Naučni aspekti Archives - Balkanopathy

Materijalno razmišljanje ili: dokle više

Gordana Jujić — Fri, 24 Dec 2021 21:31:59 +0000

Uvod

Dodatak naslovu teksta u vidu pitanja „Dokle više?“ odnosi se na mnoge pojave, neke od pamtiveka, neke sveže sadašnje, a kad sam bolje razmislila zaključila sam da su ipak sve od pamtiveka. Sam naš izraz „od pamtiveka“ upućuje nas na pamćenje kroz vekove (da se ne zaboravi, da se iskustvo prenosi generacijama…), koje je izgleda u današnje vreme ugroženo više nego ikada. Verujem da je i to „više nego ikada“ preterano. Zašto preterano? Rekla bih zbog naše razmaženosti, nenamerne, naivno nenamerne, podmetnute (ne bih se ovde upuštala u dublje filozofske, sociološke, pa i geopolitičke aspekte, jer bih lako mogla da skrenem sa teme tj. da je proširim do meni neslućenih a čitaocima nepotrebnih razmera).

Kakve veze to ima sa homeopatijom i tekstom koji sledi? U direktnoj su vezi. Najjednostavnije rečeno, radi se o istini i lažima. Uvek se radi samo o tome. Istina je jedna. Laži imaju čitavu vojsku. Imaju organizaciju, strategiju, izvršioce, starešine i podređene, jednom rečju kompletnu strukturu ratovanja. I naravno – cilj. Da pobede istinu. Da pobede nepobedivo. Nešto što je od iskona, samim svojim nastankom, predodređeno da pobedi. Štaviše, uopšte nema potrebe da se bori.

Isto je sa homeopatijom. U domenu lečenja, ne samo ljudi već svakog živog bića na planeti Zemlji, homeopatija predstavlja, zastupa i bori se za istinu. Postavlja se logično pitanje, na osnovu prethodnog pasusa, zašto se uopšte bori kad je predodređena da pobedi. Pa izgleda zato što u sferi materijalnog, kako života tako i načina razmišljanja, u toj dimenziji života koja je i dalje preovlađujuća, mi kao njeni sprovodioci/praktikanti nismo dovoljno ovladali datim nam veštinama, oruđima i oružjima da sa energetskog nivoa ostvarujemo tu pobedu koju već imamo. Ako ćemo pravo, ona suprotstavljena vojska očigledno poseduje moćna sredstva za bitku. Doduše, vidljivi domeni njenog delovanja su upravo u materijalnom delu stvarnosti, koja nije zanemarljiva, iako je najmanje bitna. Ta vojska laži želi da naše vreme, energiju, misli, osećanja sa svim propratnim aktivnostima zadržava na tom polju postojanja, dok se s druge strane služi tajnim znanjima, takođe iz onog energetskog polja (o kome je govorio Tesla), koja kao i sve druge pojave u univerzumu po svojoj prirodi nisu ni dobra ni loša. Samo su namena i namera ono po čemu stiču kvalitet jednog ili drugog. Upotreba ili zloupotreba. Pogledajmo današnje stanje na polju nauke i konvencionalne medicine, s obzirom da su na svetskoj pozornici ove oblasti posebno dobile na značaju tj. postale vidljivije nego ranije.

Sada ću najaviti, sebi da ne zaboravim, vama da obećam, da ću u nekom od narednih tekstova razmatrati detaljnije status ove medicine, kao i nas koji se njome bavimo, sa ciljem raskrinkavanja laži, suptilno podmetnutih netačnih izjava koje ne samo da su lažne, već prelaze sve granice naučnog, kulturnog, vaspitanog, normalnom čoveku elementarno podnošljivog načina izražavanja bilo kakvih stavova, posebno kada se iznose u javnosti.

Na pitanje iz naslova i s početka ovog uvoda koje glasi „dokle više?“ odgovor je verovatno: dok je sveta i veka. Pa, u to ime, na zdravlje i spasenje svima borba koja se nastavlja i u kojoj ćemo i nadalje učestvovati. Ne zanosimo se samo varkom koja nam se predstavlja kao činjenica, da se borba ne događa i da mi svi, svako od nas, pojedinačno i kolektivno, u njoj ne učestvujemo.

Moj stav, koji sam zauzela zahvaljujući globalnim stanjem čovečanstva, je da nikome više ništa u vezi sa homeopatijom ne treba dokazivati. Svi dokazi su već tu. Dokazi su rezultati, a ne teoretisanje i uklapanje u nategnute doktrine i protokole. Mi imamo rezultate i trebalo bi da nam bude ispod profesionalne i ljudske časti da trošimo svoje fizičke i energetske resurse na odgovaranje na besmislena pitanja ili dokazivanje zaludnim skepticima, koji nemaju osnova da sa nama uopšte raspravljaju. Dovoljno dugo smo se ulagivali samoproglašenoj eliti. To vreme je prošlo.

Potrebni smo ljudima, za vraćanje individualne i kolektivne vitalne sile u ravnotežu, da ozdravi ljudski rod. I kao što znamo iz iskustva lečenja, tada će sve početi nezaustavljivo da se kreće putem prirodnog procesa života i njegovog potpunog ispunjenja. Jer, koja je druga svrha i smisao našeg postojanja?

Sledi tekst Andree Hauzer, homeopatskog lekara

Materijalno razmišljanje

Mnogo je skeptika koji dovode u pitanje verodostojnost homeopatije na osnovu svojih uskogrudih (plitkoumnih, rekli bismo preciznije – prim. prev.) gledišta zasnovanih na materijalnom. Za sve one kojima je potrebno „naučnije“ objašnjenje mogućnosti homeopatije, u nastavku govorimo o tome kako kvantna fizika u smislu elektromagnetnih polja (ili energetskih talasa), kao i koncept pamćenja vode, može pružiti dokaze za homeopatiju.

Napredak u kvantnoj fizici pomogao nam je da shvatimo ljudsko telo na energetskom nivou, za razliku od trenutno (još uvek pretežno, skoro isključivo – prim. prev.) prihvaćenog materijalističkog pogleda. Sada znamo da ćeliju ili biološku ekspresiju (materijal → promena u materijalu) ne kontrolišu geni, već signali u našem okruženju imaju sposobnost da aktiviraju gene koji su u uzajamnoj vezi sa različitim biološkim ekspresijama. Dokazi upućuju na to da se takav slučaj javlja na osnovu stvarnosti energije.

Energija prožima svaku materijalnu stvar na zemlji, kao i univerzum uopšteno. Koncept da između materijalnih objekata i njihovog okruženja postoji međuodnos razvili su relativisti pre mnogo godina, ali na makroskali. Trenutno, kvantna fizika (KF) smatra da materijalni objekti nisu zasebni entiteti, već su neodvojivo povezani sa okruženjem, ali na subatomskom nivou.

U homeopatiji verujemo da neka sila (nazvana vitalna sila [VS]) oživljava ljudsko telo, te tako ona ulazi u fizičko telo u trenutku začeća, rukovodi svim njegovim funkcijama i napušta ga u trenutku smrti. Štaviše, u homeopatiji je veoma važno da shvatimo da ljudska bića predstavljaju više od zbira njihovih fizičkih delova – o ovom aspektu detaljno je raspravljao kvantni fizičar Brus Lipton, a konvencionalna medicina ga ignoriše. Ova ideja „energije“ nije nov koncept i o njemu su naučnici vekovima raspravljali. Dakle, KF dokazuje ono u šta su vitalističke škole verovale od 17. veka.

Osnovni principi vitalizma navode sledeće: A) Funkcije živih organizama su posledica vitalnog principa koji se razlikuje od fizičko-hemijskih sila. B) Procesi života se ne mogu objasniti samo zakonima fizike i hemije i taj život je jednim delom samoodređen. (Vikipedija)

Photo by Jeremy Bishop on Unsplash

Osim toga, vitalizam ističe da VS povezuje pojedinca sa krajnjim jedinstvom univerzuma. Ovaj koncept je komponenta kvantne teorije (poznate kao teorija polja), koja objašnjava sile između električnih naboja i struja, kako su je razvili Faradej i Maksvel u 19. veku. Nasuprot ovoj teoriji, biološke nauke su usvojile materijalističko gledište. Preovladalo je redukcionističko ubeđenje da se nauka može objasniti isključivo mehaničkim viđenjem pojava. Kao rezultat, usledio je razvoj industrije u vrednosti od milijardi dolara koja se u istraživanjima i preskripcijama fokusira na fizičke i hemijske promene u strukturi i funkciji ljudskog tela. Informacije koje se zasnivaju na materijalizmu nisu nevažeće, ali ne objašnjavaju niti obuhvataju aktuelna zapažanja u atomskoj i subatomskoj oblasti, a nisu ni u suprotnosti sa energetskom VS.

Problem je u tome što je prema Njutnovoj fizici mehanika vidljiva našim fizičkim čulima, a energija nije. Zato je energiju teže shvatiti. Kao i sa elektricitetom (u koji se veruje i prihvaćen je), možemo da vidimo samo efekte te energije. Ali skeptici kažu da takvo objašnjenje homeopatije nije prihvatljivo. Pa hajde da pogledamo KF.

Uopšteno govoreći, centralni aspekti kvantne teorije obuhvataju sledeće: A) Elektromagnetna (EM) polja. B) Fotoni kao manifestacije čestica ili elektromagnetni (EM) talasi. EM talasi se pretvaraju u vibraciona polja (poznata kao kvantna polja), koja mogu biti u obliku kvanta ili čestica. Drugim rečima, kako objašnjava Fritjof Kapra, „čestice i talasi mogu u potpunosti međusobno da se zamenjuju na atomskom i subatomskom nivou“. Elektrodinamičko polje predstavlja međusobni odnos čestica koje utiču jedna na drugu putem naelektrisanja i kretanja i to se naziva vibracijom. Dalje, EM talasi su kontinuirani medijum koji je prisutan svuda u svemiru, a čestice su lokalne kondenzacije polja (poznato kao koncentracija energije). Takva energetske koncentracije mogu se naći u pojedinačnim ljudskim bićima. U skladu sa homeopatskim principima, ove koncentracije čestica gube individualnost jer su ujedinjene u jednom ljudskom biću.

Dakle, kako se ovo odnosi na homeopatiju? Pa, osnovni koncept koji možemo da pozajmimo od KF je da svaki živi sistem poseduje električno polje. Kao što smo ranije pomenuli, homeopate ovo energetsko polje nazivaju vitalnom silom (VS). VS je pod direktnim uticajem signala iz okruženja (kako navodi KF), koji mogu da promene frekvenciju vibracije energije. Ta promena energije ili vibracije može imati strukturalne, hemijske i funkcionalne implikacije (tj. bolest/disharmonija). Energetski uticaji visokog intenziteta (signali iz okoline) dovode do pojave jedinstvenog pogrešnog podešavanja. Pogrešno podešavanje su znaci i simptomi bolesti s obzirom da VS više ne vibrira niti funkcioniše na svom optimalnom nivou da usmerava zdrave životne procese.

Photo by Zdeněk Macháček on Unsplash

Svaka remedija je takođe lokalna koncentracija energije sa sopstvenom frekvencijom (broj talasa u jedinici vremena) vibracije. Na osnovu zakona sličnosti, homeopate biraju energetski lek (remediju) kako bi izlečili energetski zdravstveni problem koji ima sličnu vibraciju. Potencija se bira u skladu sa potrebom za povećanom količinom energetskog intenziteta u samoj remediji, u poređenju sa pogrešno podešenom VS osobe. Povećana sila potrebna je da bi se stimulisala VS koja zauzvrat koriguje prvobitnu vibraciju tako da ponovo uspostavi normalnu funkciju. Povećanje sile (energije talasa ili polja) proporcionalno je amplitudi i frekvenciji. Amplituda je objašnjena kao visina talasa; što je veći talas to je veća sila.

Photo by Sunder Muthukumaran on Unsplash

Kako energija leka utiče na energiju pogrešno podešene osobe? Iako vibracije mogu da deluju na daljinu ili čak na različitim nivoima vibracija, uticaj se javlja samo kroz princip rezonancije. Rezonancija pokazuje da „svaka supstanca ima određenu rezonantnu frekvenciju na kojoj će vibrirati većom silom kada se stimuliše talasom slične frekvencije“ (Vitulkas). Zbog toga, mi biramo lek sa sličnom rezonancom (frekvencijom) ali sa malo jačom amplitudom, kako bismo preusmerili energiju tela da nastavi sa funkcionisanjem ili da popravi strukturu.

VS je dinamična po tome što odjednom može da utiče na sve nivoe organizma sa različitim stepenima harmonije i snage. Prema tome, „ceo organizam, kao i sve njegove komponente, mogu se ojačati ili oslabiti u zavisnosti od stepena harmonije, rezonancije i snage bolesnog ili terapeutskog uticaja koji se na njega primenjuje“ (Vitulkas).

Shodno tome, kada smo izloženi stimulansu (ili signalima iz okruženja i + ili – ILI leku) pre svega dolazi do promene brzine vibracija. Ako je stimulans jači od VS, aktivira se naš odbrambeni mehanizam tako da se ne menja stanje čitavog organizma. (Vitulkas) Ova aktivacija dovodi do procesa koje organizam percipira na mentalnom, emocionalnom +/ili fizičkom nivou. Stoga je naš cilj u homeopatiji da izaberemo lek koji pozitivno stimuliše organizam na tačnoj rezonantnoj frekvenciji. To mu omogućava da ojača i dovrši svoj posao u rešavanju strukturnih i funkcionalnih promena.

Homeopatski je ovo energetsko polje (VS) objasnio Kent konceptom „jednostavne supstance“. Njegovo shvatanje je da „jednostavna supstanca“ svemu daje svoj sopstveni tip života, razliku i identitet, pri čemu je to ono što je razlikuje od svih ostalih stvari zbog formativne inteligencije jednostavne supstance (Kent). Pored toga, on navodi da je ova supstanca podložna promenama (red ili nered; nered zapravo u smislu ’poremećaj’ [engl. order – disorder], prim. prev.) na osnovu spoljnih faktora. Ovakvo homeopatsko objašnjenje u skladu je sa onim što sada otkrivaju moderne nauke, s tim što se to sada može objasniti sa više naučnog razumevanja. Dakle, ovo sugeriše da VS poseduje sve kvalitete koje otkrivaju moderna istraživanja u okviru elektrodinamičkih polja.

Ostaje samo da se objasni koncept kako lek deluje na energetsko polje osobe kada u njemu nakon tako velikog razblaživanja ne ostaje materijalna supstanca. Prvo, već shvatamo da ne lečimo materijal već energiju. Prema tome, da bismo lečili energiju nije nam potreban materijal, već energija! Znamo i to da lekovi kao i svi drugi živi sistemi poseduju jedinstveno energetsko polje, ili frekvenciju vibracija. Ali kako se ova energija prvobitne supstance održava u razblaženjima iznad Avogadrovog broja? Smatram da ovde za naše razumevanje važnu ulogu ima memorija vode. CW Smit je dugi niz godina naveliko govorio o konceptu elektromagnetne koherentnosti i memorijskim efektima u vodi.

Photo by Amritanshu Sikdar on Unsplash

Jednostavno rečeno, molekuli vode se uobičajeno organizuju nasumično (nasumične veze vodonika i kiseonika). Ti razmeštaji se menjaju/reorganizuju bez ikakvog obrasca ili organizacije. Međutim, kada u vodu na primer dodate natrijum i razblažite taj rastvor iznad Avogadrovog broja tako da u njemu ne ostane materijalna supstanca (ili nema vidljivih tragova natrijuma, već samo vode), odjednom se molekuli vode razmeštaju po određenom obrascu. To su predvideli i dokazali Del Gvidiči i saradnici.

„Zbir svih interakcija vezanih vodoničnim vezama između molekula vode (…) dovodi do dinamičkog brzo fluktuirajućeg a ipak koreliranog stanja u kojem sve zajedno rezoniraju, spontano se organizujući u takozvane „koherentne domene.“ (Milgrom)

Takođe je prikazano da ti dinamički „koherentni domeni“ mogu da se pokrenu homeopatskom potentizacijom, pošto prežive uklanjanje svih materijalnih tragova originalne supstance putem razblaživanja. (Milgrom) Štaviše, sa sve više i više razblaživanja (kao što je slučaj sa većinom lekova), ovo posebno poravnanje molekula vode postaje još čvršće jer se molekuli pri razblaživanju gomilaju (ne rastavljaju se) i stoga je teže prekinuti veze. Stoga homeopate veruju da što je lek više razblažen, njegov uticaj na dinamički poremećaj pacijenta je jači ili dublji. Zapaženo je i da svaka supstanca (tj. remedija) formira sopstveni jedinstven strukturalni raspored molekula vode i da su početne koncentracije prvobitnog rastvora u vezi sa veličinom molekularnih agregata. (Milgrom) Dakle, memorija vode održava neki aspekt originalne supstance.

Na kraju, veoma je važno imati na umu da u homeopatiji samo razblaživanje leka ne funkcioniše (tj. ne pokazuje lekovita svojstva), jer remediju takođe morate u međuvremenu da sukusirate (energizujete). Činjenicu da homeopatski proces potentizacije (sekvencijalno razblaživanje i sukusija) može trajno da modifikuje strukturu vode dokazao je Elia korišćenjem termodinamičkih podataka, kao i podataka o provodljivosti. Potentizacija obezbeđuje istinski energetsku supstancu koja je u stanju da ispravi energetski problem ili drugim rečima bolest u konvencionalnoj medicini a u homeopatiji – pogrešno podešenu vitalnu silu.

The post Materijalno razmišljanje ili: dokle više appeared first on Balkanopathy.

Razgovor sa dr Šahom – homeopatom koji je razvio nozodu COVID-19

Gordana Jujić — Sat, 24 Apr 2021 16:07:05 +0000

Tekst o nozodama koji je pred vama, sa posebnim osvrtom na COVID-19 nozodu, pruža nam dobar uvid u poglavlje homeopatije o ovoj grupi lekova.

Uvod

Smatrali smo važnim da prevedemo i objavimo jedan od najnovijih tekstova, intervju iz aprilskog broja žurnala Homeopathy for everyone, uz generalno dopuštenje uredništva portala, na čelu sa Alanom Šmuklerom, sa kojim od samih i njihovih a posebno naših početaka imamo odličnu saradnju. I ovom prilikom im zahvaljujemo, prvenstveno za ogroman doprinos koji daju homeopatiji, na izuzetno ozbiljan način, utemeljen na činjenicama.

Mišljenja smo da je ovo materijal koji je potreban i homeopatama i korisnicima homeopatije. Za homeopate, kao što ćete videti u tekstu, otvara dosta pitanja oko kojih smo već nekoliko decenija u popriličnom neskladu. Korisnicima i onima koji žele da saznaju više, nadamo se da će doprineti još boljem razumevanju značaja homeopatije u trenutnoj zdravstvenoj situaciji u svetu.

Želim da naglasim da prenošenje ovog teksta ne ukazuje na naša bilo slaganja ili neslaganja sa izjavama i radom o kome ćete pročitati, u smislu osnova i razvoja homeopatske doktrine. Korisnicima homeopatije preporučujem da čitajući ovaj i slične materijale koje donosimo, imaju neprekidno u vidu koliko je ozbiljna medicinska disciplina kojom se bavimo i kolika je njena snaga, što ćete takođe videti u nastavku.

U nekim ranijim tekstovima već smo govorili o statusu homeopatije generalno a i danas u svetu, kao i prilikama koje nam pruža trenutna globalna situacija.

Razgovor sa dr Šahom vodio je Ašok RajGuru – o nozodi COVID-19, kako je testirana, kakva je njena efikasnost, kao i o drugim nozodama koje je dr Šah otkrio i razvio u svojoj praksi.

Uvod Ašoka RajGurua

Svet je uzbuđen u iščekivanju različitih vrsta covid-19 vakcina, koje su razvile multimilijarderske farmaceutske industrije, uz podršku vlada i drugih međunaronih institucija. Ali, ono što niste mogli da vidite na naslovnicama je činjenica da novi homeopatski lek za covid-19 već postoji. Nozoda covid-19 je razvijena i na njoj su uspešno završene studije toksičnosti za životinje, prva faza ispitivanja za ljude, druga faza kliničkih ispitivanja, i više od toga. Ovaj monumentalan rad predvodio je gost našeg intervjua – dr Rađeš Šah.

Dr Rađeš Šah je homeopata sa izuzetno uspešnom kliničkom praksom, ali je i originalan mislilac.

U radu koji poziva na razmišljanje, objavljenom pre nekoliko godina u časopisu Homeopathy (UK), on ističe da homeopatski pristup koji se vrti oko simptoma ima restriktivnu perspektivu ključaonice (1).

Dr Šah podseća sve klasične homeopate da je i sam Haneman naglašavao važnost patogeneze ili snage medicinskih supstanci da proizvedu bolest, kao deo „totaliteta bolesti“. Praktičari i edukatori često gube iz vida tu činjenicu, što dovodi do ozbiljnih ograničenja u praksi i ometa postizanje uspeha.

Za mene, dr Šah je istinski „revolucionar“. On je pionir online medicinske prakse, sa kojom je započeo davne 1995. godine, a zatim su i drugi krenuli tim putem. Njegova internet stranica ima više od 10.000 strana, čiji sadržaj pomaže praktičarima, istraživačima, edukatorima i pacijentima.

Veliki je zagovornik integrativnog medicinskog pristupa. Dobitnik je mnogih priznanja, uključujući i ono od potpredsednika vlade Indije 2018. godine, za razvoj novog leka. Dr Šah predvodi tim od skoro 100 osoba, uključujući 30 lekara. Spektar njegovih pacijenata je raznovrstan – od porodice bivšeg predsednika SAD do najsiromašnijih ljudi iz Afrike, Brazila i Somalije.

Intervju

Ašok RajGuru (AR): Dr Rađeš, možete li nam ukratko reći šta vas je dovelo do homeopatije? Većina mladih u Indiji koji žele karijeru u medicini okreće se alopatiji, dok im je homeopatija tek na drugom ili trećem mestu.

Dr Rađeš Šah (Dr RŠ): Mislim da su me moji porodični koreni u prirodnim medicinskim sistemima privukli homeopatiji, koja mi je bila uzbudljiva odmah pošto sam upisao medicinsku školu 1980. godine, na Univerzitetu Mumbai. Uspešna medicinska praksa zahteva strast da se pomaže ljudima i ja u svojoj praksi uživam već 35 godina.

AR: Pratim vas skoro deset godina na medicinskim konferencijama, čitam vaše priloge u medicinskim časopisima i na društvenim mrežama. Delujete kao mnogostrana osoba – veoma uspešan kliničar, autor, istraživač, predavač i preduzetnik. Koja od tih uloga vam se najviše dopada?

Dr RŠ: Pa, mislim da najviše uživam u toj povezanosti. Sve je povezano. Imam strast za praksu. Istraživanje je za mene kao svrha života. Volim da podučavam. A veštine preduzetništva omogućavaju mi da uživam u spajanju svega toga. Ne mogu da zamislim svoju profesiju bez mešavine svih tih sastojaka, koji su obogatili moje putovanje kao čoveka na polju medicine.

AR: Vi ste neka vrsta revolucionara u otkrivanju mnogih načina rada. Možda ste prvi čovek u svetu koji je radio na uspostavljanju protokola za pripremu, standardizaciju i in vitro bezbednosnih ispitivanja nozoda. Možete li da nam kažete nešto više o tome? Konkretno, koja je bila suštinska važnost tog rada?

Dr RŠ: Nozode su mi privukle pažnju od samog početka. Dogodilo se, da kada sam počeo da učim o nozodama 1981/1982. godine, Luk Antoan Montanje je sa svojim timom otkrio HIV virus, zbog čega sam odmah počeo da razmišljam o HIV nozodi. Eto, bilo mi je potrebno 30 godina da 2008/2009. razvijem HIV nozodu.

Tokom razvoja i istraživanja HIV i hepatitis C nozoda u periodu 7–8 godina rada naučio sam mnogo lekcija. Jedna od onih koje su mi otvorile oči bila je da nije postojala dobro definisana metoda za pravljenje nozoda.

Homeopatska farmakopeja Indije (HPI) ima poglavlje o nozodama i opisuje metodu, ali niko u Indiji nije napravio nijednu (staru ili novu) nozodu na osnovu tog poglavlja!

Sve nozode spravljane su korišćenjem tzv. prethodnih potencija (2). Bio sam šokiran kad sam to shvatio. Shvatio sam takođe da u poslednjih 70 godina nijedna nozoda (osim Oscillococcinum itd.) nije napravljena sistematično i naučno (3).

Identifikovano je mnogo novih organizama i razvili su se noviji sojevi. U poslednjih 100 godina razvoj znanja i tehnologija koje se koriste u mikrobiologiji je neverovatan. Ipak, nozode u homeopatiji nisu se razvile. To me je potaklo da preduzmem neki fundamentalan rad na razvijanju nozoda.

Srećan sam što mogu da kažem da smo, uz pomoć mnogih stručnjaka, uspeli da razvijemo 12 novih nozoda i sprovedemo naučna istraživanja koristeći moderne tehnike. Neke od tih nozoda spravljene su od organizama kao što su: HIV, hepatitis C, mycobacterium tuberculosis, E coli, plasmodium falciparum, HPV, salmonela, tkiva kancera itd.

AR: Šta je sa dokazivanjima koje su sproveli veliki majstori? Zar ne možemo da se oslanjamo na njih? Zašto bismo ponovo pravili stare nozode, kao što su Tuberculinum, Carcinosin itd?

Dr RŠ: Vidite, to je veoma ozbiljno pitanje. Voleo bih da se o tome razgovara na višem nivou. To bi moglo da otvori Pandorinu kutiju. Na tu temu sam objavio nekoliko članaka. Pošto ste već pokrenuli ovu temu, ukratko ću reći nešto o tome.

Prvo, moramo da shvatimo da skoro sve stare nozode (Psorinum, Medorrhinum, Syphilinum, Carcinosin, Lyssin itd.) nisu ’reproducibilne’, kako bi se podudarale sa originalnim preparatima. To je zato što su nozode spravljane pre 130–190 godina, bez ikakvih detalja o njihovim mikrobnim sadržajima. Dakle, moramo sve da ih pravimo ispočetka.

Drugo, trenutno dostupne stare nozode pripremane su iz ’nepraćenih’ prethodno već napravljenih potencija. Nažalost, kao kliničari, nikada ne obraćamo pažnju na izvore nozoda i drugih lekova. Kao rezultat toga, većina nozoda dostupnih na današnjem tržištu sumnjivog su kvaliteta, sa nepoznatim izvorom informacija.

Treće, neke nozode nikada nisu prošle ispravno dokazivanje. Iznenadiće vas da Tuberculinum nikada nije dokazan na zadovoljavajuć način. Slično je sa Carcinosin-om. Treba samo da proverite u izvornim knjigama i uverićete se.

Došlo je vreme kada moramo da preradimo većinu nozoda koje imamo i standardizujemo ih na način koji je sistematičniji i naučno bolje utemeljen, i da ne budemo dogmatični u svojim ubeđenjima.

AR: Osim standardizacije postojećih nozoda, razvili ste i nozode iz sojeva E. coli (4), hepatitis C, nozodu Plasmodium falciparum (malarija), HIV, HPV (5) i kancer. Da li su ove nozode našle bilo kakvu kliničku primenu kod imunski posredovanih bolesti, infekcija poput hepatitisa C, fibrotičnih patologija i hroničnih inflamatornih poremećaja, kakvu ste očekivali?

Dr RŠ: Da, naš istraživački rad na 12 nozoda doveo je do veoma zanimljivih otkrića. Koristili smo ih u pretkliničkim i kliničkim modelima.

Ranije sam samo čitao i slušao i stoga verovao da se nozode mogu koristiti protiv izvorne infekcije kao preventivne i terapijske mere. Jedva da je bilo ikakvih naučnih dokaza.

Niz studija sa novim nozodama pokazao je da Hepatitis C nozoda ima anti-hepatitis C efekat (6). HIV nozoda je pokazala anti-HIV efekat u ljudskom modelu (7). Slično tome, Plasmodium falciparum nozoda pokazala je antimalarijski efekat na modelu ćelijskih linija. Isto tako, nova kancer nozoda je pokazala antikancerogeni efekat u dva pretklinička eksperimenta (9). Sa još nekim nozodama imamo i više rezultata u tom smislu; radovi su u procesu objavljivanja.

Osim specifične uspešnosti u borbi protiv bolesti, istraživanja su pokazala odlične rezultate upravo prema smernicama homeopatskih principa delovanja. Na primer, HIV nozoda i nozoda Hepatitis C pokazale su antikancerozne efekte na modelima ćelijskih linija. Dorada nozoda ima potencijalne koristi u kliničkoj praksi, i to tvrdim bez oklevanja.

AR: Mislim da ste vi možda jedini homeopatski istraživač koji je usko sarađivao sa citogenetičarima i molekularnim biolozima. Vaš rad iz 2015. godine nepobitno je pokazao da je Hepatitis 30C izazvao apoptozu, povećao stvaranje reaktivnih vrsta kiseonika i doveo do povećanja zaseka DNK, a smanjio ekspresiju dva biomarkera karcinoma, što je u skladu sa njegovim antikanceroznim efektom. Kako je alopatska zajednica reagovala na vaša otkrića?

Dr RŠ: Da, naše istraživanje u saradnji sa vodećim molekularnim biolozima, kao što je dr AR Khuda–Bukhsh, kao i drugim naučnicima u Tata memorijalnom centru za lečenje, istraživanje i edukaciju za karcinom (ACTRECT), pokazalo je ne samo efikasnost nozoda, već i njihove mehanizme delovanja, kao što ste pomenuli.

Kada smo primetili da su nozode HIV i Hepatitis C bile u stanju da izazovu apoptozu (smrt ćelija karcinima) regulacijom određenih mitohondrijskih putanja, lično sam bio izuzetno zadovoljan tim revolucionarnim otkrićem.

Pitali ste me kako je konvencionalna medicinska zajednica reagovala na ovo otkriće. Pa, mnogi naučnici, farmakolozi i onkolozi bili su zapanjeni nalazima i pokazali su želju za još istraživačkih studija.

Rezultati su za mnoge naučnike postali uverljivi dokazi. Međutim, nisam siguran da li ovo treba da kažem ili ne, homeopatska zajednica je pokazala veoma malo interesovanja i radosti zbog jedinstvenog mehanizma koji su naši eksperimenti objasnili!

AR: Razvili ste i patentirali mnogo novih homeopatskih lekova, ali ih niste patentirali kao kombinacije postojećih remedija, što je praksa mnogih kompanija. Da li su dostupni za korišćenje u praksi drugim homeopatama i da li su se pojavili u novim materija medikama i repertorijumima?

Dr RŠ: Homeopate me često pitaju da li su novi lekovi koje je razvio naš tim dostupne za korišćenje u praksi. Većina ljudi ne shvata da novi lekovi moraju prvo da budu ’odobreni’ od institucija za kontrolu lekova, da bi postali komercijalno dostupni.

U Indiji, regulativa za nove homeopatske lekove nije dobro definisana i zato novi lekovi još nisu dostupni za masovnu upotrebu. Radim na tom problemu više od deset godina i nadam se da ću u bliskoj budućnosti videti postupak odobravanja.

AR: Sada dolazimo do uzbudljive vesti, koju naši čitaoci žele da čuju od vas – recite nam nešto o COVID-19 nozodi.

Dr RŠ: Pa, kao što znate, nozode i vakcine imaju mnogo toga zajedničkog. Rado ih nazivam rođacima ili zapravo, blizancima. I jedne i druge se pripremaju iz bioloških izvora. Vakcine se spravljaju slabljenjem organizama, tako da ne zadržavaju toksična ili infektivna svojstva, ali ipak imaju sposobnost da pokrenu imuni odgovor kao zaštitu.

Na sličan način, nozode se prave potencizacijom i serijskim razblaživanjem koje transformiše supstancu i zadržava imunogenost, kako bi izazvao imuni odgovor ljudskog tela. Homeopatama je to poznato, ali svih ovih godina nismo imali odgovarajuće naučne dokaze. Međutim, ovo COVID-19 vreme omogućilo nam je da sakupimo dokaze i potvrdimo da nozode zapravo mogu da izazovu odgovor kao i vakcine. U stvari, sa oklevanjem kažem da su nozode „homeopatski napravljene oralne vakcine na sobnoj temperaturi“.

Do kraja maja i jula 2020. godine razvili smo tri varijante COVID-19 nozoda u postrojenjima na BSL2 i Hafkin instituta, Mumbai i na Gujarat univerzitetu. Jedna od njih bila je iz kliničkog uzorka koji je sadržao živi virus, druga iz određenih inaktiviranih sojeva, a treća od šiljka glikoproteina. (10)

Strogo su poštovane sve mere predostrožnosti koje se primenjuju u modernom razvoju vakcina, iako se nozode prave kroz serije razblaživanja iznad Avogadrovog broja, što zapravo znači da iznad potencije 5C nema RNA materijala.

U skladu sa konvencionalnim smernicama, pratili smo smernice OECD/NDCT za ispitivanje toksičnosti za životinje. Prvi put smo pratili ove smernice u istraživanjima nozoda, kako bismo ubrzali prihvatanje konvencionalnih standarda. Isto tako, u in vitro istraživanjima primenjeni su strogi konvencionalni standardi.

Faza 1 studija sprovedena je na 10 zdravih dobrovoljaca prema ICMR smernicama. Niko od dobrovoljaca nije razvio ozbiljne neželjene efekte. Dokumentovani su simptomi iz dokazivanja leka.

Ono što je posebno vredno pažnje je da je svih 10 dobrovoljaca pokazalo povećanje određenih citokina, što ukazuje na odgovor imunog sistema u vidu aktivacije T ćelija. Takođe, kod 70% dobrovoljaca povećao se broj CD4.

Prema tome, potvrdili smo, možda prvi put, da homeopatska potencija 30C može izazove imuni odgovor. Ovo otkriće samo po sebi predstavlja još jednu priliku da se istraži kako toliko razblažena doza zadržava sposobnost izazivanja imunog odgovora.

Nakon toga, sproveli smo opservaciono kliničko istraživanje. Oština Mumbai imala je mnogo objekata za karantin, tako da smo sarađivali sa njima, a istraživanja su sprovođena u jednom od tih objekata sa više od 2.200 visokorizičnih osoba koje su bile izložene infekciji. Placebo kontrolisana multicentrična ispitivanja obavljena su na 2.233 osobe. Takođe, upoređivali smo nozode sa drugim indikovanim homeopatskim lekovima kao što su Arsenicum album, Bryonia i Camphora, sa oko 325 osoba u svakoj od šest faza. U ovoj studiji sa ljudimaa, COVID-19 nozoda pokazala je 62% efikasnosti u odnosu na placebo. Camphora nije pokazala efikasnost.

U kliničkoj praksi, nakon dobijanja saglasnoti, lečio sam mnoge slučajeve. Imali smo imunokompromitovane pacijente, pacijente sa kancerom i one koji su bili u kontaktu sa više zaraženih rođaka u istoj kući. U većini slučajeva, ispitanici ili nisu dobili infekciju ili je bolest imala blaži oblik, ili nisu razvili skoro nikakve simptome.

Podneli smo zahtev za hitno odobrenje Generalnog kontrolnog tela za lekove Indije (DCGI), AYUSH ministarstva (Ayurveda, Yoga & Naturopathy, Unani, Siddha and Homoeopathy) i zatražili hitnu intervenciju od Kabineta premijera (PMO), što je kod AYUSH-a evidentirano 21. aprila i 28. jula 2020. godine. Ali, podrška je još uvek veoma spora. U međuvremenu, pripremamo se za fazu 3 ispitivanja.

AR: Kakav je bio odgovor AYUSH-ovog ministarstva vlade Indije u vezi sa ovako velikim uspehom?

Dr RŠ: Pa, nozoda COVID-19 pokazala je obećavajuću efikasnost i ima potencijal da pomogne svetu. Jedinstvena prilika je sada pred homeopatskom zajednicom, vladom Indije i AYUSH ministarstvom, jer je COVID-19 nozoda napravljena u Indiji, od strane indijskih lekara, istraživača.

Ako moram iskreno da odgovorim na vaša pitanja, onda moram da kažem da je odgovor vlade trebalo da bude mnogo brži i pozitivniji. Ako vakcine i ajurvedski lekovi mogu da dobiju hitna odobrenja za COVID-19, zašto ne i nova homeopatska nozoda zasnovana na istraživanjima?

AR: Koliko će koštati doza COVID-19 nozode i šta će se postići u smislu profilaske i/ili izlečenja?

Dr RŠ: COVID-19 je nov homeopatski lek. Da bi mogao da se koristi, svaki lek prvo mora da odobri organ vlade. Trenutno, ne postoji posebno telo sa punim ovlašćenjima za odobravanje novog homeopatskog leka. Posledica toga je da COVID-19 nozoda, uprkos tome što je naučno pripremljena i testirana, nije dostupna za masovnu upotrebu.

AR: O, zaista je žalosno što tako revolucionarno otkriće ostaje neiskorišćneo u trenutku kad je svetu najpotrebnije. Dr Šah, kako bi postupak odobravanja COVID-19 nozode mogao da se ubrza?

Dr RŠ: Konvencionalno, otkriće novog leka obavljaju farmaceutske kompanije, institucije i vlade. Retko to čine individualni istraživači. Za hitnu podršku, homeopatska zajednica, sve homeopatske farmaceutske kompanije, homeopatski profesionalni organi kao što su Homeopatsko medicinsko udruženje Indije (HMAI), Indijski institut homeopatskih lekara (IIHP), kao i drugi, homeopatski fakulteti i mediji, trebalo bi da se udruže i zahtevaju odobrenje COVID-19 nozode.

AR: U svojim radovima opširno ste objašnjavali homeopatsku filozofiju i isticali važnost odabira lekova na bazi slike simptoma u kombinaciji sa patogenošću moguće lekovite materije.

Vaša istraživanja na polju nozoda potvrdila su te vaše tvrdnje. Da li mislite da bi se u budućnosti zarazne bolesti (malarija, čikungunja, SARS, MERS itd.) najbolje mogle lečiti nozodama? To bi pojednostavilo homeopatsku praksu i uštedelo mnogo vremena u poređenju sa individualizacijom svakog slučaja poznatih zaraznih bolesti.

Dr RŠ: Vaše pitanje u sebi sadrži više pitanja. Odgovoriću na svako od njih. Filozofija je snaga homeopatske nauke. Ipak, na kraju krajeva, ona se mora posmatrati i praktikovati više kao ’nauka’ nego ’filozofija’.

Homeopatija je jedini zdravstveni sistem na svetu koji mejnstrim naučnici ne smatraju ’naukom’. Žalosno je da homeopate svih ovih godina nisu o tome mnogo vodili računa! Svi fakulteti i naučni pravci, poput inženjeringa, programiranja, zdravstva, agrikulture, telefonije, automobilske industrije itd. eksponencijalno napreduju u poslednjih sto godina, osim homeopatije. To je zato što smo propustili da homeopatiju negujemo kao nauku.

Haneman, Kent, Berike, Boger, Dhavale i drugi, uzimali su patogenezu kao deo totaliteta. Nepromišljeno je zanemarivanje patologije u totalitetu. Moje izjave imaju za cilj preusmeravanje homeopata sa previše filozofskog stanovišta na nauku homeopatije.

Na osnovu naših istraživanja sa oko 12 nozoda u poslednjih 12 godina, ubeđen sam da one moraju da imaju imaju značajnu ulogu kao terapeutski i profilaktički lekovi. Naravno, potrebno je mnogo više raditi na tome.

AR: Pre poslednjeg pitanja, s obzirom na naše sadašnje znanje, kako gledate na Kentovo zapažanje u prvom poglavlju njegovih cenjenih „Predavanja o homeopatskoj filozofiji“, gde izjavljuje sledeće: „Bakterije su rezultat bolesti. Vremenom ćemo moći savršeno da dokažemo da ti mikroskopski mališani nisu uzročnici bolesti, već dolaze kasnije, da su đubretari koji prate bolest i da su u svakom pogledu savršeno bezopasni.“

Dr RŠ: Pre više od 100 godina, moglo je biti opravdano da neko ne veruje kako mikrobi ne izazivaju bolesti, jer je mikrobiološko znanje u to vreme bilo ograničeno. U starim vremenima ljudi su verovali da je Zemlja ravna. Smešno je i dalje verovati u to!

AR: Poslednje pitanje, dr Šah. Kako se opuštate i smirujete? Koja je tajna vaše svestranosti i kreativnosti? Kako biste usmerili nove generacije homeopata?

Dr RŠ: Haha… Meditacija (Vipassana) pomaže mi da budem opušten. Onda, shvatanje da se gubljenjem smirenja ne postiže ništa, takođe pomaže. Režim večitog učenja pomaže mi da čvrsto stojim na zemlji. Čitanje, putovanja, badminton, sviranje klavira, otvorenost za nove stvari i jednostavan način života – to me čini srećnim. Novim generacijama homeopata ne mogu da pokažem put, ali mogu da ih posavetujem da ne prihvataju slepo samo ono što piše u knjigama, neka nauče da postavljaju pitanja.

Reference

1. Shah R. Symptom Similarity versus Disease Similarity: Revisiting the Application of the Law of Similars and Challenging the Symptom-Centric Approach in Homeopathy. Homeopathy. 2018; 107(3): p. 218-222.

2. Shah R. Standardization of the potentizing machine and quantification of impact of potentization. Indian J Res Homoeopathy. 2013; 10: p. 126-32.

3. Shah R. Scientific method of preparing homoeopathic nosodes. Indian J Res Homoeopathy. 2014;: p. 166-74.

4. Shah R, Munshi R, Talele G. Preparation and Standardization of Escherichia coli Nosodes Sourced from Select E. coli Strains.” 109, no. 04 (2020): 207-212. Homeopathy. 2020; 109(4): p. 207-212.

5. Shah R. The Preparation and standardization of Human papillomavirus (HPV) (Genotype 6) Nosode. International Journal of High Dilution Research. 2019; 18(3).

6. Shah R. Hepatitis C Nosode: The preparation and homeopathic pathogenetic trial. Homeopathy. 2013; 102(3): p. 207-214.

7. Shah R. HIV Nosode: The Homeopathic Pathogenetic Trial. Forsch Komplementmed. 2015; 22: p. 156-162.

8. Shah R. An experimental in vitro study to evaluate the antimalarial activity of select homeopathy preparations ISSN: 2454-9142, Impact Factor: RJIF 5.54. International Journal of Medical and Health Research. 2017 July; 3(7): p. 65-68.

9. Shah R, Talele G. Preparation of Cancer Nosodes from specific cancer tissues. Int J High Dilution Res. 2019; 18(1).

Dr Šaha možete kontaktirati putem njegovih internet stranica: www.askdrshah.com i www.lifeforce.in

Izvor: https://hpathy.com/homeopathy-interviews/in-conversation-with-dr-rajesh-shah-the-developer-of-a-covid-19-nosode/

The post Razgovor sa dr Šahom – homeopatom koji je razvio nozodu COVID-19 appeared first on Balkanopathy.

Organon u doba korone

Gordana Jujić — Wed, 15 Jul 2020 00:12:54 +0000

Uvod

U ovo po svemu sudeći nesrećno vreme za žitelje cele planete, kada više ne znamo da li ikome možemo da verujemo, kada smo uplašeni i zbunjeni, sa svih strana bombardovani informacijama koje to nisu, dok se nestrpljivo nadamo da će sve ovo brzo proći a strahujemo da neće, procenili smo kao korisno da homeopate podsetimo a druge čitaoce informišemo o tome šta je govorio najveći i neprevaziđeni učitelj homeopatske medicine.

Odlučili smo da vam u ovom tekstu predstavimo deset aforizama iz 6. i poslednjeg izdanja Organona medicine. To je poslednje delo koje nam je ostavio dr Haneman. Kao i svi njegovi pisani radovi, štivo zahteva pažljivo čitanje, ali je svakome razumljivo.

Takođe, Haneman je živeo i radio u 19. veku, kada su se medicinom bavili samo izuzetno obrazovani ljudi, jezik ponekad zvuči arhaično, koristili su se i drugačiji izrazi. Pored toga, dr Haneman je pisao žustro, ali s druge strane jasno i razgovetno je izražavao svoje često vrlo komplikovane misli.

Smatramo da će ovih deset aforizama mnogima od vas biti korisno da shvatite prirodne zakonitosti lečenja akutnih zaraznih bolesti, što vam može pomoći u donošenju nekih konkretnih odluka ne samo u ovom periodu, već i kasnije u životu.

Organon medicine, 6. izdanje

Aforizmi 40-50

Organon aforizam § 40

Ili, kada se nova bolest pridruži staroj, koja je u dugom vremenskom periodu uticala na organizam, a razlikuje se od nje, onda ona formira sa njom složenu bolest, tako da svaka od njih zahvata određeno mesto u organizmu, naime organe koji su joj posebno prilagođeni, i po svemu sudeći baš tačno mesto koje joj posebno pripada, dok ostatak ostavlja onoj drugoj, različitoj bolesti. Na taj način, sifilitičan pacijent može postati psoričan i obrnuto. S obzirom da su dve bolesti međusobno različite, jedna drugu ne mogu ukloniti niti izlečiti. Simptomi koji su u početku te pojave bili venerični privremeno ostaju neaktivni i zaustavljaju se kada se pojave psorične erupcije; vremenom međutim (pošto je sifilis jak barem koliko i psora), njih dve se spajaju, to jest svaka pogađa delove organizma koji su joj najviše naklonjeni, što čini da je pacijent bolesniji i teže ga je izlečiti.

Kada se susretnu dve različite akutne infektivne bolesti, kao na primer velike boginje i male boginje, obično jedna privremeno zaustavlja drugu, kao što je ranije već rečeno; bilo je ipak teških epidemija te vrste, kada su se, u retkim slučajevima, pojavljivale dve različite akutne bolesti i na kratko vreme opstajale u istom telu, kombinovano. Tokom epidemije u kojoj su istovremeno preovladavale i velike boginje i male boginje, među 300 slučajeva (kod kojih ove bolesti nisu jedna drugu privremeno zaustavile, male boginje su napadale pacijente 20 dana pošto su izbile velike boginje, a velike boginje 17-18 dana nakon pojave malih boginja, tako da je prva bolest prethodno završila svoj regularni tok), ipak je postojao samo jedan jedini slučaj u kome se P. Rasel susreo sa obe od ovih različitih bolesti kod jedne osobe istovremeno. Rejni je video istovremenu pojavu velikih boginja i malih boginja kod dveju devojčica. Ž. Morise je u svojoj celokupnoj praksi imao samo dva takva slučaja. Slične slučajeve nalazimo u Etmulerovim radovima, kao i spisima nekoliko drugih lekara.

Cenker je uočio da se kravlje boginje javljaju uporedo sa malim boginjama i purpurom.

Kao što je zapazio Džener, kravlje boginje su počele redovno da se pojavljuju u vreme kada je sifilis lečen živom.

Organon aforizam § 41

Mnogo češće od pojave da se u istom telu udružuju i jedna drugu komplikuju prirodne bolesti su bolesne komplikacije koje izaziva neprikladno medicinsko lečenje (alopatski metod), dugom upotrebom neodgovarajućih lekova. Prirodnoj bolesti, koju treba lečiti, dodaju se, stalnim ponavljanjem neprikladnih medicinskih sredstava, nova i vrlo često opterećujuća bolesna stanja koja odgovaraju prirodi tih sredstava; ona se postepeno spajaju i komplikuju hroničnu bolest, koja se od njih razlikuje (nisu u stanju da je izleče akcijom sličnosti tj. homeopatski), dodajući na taj način staroj bolesti novu, različitu, veštačku bolest hronične prirode i na taj način kod pacijenta stvaraju dvostruku umesto jedne bolesti tj. pogoršavaju mu stanje i dovode do toga da ga je teže, a često potpuno nemoguće izlečiti. O tome svedoče mnogi slučajevi za koje se traže saveti u medicinskim časopisima, kao i izveštaji o slučajevima u medicinskim spisima. Sličnog su karaktera česti slučajevi u kojima venerična šankrozna bolest, posebno iskomplikovana psorom ili diskrazijom kondilomatoznom gonorejom, nisu izlečeni dugotrajnim i često ponavljanim lečenjem velikim dozama neprikladnih živinih preparata, ali je zauzela svoje mesto u organizmu pored hroničnog živinog oboljenja, koje se u međuvremenu postepeno razvijalo, pa su zajedno često stvorile užasno čudovište komplikovane bolesti (pod opštim nazivom maskirane venerične bolesti), koja se tada, ukoliko nije potpuno neizlečiva, samo uz velike poteškoće može vratiti u zdravo stanje.

Organon aforizam § 42

Sama priroda, kao što je već rečeno, u nekim slučajevima dozvoljava istovremenu pojavu dve (zapravo i tri) prirodne bolesti u jednom telu. Međutim, mora se istaći da se ovakva komplikacija događa samo u slučaju dve različite bolesti, koje prema večitim prirodnim zakonima jedna drugu ne uklanjaju, ne uništavaju i ne mogu se međusobno izlečiti, ali kako se čini, obe (ili sve tri) takve kakve su ostaju odvojene u organizmu, svaka zahvata delove i sisteme koji su joj posebno naklonjeni, što se zbog težnje ovih bolesti da liče jedna na drugu, može veoma lako dogoditi bez narušavanja životnog jedinstva.

Organon aforizam § 43

Potpuno je, međutim, drugačiji rezultat kada se u organizmu susretnu dve slične bolesti, to jest kada je jedna bolest već prisutna pa se javi slična, jača bolest. U takvim slučajevima vidimo kako efikasno leči priroda i dobijamo lekciju o tome kako čovek treba da leči.

Organon aforizam § 44

Dve slične bolesti ne mogu jedna drugu (kao što je objašnjeno kod različitih bolesti) da suzbiju niti privremeno zaustave, pa će se stara vratiti nakon što nova završi svoj proces; isto tako, podjednako je mala mogućnost da dve slične bolesti (a što nije slučaj kod različitih, kao što je već objašnjeno) opstanu u istom organizmu jedna pored druge ili da se udvostruče i zajedno formiraju složenu bolest.

Organon aforizam § 45

Ne! Dve bolesti, doduše različite po vrsti ali slične po svojim pojavama i efektima, tegobama i simptomima koje pojedinačno stvaraju, uvek kada se susretnu u organizmu, jedna drugu uništavaju; zapravo, jača bolest uništava slabiju i to iz prostog razloga što kada jača bolesna snaga napadne sistem, zbog sličnosti delovanja zahvata upravo iste delove organizma koji su prethodno pogođeni slabijim bolesnim nadražajem, koji posledično više ne može da utiče na te delove, već jenjava; ili (drugim rečima), nova ali snažnija bolesna moć kontroliše osećanja pacijenta i stoga životni princip zbog svoje osobenosti više ne oseća slabiju sličnost koja jenjava – više ne postoji – jer nikada nije ni bila nešto materijalno, već dinamički – duhu nalik – (konceptualni) uticaj. Od tog momenta, na životni princip jedini uticaj, i to privremen, ima nova, slična ali snažnija bolesna moć.

Organon aforizam § 46

Moglo bi se navesti mnogo slučajeva bolesti koje su prirodnim tokom homeopatski izlečene drugom bolešću koja pokazuje iste simptome, ali to nije potrebno, jer je naš cilj da govorimo o nečemu određenom i nesumnjivom, da usmerimo pažnju samo na one (nekoliko) bolesti koje su uvek iste, potiču iz fiksnog mijazma i zato zaslužuju da budu posebno imenovane.

Među njima posebno mesto zauzimaju velike boginje, tako strašne zbog velikog broja ozbiljnih simptoma, koje su uklonile i izlečile veliki broj bolesti sa sličnim simptomima.

Koliko često velike boginje izazivaju žestoku oftalmiju, koja ponekad čak dovodi do slepila! A vidite sad! Prvo Dezoto, a za njim Leroj, trajno su izlečili hroničnu oftalmiju pelcovanjem (misli se na inokulaciju u širem smislu i ne treba poistovećivati sa vakcinacijom, jer je savremena vakcinacija sub-metoda inokulacije – prim. prev.).

Prema Klajnu, amauroza koja je trajala dve godine, a bila posledica potiskivanja temenjače, takođe je savršeno izlečena pelcovanjem.

Koliko često velike boginje izazivaju gluvoću i dispneju! A obe ove hronične bolesti otklonjene su velikim boginjama, kada su dostigle vrhunac, kako zapaža J. Fr. Klos.

Oticanje testisa, čak veoma teško, čest je simptom velikih boginja, što im omogućava, kako je zapazio Klajn, da zahvaljujući sličnosti izleče veliki tvrd otok levog testisa, koji je bio posledica udarca. Drugi lekar je takođe primetio da su velike boginje izlečile slično oticanje testisa.

U zabrinjavajuće simptome velikih boginja spada i dizenterično stanje creva; kako je zapazio Fr. Vent, jedan slučaj dizenterije izlečen je tokom preboljevanja velikih boginja, zbog sličnosti bolesnog faktora.

Velike boginje koje se pojave nakon vakcinacije (i ovde se radi o prirodnoj inokulaciji – prim. prev.), kako zbog veće snage tako i zbog velike sličnosti, odjednom u potpunosti homeopatski uklanjaju kravlje boginje i ne dozvoljavaju im da sazru; ali, s druge strane, kada kravlje boginje skoro sazru, onda one zbog velike sličnosti homeopatski u velikoj meri smanjuju nadolazeće velike boginje i čine ih blažim. O tome svedoči Muri, kao i mnogi drugi.

Inokulirane kravlje boginje, čija limfa pored zaštitne materije sadrži virus, a infekcija se ispoljava u obliku opštih kožnih erupcija druge prirode, koje su obično male i suve (retko velike i gnojne) bubuljice smeštene na maloj crvenoj areoli, u često spojenim okruglim, crvenim kožnim mrljama i praćene najžešćim svrabom, gde se osip kod jednog broja dece javlja nekoliko dana ranije, a češće međutim, posle crvene areole kravljih boginja, prolazi za nekoliko dana ostavljajući za sobom male, crvene i tvrde mrlje na koži – inokulirane kravlje boginje, tvrdim, sličnošću ovog sporednog mijazma, analognim kožnim erupcijama kod dece, savršeno i trajno, na homeopatski način, izlečile su često veoma dugotrajne i problematične bolesti, što potvrđuju zapažanja mnogih lekara koji su to videli.

Kravlje boginje, koje imaju čudan simptom da izazivaju oticanje ruke, pošto su izbile, izlečile su oteklu, polu-paralizovanu ruku.

Visoka temperatura koja prati kravlje boginje, a javlja se u vreme kad se stvaraju crvene areole, homeopatski je izlečila intermitentnu groznicu kod dveju osoba, o čemu izveštava Hardegej mlađi, potvrđujući ono što je već zapazio Hanter – da u istom telu ne mogu da koegzistiraju dve groznice (slične bolesti).

Male boginje, po karakteru temperature i kašlja veoma liče na veliki kašalj, te otud ono što je primetio Boskijon: u epidemiji u kojoj su preovladavale obe ove bolesti, mnoga deca koja su dobila male boginje nisu dobila veliki kašalj. Svi su bili zaštićeni upravo malim boginjama i nisu mogli biti zaraženi velikim kašljem u toj i svim sledećim epidemijama, ako veliki kašalj nije bio samo delimično sličan malim boginjama, to jest ako je imao i kožne erupcije slične onima koje imaju i male boginje. Na taj način su male boginje mogle da zaštite mnoge ljude od velikog kašlja, i to samo u epidemiji koja je u to vreme preovladavala.

Međutim, ako male boginje dođu u kontakt sa bolešću koja na nju liči po glavnom simptomu, erupcijama, neosporno se može ukloniti i izvršiti homeopatsko izlečenje ove druge bolesti. Tako je u potpunosti i trajno (homeopatski) izlečena hronična herpetična erupcija izbijanjem malih boginja, što je zapazio Kortum. Nekontrolisani pekući milijarni osip lica, vrata i ruku, koji je trajao šest godina i pogoršavao se kod svake promene vremena, pod napadom malih boginja se sveo na oblik otoka na površini kože; nakon što su se male boginje završile, osip je prošao i nikada se nije vratio.

Organon aforizam § 47

Ništa ne može naučiti lekara na jasniji i uverljiviji način od gorenavedenog, koju vrstu sredstva (leka) koje veštački izaziva bolest treba da odabere, kako bi izlečio na siguran, brz i trajan način, u skladu sa procesom koji se odvija u prirodi.

Organon aforizam § 48

Ni prirodnim načinom, kao što vidimo iz gorenavedenih primera, ni umetnošću lekara, postojeći uticaj ili bolest ni u jednom slučaju ne može da otkloni sredstvo koje izaziva bolest a koje se od nje razlikuje, koliko god jako bilo, već samo ono koje je po simptomima slično i donekle jače, prema večitim i neopozivim zakonima prirode, koji do sada nisu bili shvaćeni.

Organon aforizam § 49

Trebalo bi da budemo u prilici da upoznamo mnogo stvarnijih, prirodnih homeopatskih izlečenja ove vrste kada bi, s jedne strane, pažnja posmatrača bila više usmerena na njih, a s druge strane, kada priroda ne bi bila tako manjkava u korisnim homeopatskim bolestima.

Organon aforizam § 50

Sama moćna Priroda, kao što vidimo, drži pod komandom instrumente za efikasna homeopatska lečenja: osim nekih mijazmatskih bolesti konstantnog karaktera (svrab, svrabež, šuga – prim. prev.), to su male boginje i velike boginje, što su sve morbifična sredstva, koja kada se koriste kao lekovi su ili opasnija po život i strašnija od bolesti koju leče, ili su takve vrste (kao što je svrabež, šuga), da nakon lečenja, moraju da se leče njihove posledice, kako bi se iskorenile – obe te okolnosti njihovo korišćenje, kao homeopatskih lekova, čine teškim, neizvesnim i opasnim. A koliko malom broju bolesti je čovek izložen, a da imaju sličan lek u velikim boginjama, malim boginjama i svrabu (dermatitis – prim. prev.)! Dakle, u prirodi se vrlo malo bolesti može izlečiti ovim neizvesnim i opasnim homeopatskim lekovima, a lečenje njihovim oruđima sa sobom takođe nosi opasnost i mnogo teškoća, iz razloga što se doze njihove štetnosti ne mogu smanjivati u skladu sa okolnostima, kao što mogu doze leka; jer, pacijent oboleo od analogne dugotrajne bolesti mora u potpunosti biti izložen opasnoj i iscrpljujućoj bolesti, čitavom toku bolesti velikih boginja, malih boginja (ili svraba), kako bi zauzvrat bio izlečen. A ipak, kao što vidimo, možemo ukazati na neka upečatljiva homeopatska izlečenja koja su posledica ovih srećnih poklapanja, toliko mnogo neospornih dokaza velikog, jedinog terapeutskog zakona prirode koji se u njima ostvaruje: LEČENJE SLIČNOŠĆU SIMPTOMA!

The post Organon u doba korone appeared first on Balkanopathy.

Mi o lekovima znamo mnogo više

Gordana Jujić — Thu, 25 Jun 2020 23:29:04 +0000

Uvod

Evo kako je kolega iz Kerale u Indiji odgovorio možda dobronamernom, ali nedovoljno upućenom poznaniku, na pitanje kako mi homeopate možemo da lečimo ljude kad ne znamo ništa o svojim lekovima.

Nama homeopatama, ovo pitanje bi zvučalo potpuno nerazumno, kad ne bismo znali kakva antipropaganda prati našu medicinu od postanka do danas. I ne znamo da li će ikada doći vreme, kada će možda naši naslednici biti u drugačijoj poziciji. Vreme u kome se homeopate neće pravdati i trošiti ogromnu energiju i vreme na ubeđivanje i nadmudrivanje sa potpunim neznalicama. Te neznalice neselektivno gutaju sve što im predstavnici naučnog establišmenta serviraju na poslužavniku. Oni pak, u saradnji sa krvožednim medijima, a svi zajedno finansirani od strane organizacija kojima dobro zdravlje ljudi ne donosi profit, koriste iste te neznalice da za njihov račun šire jednu od najopakijih bolesti – laž.

Dok to vreme ne dođe, ako ikada dođe, naša je obaveza i dužnost da neprekidno informišemo, makar to značilo da dobar deo svojih potencijala trošimo rekli bismo uludo, što je verovatno jedan od ciljeva propagande.

Mi o svojim lekovima znamo mnogo više nego što možete da zamislite

Pošto je pročitao kritički tekst o homeopatiji, jedan čovek me je iz radoznalosti upitao: „Kako homeopata može da leči bez ikakvog znanja o svojim lekovima?“ Mislio je da mi samo na slepo dajemo nekakve slatke pilule, jer je kritičar napisao da u homeopatskim lekovima nema ničega. Takvi ljudi nisu svesni kakvim sve informacijama o lekovima mi raspolažemo.

Evo nekih stvari koje mi znamo o našim lekovima.

Detalji koji slede dostupni su u homeopatskoj literaturi o lekovima. To je nešto što se u svakodnevnoj praksi stalno primenjuje i obnavlja.

1. Izvori lekova, njihova hemijska, fizička i biološka svojstva, detalji o aktivnim principima, podaci iz toksikologije, najbolje vreme za sakupljanje medicinskih izvora, detaljna priprema i čuvanje lekova itd.

https://www.exoticindiaart.com/book/details/principles-and-practice-of-homeopathic-pharmacy-for-students-NAU572/

2. Efekti lekova na zdravim dokazivačima nalaze se u knjigama materija medike, zatim izvornim knjigama o dokazivanjima, kliničkim materija medikama i terapeutskim knjigama.

3. Literatura koju koristimo u radu u sebi ima podatke o: sferama delovanja i afinitetima lokacija svakog pojedinačnog leka (ne samo sistema, već i posebnih lokacija), stranama tela, posebnim afinitetima lokacija kao što su mukokutani spojevi, mastoidni procesi, interkostalni prostor itd. Svi ti detalji su veoma jasno objašnjeni u našim homeopatskim knjigama.

4. Naša medicinska literatura sadrži podatke o trajanju akcije lekova, izražene u satima i danima.

5. U našim knjigama nalaze se podaci o tome kako naši lekovi deluju na različite starosne grupe, prirode i tipove ljudi koji dobijaju lekove.

6. Imamo spiskove lekova koji su korisni tokom određenih godišnjih doba i lekova koje u određenim klimatskim uslovima i drugim okolnostima treba izbegavati.

7. Zatim, vrste hrane i pića koje mogu omesti delovanje lekova, uključujući i antidotiranje lekovitog dejstva.

8. Dati su podaci o vremenu i situacijama kada lek kod pojedinih pacijenata bolje deluje.

9. U mnogim našim knjigama nalaze se podaci o tome koji lek treba dati ako prethodni ne pomaže u određenom stanju ili bolesti.

10. Isto tako, koji lek treba upotrebiti da se završi lekovita akcija prethodnog leka u određenom stanju.

11. Koji lek treba dati da se otklone loši efekti prethodno datog leka. Boenninghausen’s Therapeutic Pocket Book sadrži odeljak posebno posvećen odnosima među lekovima, na osnovu kojih podataka je sačinjen spisak lekova koji se odnose na određeni slučaj, za dalje praćenje lečenja.

https://instituteforhomoeopathicmedicine.wordpress.com/2017/05/08/case-analysis-using-boenninghausens-therapeutic-pocket-book/

12. Redosled lekova koji se mogu davati jedan za drugim kako bi se postigao najbolji rezultat – takođe stoji u našim knjigama.

13. Svaki homeopatski lek dostupan je u raznim potencijama, koje se mogu primeniti u zavisnosti od različitih karakteristika slučaja. Postoje smernice za izbor potencije i doziranja.

14. Dalje, imamo nabrojane lekove za neželjena dejstva raznih prehrambenih artikala, pića i medikamenata. Nijedna druga medicinska literatura ne pruža tako opsežan spisak lekova za neželjene efekte raznih produkata sa kojima dolazimo u kontakt u svakodnevnom životu.

15. Postoji nekoliko lekova koji otklanjaju tegobe nastale usled raznih stvari, kao što je promena načina života, emocionalni stres, povrede, izlaganje spoljnim uticajima itd.

16. Takođe imamo podatke o posebnim potencijama lekova za određene situacije i o najboljim potencijama za decu, terminalno bolesne pacijente i pacijente sa niskom vitalnom energijom.

17. Pa onda, imamo knjige iz kojih učimo o simptomima koji pokazuju poboljšanje, kao i o simptomima koji ukazuju na pogrešan pravac lečenja i lošu prognozu.

https://ochm.ca/materia-medica-pura/

Gorenavedene tačke nalaze se svuda po našim knjigama, u koje spadaju: Organon medicine, Manji spisi, knjige iz homeopatske filozofije, izvorne i druge knjige materije medike.

https://sites.google.com/a/achian.site/richdami/lectures-on-homeopathic-philosophy-1900-by-kent-james-tyler-2009-hardcover-B01182GJV2

Zatim, razni repertorijumi, knjige iz homeopatske farmacije, homeopatske terapeutske knjige i razne knjige o kliničkim iskustvima, kao i istraživački radovi na polju homeopatije.

https://www.homeobook.com/complete-repertory-by-roger-van-zanvoort/

Homeopatski magazini, članci, teze koje pišu lekari i pisane prezentacije pionira i savremenih lekara, što nam sve pruža dodatna znanja.

Obavljeno je nekoliko istraživanja o višim potencijama lekova, uz pomoć najnaprednije nano tehnologije. Takođe, neka istraživanja su u toku, kao i u svakom sistemu. Na tim poljima istraživanja, sarađujemo sa stručnjacima iz oblasti drugih nauka i tehnologije. Nijedan sistem na svetu nema na raspolaganju 100% informacija.

Dakle, mi sve ove detalje imamo na raspolaganju. Korišćenje tih informacija u svakodnevnoj praksi je naš glavni zadatak.

Dr Muhammed Rafeeque
Kerala, Indija

The post Mi o lekovima znamo mnogo više appeared first on Balkanopathy.

Homeopatija, medicina, nauka i neznanje

Gordana Jujić — Thu, 28 May 2020 20:56:45 +0000

Uvod

Pre nekoliko godina počela sam da pišem rad na temu „da li je medicina nauka“, sa idejom da obrazložim da nije i zašto nije. Prikupila sam finu kolekciju radova iz nekoliko naučnih disciplina, posložila i klasifikovala, napisala teze i lepo krenula. Dopalo mi se kako je to izgledalo, bilo je dosta koncizno, činilo mi se dovoljno jasnim laicima a istovremeno i naučnim radnicima, kao i lekarima moderne medicine.

Onda odjednom nisam mogla da nastavim. Trudila sam se i mučila, sve ređe se vraćala tekstu, radije prevodeći radove iz oblasti homeopatije, i to me je zbunjivalo. Ne odustajem lako. Imala sam ideju. Utrošila sam podosta vremena za pronalaženje kvalitetne literature. Do jednog momenta mi je u glavi sve bilo složeno, a onda kao da se raspršilo. Rekla sam sebi da ću privremeno obustaviti taj rad. Imam iskustva sa naglim prestankom inspiracije i motivacije.

Pauze su uvek dobre. Kao i kod davanja lekova. Čekaj i posmatraj. Prošlo je nešto vremena dok sam shvatila o čemu se radi. U trenutku odluke bila sam poprilično ogorčena na status homeopatije, mučila me je nepravda. Shvatila sam da nisam bila na sopstvenoj talasnoj dužini. Promenila mi se moja pretežna vibracija, koja je uglavnom pozitivna i afirmativna. Volim da pišem u korist a ne na štetu. Volim da budem za a ne protiv. Ne volim da argumentujem kontraargumentima.

Viša sila me je zaustavila. Da ne trošim vreme i energiju, da se ne zadržavam u negativnom polju, jer kako god pametno i razložno zvučalo, na kraju nikome neće doneti dobro.

A onda nedavno naletim na ovaj miran a ipak glasan i snažan doprinos homeopatiji profesora koji nije homeopata, hemičar je ali se bavi i mojom omiljenom naukom (tik uz homeopatiju).

On je umeo sažeto da objasni, mnogo bolje nego što bih ja, zašto medicina nije nauka i zašto homeopatija to jeste.

Zapravo, tekst je potpisan od strane članova Međunarodnog udruženja za naučnu medicinu AIMSIB, uz blago ograđivanje iz razloga koje ćete pročitati.

Pa, kao što i oni rekoše: uživajte u čitanju.

Homeopatija, medicina, nauka i neznanje

Mišljenje profesora Marka Anrija

Nećemo ponovo predstavljati ovog sjajnog naučnika (1), profesora hemije na Univerzitetu u Strazburu i stručnjaka za kvantnu fiziku složenih materija, prvo i pre svega… vode. Već nam je jednom prilikom ukazao čast detaljnog osvrta u jednom našem tekstu (2), a jasnoću i dubinu njegovih zapažanja trebalo bi da pročita što veći broj ljudi. Nije važno što će mnogi članovi AIMSIB-a biti kritični prema određenim delovima ovog teksta, jer je u njemu izneto lično mišljenje profesora Anrija, koje ne predstavlja generalni stav AIMSIB-a. Pitamo se kada će se ovaj izuzetan naučnik pridružiti AIMSIB-u? Uživajte u čitanju.

Dao sam sebi slobodu da govorim na ovoj debati na izričit zahtev Vinsenta Relikea, a pošto vidim da se moje ime tu i tamo pominje nekoliko puta, i to me je malo motivisalo. S obzirom da sam već objasnio svoj stav o homeopatiji u knjižici od 130 strana, koju je marta 2019. godine objavio Natur’Eau Quant (3), biću kratak. Pre svega, tekst Eduarda Bruzaliona smatram tačnim i sa njegovom analizom se slažem 99,9999%. Takođe, smatram da su njegovi zaključci relevantni i izneti na jasan i učtiv način, gledano sa svakog stanovišta. Čitajući ih, izdvojio sam nekoliko tačaka u kojima mogu da pružim neke elemente odgovora sa svoje pozicije univerzitetskog predavača–istraživača, dakle nekoga ko je vrlo uključen u visoko-naučna istraživanja u hemiji tokom skoro 40 godina.

Tačka 1: Da li je medicina nauka?

Odgovor je glasno „ne“. Razlog je taj što je koren reči nauka latinski glagol „scire“, što znači „znati“. Stoga, prema samoj definiciji reči, onaj ko se bavi naukom želi da sazna i razume. Naučnik može da se suprotstavi neznalici, koji iz mnogo ovde nebitnih razloga, ne želi da zna. Sasvim paradoksalno, dve osobe koriste istu matematiku. Naučnik, kako bi formulisao teoretske modele koji omogućavaju predviđanje budućnosti sa najmanjim mogućim stepenom neizvesnosti, ako zanemaruje tu istu matematiku da bi dobio rezultate verovatnoće bez ikakvog teoretskog razmatranja i ukoliko je verovatnoća blizu 100% i on to proglasi za rezultat, ponaša se kao neznalica. Jer, neznalica misli da je to nužno dobar izbor.

Dakle, neznalicu možemo prepoznati po njegovoj omiljenoj alatki, a to je statističko rezonovanje primenjeno van ikakve teorijske koncepcije.

Sada, lišimo modernu medicinu statističke alatke koja je alatka neznanja, i – šta ostaje? Ne mnogo… A pogledajmo homeopatiju bez statistike, i šta ostaje? Teško da se išta menja. Jer, homeopatija je pre svega znanje stečeno kroz iskustvo. Ovo jasno ukazuje na fundamentalno naučnu prirodu homeopatije. Da to nije slučaj, ja kao naučnik sa ogromnim iskustvom u naučnim metodama, ne bih se ni trudio da je branim.

Homeopatija, kao i sve nauke, rođena je u empirijskom kontekstu sa rudimentarnim teoretskim okvirom skovanim u svetlu opservacija starih više od dva milenijuma. Haneman naravno nije ništa izmislio, jer su 1796. godine sve činjenice već bile tamo, skupljene od antičkih vremena i napisane u mnoštvu dela na mnogo različitih jezika. Dakle, on je samo postavio sintetički okvir mišljenja (svoj „Organon“, prvi put napisan na JEDNOM jeziku).

To je Hanemanu omogućilo da ZNA, bez korišćenja statistike, koji JEDAN lek propisati za lečenje pacijenata. Naglašavam reč JEDAN, jer tu homeopatija otkriva svoj naučni karakter. Propisivanje pacijentu nekoliko lekova, da ih istovremeno uzima, već je priznanje neznanja i neuspeha od strane lekara.

Ali, neophodno je ostati skroman, jer ako je znanje u domenu nauke, uspeh (a u medicini je to izlečenje) potpuno je u domenu umetnosti, jer ljudsko biće (i lekar i njegov pacijent) nije mašina. Dakle, rizikujući da zvučim pomalo staromodno, za mene je medicina pre svega umetnost lečenja u kojoj učestvuju ljudska bića i zato nikada ne može biti nauka, jer je na ovoj planeti nemoguće pronaći dva ljudska bića koja su po svemu slična, od kojih jedan obavlja kontrolu nad drugim koji je predmet eksperimentisanja. Da bi izbegla ovu neizbežnu stvarnost, medicina koristi alatku neznanja: statistiku.

Ovde je kobna greška uverenje da će statistička alatka pretvoriti umetnost u nauku, pri čemu dodavanje neznanja neznanju čoveka zauvek ostavlja neznalicom.

Svi lekari su, dakle, u osnovi umetnici, neki su pravi virtuozi a drugi nepopravljivi zabušanti. Iskreno verujem da je trenutna kriza u svetu medicine povezana sa tim pogrešnim uverenjem da medicina može biti naučne prirode. Budući da nauka zna, onda kad ona pogreši mi imamo pravo da zahtevamo odgovornost. Umetnik improvizuje za sebe i ako pogreši, niko nema prava da ga kritikuje, jer je makar pokušao.

Tačka 2: Šta sa biologijom?

Ako medicina ne može biti nauka, biologija je naučne prirode sa veoma preciznim i efikasnim teorijskim okvirom, čiji je koncept živa ćelija. Upravo u tom konceptu leži njena snaga ali takođe i njena slabost, jer je ljudsko biće skup od 37,2 milijardi ćelija, čemu se mora dodati i 38 milijardi bakterija, prema nedavnoj proceni iz 2016. godine. Jer, dok biologija zna mnogo o tome šta se dešava unutar JEDNE, ona ne zna skoro ništa o tome šta se dešava između dve ćelije, a kamoli između hiljada i milijardi ćelija.

Zamka je u tome što se veruje da razumevanjem kako funkcioniše JEDNA ćelija, neko može da zna kako se ponašaju tkiva ili organi. U tome su nam na raspolaganju veoma zahtevne intelektualne alatke, ali ih koristi vrlo mali broj biologa, dok se većina radije vraća alatki neznanja koja ne zahteva nikakav napor.

Tačka 3: Zadiranje kvantnog rezonovanja

Tu i tamo se pojavljuje čarobna reč „kvantno“, bez istinskog razumevanja šta to stvarno znači. Za lekare, to znači da čim u naučni pristup umešamo skalpele, razne zrake ili čak vibracije, mi time ometamo.

Drugim rečima, nikada ne vidimo stvarnost onakvu kakva jeste, već uvek ometenu činom opservacije. Ne biti svestan ove kvantne realnosti u biologiji može dovesti do razvijanja teorijskih koncepcija koje su potpuno odvojene od stvarnosti.

Ako kojim slučajem ova teorijska razmatranja izobličena opservacijom dovedu do formulisanja lekova za lečenje živih bića, možemo očekivati suočavanje sa velikim propustima. Ovde se možemo samo pokloniti pred neverovatnom mudrošću homeopata, koji svojim brojnim i raznovrsnim pitanjima za dobijanje TOTALITETA simptoma sprečavaju da se poremećaj kod pacijenta svede isključivo na njegov fizički minimum. Što je pitanje beznačajnije i manje u vezi sa zdravstvenim stanjem, pacijent se manje ometa i shodno tome, dobija se značajniji odgovor i otkriva stvarna teškoća koja izaziva simptome. Tu homeopatija otkriva svoju pravu kvantnu prirodu i tu leži njena očigledna izuzetna efikasnost, naravno pod uslovom da je intervju sa pacijentom obavljen u skladu sa pravilima umetnosti i posvećivanjem potrebnog vremena.

Tačka 4: Homeopatija i kvantna mehanika

Postoje tvrdnje da je homeopatska medicina razvijena u očiglednoj suprotnosti sa zakonima fizike i hemije. Želim da razjasnim da su jedini prekršeni zakoni oni koji se nalaze u čisto materijalističkom okviru.

Čim uzmemo u obzir neizbežni dualitet materija/vibracija, podatke za lečenje odmah možemo da postavimo na vibraciju (kvantno polje), gde više nema aktivne materije.

Ovde voda igra ključnu ulogu u prenošenju kodiranih informacija u takozvanim „područjima koherentnosti“, tamo gde materija i vibracije formiraju kvantnu celinu. Zainteresovane upućujem na svoje knjige (4). Ključna tačka je priznati, kao što nam govori moderna fizika kroz teoriju kvantnog polja ili opštu relativnost, da su materija i vakuum dve strane iste stvarnosti i da je vibracioni aspekt ono što ih sjedinjuje.

Model hvatanja EM talasa u području koherentnosti u „Voda i kvantna fizika“, op. cit.

Nedavni eksperimenti sa homeopatskim lekovima (projekat DYNHOM koji je vodio Mihel van Vasenhoven) pokazali su da u homeopatskom leku osim vode uvek ima i materije, čak i u veoma visokom razblaženju (30 CH). Eksperimenti Luka Montanjea pokazali su da voda pod dejstvom zemljinog magnetnog polja emituje niskofrekventne elektromagnetne signale, koji su u stanju da kodiraju molekul kompleksan kao DNK, na potpuno nematerijalan način.

Sve je očiglednije da homeopatska medicina nije samo voda ili šećer i da imamo teoretske i eksperimentalne alatke da to jasnije vidimo. Ali to zahteva neophodne budžete za finansiranje inovativnih istraživanja. U ovoj tački shvatamo da su glavni vinovnici trenutnih napada na homeopatiju laboratorije koje proizvode i plasiraju homeopatske lekove bez ulaganja ijednog centa u osnovna istraživanja.

Dakle, ako čitamo između redova, ono što je istaknuto u HAS izveštaju nije neefikasnost same homeopatije, već surovi nedostatak fundamentalnog istraživanja u homeopatiji U ODNOSU NA iznose koje ulažu farmaceutske kompanije, a one u proseku za istraživanja izdvajaju 10% svog budžeta.

Kada bi homeopatski proizvođači zaista verovali u lekove koje prodaju, dali bi sve od sebe da dokažu kako njihov lek deluje. Međutim, ulaganje u osnovna istraživanja zahteva određenu hrabrost i, iznad svega, nepokolebljivu veru da se gleda u pravom smeru. Sticanje pozamašnog profita bez ulaganja u istraživanja zapravo odražava visceralni strah da će nauka doneti negativan sud, te stoga i sumnja da bi farmaceutske kompanije to mogle zloupotrebiti, pa otud i veoma stidljiva odluka HAS-a.

Ono što danas ubija homeopatiju je smešan strah od ismevanja koji sve truje.

Koji je smisao raspravljanja i cerekanja kada znamo da se homeopatija dokazuje na terenu već više od 200 godina? Ono što me dodatno uverava je to, što iako je na ivici da nestane u Francuskoj, homeopatija je u Indiji veoma atraktivna.

Tačka 5: Teorija slobodnih radikala

I ja sam jedno vreme bio zanet hipotezom o slobodnim radikalima, a budući da sam specijalista za elektronsku paramagnentnu rezonancu (EPR), naravno da sam pokušavao da saznam da li sukusija može da dovede do pojave radikala.

Svi sprovedeni eksperimenti doveli su do zaključka da slobodnih radikala nema, čak ni u prisustvu rotirajućih zamki koje mogu da uhvate čak i vrlo nestalne čestice.

Zato sam odustao od ovog zanimljivog traga, jer nije bilo dokaza, čak ni tehnikom poznatom po ekstremnoj osetljivosti.

Zaključak

Nadam se da sam malo rasvetlio ovo pitanje, a homeopatama dao nešto samopouzdanja za bitku koja im predstoji u narednim godinama. Moja poruka je da sada nije vreme za sumnju, već za hrabrost.

Bez obzira na to šta govore oni koji kleveću homeopatiju, nauka se nikada ne može upotrebiti kao oružje za uništenje ove veličanstvene medicine. S druge strane, neznanje može ono što nauka ne može, a upravo to se danas događa.

Ako vam kažu „materija“, uzvratite govoreći o „zračenju“. Ako vam kažu „medicina zasnovana na dokazima“, recite da ova nauka datira iz 1990. godine, a homeopatija potiče iz 1796. godine i nauka nikada ništa ne može dokazati. Jedino što nauka može da učini je da stavi van snage preuske teoretske modele, kako bi predložila bolje, opštije teoretske modele. Pošto je teoretski model koji leži u osnovi homeopatije ukorenjen u kvantnoj oblasti fizike, rizik da se ona poništi je veoma mali. Pritisnite industrijalce da konačno počnu masovno da ulažu u fundamentalna istraživanja u homeopatiji. Ukratko, usudite se da budete to što jeste, kompletno, u potpunosti, a iznad svega: ne postavljajte se kao žrtve nepravednog sistema.

Sistem nije ni pravedan ni nepravedan, njega jednostavno vode ljudi koji često igraju na kartu neznanja a ne na kartu znanja.

Jer je mnogo lakše i udobnije biti neznalica nego učen čovek.

Prof. Mark Anri

26. januar 2020.

Beleške i izvori:

(1) UMR 7140, možete pronaći ovde: natureauquant@gmail.com

(2) https://www.aimsib.org/2019/11/24/quand-le-sage-designe-la-lune-limbecile-regarde-le-doigt/

(3) Henry M. “L’homéopathie, la physique et la chimie des hautes dilutions” 2019, Ed. Natur’Eau Quant

(4) uključujući neizostavno

Voda i kvantna fizika – ka revoluciji u medicini

Autor teksta: The drafting of AIMSIB

Izvor:

https://www.aimsib.org/en/2020/01/26/homeopathie-medecine-science-et-ignorance-lavis-du-professeur-marc-henry/

The post Homeopatija, medicina, nauka i neznanje appeared first on Balkanopathy.

Vitalna sila – izgubljeni koncept?

Gordana Jujić — Mon, 04 Sep 2017 22:50:06 +0000

Vitalna sila kao osnovni princip homeopatskog pristupa lečenju opisuje duhu nalik silu koja pobuđuje život, a koja je svojstvena svim živim bićima: ljudima, životinjama, insektima, biljkama.

Haneman ju je nazvao „dinamis“. Materijalnim organizmima ona daje život. Bez te vitalne energije materijalno telo nije u stanju da funkcioniše, da obavlja fizički napor, obrađuje i izražava emocionalnu percepciju. Nemogući su bilo kakvi izrazi života, čak ni samo-očuvanje. Ova sila je instinktivna i nema sopstveni intelekt. Njena jedina svrha je da održava skladnu ravnotežu unutar zdravog organizma. Dinamis nema sposobnost da izleči.

Ovaj koncept nije nepoznat medicinskom razmišljanju i praksi. Posebno tradicionalni i alternativni pristupi lečenju u vitalnom principu vide osnovni element filozofije zdravstvene zaštite.

U osnovi tradicionalnog kineskog sistema verovanja o prirodi postojanja života, i inače tradicionalne medicinske misli, nalazi se univerzalna životna sila i životna energija nazvana „či“. Či je suštinski izvor sveg života, životna sila prirode. Sve organske funkcije dobijaju silu iz či. Či teče kroz organizam, čineći ga živim. Iako je či sačinjena od različitih oblika energije na različitim nivoima unutar tela, prema tradicionalnoj kineskoj medicini, njeno nematerijalno postojanje je ono što udahnjuje život u inače beživotne materijalne organizme.

U ajurvedi, univerzalna životna sila koja podstiče sve funkcije živog tela, poznata je kao prana ili kundalini.

U 97 kultura i kroz sve periode, vitalna energija koja dovodi telo u život je jasan koncept filozofije života. To objašnjava i pothranjuje razumevanje bolesti i lečenja. Ipak je početkom 20. veka, u zapadno orijentisanoj koncepciji medicine, ovaj princip napušten i od tada nije pronašao svoj put nazad u onome što je rođeno kao novi konvencionalni medicinski pristup.

Gde i kada je izgubljen ovaj osnovni element? On je uvek bio i ostao ustanovljen, prihvaćen i vrednovan sastavni deo tradicionalnih i alternativnih praksi.

Odbacivanje ove osobine nesumnjivo je uticalo na razvoj konvencionalne medicine i na izučavanje koje je nastojalo i još uvek nastoji da bude naučno po standardima alopatskog pristupa. U prošlosti je bilo izuzetno teško pružiti dokaze o efikasnosti alternativnih praksi jer je od njih bez izuzetka zahtevano da se dokazuju korišćenjem standarda ispitivanja koje je postavila konvencionalna medicina.

Međutim, ove metodologije ispitivanja krše najosnovnije principe tradicionalnih i alternativnih medicina. Prema njihovim zahtevima, ispitivanja tradicionalnih i alternativnih pristupa bila su i još uvek su ograničena na to da budu procenjene samo kao nedovoljne i nezadovoljavajuće.

Šta ako posledice odbacivanja vitalnog principa u samom korenu teže da zadovolje samo medicinski konceptu alopatije? Šta ako je neznanje o vitalnoj suštini ili životnoj energiji manjkavo i ako je urušilo sva istraživanja, ako je pogrešno i dovodi do pogrešne interpretacije sveg znanja koje je iz njega proizašlo? Koji je opseg uticaja na konvencionalno medicinsko razmišljanje i naučne poduhvate pronalaženja i objašnjenja bolesti, tretmana i lečenja? Gde bi se danas nalazila medicina i njena istraživanja da je taj princip ostao na snazi i da je temeljno istražen?

Ono što je važilo za istinu tokom više hiljada godina i u okviru više zdravstvenih koncepata i praksi odjednom je bilo… pogrešno, nepraktično, beskorisno? Zašto? Ko je odlučio da odbaci „prirodni zakon“ pre samo sto godina? Kako je tadašnji nov i moderan koncept lečenja mogao da postane toliko dominantan nad tradicionalnim praksama i toliko neupućen u ovaj specifičan tradicionalni princip?

Vitalna sila svakako nije jedini princip tradicionalnih praksi koji se ne uzima u obzir u konvencionalnom medicinskom razmišljanju, ali u praksi homeopatije na primer, ona predstavlja najosnovniji element koji je od velike važnosti za razumevanje bolesti i lečenja.

Nešto što je bilo tačno i prihvaćeno toliko dugo, i imalo značajan uticaj na različite drevne i tradicionalne sisteme zdravstvene zaštite, zaslužuje pažnju, zahteva da bude uzeto u obzir i dokazano.

Može se samo zamisliti gde bi danas bila konvencionalna medicina da je vitalna sila bila uzeta u obzir prilikom njenog stvaranja, u lečenju, alatkama za testiranje i naučnom okviru.

Uta Mitelštat

The post Vitalna sila – izgubljeni koncept? appeared first on Balkanopathy.