da me probudi. Onda nateram sebe da radim nešto i da ne razmišljam.

H: Šta bi te probudilo?

P: Drugi život.

H: Opiši mi malo taj drugi život.

P: Ponekad mislim, da nema muža, da bi meni svanulo. Kad sam besna, poželim da umre, ili neka se zaljubi i ode. Ali nisam mogla da se razvedem od njega. Ponekad molim Boga da me spase.

H: Strahovi, fobije?

P: Od zmija. Ne mogu da je vidim. Od duboke vode. Od visine, kad pogledam zavrti mi se u glavi.

H: Hladnoća/tošlota ruku i nogu?

P: Noge su mi uvek hladne. Volim toplo. Imam slabu cirkulaciju. Ponekad brinem zbog toga. I ovo sa venom. Majka i tetka su umrle od srca.

H: Koliko si žedna?

P: Nisam žedna i veoma malo pijem.

H: Koliko se znojiš?

P: Vrlo malo, ispod pazuha.

H: Kakva ti je energija uopšteno?

P: Ranije sam sebe kuražila. Jednom sam oterala muža od kuće, pa sam posle toga bila bespomoćna. Nemam muda.

H: Kada plačeš?

P: Plačem kad pričam o roditeljima. Rastuže me deca, posebno sin, kad nešto napravi. Muž kada me napada i okrivljuje. Kad gledam tužne filmove.

H: Kad si tužna, da li ti prija da te neko teši?

P: Nikad nisam imala priliku da me neko teši.

H: A kad si bila mala?

P: Niko me nije tešio. Uvek sam se sklanjala, isplačem se i idem dalje.

H: Da li bi ti prijalo kada bi te neko tešio? Pravi muškarac?

P: Moj život je takav da niko ne bi mogao da me uteši.

H: Da li imaš neki hobi?

P: Od detinjstva skupljam salvete. Volim da čitam i zapisujem mudre misli, kao da u njima tražim sebe, realnost, mudrost. Kao da sebi mogu nešto da pomognem.

H: Koliko ti to pomaže?

P: U nekom smislu, da. Smirenija sam kada pronađem sebe, tu sam ja negde, nisam ja toliko propala. Ali, ako me muž ne ceni, onda nije ni važno da li me drugi cene.

*Hrana i piće: ne izdvaja nikakve posebne želje niti averzije; voli kiselo; hrana joj prija topla a sokovi hladni; od slatkiša voli čokoladu.

H: Nokti:

P: Ponekad imam gljivično oboljenje na palčevima obe noge. Mažem Canesten mašću i prođe.

H: Koža?

P: Ponekad mi se po telu pojave tamnobraon fleke. Prođu od Canesten kreme.

H: Kosa?

P: Povremeno opada.

H: Zatvoren ili otvoren prostor?

P: Više mi prija u kući, kad sam sama. Muž mi smeta kada je tu, jer ne komuniciram sa njim. Zbog njega kao da nemam svoju slobodu. Volim da odem kod neke drugarice, ali uglavnom ja slušam druge, više nego što ja pričam. (?)

H: Promene vremena?

P: Kad je oblačno, pojača mi se neraspoloženje. I ako sam normalno raspoložena, smeta mi kada je oblačno.

H: Životinje?
P: Toliko volim svog psa, da sam ga par puta oslovila imenom sina. Muž je čak i na njega ljubomoran. Sanjala sam da mi pas nešto priča. Obožavam ga. On mi je razonoda, mada kada sam previše nervozna, i on me nervira, jer je uvek raspoložen. Ponekad poželim da sam ja on.

H: Opiši mi sebe u tri reči koje ti prve padnu na pamet.

– dobra – kao osoba, hoću da pomognem, mnogi žele da se druže sa mnom;

– zajebana – mislim da sam mnogo otišla u neko filozofiranje, da je moj život nesrećan više u mojoj glavi nego stvarno i da sam umislila da sam nezadovoljna;

– tražim idealno – mislim na tog iz sna, idealan muškarac bi mi dao to što nemam.

H: Koje doba dana ti najviše odgovara?
P: Najviše mi prija noć, veče i noć, da se posvetim sebi, da budem sama u sobi.

H: Od čega ti je bolje?

P: Bolje se osećam kad se sredim, ofarbam kosu, sredim obrve. Kad kupim sebi nešto.

H: Od čega je lošije?

P: Od razmišljanja da sam veći deo života propustila, sa pogrešnim čovekom.

H: Kako reaguješ kad si ljuta?

P: Ranije sam bacala predmete.

H: A sada?

P: Odavno više ne bacam i ne razbijam. Sad nemam snage ni da se svađam. Jednostavno, kao da sam neka druga. Namerno sam mirna, neću ništa ružno ni besno da mu kažem.

H: Kako reaguješ ako gledaš scene nasilja ili nešto slično, na tv-u?

P: Ne volim filmove strave i užasa, maske, brade, zmije neke. Posle to sanjam. Plašim se duhova, vampira, veštica. Sanjala sam često kako me napadaju, guše, pritiskaju.

H: Kada si to sanjala?

P: Pre dva meseca poslednji put. Ranije sam češće imala takve snove. Posebno kad je otac umro, pa sam sa braćom morala da delim imovinu. Oni su se ponašali kao da sam im nešto otela. Tada su me gušili u snu.

H: Ko?

P: Ta bića.

H: Šta očekuješ od homeopatskog lečenja?

Z: Volela bih da mi pomogneš da ta vena jednostavno nestane.

H: Kakav je tvoj osećaj kad pogledaš tu venu?

P: Podseća me na zmiju! Debela je. Htela bih da je izvučem i bacim.

Lachesis muta (South American bushmaster) from www.inaturalist.org

H: Još nešto?

P: Da imam više poverenja u sebe, više snage i energije, da mi pokaže put, tj. da meni bude lakše i ako ne ostvarim snove. Više raspoloženja i smeha.

*Kad je stigla kući posle razgovora, pozvala me je telefonom da mi kaže šta joj se dogodilo kada je ušla u svoju spavaću sobu: prišla je muževljevom noćnom ormariću da uključi lampu i od zgužvane platnene maramice joj se učinilo da je sklupčana zmija, i da mi ispriča kako je njen strah od zmija verovatno prenet na nju od majke i oca, zato što je njen brat ostavio jednom zmije u garaži i one su bile svuda.

Analiza

Zmija se provlači kroz njenu priču, i kao veoma izražen strah, i kao deluzija da je njena vena kao zmija; ona tu venu doživljava kao zmiju koja je nekako ušla u njenu nogu; takođe, ima deluzije o zmiji (od maramice misli da je zmija).

Ima erotske snove, sanja muškarca sa kojim je u vezi, danju mašta o njemu.

Potisnuti bes. Ponaša se blago iako je ljuta.

Prazni se kroz govor.

Nedostatak samopouzdanja i osećaj krivice; istovremeno krivi i sebe i muža; melanholično raspoloženje; misli da živi pogrešan život, želi da napusti porodicu.

Ima želju da bude privlačna i lepa.

Razvija duhovnost i uživa u njoj (zapisivanje mudrih misli).

Snovi u kojima je napadaju i guše duhovi i veštice.

Proširene vene.

Glavobolja vezana za menstruaciju.

Bolovi u stomaku prestanu kad počne krvarenje; smenjuje ih glavobolja.

Lach 30C, split doza u vodenom rastvoru

I kontrola, mesec dana kasnije

Otkazala je zakazanu operaciju vena.

U međuvremenu je našla posao na šest meseci; radi kao čistačica u jednoj fabrici.

Deset dana pre kontrole, bila je u gripoznom stanju; uzela je Lach 30C u vodenom rastvoru. Sledećeg dana se javila i rekla da je u roku od 20-ak minuta zaspala i ustala posle nekoliko sati „kao nova“. Tih dana je dobila menstruaciju, koju je podnela mnogo lakše nego ranije i koja je protekla bez upale vene i bez glavobolje.

H: Šta se dešava sa tvojim nogama?

P: Ne bole me više noge, ne bole me vene iako sam celog dana na nogama. Uopšte me ne bole. Više ne pipam venu, ne peče me, ne otiče.

H: A ranije si je opipavala?

P: Pa da, kada se upali i otekne, stalno sam je pipala i gledala. Sada zaboravim i da je pogledam.

H: Kako tvoja glavobolja?

P: Nemam, jedino me je malo bolela glava onda kada sam imala temperaturu. Više me ne boli.

H: Jesi li uzimala analgetike?

P: Ne, nisam imala potrebe.

H: Šta se dešava sa tvojim pritiskom?

P: Otkud znam. Više ga ne merim, jer me ne boli glava.

H: A vratne žile i vrat?

P: Manje me bole. S obzirom da sam počela da radim i da sam celog dana savijena, ne bole me.

H: Kakav ti je apetit? Rekla si mi da kada te ukućani iznerviraju, ne možeš da jedeš.

P: Sada mogu da jedem. Pre neko veče je muž nešto vikao, razgalamio se, ono po starom, a ja sam sela i jela sam. Ne mogu stalno da se nerviram oko istih stvari.

H: Kakvi su odnosi sa mužem?

P: Ne doživljavam ništa posebno dramatično; on galami, a ja znam da će to da prođe. Sad sam mrtva hladna.

H: Da li si sanjala onog muškarca?

P: Nema ga više. Pobeg’o. Oterala si mi ga iz snova. (smeje se) Od onda ga nisam nijednom sanjala.

H: Ispričaj mi neki san koji si sanjala u poslednje vreme.

P: Samo psa. Samo njega sam sanjala. Muž je i dalje ljubomoran. Možeš li da zamisliš, ljubomoran je na psa? (smeje se)

H: Da li još uvek zapisuješ mudre misli?

P: Da. Zapisujem. Volim da pišem, da budem pametna. (smeje se)

H: Šta misliš o svojoj izjavi da si otišla u filozofiranje i da si umislila da si nesrećna?

P: Mislim da sam tada tako mislila. Sada se drugačije osećam, smirenija sam, počela sam da radim.

H: Šta sada misliš o onom idealnom muškarcu o kome maštaš?

P: Mislim da me je zajebavao u snu. Mislim da me je napustio. (smeje se) Možda će da se pojavi.

H: Da li bi ti volela da se on pojavi na javi?

P: Ej, dosta mi ga je u snu. Hoću da se pojavi na javi. Ma, ko će mene ovako brljivu da voli?

H: Zašto si brljiva?

P: Pa vidi kakva sam, stalno nešto izmišljam, maštam.

H: Rekla si mi da se osećaš kao da si izgubljena.

P: Tada sam bila izgubljena.

H: A sada?

P: Sada znam gde sam i gde mi je mesto.

H: Gde?

P: Kod kuće, pored dece.

H: Kako se ti generalno osećaš?

P: Dobro mi je. (kuca u drvo) Prestala sam da pušim.

H: Zašto?

P: Nisam lepa kad pušim, koža mi je žuta. Hoću da budem lepa, da se ugojim, da furam svoj fazon.

H: Koji fazon?

P: Zdrav život. I da budem lepa.

H: Kako si raspoložena?
P: Dobro, zezam se, spavam, radim.

H: Osećala si se kao da nešto treba da te probudi.

P: To je tada bilo. Sada radim i više ne fantaziram onoliko.

H: Jesu li ti hladne noge?

P: Nisu, bre. Juče sam celog dana u kući bila u papučama, a noge su mi bile tople.

H: Hrana i piće, ima li tu nekih promena?

P: Otkad ne pušim, prestala sam da pijem kafu, a počela da pijem mleko, i to hladno. (Ustaje, uzima vagu da se izmeri i kaže: Zapiši koliko sam teška, hoću da vidim da li ću da se ugojim.)

H: Kakva ti je stolica?

P: Juče mi je stomak bio naduven, ali me nije boleo, a stolica mi i dalje nije redovna.

H: Opiši mi poslednju menstruaciju.

P: Bila sam bolesna kada sam dobila, nije me bolela vena, nije me bolela glava. Popila sam dva andola zbog temperature, pa mislim da sam zbog toga malo duže krvarila i drugog dana je bila obilnija nego inače.

H: Koliko si zadovoljna ovim promenama?

P: Zadovoljna sam, ali hoću da se ugojim, da mi se vena uopšte ne vidi, neću više da maštam o muškarcima, hoću da jedem sve što volim, i da muža gledam kao u prolazu. U stvari, jedino mi je važno da deca i ja budemo zdravi.

Lach 30C, split doza u vodenom rastvoru

II kontrola, mesec i po dana kasnije

I dalje nema glavobolju, noge je ne bole; ne oseća venu.

Apetit i dalje normalan.

Napredovala je na poslu, dobila je poziciju manjeg šefa; oseća se sposobnom za taj posao; oseća zadovoljstvo zato što može da pokaže da vredi više od ostalih, da ima više iskustva od mlađih koleginica.

Počela je da flertuje sa jednim kolegom. U njoj se bore želja za dokazivanjem na polju ženstvenosti i seksualnosti, i osećaj krivice. Želja preovladava.

Ne svađa se sa mužem. Na pitanje, šta sada misli o svojim optužbama na njegov račun, rekla je: „Ja stvarno umem da budem nezgodna, da napadam, imala sam običaj da mu pretim da ću da ga izbacim iz kuće.“ „Kako si imala običaj da napadaš?“ „Pa, i moj brat mi je nekoliko puta rekao da sam kao zmija, da skačem u oči kad se svađam.“ (skupila je prste šake i napravila pokret iz lakta, kao kad se zmija uspravi i napadne – ovo je podsećalo na kobru, mogla je biti i Naja)

Zadovoljna je svojim trenutnim životom; to pripisuje homeopatskom leku, a i novonastaloj situaciji, jer se zaposlila, pa sada nema više mnogo vremena da razmišlja i sanjari, uveče je umorna i jedva čeka da zaspi. Ne sanja ništa posebno; ponekad sanja svog psa.

Lach 200C, jedna doza u vodenom rastvoru

Do kraja godine dva puta je dat Lach 200C. Sve tegobe su nestale. Zanimljivo je da je posle svake uzete doze, ukoliko je trenutno bila bez posla, u roku od nekoliko dana dobijala ili nalazila novi posao. To mi je pričala smejući se i govoreći da će svaki put kad želi da se zaposli doći da uzme homeopatski lek.

Vena je ostala izražena, ali bez tegoba.

Lečenje završeno

U međuvremenu se više nije javljala. Saznala sam da je, kad su se deca osamostalila, otišla u inostranstvo. Tamo živi i radi. Povremeno dolazi kući. Na fotografijama vidim da je potpuno promenila imidž – sada je to atraktivna žena koja deluje samouvereno i zadovoljno.

The post Moja vena me podseća na zmiju – Lachesis appeared first on Balkanopathy.

Porodica Calcium carbonicum

Gordana Jujić — Thu, 05 Nov 2020 23:20:20 +0000

Uvod

Osvrt na neki od polikresta može delovati previše lako, s obzirom da o njima ima nebrojeno mnogo tekstova, analiza u materijama medikama, slučajeva izlečenja, kao i mnogo podataka iz često više puta sprovođenih dokazivanja. Upravo zbog toga, u našoj nauci, kao i u drugim poljima ljudskog delovanja u kojima stručnjaci ostavljaju svoje zapise, često pronalazimo iste podatke.

Relativno retko, u obilju materijala, naiđemo na izuzetno štivo koje pleni ne samo podacima, već i načinom sagledavanja određenih lekova. Ako tome dodamo i slučajeve lečenja koje je homeopata podelio sa nama, možemo reći da smo dobili materijal kome ćemo se povremeno vraćati.

U ovom tekstu Angela Her (Angela Hair) napravila je originalan osvrt na porodicu Calcium carbonicum lekova, sa posebnim osvrtom na: krečnjak (Lap-c-b), granit (Lap-gr-m) i mermer (Lap-mar-c), u svetlu i poređenju sa osnovnim – Calcarea carbonica.

Porodica Calcium carbonicum – krečnjak i mermer

„Rođena sam u zemlji krečnjaka. To ima svoje implikacije. Sasvim je drugačije biti rođen na glini, škriljcima ili bazaltu.

Biti rođen na krečnjaku znači dublje naučiti lekciju. Živite na vrhu grebena. Milionima i milionima godina mlečno more je spiralo zemlju na kojoj stojite.

Tu je živelo bezbroj malih stvorenja. Ne postoji reč za toliko obilje. Ribe i puževi, morski crvi, dagnje, a sve ih po broju nadmašuju stvorenjca nazvana morske mahovine.

One i dalje žive na ivicama između mora i kopna. Stotine vrsta, a svaka ima mozak, usta, stomak i zadnjicu. Svaka živi svoj život u školjkastoj kutiji – ne široj od milimetra. Kutija može biti kvadratna, šestougaona, ovalna. Bilo kakva koja se uklapa u komšiluk.

Stvorenja prave koloniju. Grupisana na ivici plime, smeštena u svoje kutijice, žive svoj jednostavan život.

A najneverovatnija stvar u vezi sa njima, ono što najviše volim – stekli su veštinu uskrsnuća. Žive u svojim malim kutijama oko šest meseci i tokom tog vremena triput umru i istrule; mozak, creva, usta i stražnjica, sve se rastopi u braon otopinu. Naizgled mrtvi, istrule unutar svoje kutije, a onda na neverovatan način ožive. Mozak i creva, usta i zadnjica, sve poprimi svoj prethodni oblik. Poklopac se otvara, pipci za ishranu se ponovo vraćaju. Stvorenje je ponovo rođeno. Oni žive i trule, žive i trule, dok najzad ne umru zauvek. Mozak i stomak, usta i zadnjica se rastapaju. Mala školjkasta kutija se drobi. Rastvara se. U savršenoj reverzibilnoj reakciji, rastvaranju i taloženju, u bezmalo savršeno preciznoj ravnoteži, beskonačno sitnim uvećanjima, kolonija se širi. Nije li to zapanjujuće?”

Odlomak iz knjige Fione Farel „Krečnjak Novog Zelanda“, objavljene 2009. godine.

Koje teme možemo da izdvojimo iz ovog pasusa?

– sitne individue koje su deo složene kolonije;

– supstanca koja se razvija više miliona godina pod vodom;

– život koji se u maloj školjkastoj kutiji taloži i ponovo rastvara;

– rođenje, smrt i vaskrsnuće.

Uporedimo to sa simptomima dokazivanja krečnjaka koje je sprovela Nuala Eising i devetoro ostalih 1994. godine

„Hodao sam i hodao preko polja i obronaka. Osećanje straha da ću biti upijen u pejzaž i nikad neću pobeći. Vratio sam se. Osećao sam se kao deo kamenja. Bilo je skoro nevidljivo jer je bilo deo mene – tečnost, voda, stapanje.“

„Samo mirno ležim – glas mi je tih. Ima mir i tišinu smrti. Osećam kao da ležim u staklenom kovčegu, ni jedan deo tela mi se ne pomera. Kao mir i tišina smrti. Jedino, nije mi hladno. Nije neprijatno ni zastrašujuće. Kao u zimskom snu.“

„Umorno, telo tanko, ruke i šake dugački, vodenasta osećanja, kao pomeranje tečnosti, opušteno, atmosfera blagonaklonosti, divno.“

Kad pogledate rubrike krečnjaka (Lap-c-b) vidite iste teme:

Stapanje sa prirodom

– Mind, ego, devoid of ego (1)
– Mind, Absorbed, buried in thought
– Mind, Cares, nature for, animals, plants (1)
– Mind, Monomania (for nature; for sea; for water)
– Mind, love, nature for (2)
– Mind, Anxiety sudden change (1)
– Confusion of mind, reality, can’t tell what is real and what is not (1)

– Mind, fancies, absorbed in

Difuzija/rastvaranje

– Delusion – body, body parts, lighter than air
– Delusion – separated, mind and body are
– Delusion – body, body parts, diminished (2)
– Delusion – body, body parts, diffused has (1)
– Delusion – body, body parts, enlarged
– Delusion – body, thin (2)
– Head, enlarged sensation
– Delusion – unreal, everything is
– Delusion – vanish, she will (1)
– Delusion- water, under water (1)
– Dream, as if in a

Taloženje/zarobljenost

– Mind, home, desires to be
– Delusion, enslaved (1)
– Delusion, trapped (1)
– Mind, escape, attempts to
– Delusion, waiting, he, is
– Stomach, vomiting, morning, coughing on (1
– Throat, mucus, detach, difficult to

Otuđen

– Mind, forsaken
– Mind, estranged, from her family
– Mind, estranged, forgetful of relatives and friends
– Mind, estranged, from society
– Delusion, deserted
– Delusion, appreciated, not
– Delusion, dirty, is
– Delusion, wretched, she is (when looking in the mirror)

Strahovi

– Mind, fear, observed, of her condition being
– Mind, fear, insanity, of losing his reason
– Mind, alone, of being
– Mind, fear, evil
– Mind, fear, happen, something will, terrible, horrible

Osetljivost

– Horrible things and sad stories, affect her profoundly
– Irritability, disturbance, from any (1)
– Irritability from trifles
– Mind, sensitive, noise to
– Mind, offended easily
– Mind, sensitive, external impressions, to all

Nasilje

– Dreams of America and Africa, and the slave trade
– Delusion injury, inflicit on, someone (1)
– Delusion, poisoning people, she is (2)
– Mind, shrieking, anger during

NB: Snovi krečnjaka nisu uključeni u Mac repertorijum.

Koji je poseban izazov za ljude kojima je potreban krečnjak?

Izgleda da je izazov iskusiti osećanje pripadanja. Krečnjački ljudi imaju taj osećaj sjedinjenosti koji potiče od pripadanja prirodi, životinjama. Bez ega, jednostavno postojanje.

A ipak, u ljudskom svetu oni se bore sa osećanjima izolacije i razjedinjenosti, gde sebe vide otuđene od društva, uhvaćene u klopku, čak i zarobljene. Naše male kalcijumske školjke se rastapaju i talože, kao da smo uhvaćeni pa oslobođeni.

Primila sam e–mail od osobe koja u svom poslu ima blizak kontakt sa životinjama i koja je shvatila da joj je krečnjak pomogao da prođe kroz period zaglavljenosti dok je bila u stanju isključenosti. Bilo mi je zanimljivo da pročitam ovaj citat u potpisu njegovog pisma:

„Ljudi obično pretpostavljaju da je jedinstvo nešto što ima pozitivnu vrednost. Ali, oni tipično razmišljaju o jedinstvu kao nečemu što treba da se „dostigne“. „Dostizanje“ nije ono o čemu govorim. Govorim o jedinstvu koje je nastalo ranije. Govorim o ljudima koji ulaze u dijalog koji se zasniva na radnoj pretpostavci prethodnog jedinstva, i ne–odvojenosti, i… globalnoj nepodeljenosti…“

Vaskrsnuće krečnjaka potiče iz pronalaženja povezanosti posle stanja nepovezanosti; oživeti posle osećanja da si mrtav, uspavan ili u nesvesti dugo vremena; buđenje u svojoj unutrašnjoj povezanosti sa ljudskom kolonijom, shvatanje da nikada nismo bilo odvojeni; to je jednostavno varka.

Može li krečnjak bukvalno da podigne Lazara iz mrtvih? Ko zna kakve su mogućnosti zaključane u tim drevnim kostima.

Postoje mnoge druge manifestacije osećanja zarobljenosti, pa naknadnog oslobađanja:

– zubi su zarobljeni i oslobođeni; Teeth, pain, sore bruised, molars;

– gnojne izlučevine su zarobljene i oslobođene; Ear, discharges, thick; Ear, discharges, offensive; Nose, discharge, orange;

– menstrualna krv je zarobljena i oslobođena; Abdomen burning, hot rocks like; Female, mense, painful, dysmenorrhea; Abdomen, pain, torn, loose, as if;

– šlajm je zarobljen i oslobođen; Cough, night, agg, waking from cough; Stomach, vomiting, gen, morning; coughing on.

Koristila sam krečnjak akutno, kod beba kojima zubi sporo izbijaju (Calc) i kod dečaka sa nejasnim abdominalnim simptomima, koji je nekoliko sati po dobijanju krečnjaka razvio apendicitis. Slepo crevo je odmah izvađeno i njegovo opšte zdravstveno stanje se poboljšalo. Kod mlade žene koju je porodica napustila a druga porodica usvojila, krečnjak je upotrebljen za čireve koji su izlečeni brzo, posle dve doze. Ostalim članovima njene porodice bili su potrebni mermer, Anthracinum i Kali iodatum.

Svi znamo za rubriku „Egoizam, samo-poštovanje“ (Egotism, self-esteem) u repertorijumu.

Zanimljivo je da su tu Calc carb, Lap-gr-m (granit) i Lap-mar-c (mermer), kojima ćemo se kasnije vratiti. Šolten definiše „ego“ kao temu ugljenika, tako da nije iznenađujuće da svi ovi lekovi ulaze u tu rubriku. Kod krečnjaka, međutim, rubrika je: „lišen ega“ (Devoid of Ego).

Zašto je dakle ova rubrika, lišen ega, značajna?

Ako rubrika „egoizam“ govori o samo-poštovanju, da li „lišen ega“ znači da toga nema? Ne bih rekla. Mislim da je tačna interpretacija da ne postoji predanost egu.

Ekart Tol u knjizi „Nova zemlja“ kaže:

„Postoji osećaj sebe, ili ja (ego), u svakoj misli, svakom sećanju, svakoj interpretaciji, mišljenju, gledištu, reakciji i emociji… osnova vašeg identiteta je nepouzdana jer su misli i emocije po svojoj prirodi kratkotrajne, nestalne… Tako se svaki ego stalno bori za opstanak, pokušavajući da sebe zaštiti i uveća. Ego je identifikacija sa formom.“

„Vi shvatate svoj pravi identitet kao sâmu svest… Krajnja istina o tome ko ste nije ja sam ovo ili ono, već JA JESAM.“

„Kada ja (ego) nekoga kritikujem ili osudim, to me čini većim, superiornijim.“

Možda zato osećanje lišen ega znači biti prisutan, biti u stanju JA JESAM, u stanju mirnog povinovanja, stanju koje na primer nalazimo u meditaciji.

Kada smo najbliži oslobađanju od predanosti? Kada koristimo droge, koje nas dovode u stanje izmenjene svesti i kroz ona iskustva u prirodi koja se često opisuju kao „otići u prazninu“. Ranije smo videli sličnost krečnjaka i nekih lekova od droga.

Jedan od dokazivača je rekao: „Vreme je tako sporo – ali to je u redu. To izgleda kao u potpunosti osetiti svaki trenutak i živeti u svakom trenutku. Osećam da sam preosetljiv na sve. Upijanje svega što se dešava svakome. Nemam zaštitu, nema granica. U poslednjih nekoliko nedelja primetio sam da sam potpuno udubljen u sve što radim. Sve što se dogodi iznenada, potpuno me izbezumi i osećam kao da vrištim i vrištim, sa užasom. Kao da sedim u sobi i razgovaram sa ljudima – potpuno sam tamo. Ako neko iznenada uđe – želim da vrištim i vrištim. Osećam to iznutra ali ga ne puštam napolje… Osećam da ludim. Želim da se krećem veoma sporo i nežno, sa prirodom i životom. Ne želim da bilo šta ometem ili da mene nešto omete. Želim da sve bude nežno, lako i slobodno.“

Zanimljiv san pacijenta M. pobudio je taj osećaj postojanja.

„Moja devojka i ja trčimo nazad u kuću, jer smo spazili zmiju. Crno-žuta glava, mislim da je koralna zmija. Ona joj je prišla preblizu i na nju je skočila, pa se ja vraćam po pomoć a ona za mnom. Završavam ležeći na zemlji licem na dole sa zmijom na leđima, koja hoće da me ujede. Prizvao sam Adi Da i disao i opuštao se i zmija se konačno smirila i skliznula. Nekako me je uštinula zubima za šaku kao mačka ali me nije otrovala. Bio je osećaj Značajnog sna, mada ga nisam analizirao, samo sam bio veoma zadovoljan što sam se setio da u snu prizovem božanstvo. Mislio sam da bi ti ovo moglo biti zanimljivo.“

Ispričao mi je i kako radi sa konjem koji mu ne dozvoljava da ga jaše, a on samo želi da sa njim provodi vreme. Sviđa mu se osećaj da bude jedno sa konjem, da samo bude.

Na koji način se ove teme krečnjaka javljaju kod naših pacijenata?

Žena, H. koja se nedavno vratila na Novi Zeland posle mnogo godina provedenih u inostranstvu, opisuje to ovako.

Rastvaranje:

„Povratkom u NZ ostavljam za sobom sve za šta sam se vezala, da bih se vratila kući odlučila sam da se oslobodim velikog dela svoje lične imovine, da se oslobodim viška i kad sam odlučila da se odreknem svega što me vezuje, deo mene se prepustio.“

Taloženje:

„Donela sam odluku da ću pronaći svoje mesto. Dolazak kući je kao da nazuvate papuče koje ste ostavili kod zadnjih vrata; obujete ih i kod kuće ste. Samo ponovo ispunite prostor.“

Strah od otuđenja:

„Kao dete sam se plašila da budem ostavljena, kad bi svi izlazili napolje a mi ostajali kod kuće, vrištala sam i trčala za njima, nisam htela da ostanem.“

I nesigurnost od gubljenja identiteta, jedna od naših glavnih predanosti egu:

„Pre neko veče sam sanjala da mi je ukraden novčanik, sve moje kreditne kartice i lična karta. Nema identiteta, nema dokaza ko ste. Gubitak identiteta je vrlo traumatičan, momentalno postajete sumnjivo lice. Na aerodromu Vankuver sam ostavila novčanik na kasi ali ga je žena iz prodavnice vratila. Shvatam kako lako možete postati odvojeni od društva i osoba bez ideniteta. Da sam kod kuće, mogla bih da pozovem rođake, ali u stranoj zemlji nemate ništa, nikoga osim kolega sa posla.“

Kada smo snažno vezani za svoj ego, postoji velika unutrašnja pretnja koja se vidi u ovom snu:

„Sanjala sam da letim, neko me goni i mogu da sletim. Samo pukom voljom sam se održavala u vazduhu, zapravo sam morala da nastavim da letim. Tamo su bili ljudi koji su pokušavali da dođu do mene ili da me ulove. Morala sam da se izvučem. Pod drugim okolnostima bilo bi divno staviti sebe u taj režim letenja.“

M. je govorio o tome kako je morao da čini nešto sasvim suprotno kako bi se izvukao – da ne misli o tome ili da upotrebi volju: „Pošto sam uzeo krečnjak, sanjao sam da sam samo zamahnuo krilima i poleteo. Obično moram snažno da zamahnem i da se ne trudim ili razmišljam o tome previše, jer tada ne deluje.“

Kada sam prvi put videla ovog pacijenta, opisao mi je ovaj san: „Ja sam super-heroj, letim, moram da trčim i skačem bez napora, jer ako se trudim to se pretvori u puding od vanile, neki lik terminatora me juri, ne mogu pravilno da letim ili pokušavam da letim iznad drveća i srušim se u to drveće.“

Intrigirala me je ideja upotrebe volje kako bi se pobeglo od opasnosti. To je svakako nešto što sam doživela kao planinar u oluji, kad sam koristila svaku trunku koncentracije i napora da preživim.

Ekart Tol govori o izboru ostajanja u nesvesnom stanju ili buđenja u stanje JA SAM. To činimo po svojoj volji.

Zanimljivo je bilo čuti kako M. opisuje „ljutnju i frustraciju na nekoliko tvrdoglavih ljudi zato što nisu čuli, jer nisu bili dovoljno fleksibilni da čuju ono što sam ponudio. Ispod svega toga bio sam povređen od: ne čuju/ne žele/ne cene.“

H. je opisala kako je pila vino da bi došla u „nesvesno stanje neprisutnosti.“ A ipak, volela je tišinu, mir, drveće i rodnu reku – mesto gde je mogla da bude veoma prisutna.

M. je rekao: „Izazovi koje sam imao ispred sebe bili su sazrevanje postajanja „muževnim” (šta god to bilo), takođe i stvarno prispeti, biti prisutan i imati veru da za mene postoji mesto na svetu i možda da to rastegnemo do prihvatanja imam nešto vredno da ponudim.“

Kada je osećao nepovezanost, opisao je to kao: „Moje telo se rasteže, stopala su mi veoma udaljena, moje šake i ruke se pretvaraju u debeo težak kamen, a telo mi je tanko kao olovka. Nisu sasvim van tela, ali je veoma teško dosegnuti ih. Mislim da paničim zbog mogućnosti napuštanja – osećam fizičku bol u svojoj centralnoj liniji. Osećam tvrdoću kao da ne mogu da se pomerim, vantelesno iskustvo, crno i belo, odbačeno i napušteno.“

To su ista osećanja koja su imali dokazivači: osećanje uvećavanja, tanko, teško, ne može da se pomeri kao da je mrtav, odbačeno i napušteno.

U romanu „Krečnjak“ Fiona Farrell govori o životu na krečnjačkom grebenu – sva ona sićušna stvorenja koja žive u svojim malim čvrstim kutijama – savršena analogija ljudskog života, a posebno života ljudi u 2009. godini, povezanih širom sveta putem interneta i mobilnih telefona.

Nije li facinantno što svoje telefone nazivamo: cell phones [igra reči: mobilni telefon na engleskom je cell (ćelija)-phone; prim. prev.] – ćelijom takođe nazivamo zatvor; osnovna jedinica ljudskog tela je ćelija; monah živi u ćeliji; manji deo celine je ćelija, kao saće; ćelija je mala jedinica organizacije u prirodnom svetu, i ćelija je lokalno područje koje pokriva predajnik telefonske mreže.

Krečnjak sadrži kosti i ljušture morskih stvorenja, kalcijum karbonat, slično ali kompleksnije od našeg starog favorita Calc carb. Osetljivo meko stvorenje unutar tvrde školjke ostrige, zapleteno sa milionima drugih, kako formiraju kompleksnu celinu. Kao Calc carb, krečnjak ima vizije utvara, životinja, i neizmeran strah. Krčnjak je takođe osetljiv na strašne stvari, nasilje, okrutnost. Kod krečnjaka, ova osetljivost dovodi do osećanja otuđenosti od kolonije, koju nadoknađuje uranjanjem u prirodu.

Biser (Pitera Tuminela), Myt-e-p (biserna školjka) i Nautilus su ostali lekovi spravljeni od kalcijum karbonata i treba ih proučavati zajedno sa krečnjakom.

Naravno da je Belladonna poznata kao akutna Calc carb, jer sadrži kreč. Kod Belladonna-e vidimo teme rastvaranja (krečnjak) (npr. deluzija, providno; deluzija, lebdenje u vazduhu; deluzija; uvećano) i delirijum sa zastrašujućim slikama (Calc carb/krečnjak) (npr. deluzija, vidi ljude; deluzija, vatra; deluzija, životinje).

Postoji mnogo drugih Calc koje se mogu proučavati zajedno sa ovim remedijama, a ne zaboravimo ni Hep sulph, koji je Calc sulph spaljena u retorti, sa ekstremnom osetljivošću i sklonošću ka gnojenju.

Kada je izložen pritisku i toploti, krečnjak se pretvara u mermer. Isto kao ugljenik, koji pod pritiskom i izložen toploti, postaje dijamant.

Šta dakle znamo o mermeru?

Preporučuje se njegova upotreba posle izlaganja radijaciji. Kad je prvi put dokazivan, korišćen je za decu iz Černobila.

Nuala Eising je napisala: „Pre nego što sam obavila dokazivanje mermera, čovek koji mi se pojavljuje u snovima održao mi je predavanje o mermeru i ljudima koji su bili pogođeni radijacijom. Rekao je da su toplota, intenzitet i pritisak koji pretvaraju krečnjak u mermer potpuno isti proces kao kada je neko izložen radijaciji. Mermer je metamorfan. Ono što se događa kada je neko izložen radijaciji je da prima neverovatnu količinu toplote. Kalcijum u telu se menja i osoba postaje metamorfna verzija onoga što je bila ranije. Ako ste bili pod sporednim uticajem radijacije, lek je granit. Ali, rekao je on, ako je neko ostavljen sa radijacijom i usled toga je došlo do promena, onda mu je potreban mermer. Rekla je: „Pogledaj beli mermer: lako se drobi, prozračan je.“ Ja bih čak rekla beskrvan. Ona je rekla: „Pogledaj decu Černobila. Beli su i prozračni, drobe se iznutra. Radijacija te pogađa iznutra. Pogledaj mermer – jedino što ga drži celim je površinski sjaj. Isto je sa decom.“

Nuala nastavlja: „Dobijate takođe divnu sliku od dece. Na psihološkom nivou, kada neko počinje da oseća da nema ništa unutra, ono što počinje da radi je da pravi od sebe eksponat i to zbog snažne potrebe za zbrinjavanjem. Tako mermer oseća da jedino što može da ponudi, to je da bude lep, ljubak, šarmantan i svako će ga voleti i starati se o njemu – takva je to vrsta predmeta. O tome se radi kod mermera i to isto se dešava kad je neko teško pogođen radijacijom.“

Pitam se da li je Majklu Džeksonu bio potreban mermer!

Mnogo puta sam upotrebila mermer kad sam videla intenzivno belilo ili bledilo kod dece na primer, ili kada je osoba bila prekomerno izložena mobilnim telefonima, električnim uređajima u kući, odašiljačima mobilne telefonije ili zbog lečenja kancera zračenjem. Vredno je proučiti mnoge načine na koje telesni sistem može biti oboren prekomernim izlaganjem radijaciji. Dr Nil Čeri u najnovijem radu beleži neurološke probleme, razne oblike kancera, probleme sa melatoninom/spavanjem, pa čak i promene u DNK. Prepoznavanje ove remedije pre pojave funkcionalnih promena može biti spasonosno po život i može biti veoma korisno za obolele od raka koji su prošli terapiju zračenjem.

To je veliki lek za čireve, koji će se veoma brzo rastvoriti posle jedne ili dve doze, kada se slika uklapa. Koristila sam ga i za noćno mokrenje, preosetljivu decu, kašalj itd.

U dokazivanju mermera, na jednoj strani možete videti tvrdokornost, škrtost, okrutnost, neljudskost, slabljenje snage, traženje zadovoljstva, bes, želju za sticanjem bogatstva, snove da mora da ubije miša, krađu. Snovi u kojima je osoba uzvišena, mačka u snovima. Preljuba. Na drugoj strani, može postojati osetljivost na okrutnost, kritiku, napuštanje, deluzija da je novorođeno mače.

U dokazivanju krečnjaka i mermera ima mnogo snova, koje ne možete pronaći u Mac repertorijumu. Najzanimljiviji su mi snovi u dokazivanju mermera:

– snovi o Indiji – sa njenim velikim siromaštvom i ogromnim bogatstvom, Tadž Mahal koji je napravljen od sjajnog belog mermera (momenat otuđenja princeze Dajane);

– snovi o Rusiji – hladni rat, ogromna belina, Černobil, podeljena na ponekad zaraćene strane.

I setimo se, u krečnjaku smo imali snove o Americi i Africi:

– snovi o Americi – trgovina robljem i ukidanje ropstva, govore američkim dijalektom (koliko naše tinejdžerske dece ide okolo govoreći američkim dijalektima!);

– snovi o Africi – uhvaćeni u klopku ropstvom, siromaštvom, AIDS-om.

Pitam se gde se Kina uklapa u priču kalcijum karbonata?

Kako je Calc carb povezana sa krečnjakom i mermerom?

Kroz ova tri leka stepena 2 Ferrum serije, vidimo evoluciju svesti u svetu.

Kod Calc carb naše pitanje je bezbednost; možemo li da napustimo sigurnost svoje porodice, da tražimo i pronađemo slobodu od osuđivanja u spoljašnjem svetu? Šankaran kaže da je glavno Calcarea carbonica osećanje: „Potrebna mi je sigurnost da bih bio živ“. Jedna od važnih rubrika u Calcarea carbonica je simptom: „Delirium, talks of nothing but murder, fire and rats“. Ovaj delirijum predstavlja strah od ljudskih bića i opasnosti od prirode i životinja.

Ugljenik, kaže Šankaran, koji formira samu bazu živog carstva, predstavlja instinkt za preživljavanje, osnovnu reakciju potrebnu za život. Situaciona materija medika ugljenika je jedan od strahova, kad postoji pretnja opstanku, a osoba sebe smatra previše malom i jadnom u trci za opstankom.

Kod krečnjaka, osećamo nedostatak pripadanja, što čini da se osećamo premalim, previše sitnim, otuđenim, pa još i necenjenim, žudeći da se osećamo delom ljudske kolonije i nadoknađujući to uranjanjem u prirodu.

Kod mermera, osećamo otuđenost u spoljašnjem svetu, kad „toplota i pritisak“ postaju preveliki a ego se vezuje za bogatstvo, obmanjivanje, besmislene iluzije i ravnodušnost prema blagostanju drugih.

Kalcijum i ugljenik su osnova novog oblika poljoprivrede, nazvane biološka poljoprivreda, koja vraća humus zemljištu i uzgaja zdravo bilje za ishranu životinja i ljudi. Poljoprivrednici su za zemljište tradicionalno koristili azot, fosfor i kalijum, ali sada prepoznaju važnost kreča, drobljenog od krečnjaka. On se primenjuje sa humatima (mek oblik ugljenika) za aktiviranje miliona mikroba u zemljištu, koji rastvaraju minerale tako da biljke mogu da ih koriste. U tlu pod našim nogama, milioni i milioni organizama, živahnih i sahranjenih u kalcijumu, žive da podmlade i stvore zemlju. Mi se oslanjamo na ovu izvanrednu povezanost.

Krečnjak i mermer su postali omiljeni lekovi u mojoj praksi. Shvatila sam kako da ih koristim kroz testiranje mišića i proučavanje dokazivanja, materije medike, i mojih slučajeva. Ponekad, krečnjak će biti sloj koji je potreban akutno, često da pomogne telu da izbaci neku prepreku (baš kao što smo koristili Silicea-u) a u drugim slučajevima pacijentu će biti potreban za rešavanje dubljih hroničnih tegoba.

Angela Her (Angela Hair) živi i radi u Houks Beju (Hawkes Bay), Novi Zeland, u podnožju Kragi Rendža (Craggy Range), koji je pokriven velikim krečnjačkim stenama, sa svojim suprugom, decom i mnogo životinja.

Izvor: http://www.interhomeopathy.org/the-family-of-calc-carb-limestone-and-marble

The post Porodica Calcium carbonicum appeared first on Balkanopathy.

Crveni admiral: vojno lice među damama (Vanessa atalanta)

Gordana Jujić — Mon, 19 Oct 2020 13:08:06 +0000

Uvod

Leptiri su drugi po veličini red među insektima. Jedini su insekti pored bubamare koji kod ljudi izazivaju poštovanje i uvažavanje umesto straha i odbojnosti.

U homeopatiji imamo više od 20 dokazanih lekova ove vrste, ali se relativno retko propisuju. Za to postoji više razloga, od kojih je možda najvažniji taj što ih većina homeopatskih škola nema kao deo redovnog obrazovnog programa. Ima tek nekoliko knjiga o homeopatskim lekovima od leptira, a i do njih se teško dolazi. Prve leptir lekove u repertorijum su uveli T.F. Alen i Klark početkom prošlog veka, i to sa manje od 180 simptoma, od kojih samo 8 mentalnih. Kasnije, lekovi od leptira pojavljuju se tek od 1990-ih godina, od kojih samo Vanessa atalanta ima više mentalnih rubrika, a mnogi od njih uopšte nisu zastupljeni sa fizičkim simptomima.

Nekoliko zajedničkih, upečatljivih tema izdvaja remedije dobijene od leptira i ponekad jasno upućuje na lek izbora. Te teme ćete videti u ovom tekstu, u kome nas Patriša Maer uvodi u carstvo leptira dokazivanjem supstance dobijene od primerka crvenog admirala. Na veoma privlačan način opisala je i svoje dokazivanje leka i zanimljiv slučaj žene koju je njime izlečila.

Ovde dajemo i objašnjenje u vezi sa izrazom „trituracija“, kako je korišćen u ovom tekstu. Znamo da je trituracija u homeopatiji mrvljenje ili drobljenje materije, što je jedan od prvih postupaka pri spravljanju određenih lekova.

U ovom tekstu, izraz se koristi za način konzumiranja usitnjene supstance pomešane sa mlečnim šećerom.

Crveni admiral: vojno lice među damama (Vanessa atalanta)

Prirodna istorija

21. maja 2010. godine uhvatila sam leptira crveni admiral koji se hranio na grmlju kupina u Akronu, Ohajo. Kao jedan od četiri člana Vanessa vrste u podporodici Nymphalinae, ovi leptiri su veoma široko rasprostranjeni u kontinentalnom delu SAD. Vanessa vrsta obuhvata leptire poznate kao dame (Painted Lady, American Lady, Western Lady) i crveni admiral (crvenog admirala ne treba pomešati sa drugim leptirima pod nazivom admirali jer ne pripadaju istoj podporodici). Ova podporodica je široko rasprostranjena širom sveta, kao i sama vrsta crveni admiral.

Crveni admiral i njegova podporodica pripada porodici Nymphalinae, leptirima čekinjastih nogu. Ima izražen kolorit, a raspon krila doseže 4,5-7,6 cm. Krila su crna sa belim tačkama, a na prednjim i zadnjim imaju i crvene trake.

Poreklo imena

Vanessa, naziv vrste, najverovatnije potiče od ženskog imena; neki misle da je povezano sa mističnim drevnim božanstvom Phanes iz grčke mitologije, simbol rađanja i stvaranja novog života. (Podvrste ostale tri vrste u ovoj podporodici nazvane su Cynthia.)

Izgleda da je naziv samog crvenog admirala anomalija kod ove vrste dama. Neki veruju da je poreklo imena u Engleskoj bilo „Red Admirable“ a zatim skraćeno u „Red Admiral“.

Trituracija

Trituraciju je obavljalo troje homeopata u Bufalu, država Njujork, 22. maja 2010. godine. Nismo planirale da to uradimo; desilo se da smo se okupile a ja sam stigla sa dva različita primerka insekata isitnjenih u mlečnom šećeru dan ranije. Sve tri smo sitnile i strugale supstancu sa mlečnim šećerom – do nivoa C4.

Učesnice u dokazivanju bile su tri belkinje, dve od po 55 i jedna od 39 godina. Jedna je znala koja je supstanca, a dve su znale da je u pitanju insekt. (Tada sam mislila da su uzorci različiti leptiri iz iste podporodice.) To što je naša grupa dokazivača bila mala i po sastavu slična, kao i to da sam ja znala o kojoj supstanci se radi, znači je da je proces bio daleko od savršenog. Bez obzira na to, pojavile su se jasne teme koje će pokazati korisnu remediju.

Teme

U homeopatiji je dobro poznato da se kod remedija iz porodice leptira često radi o napuštanju dece i osećanjem napuštenog deteta. Sam lek otkriva ove teme, a posebno je izražena tema gubitka oca. Uz to, pošto je crveni admiral jedina vojna titula usred ovog roda „dama“, prisutna je i tema rata i vojske.

Očevi odlaze u rat; žalost deteta u trenutku očeve smrti

Ova tema je bila najjača i pojavila se odmah tokom trituracije. Bila je to ogromna tuga zbog očeva i uopšteno muškaraca koji su morali da se bore u ratu. Upečatljiva je bila jačina tuge koju su dokazivači osetili.

Sentimentalnost prema ocu; identifikacija sa očevom patnjom

Uporedo sa tugom zbog oca, bilo je takođe mnogo sentimentalnosti i privrženosti koja se čak graničila sa incestuoznom. Pesma „Poljupci leptira“ imala je centralnu ulogu u trituraciji (pogledati dokazivanje).

Nostalgija za prošlošću

Zajedno sa sentimentalnošću zbog oca, javljalo se uopšteno ispoljavanje nostalgije za prošlim vremenima.

Pain, suffering, pointless/purposeful:

Ova tema odnosi se na pitanje rata i borbi, a posebno na ono što su naši očevi koji su služili u vojsci morali da trpe: „the fucking wars, the pain they cause…“

Leptiri

Tokom dokazivanja pojavljivale su se slike leptira, a fokus je bio i na pesmi pod nazivom „Poljupci leptira“.

Odeća

Tokom dokazivanja razgovaralo se o odeći, posebno onoj iz nekog drugog vremena.

Kompletno dokazivanje možete pročitati na http://www.greatlakesprovings.com

Fotografije: Wikimedia Commons
Beentree, Vanessa atalanta, Brok, Poland, 2005
Soldier returns to Indianapolis airport; US army photo

Slučaj Vanessa atalanta

H. je žena od 57 godina, došla je sa teškim osipom u genitalnom predelu koji se širio naviše na stomak. Užasno svrbi a kako se počeše, pojave se masnice tačno iznad linije stidnih dlaka. Što više češe, više svrbi; često se češe dok ne počne da krvari. Ona je to imala mnogo godina ranije a onda se vratilo pre 4 godine, kada je umirala njena majka. U poslednje 4 godine H. je oboma svojim roditeljima pomagala dok su umirali. Posle majčine smrti osip se povukao, a zatim se vratio pre 6 meseci. Kaže da sporo prihvata to što se dešava u njenom telu – ona kao vojnik samo korača kroz stvari. Nije čak imala priliku da istinski ožali smrt svog oca.

Radi kao šef neprofitne organizacije za zaštitu omladine od nasilja. Odlazi u penziju za mesec dana – želi da shvati šta za nju znači smrt roditelja. Mnogo promena i gubitak. Majka je umrla od kancera, tokom 40 godina često je bila u bolnici zbog alkohola i zavisnosti od lekova. Otac je imao mezoteliom i bio funkcionalni alkoholičar. Bio je u ratnoj mornarici, ponosan što je veteran, na njegovoj sahrani ispaljen je 21 pozdravni plotun.

H. se kompulzivno prejeda i pati od bulimije. Celog života je bila depresivna. Veruje da ima simptome ponašanja nekoga sa post-traumatskim sindromom. Ima „ja“ koje je za javnost i unutrašnje „ja“ – to unutrašnje, koje ima 3 godine, kaže: „Ja ne zaslužujem da živim; ne znam ništa; nisam lepa.“ Kaže da je, kao i kod njene majke, osećaj vrednosti u potpunosti skopčan sa muškarcima koji je vole. Plače tokom intervjua.

U vezi je sa muškarcem. „Udala sam se za svog oca i nisam sigurna da li treba da budem udata za njega sada kada je mrtav…“ Prijatelj joj je rekao da ima osip jer „ne želi da raširi noge.“ Odnos u kome je opterećen je neverstvom i lažima. Neravnoteža moći u odnosu – ona ga plaća da je voli. On ne želi da ga sa njom vide u javnosti.

Tatina devojčica

Kad je bila mala, svet se vrteo oko oca, ali su se kasnije posvađali i 25 godina bili u svađi. Kada mu je dijagnostikovan kancer, „Zaljubila sam se u njega kao devojčica… Voleo me je. Ja sam bila njegova beba i uvek me je štitio. Uvek mi je čuvao leđa. Zaljubila sam se u njegovu izuzetnost.“ H. je dalje rekla da je „žalila tatu i čoveka koji mi nije pokazao šta da očekujem od muškarca u intimnoj vezi. Ne posedujem te veštine.“ Rekla je da zna da joj je potrebna pomoć – nikada nije emocionalno odrasla i „ima otprilike 3 do 5 godina, beba, princeza.“

Voli leptire i ne dozvoljava svojoj mački da ih hvata.

Preskripcija: crveni admiral 30C

Analiza: bilo je neobično čuti da žena od 57 godina opisuje kako se zaljubila u svog oca. Ta privrženost ocu i zbunjenost između uloge ćerke i uloge romantične ljubavnice jasno je ukazala na leptira crveni admiral. Prisutne su i mnoge druge osobine leptira:

– osećanje napuštenosti, nezaštićenost;

– osoba se oseća kao dete;

– zabrinutost u vezi sa smrću, žalost;

– briga za decu – u njenoj organizaciji se radi o zaštiti dece od nasilja;

– kožni osip.

Praćenje

Nakon 4 meseca: fizički je dobro. Razišla se od muškarca sa kojim je bila. Penzionisala se. Njen bivši joj je nedavno prišao sa pitanjem da nastave seksualnu vezu i osip se momentalno rasplamsao. Ponovljen je lek i to je prošlo. Intenzivno joj izbijaju akne, jer je „shvatila da je u tinejdžerskim godinama!“ Radi jogu, piše svakog dana i trudi se da život bude dovoljan čak i ako je to „samo ona“. Ishrana je u redu. Na početku je veze sa bivšim dečkom iz prošlosti. Shvata da je moguće biti sa nekim ko joj se dopada.

Posle 9 meseci: dobro je. Čišćenje roditeljske kuće je bio jak emocionalni okidač. Oseća se sadržajnije, odraslije. Uči kako da u vezi bude odrasla osoba – revolucionarno!

Spavanje bolje. Genitalni svrab mnogo bolje, samo po neki napad koji dođe i prođe.

Dato je 200C crvenog admirala kada se osip rasplamsao. Akne su nestale – više se bavi negom kože.

Posle 11 meseci: ne spava dobro, brine o smrtnosti. Ne oseća se dobro zbog starenja. „Gde mi je prošlo 58 godina? Nisam bila prisutna u svom životu…“

Crveni admiral 1M. Nakon dve nedelje H. javlja da se osip rasplamsao, ali: „Sve u svemu, osećam se prilično snažno – tiho, povučeno, bez jasne slike budućnosti, ali čak i ne razmišljam mnogo o tome…“

Fotografije: Wikimedia Commons
Admiral, Vanessa atalanta; Jacob Hubner (1761-1826)

Patriša Maer

http://www.interhomeopathy.org/the-red-admiral-butterfly-military-man-among-the-ladies

The post Crveni admiral: vojno lice među damama (Vanessa atalanta) appeared first on Balkanopathy.

Bradavice – slučaj u kome sam posrnula

Gordana Jujić — Sat, 10 Oct 2020 13:54:22 +0000

Uvod

Slučaj izlečenih bradavica, sa osvrtom na to kako homeopata može da pogreši zbog sopstvenih predubeđenja.

U ovom tekstu dajem sažet primer jednog lečenja u kome sam se spotakla o svoja predubeđenja. To naravno ne bi smelo da se dogodi, ali se događa.

Kao homeopate, nikada ne smemo da izgubimo iz vida glavnu tegobu i stalno moramo da se ‘vrtimo’ oko nje, o čemu je već pisano: glavna tegoba tj. ono što treba izlečiti – za tog čoveka, to je najvažnije pitanje i nikada se ne sme izgubiti iz vida. Čak i ako je to naizgled trivijalna fizička tegoba, to je ono zbog čega osoba dolazi kod vas. Šta god da je osnovni uzrok ili poreklo tegobe, to je neko čija je vitalna sila stvorila simptome, specifične za tu osobu.

Na svu sreću, mi se bavimo savršenom medicinom, pa iako homeopata može da pogreši, homeopatija je nepogrešiva. I još nešto, važnije od dokazivanja nepogrešivosti: homeopata pogreši, ali ne nanese štetu. Takođe, veoma važno za ovaj slučaj je da se greška nije dogodila u postupku uzimanja anamneze i određivanja leka, već u proceni važnosti simptoma.

Uostalom, pročitajte i zaključite sami.

Slučaj bradavica na šakama

Krajem avgusta 2016. pozvala me je majka 17-godišnjeg momka koji ima bradavice na šakama. Rekla sam šta mislim, blago sugerišući da ako dečko nema neke druge zdravstvene probleme, možda mu lečenje nije potrebno. U razgovoru sam saznala da imaju lepa iskustva sa homeopatijom, ali se homeopata nalazi u drugom gradu. Odlučila sam da primim slučaj samo zato što mi je rekla da će otići tamo ako ne mogu da ih primim, pa da ljudi ne bi putovali i trošili i vreme i novac. Lično nisam bila mišljenja da je dečku potrebno lečenje. Kakva glupa greška!

Uzimanje slučaja se odvijalo u prisustvu majke, jer je klijent rekao da mu je svejedno i da nema šta da krije. Ispostavilo se da nije baš tako, što se neretko dešava, pa sam imala priliku da budem svedok male drame otkrivanja, neverice i čuđenja. Bilo je i suza.

Rezime uzimanja slučaja

Sve je od početka trudnoće do sadašnjeg trenutka bilo u redu. Zdrav momak! Ali, majka pomene neke strahove koje je imao pre desetak godina. Dečko otvoreno ispriča o svemu, a ja shvatim da su bradavice mačji kašalj u odnosu na tegobe koje ima vezano za strahove. Prepisala sam Arsenicum LM/01.

Kratak tok prve faze lečenja

Na samom početku lečenja, imao je simptome kašlja i bola u grudima zbog kojih je podvrgnut detaljnim ispitivanjima srca i pluća, da bi se ispostavilo da je sve u redu. Malo su se pojačali strahovi pa se telo uzburkalo na fizičkom planu.

U naredna dva meseca polako se smanjivao intenzitet strahova i nesigurnosti i nesanice, povezanih sa njima. Izgubio se simptom koji je dao prilikom uzimanja slučaja da uveče često ne može da zaspi jer razmišlja o tome da li će se probuditi. Rekla sam da prestane sa uzimanjem leka.

Ali, bradavice!

Meni nebitne. Njemu bitne. Malo se u početku smirile i smanjile, više nije dolazilo do upala, ali se nisu izgubile. Pratila sam povremeno i čekala, ne očekujući više ništa posebno.

Krajem decembra došao je da uzme lek za majku. Pravo iz škole, sa drugom. Stajali smo, on pomene bradavice, malo mu neprijatno od druga, a ja razvezem priču: te će bradavice same da prođu; ima da nestanu u narednih godinu-dve, sve ti je to povezano sa hormonima i sa razvojem; bitno je da si ti zdrav, normalno živiš, mani me se sa bradavicama a i ne izlaži roditelje nepotrebnim troškovima. I sve to izgovorim pred drugom!

Te večeri me je pozvala majka da mi kaže da ona razume poentu, ali dete se malo razočaralo, pa ako bih mogla ipak da se pozabavim njegovim bradavicama.

Tek tada sam shvatila šta sam uradila. I šta sam mogla da napravim.

Proučim slučaj otpočetka. Prepisani lek pokriva bradavice, ali ih nije rešio. Rešio je strahove. Ja sam mislila da je to esencijalno. I bilo je važno. Samo što nije rešen problem zbog koga se došlo kod mene. Za preostale simptome prepisala sam lek Thuja 30C, jednom nedeljno i rekla da mi se javi za dva meseca.

Došao je mesec dana kasnije, ponovo zbog leka za majku. Pitam ga kako je, kako škola. Već je trebalo da krene od mene, kad upitah za bradavice. On skine rukavice i kaže: „Nema ih.“ Nije mogao tačno da se seti, ali neke dve nedelje pošto je počeo da uzima lek, primetio je da su se smanjile a onda su tokom nekoliko dana nestale.

Dečko sav ozaren, ja radosna, slavim homeopatiju i pitam sebe: koji deo Hanemanove definicije „nepristrasni posmatrač“ nisi shvatila?

Ovo je napisano osam meseci od našeg poslednjeg viđenja. Bradavice se više nisu pojavile. Ni strahovi!

Od tada je prošlo više od četiri godine. Da je trebalo, javio bi se. Očigledno nije.

A moglo je da se završi njegovim razočaranjem i možda se zbog toga kasnije u životu ne bi okretao homeopatiji, a roditelji su mu već bili stvorili dobar osnov. Na sreću, nije. Ja naučih tada još jednu važnu lekciju, na veoma bezbolan način.

Homeopata može da pogreši. Homeopatija je nepogrešiva.

The post Bradavice – slučaj u kome sam posrnula appeared first on Balkanopathy.

Priprema za vreme koje dolazi

Gordana Jujić — Sat, 01 Aug 2020 15:15:34 +0000

Uvod

Na ovom portalu, kao i na Fejsbuk stranici, počev od 30. januara redovno smo objavljivali sve vezano za epidemiju novog korona virusa, koji je u međuvremenu, kako se situacija razvijala i dolazilo do novih saznanja, dobijao i nove nazive, zaključno sa poslednjim, što je naziv bolesti izazvane ovim virusom tj. covid-19.

Objavljeno je 11 tekstova u kategoriji Dešavanja – Korona virus 2020.

Od samog početka smo se trudili da zadržimo zdravu kritičku misao u vezi sa informacijama koje smo dobijali, a koristili smo izvore kojima smo smatrali da možemo da verujemo. Glavni cilj nam je bio i ostao da informišemo deo javnosti, vas koji nas pratite, na kvalitetan način, da ono što pročitate ne bude samo teoretsko razmatranje, već da vam ponudimo sadržaj koji bi mogao da vam posluži da u datom momentu donesete ispravne odluke – bilo da ste pacijent ili lekar. Bilo da ste se razboleli vi i ili neko blizak ili da treba da lečite druge.

Uprkos nekim komentarima na Fejsbuk stranici, koji su bili optužujući u smislu da podižemo paniku, raspirujemo strah, pa čak i zloupotrebljavamo situaciju zarad medijske pažnje, što je u našem slučaju besmisleno, jer mi nemamo medijsku pažnju ni približno dovoljnu da bismo mogli da izvršimo bilo kakav uticaj, ispostavilo se da smo nažalost bili u pravu.

U ovom momentu, sedam meseci kasnije, stvari s kraja januara izgledaju drugačije. Imali smo u međuvremenu proleće i evo dobar deo leta. Za to vreme, takođe nažalost, mi nismo saznali šta se zapravo događa u ovoj pandemiji, reći ćemo otvoreno u ovom haosu u kome se trenutno nalazi ceo svet.

Više nema sumnje da je ovo što nas je snašlo mnogo veće nego što smo očekivali i da može da bude veće nego što se pribojavamo. Previše je laži i manipulacija da bismo mogli bilo šta da zaključimo. Ne samo da su stvari ispolitizovane, već ima mnogo elemenata koji mute već zamućenu sliku, što sve otežava stanje. Kao što možemo da vidimo, situacija nigde nije ni bolja ni gora, tako da se ljudi s pravom pitaju šta se ovde zapravo događa.

Kao homeopate, trudimo se da se fokusiramo na ono čime se bavimo. Podržavamo sve aktivnosti posvećenih organizacija i pojedinaca koji rade za dobrobit ljudi.

Iz tog razloga prenosimo i ovaj poziv Evropskog komiteta za homeopatiju.

Priprema za vreme koje dolazi

Izvor fotografije European Committee for Homeopathy

Većina evropskih zemalja živi u strahu od drugog talasa, iako stopa smrtnosti od covid-19 opada. Još uvek su živa snažna sećanja na proleće. Uporedo sa nadolazećom ekonomskom krizom, predviđa se blago ponovno vraćanje transmisije, koje bi moglo da ima štetan uticaj na zdravstvene sisteme širom Evrope, kao i na građane.

Potrebno je da preduzmemo hitne mere pripreme ukoliko se to obistini i uzmemo u obzir lekcije koje smo naučili iz prvog talasa.

Evropska komisija je objavila smernice za olakšavanje priprema za drugi talas od koga se strahuje: https://ec.europa.eu/…/communication_-_short-term_eu_health…

Liga Medicorum Homeopathica Internationalis (LMHI) i ECH takođe učestvuju u pripremama za moguć razvoj pandemije. Glavna strategija bila je podrška u prikupljanju slučajeva covid-19 lečenih homeopatijom. Analiza slučajeva objavljena je u nekoliko biltena izdatih pod rukovodstvom dr Leks Rutena (Dr. Lex Rutten), dobro poznatog epidemiologa i homeopate.

ECH zahvaljuje svima koji su učestvovali u prikupljanju slučajeva, posebno dr Karlu Maria Recani (Dr. Carlo Maria Rezzani) i dr Ticiani di Đampjetro (Dr. Tiziana Di Giampietro), uključenim u projekat Clificol, dr Robertu van Hazelen (Dr. Robbert Van Haselen) koji je vodio prikupljanje slučajeva covid-19 u projektu Vitulkas Kompas (Vithoulkas Compass) i dr Leks Rutenu koji se fokusirao na istraživanje prognostičkih faktora slučajeva. ECH upućuje zahvalnost i nacionalnim koordinatorima i homeopatama pojedinačno, svima koji su podsticali prikupljanje slučajeva, a i sami ih dostavljali.

ECH poziva sve homeopate da dostavljaju homeopatski lečene slučajeve covid-19. To će biti najbolji doprinos homeopatskoj zajednici širom Evrope za pomoć pacijentima i olakšaće usvajanje predloga za primenu alternativnih i prilagođenih rešenja za suočavanje sa primarnim i sekundarnim posledicama pandemije.

Dr Hélène Renoux (predsednik), Dr Sara Eames (potpredsednik), Dr Arlette Blanchy (blagajnik), Dr Jaume Costa (generalni sekretar)

Izvor: European Committee for Homeopathy

The post Priprema za vreme koje dolazi appeared first on Balkanopathy.

Organon u doba korone

Gordana Jujić — Wed, 15 Jul 2020 00:12:54 +0000

Uvod

U ovo po svemu sudeći nesrećno vreme za žitelje cele planete, kada više ne znamo da li ikome možemo da verujemo, kada smo uplašeni i zbunjeni, sa svih strana bombardovani informacijama koje to nisu, dok se nestrpljivo nadamo da će sve ovo brzo proći a strahujemo da neće, procenili smo kao korisno da homeopate podsetimo a druge čitaoce informišemo o tome šta je govorio najveći i neprevaziđeni učitelj homeopatske medicine.

Odlučili smo da vam u ovom tekstu predstavimo deset aforizama iz 6. i poslednjeg izdanja Organona medicine. To je poslednje delo koje nam je ostavio dr Haneman. Kao i svi njegovi pisani radovi, štivo zahteva pažljivo čitanje, ali je svakome razumljivo.

Takođe, Haneman je živeo i radio u 19. veku, kada su se medicinom bavili samo izuzetno obrazovani ljudi, jezik ponekad zvuči arhaično, koristili su se i drugačiji izrazi. Pored toga, dr Haneman je pisao žustro, ali s druge strane jasno i razgovetno je izražavao svoje često vrlo komplikovane misli.

Smatramo da će ovih deset aforizama mnogima od vas biti korisno da shvatite prirodne zakonitosti lečenja akutnih zaraznih bolesti, što vam može pomoći u donošenju nekih konkretnih odluka ne samo u ovom periodu, već i kasnije u životu.

Organon medicine, 6. izdanje

Aforizmi 40-50

Organon aforizam § 40

Ili, kada se nova bolest pridruži staroj, koja je u dugom vremenskom periodu uticala na organizam, a razlikuje se od nje, onda ona formira sa njom složenu bolest, tako da svaka od njih zahvata određeno mesto u organizmu, naime organe koji su joj posebno prilagođeni, i po svemu sudeći baš tačno mesto koje joj posebno pripada, dok ostatak ostavlja onoj drugoj, različitoj bolesti. Na taj način, sifilitičan pacijent može postati psoričan i obrnuto. S obzirom da su dve bolesti međusobno različite, jedna drugu ne mogu ukloniti niti izlečiti. Simptomi koji su u početku te pojave bili venerični privremeno ostaju neaktivni i zaustavljaju se kada se pojave psorične erupcije; vremenom međutim (pošto je sifilis jak barem koliko i psora), njih dve se spajaju, to jest svaka pogađa delove organizma koji su joj najviše naklonjeni, što čini da je pacijent bolesniji i teže ga je izlečiti.

Kada se susretnu dve različite akutne infektivne bolesti, kao na primer velike boginje i male boginje, obično jedna privremeno zaustavlja drugu, kao što je ranije već rečeno; bilo je ipak teških epidemija te vrste, kada su se, u retkim slučajevima, pojavljivale dve različite akutne bolesti i na kratko vreme opstajale u istom telu, kombinovano. Tokom epidemije u kojoj su istovremeno preovladavale i velike boginje i male boginje, među 300 slučajeva (kod kojih ove bolesti nisu jedna drugu privremeno zaustavile, male boginje su napadale pacijente 20 dana pošto su izbile velike boginje, a velike boginje 17-18 dana nakon pojave malih boginja, tako da je prva bolest prethodno završila svoj regularni tok), ipak je postojao samo jedan jedini slučaj u kome se P. Rasel susreo sa obe od ovih različitih bolesti kod jedne osobe istovremeno. Rejni je video istovremenu pojavu velikih boginja i malih boginja kod dveju devojčica. Ž. Morise je u svojoj celokupnoj praksi imao samo dva takva slučaja. Slične slučajeve nalazimo u Etmulerovim radovima, kao i spisima nekoliko drugih lekara.

Cenker je uočio da se kravlje boginje javljaju uporedo sa malim boginjama i purpurom.

Kao što je zapazio Džener, kravlje boginje su počele redovno da se pojavljuju u vreme kada je sifilis lečen živom.

Organon aforizam § 41

Mnogo češće od pojave da se u istom telu udružuju i jedna drugu komplikuju prirodne bolesti su bolesne komplikacije koje izaziva neprikladno medicinsko lečenje (alopatski metod), dugom upotrebom neodgovarajućih lekova. Prirodnoj bolesti, koju treba lečiti, dodaju se, stalnim ponavljanjem neprikladnih medicinskih sredstava, nova i vrlo često opterećujuća bolesna stanja koja odgovaraju prirodi tih sredstava; ona se postepeno spajaju i komplikuju hroničnu bolest, koja se od njih razlikuje (nisu u stanju da je izleče akcijom sličnosti tj. homeopatski), dodajući na taj način staroj bolesti novu, različitu, veštačku bolest hronične prirode i na taj način kod pacijenta stvaraju dvostruku umesto jedne bolesti tj. pogoršavaju mu stanje i dovode do toga da ga je teže, a često potpuno nemoguće izlečiti. O tome svedoče mnogi slučajevi za koje se traže saveti u medicinskim časopisima, kao i izveštaji o slučajevima u medicinskim spisima. Sličnog su karaktera česti slučajevi u kojima venerična šankrozna bolest, posebno iskomplikovana psorom ili diskrazijom kondilomatoznom gonorejom, nisu izlečeni dugotrajnim i često ponavljanim lečenjem velikim dozama neprikladnih živinih preparata, ali je zauzela svoje mesto u organizmu pored hroničnog živinog oboljenja, koje se u međuvremenu postepeno razvijalo, pa su zajedno često stvorile užasno čudovište komplikovane bolesti (pod opštim nazivom maskirane venerične bolesti), koja se tada, ukoliko nije potpuno neizlečiva, samo uz velike poteškoće može vratiti u zdravo stanje.

Organon aforizam § 42

Sama priroda, kao što je već rečeno, u nekim slučajevima dozvoljava istovremenu pojavu dve (zapravo i tri) prirodne bolesti u jednom telu. Međutim, mora se istaći da se ovakva komplikacija događa samo u slučaju dve različite bolesti, koje prema večitim prirodnim zakonima jedna drugu ne uklanjaju, ne uništavaju i ne mogu se međusobno izlečiti, ali kako se čini, obe (ili sve tri) takve kakve su ostaju odvojene u organizmu, svaka zahvata delove i sisteme koji su joj posebno naklonjeni, što se zbog težnje ovih bolesti da liče jedna na drugu, može veoma lako dogoditi bez narušavanja životnog jedinstva.

Organon aforizam § 43

Potpuno je, međutim, drugačiji rezultat kada se u organizmu susretnu dve slične bolesti, to jest kada je jedna bolest već prisutna pa se javi slična, jača bolest. U takvim slučajevima vidimo kako efikasno leči priroda i dobijamo lekciju o tome kako čovek treba da leči.

Organon aforizam § 44

Dve slične bolesti ne mogu jedna drugu (kao što je objašnjeno kod različitih bolesti) da suzbiju niti privremeno zaustave, pa će se stara vratiti nakon što nova završi svoj proces; isto tako, podjednako je mala mogućnost da dve slične bolesti (a što nije slučaj kod različitih, kao što je već objašnjeno) opstanu u istom organizmu jedna pored druge ili da se udvostruče i zajedno formiraju složenu bolest.

Organon aforizam § 45

Ne! Dve bolesti, doduše različite po vrsti ali slične po svojim pojavama i efektima, tegobama i simptomima koje pojedinačno stvaraju, uvek kada se susretnu u organizmu, jedna drugu uništavaju; zapravo, jača bolest uništava slabiju i to iz prostog razloga što kada jača bolesna snaga napadne sistem, zbog sličnosti delovanja zahvata upravo iste delove organizma koji su prethodno pogođeni slabijim bolesnim nadražajem, koji posledično više ne može da utiče na te delove, već jenjava; ili (drugim rečima), nova ali snažnija bolesna moć kontroliše osećanja pacijenta i stoga životni princip zbog svoje osobenosti više ne oseća slabiju sličnost koja jenjava – više ne postoji – jer nikada nije ni bila nešto materijalno, već dinamički – duhu nalik – (konceptualni) uticaj. Od tog momenta, na životni princip jedini uticaj, i to privremen, ima nova, slična ali snažnija bolesna moć.

Organon aforizam § 46

Moglo bi se navesti mnogo slučajeva bolesti koje su prirodnim tokom homeopatski izlečene drugom bolešću koja pokazuje iste simptome, ali to nije potrebno, jer je naš cilj da govorimo o nečemu određenom i nesumnjivom, da usmerimo pažnju samo na one (nekoliko) bolesti koje su uvek iste, potiču iz fiksnog mijazma i zato zaslužuju da budu posebno imenovane.

Među njima posebno mesto zauzimaju velike boginje, tako strašne zbog velikog broja ozbiljnih simptoma, koje su uklonile i izlečile veliki broj bolesti sa sličnim simptomima.

Koliko često velike boginje izazivaju žestoku oftalmiju, koja ponekad čak dovodi do slepila! A vidite sad! Prvo Dezoto, a za njim Leroj, trajno su izlečili hroničnu oftalmiju pelcovanjem (misli se na inokulaciju u širem smislu i ne treba poistovećivati sa vakcinacijom, jer je savremena vakcinacija sub-metoda inokulacije – prim. prev.).

Prema Klajnu, amauroza koja je trajala dve godine, a bila posledica potiskivanja temenjače, takođe je savršeno izlečena pelcovanjem.

Koliko često velike boginje izazivaju gluvoću i dispneju! A obe ove hronične bolesti otklonjene su velikim boginjama, kada su dostigle vrhunac, kako zapaža J. Fr. Klos.

Oticanje testisa, čak veoma teško, čest je simptom velikih boginja, što im omogućava, kako je zapazio Klajn, da zahvaljujući sličnosti izleče veliki tvrd otok levog testisa, koji je bio posledica udarca. Drugi lekar je takođe primetio da su velike boginje izlečile slično oticanje testisa.

U zabrinjavajuće simptome velikih boginja spada i dizenterično stanje creva; kako je zapazio Fr. Vent, jedan slučaj dizenterije izlečen je tokom preboljevanja velikih boginja, zbog sličnosti bolesnog faktora.

Velike boginje koje se pojave nakon vakcinacije (i ovde se radi o prirodnoj inokulaciji – prim. prev.), kako zbog veće snage tako i zbog velike sličnosti, odjednom u potpunosti homeopatski uklanjaju kravlje boginje i ne dozvoljavaju im da sazru; ali, s druge strane, kada kravlje boginje skoro sazru, onda one zbog velike sličnosti homeopatski u velikoj meri smanjuju nadolazeće velike boginje i čine ih blažim. O tome svedoči Muri, kao i mnogi drugi.

Inokulirane kravlje boginje, čija limfa pored zaštitne materije sadrži virus, a infekcija se ispoljava u obliku opštih kožnih erupcija druge prirode, koje su obično male i suve (retko velike i gnojne) bubuljice smeštene na maloj crvenoj areoli, u često spojenim okruglim, crvenim kožnim mrljama i praćene najžešćim svrabom, gde se osip kod jednog broja dece javlja nekoliko dana ranije, a češće međutim, posle crvene areole kravljih boginja, prolazi za nekoliko dana ostavljajući za sobom male, crvene i tvrde mrlje na koži – inokulirane kravlje boginje, tvrdim, sličnošću ovog sporednog mijazma, analognim kožnim erupcijama kod dece, savršeno i trajno, na homeopatski način, izlečile su često veoma dugotrajne i problematične bolesti, što potvrđuju zapažanja mnogih lekara koji su to videli.

Kravlje boginje, koje imaju čudan simptom da izazivaju oticanje ruke, pošto su izbile, izlečile su oteklu, polu-paralizovanu ruku.

Visoka temperatura koja prati kravlje boginje, a javlja se u vreme kad se stvaraju crvene areole, homeopatski je izlečila intermitentnu groznicu kod dveju osoba, o čemu izveštava Hardegej mlađi, potvrđujući ono što je već zapazio Hanter – da u istom telu ne mogu da koegzistiraju dve groznice (slične bolesti).

Male boginje, po karakteru temperature i kašlja veoma liče na veliki kašalj, te otud ono što je primetio Boskijon: u epidemiji u kojoj su preovladavale obe ove bolesti, mnoga deca koja su dobila male boginje nisu dobila veliki kašalj. Svi su bili zaštićeni upravo malim boginjama i nisu mogli biti zaraženi velikim kašljem u toj i svim sledećim epidemijama, ako veliki kašalj nije bio samo delimično sličan malim boginjama, to jest ako je imao i kožne erupcije slične onima koje imaju i male boginje. Na taj način su male boginje mogle da zaštite mnoge ljude od velikog kašlja, i to samo u epidemiji koja je u to vreme preovladavala.

Međutim, ako male boginje dođu u kontakt sa bolešću koja na nju liči po glavnom simptomu, erupcijama, neosporno se može ukloniti i izvršiti homeopatsko izlečenje ove druge bolesti. Tako je u potpunosti i trajno (homeopatski) izlečena hronična herpetična erupcija izbijanjem malih boginja, što je zapazio Kortum. Nekontrolisani pekući milijarni osip lica, vrata i ruku, koji je trajao šest godina i pogoršavao se kod svake promene vremena, pod napadom malih boginja se sveo na oblik otoka na površini kože; nakon što su se male boginje završile, osip je prošao i nikada se nije vratio.

Organon aforizam § 47

Ništa ne može naučiti lekara na jasniji i uverljiviji način od gorenavedenog, koju vrstu sredstva (leka) koje veštački izaziva bolest treba da odabere, kako bi izlečio na siguran, brz i trajan način, u skladu sa procesom koji se odvija u prirodi.

Organon aforizam § 48

Ni prirodnim načinom, kao što vidimo iz gorenavedenih primera, ni umetnošću lekara, postojeći uticaj ili bolest ni u jednom slučaju ne može da otkloni sredstvo koje izaziva bolest a koje se od nje razlikuje, koliko god jako bilo, već samo ono koje je po simptomima slično i donekle jače, prema večitim i neopozivim zakonima prirode, koji do sada nisu bili shvaćeni.

Organon aforizam § 49

Trebalo bi da budemo u prilici da upoznamo mnogo stvarnijih, prirodnih homeopatskih izlečenja ove vrste kada bi, s jedne strane, pažnja posmatrača bila više usmerena na njih, a s druge strane, kada priroda ne bi bila tako manjkava u korisnim homeopatskim bolestima.

Organon aforizam § 50

Sama moćna Priroda, kao što vidimo, drži pod komandom instrumente za efikasna homeopatska lečenja: osim nekih mijazmatskih bolesti konstantnog karaktera (svrab, svrabež, šuga – prim. prev.), to su male boginje i velike boginje, što su sve morbifična sredstva, koja kada se koriste kao lekovi su ili opasnija po život i strašnija od bolesti koju leče, ili su takve vrste (kao što je svrabež, šuga), da nakon lečenja, moraju da se leče njihove posledice, kako bi se iskorenile – obe te okolnosti njihovo korišćenje, kao homeopatskih lekova, čine teškim, neizvesnim i opasnim. A koliko malom broju bolesti je čovek izložen, a da imaju sličan lek u velikim boginjama, malim boginjama i svrabu (dermatitis – prim. prev.)! Dakle, u prirodi se vrlo malo bolesti može izlečiti ovim neizvesnim i opasnim homeopatskim lekovima, a lečenje njihovim oruđima sa sobom takođe nosi opasnost i mnogo teškoća, iz razloga što se doze njihove štetnosti ne mogu smanjivati u skladu sa okolnostima, kao što mogu doze leka; jer, pacijent oboleo od analogne dugotrajne bolesti mora u potpunosti biti izložen opasnoj i iscrpljujućoj bolesti, čitavom toku bolesti velikih boginja, malih boginja (ili svraba), kako bi zauzvrat bio izlečen. A ipak, kao što vidimo, možemo ukazati na neka upečatljiva homeopatska izlečenja koja su posledica ovih srećnih poklapanja, toliko mnogo neospornih dokaza velikog, jedinog terapeutskog zakona prirode koji se u njima ostvaruje: LEČENJE SLIČNOŠĆU SIMPTOMA!

The post Organon u doba korone appeared first on Balkanopathy.