Predavanja Džoj Lukas Archives - Balkanopathy

Zalud Uzalud – Symphytum slučaj

Gordana Jujić — Fri, 26 Jun 2020 20:26:24 +0000

Uvod

Šta znamo o veoma dobro poznatom leku, prvenstveno za povrede kostiju i to pretežno prelome, i povrede očiju? Osim toga, ne mnogo. Ne znam da li ste ikada imali prilike da ga razmatrate kao konstitucionalni lek. Verujem da većina, da ne kažem baš niko – nije. Kako uopšte doći na ideju da bi ovaj lek mogao da pokriva konstituciju osobe, kad u samim dokazivanjima nemamo simptome koji bi nas doveli do njega?

Teško da znamo i da ima jake afinitete za krvarenja. U vezi sa glavom postoje određene sklonosti za galvobolju, ali se opet pretežno javlja kod kostiju glave i vraća nas na povrede. Ni kada je u pitanju koža, jedva da bismo ga uzeli u obzir. A tek o poglavlju uma da i ne govorimo – pojavljuje se u jedva više od 10 rubrika, i to ogromnih po broju lekova.

Ako smo u praksi i imali slučaj koji bi u totalitetu bio Symphytum, skoro je sigurno da je osoba dobila neki drugi lek. I sigurno da kod preskripcije nismo pogrešili, a i ako smo kasnije razmatrali neki drugi lek, najverovatnije se nismo vraćali na Symphytum.

Njega prepisujemo kod jasnih simptoma povreda kostiju.

A ipak, evo slučaja! Naravno, kod koga drugog nego kod Džoj Lukas.

Svaki homeopatski slučaj, čak i kada se radi o lako rešivim stanjima, neobičan je na svoj način. Jer, svaka osoba je svet za sebe, beskrajno mnogo kombinacija istih ljudskih osobina, beskonačno mnogo kombinacija istih simptoma bolesti. Čak i kada je slučaj lako rešiv, on u svojoj jednostavnosti nosi jedinstven pečat svoje vitalne sile.

S druge strane, imamo homeopatiju, koja se u potpunosti poklapa sa gorenavedenim osobenostima čoveka. Zbog tog sklada, homeopatija ima lek za svakog čoveka, u svakom stanju bolesti. Ponekad je taj sklad neverovatan i homeopatama za dugogodišnjim iskustvom.

Džoj se trudi da nam predstavi takve slučajeve, sa rekla bih samo njoj svojstvenim načinom razmišljanja i povezivanja: ljudskih osobina, simptoma na svim nivoima, razdvajanja bolesnog od zdravog, materija u prirodi i direktnih poveznica, ponekad veoma izukrštanih.

Zato sam stava da ona treba neprekidno da podučava, jer je i homeopatiji kao medicini, a posebno bolesnim ljudima, potrebno što više pronicljivih i dobro obučenih homeopata.

Prelazimo na neverovatan slučaj (ovo nije marketinška caka, pročitajte i uverite se i sami).

Zalud Uzalud – Symphytum slučaj

Muškarac, 29 godina, srednje visine, prilično gojazan za svoju visinu, plavokos, rano ostao bez kose. Trenutno nezaposlen, ali iz bogate porodice i nije siguran u vezi sa poslom u porodičnom biznisu – daje sebi vremena da odluči. Upada sa veoma inteligentnim, donekle superiornim držanjem, koje je malo omekšalo tokom uzimanja slučaja. Voli da „koristi“ jezik, upotrebljava kitnjaste reči tamo gde nisu neophodne. Na isti način je i odeven (košulja sa sitnim cvetovima i neobično zeleno odelo).

Glavna tegoba – „Moj život se raspada“ + dijareja

– dijareja se javlja u bilo koje vreme;

– najmanje 2-3 puta dnevno (nikad noću)

– ponekad u stolici ima malo krvi, inače je samo meka, retka, normalne boje;

– svrab u anusu nakon stolice (mogući unutrašnji hemoroidi koji krvare);

– bol je nelagodan, steže, vuče (koristi mnoge reči koje se ne mogu repertorizovati);

– izgleda da mu od hrane i pića nije << ili >>;

– ipak žudi za vodom ili razvodnjenim voćnim sokom;

– nema snažnih žudnji niti averzija prema hrani;

– vrlo malo je rekao o dijareji.

Život mu se raspada jer je pre tri godine ostao bez devojke.

Godinu dana ranije, bili su zajedno na skijanju – on je imao gadnu nezgodu sa tri preloma kostiju desne noge i zgloba desne šake – u tamošnjoj lokalnoj bolnici je dobro zbrinut, a kontrole su nastavljene u Engleskoj. Lečenje je potrajalo i potpuno se oporavio, ali su se bolovi nastavili (mada kod mene nije došao iz tog razloga).

Bol nije samo u nozi, već i u leđima – bolovi, ponekad peckanje, ne može dugo da sedi, izgleda da se bol zadržava na jednom mestu tj. ne šeta niti se širi, << u predelu oko kolena, oseća da su noge hladne kad ih dodirne >> kad nogu snažno trlja (ali to mora sam, ne voli kad mu neko drugi to da radi) i leđa >> toplote.

Veza sa partnerkom je bila snažna, strastvena, seksualna – bio je veoma zaljubljen – napustila ga je dok je bio u bolnici, otišla sa nekim drugim – bilo mu je neverovatno da se tako iznenada dogodilo, da ga je ostavila – bez upozorenja.

Od tada se sve raspada – ne zna šta dalje sa životom, ne može da donosi odluke, ne može da se organizuje, ne zna kojim putem da krene, oseća se rastrzanim u svim pravcima, otac želi da radi sa njim (posao sa nameštajem), ljuti se na sina jer ne želi da zajedno rade, prijatelji mu stalno govore jedno te isto: „saberi se“.

Ima mnogo školskih diploma, ali ne zna šta sa njima da radi.

Oseća se raštrkano na sve strane, a ništa ne postiže – samo sedi i razmatra svoju situaciju, ali se onda nervira zbog svega.

Kao tinejdžer, mnogo ga je svrbela koža, posebno leti, „imao sam osećaj kao da me golicaju čekinje“ – mnogo se češao, nije bilo erupcija, nestalo je samo od sebe.

Prilično je teško dobiti od njega više informacija.

Počela sam da razmišljam o „raspadati se“ – Lac can; Lob; Thuja; Phos itd. ali sam znala da nije nijedan od njih. Nije izgledalo da slučaj izlazi iz granica povrede kostiju i prešla sam direktno na Symphytum – uglavnom zato što sam ovaj lek zapečatila kao koristan za slomljene kosti. A to je tako pogrešno – u početku korisno, kada počinjemo da proučavamo našu materija mediku, ali na duže staze vrlo ograničavajuće.

Nisam mogla da poverujem koliko dobro je Symphytum pokrivao slučaj. Prepisala sam Symphytum 1M.

Klijent je počeo primetno da se oporavlja, brzo, bez pogoršanja i smetnji, „ponovo sastavio svoj život“ i počeo u njemu da uživa. U periodu od tri meseca, imao je novu partnerku, zajedno su pokrenuli turistički posao, svi bolovi u kostima su nestali a dijareja je prestala skoro odmah.

Kada sam kasnije razmišljala, postojali su neki delovi slučaja koje nisam uključila u sliku „potrebno izlečiti“ – kitnjast govor (više o tome kasnije), odeća, rani gubitak kose (Symphytum sadrži silicijum, što može imati veze), svrbljiva koža (Symphytum zaista ima dlakave listove i ako ih previše dodirujete, iako su te dlake meke, kod ljudi koji su preosetljivi koža pocrveni, boli i veoma svrbi), strastven i seksualan stepen njegove ljubavi. Sa kosom nije bilo promene, ali zbog toga nije brinuo, čak je smatrao veoma modernim i takođe, od tada se simptomi sa svrabom kože nisu vratili. Nije hteo mnogo da kaže o svojoj vezi, osim da je bila veoma seksualna i strastvena, a Symphytum ima tegobe od seksualnog preterivanja – to je bio deo njegovog osećaja gubitka.

Symphytum se koristi za otklanjanje bola, koji može biti fizički ili emocionalan. (Uvek sebi dajem slobodu da fizički bol proširim i na emocionalni.) Povrede ili rane nisu od posekotina ili razderotina (kao Calendula ili drugi lekovi), već od udaraca, tupih predmeta i najviše utiču na meke delove.

Symphytum takođe ima sklonost za slomljene kosti, kancere kostiju, čireve na koži, čireve na želucu i crevima (otklanja istrulela tkiva), krvarenja i modrice, povrede oka, suzbijenu menstruaciju, tegobe od seksualnog preterivanja, preponsku kilu, brideće bolove u koži i drugim delovima, dijareju koja liči na dizenteriju, hemoroide, defluksiju pluća i pljuvanje krvi. Voli vodu – veoma žedan. Sadrži silicijum i galnu kiselinu, što se može dovesti u vezu sa plućima i krvlju.

Symphytum se odnosi na SPAJANJE, ponovno sastavljanje života i nisam mogla da odolim da napravim poređenje sa poznatom dečjom pesmicom:

Zalud Uzalud sedeo je,

pao i razbio se u delove.

Svi konji i vojnici kraljevi,

ne mogu ga spojiti!

Većini nas je ova pesmica poznata, ali nažalost njeno poreklo se zapravo odnosi ili na moćan top korišćen tokom Engleskog građanskog rata, kojeg su rojalisti skotrljali na zemlju i nije se mogao popraviti, ili na kralja Ričarda III koji je patio od neke vrste skolioze i ubijen je na mestu gde je pao sa konja, a niko nije mogao da mu pomogne. Takođe, izraz „humpty“ često se koristio za ljude dežmekastog stasa. Ali, tek sa Čarlsom Dodžsonom upotreba izraza Humpty Dumpty postala je zaista zanimljiva.*

* Objašnjenje je upućeno Englezima i odnosi se na njihovu istoriju i predanje, ali sam našla kao korisno da ostavim ovaj deo, iz dva razloga. Jedan je taj što postoji prevod ovog imena, nastalog iz fraze, koja očigledno u engleskom jeziku ima pozadinu, i mada je kod nas nema, lik u romanu Alisa u zemlji čuda na našem jeziku je sjajno nazvan (takođe nazivom nastalim iz fraze) Zalud-Uzalud. Drugi razlog je neverovatna podudarnost, koja je i mene zatekla, imena i karakteristika leka Symphytum. U daljem tekstu će biti jasnije zašto ovaj pasus nije izostavljen u prevodu. – prim. prev.

Razmišljala sam šta znači biti nadmen (sediš na zidu i gledaš ljude sa visine – ali, sa velike visine možeš samo da padneš), inteligentan i omražen intelektualac, a ono što me je fasciniralo bio je jezik koji Hampti koristi u razgovoru sa Alisom: „Kada koristim reč“ – rekao je prilično podrugljivim tonom – „ona znači samo ono što ja odaberem da znači, ni manje ni više.“

PinClipart.com_humpty-dumpty-clipart

Alisa zatim pita Hamptija šta znači pesma Džabervok.

„Bilo je uzmračno… Zmljizgavi su jazi
Tmulasto čučkali, rupčali po brndu.
Prićutnuli se ćaoćajni tazi,
A krnjače više ma ni da se mrdnu.“

(Prevod: Dragoslav Andrić)

Moj klijent nije bio baš tog kalibra sa svojim cvetnim govorom, ali me je to navelo na razmišljanje o mogućim intelektualnim i emocionalnim afinitetima kod Symphytum-a. Zaista ne znam za mnogo duboko emocionalnih simptoma nastalih iz oskudnog dokazivanja, ali Symphytum je u prošlosti bio delotvoran kod mnogih plućnih bolesti, a često se čuju mišljenja o povezanosti emocija i pluća.

Mislim da sam lek otkrila delimično slučajno, a delom zato što sam se usredsredila na „poreklo“ slučaja i nisam bila uznemirena zbog toga šta treba da repertorizujem, kako da repertorizujem, niti uvučena u obilje svega što se nalazilo izvan slučaja, kao što je govor i odeća. Obično bih takvim aspektima davala visoku vrednost. Repertorizacija vas lako ponese, ali ona mora da bude činjenična, da se odnosi na bolesno a ne na zdravo stanje, i mora da bude jednostavna.

Uvek se trudim da slučaj dovedem do njegovog porekla – time mislim da ga dovedem do samog početka. Uvek dajem značaj sklonostima ka određenim stanjima pre tog vremena, jer to mogu biti tragovi opšteg mijazmatičkog uticaja, ali se trudim da oko slučaja iscrtam krug u kome se nalazi i taj sadržaj. U ovom slučaju, mada je bilo porodičnih problema, verovatno je i olakšanje zbog bogatstva imalo udela, a postojali su kožni simptomi u pozadini, slučaj je započet sa slomljenim kostima – ko zna šta bi bilo da se ta nezgoda nije dogodila.

Zalud Uzalud je smatran mrskim intelektualcem – nažalost, nisam mogla da pronađem vezu sa Symphytum-om osim jaja!!!*

* Igra reči u engleskom jeziku: „egghead“ je naziv za nadmenog i umišljenog intelektualca, a egg = jaje.

https://medium.com/home-sweet-home/how-my-toddler-fixed-humpty-dumpty

Na kraju, citat Čarlsa Dodžsona (Luis Kerol):

„Alisa je sačekala trenutak da vidi da li će Zalud Uzalud ponovo progovoriti, ali pošto on nije otvorio oči niti ju je nadalje primećivao, još jednom je rekla „Zbogom!“ i ne dobivši na to nikakav odgovor, tiho je otišla; ali, nije mogla da se uzdrži i ne kaže za sebe, dok je odlazila „od svega nezadovoljavajućeg…“ (to je ponovila naglas, jer je bilo veoma utešno izgovoriti tako dugačku reč), „od svih nezadovoljavajućih ljudi koje sam ikada upoznala…“ Nije završila rečenicu, jer je u tom trenutku snažan tresak protresao čitavu šumu..!“

Džoj Lukas

Naslovna fotografija: http://castlegarsource.com/news/sculpture-vandalism-prompts-hilarity-and-upset

The post Zalud Uzalud – Symphytum slučaj appeared first on Balkanopathy.

Nepristrasni posmatrač i problemi

Gordana Jujić — Tue, 09 Jun 2020 22:50:32 +0000

Uvod

Nema u ovom tekstu pomenute zamke tj. prepreke sa kojom u svojoj dosadašnjoj karijeri nisam imala posla. Kad kažem da sam imala posla, bukvalno mislim da sam na njima morala da radim.

Jedan od prvih termina koji naučimo kad počnemo da izučavamo homeopatiju, uz „totalitet“ je „nepristrasni posmatrač“ i po pravilu nam deluje da smo više nego sposobni da to i budemo. Mislim čak da kad se susretnemo sa tim izrazom, ubeđeni smo da to već i jesmo – i nepristrasni i posmatrači. A to je zapravo vrlo teško dostići.

Kroz praksu sam sa tim svojim nedostatkom morala da se suočavam. Vrlo neprijatan osećaj. Ali i izazov.

Meni je sa ovog spiska problema najteže bilo da se oslobodim onoga što Džoj naziva IDENTIFIKACIJA, a ja bih ga u ličnom iskustvu nazvala preteranim uživljavanjem. To je za nijansu drugačija problematika, vezana za empatiju, koja je sama po sebi divna osobina i veština, ali sam ja imala problem jer mi je tokom uzimanja slučaja bila dominantna takozvana afektivna a ne kognitivna empatija. Afektivnu empatiju morate ostaviti van sobe za konsultacije, ako želite da budete nepristrasni posmatrač.

U rešavanju tog, kao i drugih problema koje sam imala u radu sa klijentima, i pored sve literature, najviše mi je pomogla supervizija nekih mojih slučajeva, koju je uradila Džoj Lukas.

A evo koje prepreke nam ona predočava u procesu uzimanja slučaja.

Problemi koji vas tokom uzimanja slučaja mogu ometati da budete nepristrasni posmatrač

Džoj Lukas

Kroz čitavo uzimanje slučaja i lečenje, homeopata mora održavati poziciju nepristrasnog posmatrača. Kada uzimate slučaj, imajte na umu sledeća ometanja:

UPOREĐIVANJE – zbog ovoga postane teško da slušate, jer sve vreme pokušavate da procenite ko je pametniji, kompetentniji, emocionalno zdraviji – vi ili klijent. Prestajete da slušate, jer ste prezauzeti odmeravanjem.

ČITANJE MISLI – onaj ko čita misli ne obraća pažnju na ono što mu se govori, on je zapravo često sumnjičav. Pokušava da ustanovi šta klijent zaista misli i oseća. Zapažanja homeopate o drugoj osobi često se rađaju iz intuitivnih nagađanja i nejasnih naslućivanja.

PRERAČUNAVANJE – nemate vremena da slušate kad preračunavate u glavi šta ćete sledeće da kažete. Pažnja vam je usmerena na pripremanje i uređivanje sledećeg komentara. Morate da izgledate zainteresovano, a mozak vam radi 300 na sat.

FILTRIRANJE – kad filtrirate tj. razdvajate pojedinosti, neke stvari ulaze a mnoge ne. Posvećujete tek toliko pažnje samo da vidite da li je neko ljut ili nesrećan ili da li ste vi u emocionalnoj opasnosti. Kad se uverite da u razgovoru nema ničega od toga, puštate um da luta.

PROSUĐIVANJE – ako nekoga unapred procenjujete kao glupog, neurotičnog ili nekvalifikovanog, ne obraćate dovoljno pažnje na ono što govori. Svaki oblik predrasude je presuda. Već ste ga otpisali. Osnovno pravilo slušanja je da presuda, ako je potrebna, može biti doneta tek pošto čujete i procenite sadržaj poruke.

SANJARENJE – slušate samo polovično i nešto što klijent kaže pokrene privatni tok misli. Dosada i anksioznost vode u sanjarenje – ponekad je potreban veliki napor da ostanete u toku sa onim što vam klijent govori. Sanjarenje može da znači nedostatak posvećenosti.

IDENTIFIKOVANJE – sve što klijent kaže preusmeravate na lično iskustvo. Sve što čujete podseća vas na nešto što ste osećali, uradili ili pretpeli, tako da nemate vremena da čujete i saznate šta vam klijent govori.

SAVETOVANJE – vi ste veliki rešavalac problema, spremni za pomoć i sugestije. Ne morate da čujete više od nekoliko rečenica pre nego što počnete da tražite pravi savet. To je oblik odbacivanja koji vas sprečava da se primaknete srži priče koja vam se govori.

NESLAGANJE – zbog ovoga se svađate i raspravljate sa klijentom, koji se zato oseća kao da ga ne čujete, jer prebrzo protivurečite. Zauzimate čvrste stavove, veoma jasne u vezi sa vašim ubeđenjima i sklonostima, što ometa napredak konsultacije.

BITI U PRAVU – ići ćete preko svih granica kako biste izbegli da niste u pravu, ne možete da čujete kritiku, ne može vas se ispraviti u nečemu i ne prihvatate predloge za promenu. Budući da ne priznajete svoje greške, nastavljate da ih pravite. Pokazatelj toga su česte pogrešne preskripcije.

SKRETANJE SA TEME – do ovoga dolazi naglom promenom teme, skrećete razgovor kad vam tema dosadi ili vam je zbog nje neprijatno, ili uspevate da napravite šalu. Ovo može veoma dekoncentrisati klijenta koji se zato može osetiti otuđeno.

UBLAŽAVANJE – želite da budete ljubazni, da vas klijenti vole i cene, pa se sa svime slažete.

SALETANJE – namećete klijentu nepotrebne metode i veštine, kako biste ga impresionirali – pregledajući ga, mereći krvni pritisak, koristeći luksuznu medicinsku opremu itd. Želite da klijent poveruje kako ste stručniji nego što jeste, što je način prevazilaženja stvarnog nedostatka samopouzdanja i pokazivanje arogancije.

UŽURBANOST – iz raznih razloga ste u žurbi i tako užurbano prolazite kroz slučaj, imate za cilj da ponudite „brzo rešenje“, jer nemate vremena za slučaj. Osećate da MORATE da prepišete sad i odmah iako niste sasvim sigurni koji lek treba dati ili upadate u zamku rutinskog prepisivanja. Često mora brzo da se reaguje, posebno kad se prepisuje za akutna stanja a ponekad i za hronične slučajeve, ali i dalje morate biti potpuno uvereni u izbor leka i zašto ga uopšte dajete.

Zaključak

Kao i u svakoj profesiji i pozivu, morate mnogo da radite na sebi ako želite da postanete majstor zanata. Kao homeopata, da biste pomogli drugome, morate da imate posebne veštine, da izbegavate zamke koje čuče u vama samima a susrećete se sa njima u drugim ljudima. Rad sa klijentima u homeopatiji je neprocenjivo iskustvo, ali to ne sme da mu bude glavni cilj. Fokus je uvek na dobrobiti onoga ko vam se obraća za pomoć.

Zato to ogledalo koje se otkriva pred nama onog momenta kad klijent sedne naspram nas, moramo vrlo pažljivo da koristimo, kako se naša soba za konsultacije ne bi pretvorila u sobu iskrivljenih ogledala.

The post Nepristrasni posmatrač i problemi appeared first on Balkanopathy.

Smernice za uzimanje slučaja

Gordana Jujić — Sat, 06 Jun 2020 22:04:02 +0000

Uvod

Ovaj tekst je prvenstveno namenjen homeopatama i studentima homeopatije, ali iz njega mogu mnogo da nauče i lekari svakog drugog medicinskog sistema.

U isto vreme, on pruža priliku potpunim laicima, bez obzira da li su skeptični prema homeopatiji ili su zainteresovani da bolje shvate ovu kompleksnu medicinu, da zavire u samu bit homeopatije i tog načina lečenja.

U prethodno objavljenom tekstu, preneli smo stavove naučnika, profesora hemija i stručnjaka za kvantnu fiziku složenih materija, dr Marka Anrija, o homeopatiji u kontekstu moderne nauke i savremene medicine.

U tekstu koji upravo čitate, Džoj Lukas za koju iz iskustva, kao njena studentkinja, tvrdim da je jedan od najvećih učitelja homeopatije današnjice, detaljno i temeljno daje smernice za uzimanje slučaja. To nisu samo proste smernice, jer njih možete naći u svim osnovnim udžbenicima početnih studija homeopatije, već je svaki segment uzimanja slučaja obrađen i objašnjen na način koji pruža istinsko razumevanje pravilnog uzimanja slučaja tj. zapravo homeopatske anamneze.

Kao bivša studentkinja a sada po njenom zahtevu i želji, njena saradnica, neprekidno pratim predavanja i lekcije koje redovno pruža na svojoj Fejsbuk stranici Homeopathy – the art & science.

U vreme kada sam aktivno učila pod njenim mentorstvom i supervizijom, Džoj je imala i svoju internet stranicu, koju je zbog nedostatka vremena ugasila.

O Džoj ću pisati još mnogo puta. Mnogo njenih tekstova je objavljivano na našoj staroj internet stranici i oni će postepeno biti arhivirani i na ovoj novoj, ali ja svakako i pored njenih radova imam mnogo toga da kažem o njoj kao učitelju.

Nebrojeno puta sam u tekstovima na određeni način apelovala na sve koji žele da istinski nauče našu medicinu, kako ona kaže u jednom delu ovog teksta mada u drugačijem kontekstu „od glave do pete“ – da je kontaktiraju i postanu njeni revnosni studenti, a uz takvog učitelja samo takvi i mogu biti.

Ovaj tekst, koji smatram da svaki homeopata treba da prouči i vraća mu se kao obaveznoj literaturi, logično se nastavlja na predavanje profesora Anrija, jer dokazuje u koliko velikoj meri je homeopatija naučna medicina. Takođe, iz njega ćete shvatiti i stav pomenutog profesora o tome zašto je svaka medicina istovremeno i umetnost. U homeopatiji mi imamo taj dualitet, uravnotežen i neizbežan kao što je dualitet vibracija–materija osnova svih prirodnih pojava.

Do te mere je homeopatija po svojoj prirodi jedan savršen medicinski sistem.

Smernice za uzimanje slučaja

Uopšteno o uzimanju slučaja

Sve u vezi uzimanja slučaja svodi se na komunikaciju, tako da homeopata od samog početka mora da koristi svaku priliku, da omogući klijentu da pruži potrebne informacije o svom slučaju, kako bi se što je pre moguće došlo do similimuma.

Skoro uvek, klijent je taj koji prvi uspostavi kontakt i to je odlična prilika da bacite prvi „letimičan pogled“ na ono što treba izlečiti; to je prva interakcija sa nekim kome je potrebno lečenje.

Često je prvi kontakt telefonski – osoba se raspituje o zakazivanju, traži informacije o homeopatiji, želi da zna da li je možete izlečiti od..?

Razgovarate, obraćajući pažnju na to kako se predstavlja (čak i putem telefona to može biti vrlo ilustrativno i informativno) i na najljubazniji mogući način ga zamolite da vam kaže koja je njegova glavna tegoba. To je drugi „letimičan pogled“ na ono što treba izlečiti – za njega je to najvažnije, to je najvažnije pitanje i nikada se ne sme izgubiti iz vida. Čak i ako je to naizgled trivijalna fizička tegoba, to je ono zbog čega osoba dolazi kod vas. Šta god da je osnovni uzrok ili poreklo tegobe, to je neko čija je vitalna sila stvorila simptome, specifične za tu osobu.

Ako je glavna tegoba dijagnoza ili naziv bolesti o kojoj imate malo ili nimalo znanja, imperativ je da saznate što je više moguće. Morate da znate sve simptome uobičajene za tu bolest, kako biste odabrali one neuobičajene, jer oni mogu biti karakteristični za osobu pa stoga od esencijalnog značaja za homeopatski slučaj. Takođe, morate biti upoznati sa napredovanjem bolesti koje može da usledi i šta od toga očekivati.

Dakle, znate nešto o osobi, ali pre nego što vas poseti morate biti sigurni da možete da prihvatite slučaj. Da li ste dovoljno stručni? Ako se radi o kompleksnom slučaju sa dubokom patologijom, da li imate vremena da mu se posvetite – to može da zahteva svakodnevni kontakt, da li to možete da pružite; može zahtevati kućne posete, da li i to možete da pružite? Da li postoji alopatska prognoza kao i dijagnoza? Ako je tako, morate biti svesni šta se zaista može postići u svakom slučaju – da li postoje neki ograničavajući faktori ili prepreke koje možete ili ne možete prevazići?

Budite otvorenog uma o bilo kakvim mogućim blokadama koje možete imati prema potencijalnom klijentu. Prvi kontakt će vam pružiti priliku da toga postanete svesni. Bez obzira na situaciju, vi sa nekim sklapate ugovor, a kako je svaki slučaj individualan, zahtevi ne smeju biti rutinski. Morate biti sigurni da vam je oboma jasno šta se nudi a šta traži. Tada možete preći na uzimanje slučaja. Ako postoje bilo kakve nedoumice, ponekad je bolje uputiti klijenta drugom homeopati.

Mnogo homeopata šalje novim klijentima obrazac za popunjavanje iz koga dobijaju osnovne informacije, kao što su: prethodna lečenja i lekovi; operacije; vakcinacije i reakcije; prethodna medicinska istorija; dečje bolesti; lekovi i/ili suplementi; porodična istorija bolesti itd. Ja takođe na spisak koji nazivam „od glave do pete“ stavljam određene kategorije i zamolim pacijenta da obeleži ono što je relevantno, a to može biti: vrtoglavica, glavobolje, oči i vid, uši i sluh, nos/krvarenje iz nosa, usta i čulo ukusa, nokti, grlo, žlezde, disanje, kašalj, palpitacije, naleti vreline, varikozne vene, hemoroidi, ulceri, problemi sa crevima ili bešikom, problemi sa kožom. Na sve što je označeno možete se posebno fokusirati tokom uzimanja slučaja.

Razlog zašto to radim je što se često lako zaboravi da se pita o tim stvarima za vreme uzimanja slučaja, koje može da bude dugačko i teško. Ponekad nam ponestane vremena, pa ako je osoba u obrascu obeležila istoriju ekcema a inače bi propustila da to pomene, to može da izgradi ili sruši slučaj.

Glavna tegoba

Šta je tačno glavna tegoba? Haneman nas uči pojmu „totalitet slučaja“ i važno je da se glavnoj tegobi dodeli odgovarajuće mesto u okviru totaliteta – klijent može doći sa hroničnim glavoboljama, ali tokom uzimanja slučaja zapažate nekoga ko je emocionalno neuravnotežen i to je ono što zahteva izlečenje a što će zauzvrat izlečiti glavobolje.

Bez obzira da li je glavna tegoba na fizičkom, emocionalnom ili mentalnom planu, njoj pre svega treba dati prednost u uzimanju slučaja. Klijent ŽELI da govori o tom primarnom stanju, to je ono na šta reaguje, oseća u vezi sa time i ima neposredno znanje o tome – bez obzira da li je reč o akutnom ili hroničnom slučaju. Čak i najuzdržaniji klijenti su upoznati sa svojom bolešću bolje od bilo koga, pa upravo tu i treba da počne uzimanje slučaja. Čitava suština slučaja nalazi se u glavnoj tegobi i retko ima potrebe da se izlazi iz njenog okvira. Čak i ako je etiologija slučaja bila mnogo godina ranije, baveći se glavnom tegobom, lečeći je (NE dovodeći do toga da nestane suzbijanjem), automatski ćete uključiti i etiologiju i baviti se i njome. Dakle, totalitet glavne tegobe je najveći skup tragova koje nam vitalna sila može dati da bismo izlečili tu osobu i glavna tegoba je put do onoga što treba izlečiti.

Uzimanje slučaja se kompletno svodi na izvlačenje simptoma, a simptomi moraju imati takav kvalitet da budu ČINJENICE slučaja. Cilj je minimalan broj simptoma sa maksimalnom važnošću i značajem za slučaj. Uzimanje totaliteta slučaja ne znači uzeti u obzir svaki detalj života osobe, već znači totalitet znakova i simptoma koji se odnose na bolesno stanje onoga što treba izlečiti.

Bez obzira na to koji stil uzimanja slučaja razvijamo tokom godina, dobrovoljno date informacije su uvek najbolje jer se klijent upravlja prema vama – prve reči koje izgovori uvek su od najvećeg značaja (kao što su i njegovi postupci kad stigne i prvi put uđe u sobu za konsultacije). Pošto pozdravim klijenta, skoro uvek kažem: „Volela bih da mi kažete zbog čega ste došli, a onda ću verovatno imati neka pitanja.“ I on počne. Nažalost, to se može završiti nakon samo nekoliko minuta. Ljudi kojima je homeopatija nešto novo nisu navikli da daju toliko informacija koliko mi od njih tražimo. U tim slučajevima najbolje je samo ih podsticati, samo ih moliti da kažu više, sve dok ne postane očigledno da moramo postavljati pitanja.

Ako imate pričljivog klijenta, najbolje je da ga neko vreme pustite da govori. Morate da naučite da pišete brzinom svetlosti (ili pravite zaglavlja od ključnih crta) a zatim, u najprikladnijem trenutku, ukoliko niste stekli jasnu sliku, morate ga prekinuti kako biste nastavili uzimanje slučaja.

Tokom uzimanja slučaja uvek postoji značajna količina perifernih informacija. Vi koristite svoje veštine opservacije u vezi sa izgledom, držanjem tela, gestovima, mirisima, navikama, kvalitetom glasa, veštinom komunikacije, da li je u dolasku poranio ili zakasnio, da li je skinuo sa sebe nešto odeće, kako se udobno smešta na stolicu itd. Možda poželite da se rukujete na početku, kako biste stekli sliku o telesnoj temperaturi i drugim signalima koje rukovanje može da vam pokaže.

Ostale važne periferne stvari mogu biti predmeti koje donosi, kao recimo beleške koje je napravio; uzorci alopatskih lekova; telesni uzorci (verujte mi, događa se!). Ako je klijent dete, dovešće ga jedan ili oba roditelja (veoma važno); ponekad je to baba ili deda, a ako neko od njih ima veliku odgovornost za odgajanje deteta, onda je i ta osoba bitan deo uzimanja slučaja.

Sve u svemu, šta god klijent odluči da ponese sa sobom i način na koji se predstavlja je pokazatelj njegovog stanja.

Uzimanje slučaja treba da bude uređeno, ali dovoljno opušteno tako da omogući klijentu da preuzme vođstvo – ako nastavite na sledeći način, to će vam pomoći da uzimanje slučaja bude razložno:

LOKACIJA – gde je bol ili odakle potiče tegoba + svi modaliteti. Poreklo tegobe može takođe biti povezano sa uzročnošću (pogledajte ispod).

SENZACIJE – reči koje koristi da opiše šta i kako oseća vitalne su za slučaj jer mogu otkriti osnovnu deluziju ili pokretačku snagu koja se nalazi u pozadini slučaja. Uvek idite što je dalje moguće u ovom delu uzimanja slučaja. Ako na primer neko opisuje bol kao „plutanje“, pitajte da li je to osećaj koji doživljava u drugim aspektima života, u snovima, načinu života, vidu, u drugim delovima tela itd.

Neko ko ima reumatoidni artritis može opisati bol kao “lomljenje“, pa zato treba da znate da li je ta osoba zaista u nekom periodu života bila emocionalno slomljena.

Takođe, morate znati da li je senzacija direktno povezana sa lokacijom, prostiranjem i čak uzročnošću – ponekad nije. Ponovo, morate uključiti sve modalitete.

PROSTIRANJE – u koje delove tela se premešta ili pomera bol ili tegoba + svi modaliteti.

UZROČNOST – pitajte da li može da poveže uzrok tegobe sa nekim periodom i/ili incidentom u životu a onda pomno pratite sve što vam govori. Ovo je često dobar momenat da upitate o nekakvim traumama koje je možda doživeo i kako se sa njima suočavao. Nikada ne požurujte ovaj deo (niti bilo koji deo uzimanja slučaja), jer će vam često reći da ne može da razmišlja o tome šta je moglo da prouzrokuje njegovo stanje, jer jednostavno ne želi da prolazi kroz to – potencijalno mračno ili nesrećno mesto. Ali vi morate da pratite tok i dozvolite ili ga navodite na to ukoliko mislite da tamo ima dragocenih informacija.

Ako se u tom trenutku upustite u uznemirujuće putovanje sa klijentom, potrudite se da ga do kraja uzimanja slučaja vratite na svakodnevne stvari, kako ne bi ostao emocionalno rastrojen.

Ponekad uzročnost zaista nije poznata i uzaludno je tražiti dalje tragove duboko u slučaju – pređite na druge aspekte slučaja.

PRATEĆI SIMPTOMI – pitajte da li ima neke druge simptome koji izgledaju kao da nisu povezani sa glavnom tegobom. Ovde morate da poznajete patologiju kako biste razdvojili uobičajene od neoubičajenih simptoma. Ponovo, uključite sve modalitete. Posebno značajni mogu biti drugi simptomi u naizgled nepovezanim delovima tela.

MODALITETI – trudite se da ih otkrijete što je više moguće i uvek pitajte o poboljšanjima kao i pogoršanjima, uključujući i sledeće:

Temperatura

Vreme i vazduh

Kupanje – tople i hladne obloge

Dodir i pritisak

Svetlo, zvuci, mirisi (svi spoljašnji nadražaji)

Doba dana i noći

Položaj – stajanje, sedenje, ležanje itd.

Ishrana i posebne namirnice/tečnosti

U ovom delu takođe bih uključila reakciju na tešenje, jer bi to omogućilo još jedan ulazak u slučaj sa emocionalnog stanovišta, ukoliko mu se već nije pristupilo.

TEMPO I REAKCIJA – Od vitalnog značaja je saznati kojim tempom je bolesno stanje počelo i nastavilo se – da li je bilo naglo ili sporo i trajanje napada, ukoliko je relevantno.

Potrebno je ispitati individualnu reakciju na pojavu glavne tegobe – to će nam opet dati informacije od vitalnog značaja za emocionalno i mentalno stanje osobe. Sve u svemu, ono što tražite je kako je glavna tegoba PROMENILA osobu.

Ostala razmatranja

O kojim organima se radi?

Koja patologija je u osnovi?

Da li je potrebno obaviti neka fizička ispitivanja?

Da li postoji neka etiologija ili situacija „od tada više nije dobro“ („never been well since“)? (Uzročnost!)

Da li postoji jasna hronologija koju možete da koristite tj. da pruža uvid u slučaj?

Ovo poslednje može biti zanimljivo ukoliko glavna tegoba možda nije u potpunosti „ovde i sada“. Ona bi mogla da se proteže iz podaleke prošlosti, sa pauzama zdravog stanja.

Ostala područja za istraživanje glavne tegobe (iz aspekta svega gorenavedenog)

– svakodnevne aktivnosti i rutina;

– mentalne aktivnosti i sposobnost pamćenja;

– samopouzdanje;

– odnosi sa drugima (uključujući seksualnu energiju ako je relevantna);

– temperament – ljutnja, ljubomora, anksioznost, tuga itd.

– sopstveno viđenje sebe, ostvarene ili neostvarene ambicije;

– strahovi i fobije;

– energija generalno.

Fizičke generalije – sve žudnje za hranom i pićem, averzije, pogoršanja i poboljšanja; istorija menstrualnog ciklusa ako je relevantna; vrste i uslovi spavanja, položaj, jastuci, hrkanje, kvalitet, dremke itd; snovi; garderoba, šta voli a šta ne; kakvo vreme voli a kakvo ne; funkcije creva i bešike i ostala pitanja „od glave do pete“; medicinska istorija; vakcinacije; proverite da li ima neke ozbiljne patologije kod bliskih rođaka i, ako je neko preminuo – kako?

Lekovi – uvek uzmite u obzir lekove koje klijent koristi i posvetite vreme da se informišete o reakcijama na lekove, jer oni mogu da izmene mnoga stanja. Na primer, imate slučaj za koji ste ubeđeni da je Pulsatilla ali osoba je ekstremno žedna, pa dajete sledeći najbolji lek, koji ne uradi ništa. Odabirate sledeći lek, možda posle njega još jedan, nakon čega shvatate da je osoba uzimala medikament koji izaziva žeđ, a slučaj je sve vreme bio Pulsatilla.

Kako se uzimanje slučaja bliži kraju, uvek treba pitati: „Postoji li još nešto?“ Iznenađujuće je kako ovo može biti početak pravog uzimanja slučaja.

Za kraj

Budite otvorenog uma, ali fokusirani.

Uvek budite radoznali – jedno od najvažnijih pitanja tokom uzimanja slučaja je: „Zašto?“

Imajte razumevanje za ljudska stanja.

Ne sudite i ne prepuštajte se interpretacijama.

Prihvatajte simptome onakve kakvi su, kao na primer:

Fizičke generalije – to su specifičnosti osobe; reakcije na temperaturu; senzitivnost; sekrecije; supresije; menstruacija; znojenje; san; apetit; nemir; jeza i temperatura; bolovi; pogoršanja i poboljšanja; objektivni simptomi kao boja telesnih otvora, mirisi, izgled i pokreti; patologija, koja može uključivati sve podložnosti.

Mentalne i emocionalne generalije – to su mentalne i intelektualne sposobnosti (ili nedostaci) u koje spadaju: sposobnost razmišljanja i konfuzija, memorija i koncentracija, gubitak osećaja za vreme, delirijum, deluzije; i svi emocionalni kvaliteti uključujujući ljubav, mržnju, odvratnost, sumnjičavost, želje i averzije, strahove, snove, seksualnu energiju, društvene stavove, sklonost smehu i plaču, reakcije na razboljevanje, kompulzivna ponašanja poput pušenja, alkohola, droge itd.

Specifičnosti – to su simptomi koji su klijentu važni, oni o kojima započinje sa: „Moj…“ Ovi simptomi mogu biti veoma značajni, jer su klijentu bliski i često će o njima najviše govoriti.

Čudno, retko ili neobično – to su simptomi o kojima je Haneman rekao da se “prvenstveno i najviše mora paziti na njih, jer su najupečatljiviji, neuobičajeni i neobični (karakteristični) znaci i simptomi slučaja bolesti i moraju naročito biti slični i korespondirati sa onima na spisku simptoma odabranog leka, jer to znači da je taj lek najprikladniji za lečenje“.

Upečatljivi, neuobičajeni i neobični simptomi se mogu pojaviti bilo gde u sklopu slučaja. Mogu biti u modalitetima slučaja, senzacijama, lokaciji (ako nije generalizovana, već specifična). Može biti žudnja ili averzija, snovi ili strahovi.

Mogu se pojaviti kao naizgled sitni, ali izraženi simptomi. Na primer, osećaj pečenja koji je >>> od toplote; suva usta bez žeđi; mučnina koja NIJE >>> od povraćanja; visoka temperatura bez žeđi itd. Isto tako, jedan karakterističan simptom može dominirati slučajem do te mere da ga praktično dovede do similimuma. Na primer, šake prekrivene bradavicama; smenjivanje hladnoće šaka i stopala; bol u srcu samo kasno popodne; slabo pamćenje samo za datume itd. Samo otvorite svoj omiljeni repertorijum, koncentrišite se na jedno poglavlje i obeležite što više neuobičajenih i neobičnih simptoma a onda ih uporedite sa svim ostalim, mnogo manje upečatljivim simptomima u tom odeljku.

Pre nego što klijent ode, morate biti sigurni da imate odgovore na sledeće:

Šta se događa sa ovom osobom?
Šta treba izlečiti?
Koje vodeće rubrike definišu slučaj?
Koje rubrike podupiru slučaj, a od esencijalnog su značaja?
Koliko rubrika treba upotrebiti?
Kakva je hijerarhija i klasifikacija odabranih rubrika?
Šta je totalitet slučaja – šta to stvarno znači?
Koliki naglasak treba staviti na mentalne i emocionalne simptome u kontekstu fizičkih simptoma?
Kako su mentalni i emocionalni simptomi povezani sa bolesnim stanjem?
Da li je slučaj zbrkan – šta dominira ili pokreće slučaj?

Kako god, ako informacije koje dobijate od klijenta tokom uzimanja slučaja i lečenja uzimate sa stanovišta nepristrasnog posmatrača – dobićete najbolji rezultat.

Džoj Lukas

The post Smernice za uzimanje slučaja appeared first on Balkanopathy.

Prikaz knjige „Rubrike uma za 21. vek“

Gordana Jujić — Sat, 30 Nov 2019 22:37:08 +0000

Knjiga „Rubrike uma za 21. vek“ autorke Džoj Lukas je svojevrstan homeopatski udžbenik – materia medica i vodič kroz oko 30 rubrika i nešto više od 60 lekova. Podeljena je u pet celina–poglavlja: Oštećenje, Izdržljivost, Užas, Rasipanje i Pustoš.

Već sami naslovi poglavlja uvode čitaoca u ideju autorke da poveže pojmove koje možemo jasno prepoznati u načinu života savremenog čoveka sa homeopatskom tipologijom ličnosti tj. remedija.

Džoj Lukas, kao svi veliki učitelji homeopatije, ima svoj karakterističan način povezivanja homeopatskog znanja sa prirodnim pojavama i realnošću.

Umom i veštinom pronicljivog homeopate koristi te spojeve za objašnjavanje dubljih nivoa homeopatskih lekova.

Time daje veliki doprinos samoj homeopatskoj nauci na način koji omogućava razumevanje suštine lekova, a samim tim poboljšavanju preciznosti preskripcija.

U načinu razmišljanja i prenošenja znanja, Džoj Lukas pleni poznavanjem materije medike isto koliko i kreativnim pronalaženjem nedvosmislenih veza između pojava u prirodi i čoveka kao neodvojivog dela te iste prirode – čoveka kao bića, kao individue sa svim urođenim i stečenim ograničenjima, čoveka koji ponekad kada je izbačen iz ravnoteže koja mu je svojstvena – oboleva. Ali, nikada nijedan čovek ne oboleva igrom slučaja, nasumice ili na način koji nije moguće razumeti. Razumevanje svih aspekata obolevanja kao povremene neminovnosti neophodan je uslov za lečenje.

Homeopatsko razumevanje remedija, tipova, čoveka i aspekata obolevanja mnogo se razlikuje od postupaka svih drugih medicinskih sistema, pa je zato i proučavanje tih elemenata u ovoj nauci zahtevan posao. Ali, kakav inače može i treba da bude posao nekoga ko se opredelio za ovaj poziv? Jer lečenje nije posao već poziv.

Iz tog razloga, svako ko se pored svoje redovne prakse a koja već sama po sebi podrazumeva neprekidno izučavanje, posveti i prenošenju svog znanja i iskustva drugima, zavređuje najveća priznanja i zahvalnost svih nas kojima je to znanje prezentovano.

Džoj Lukas neguje najviši sistem vrednosti takozvane Hanemanovske homeopatije i insistira na osnovnim načelima nauke od kojih se ne sme odstupati. Iako se čuju glasovi koji zameraju takvom, na prvi pogled rigidnom stavu, svaki homeopata bi trebalo da bude svestan da mi služimo nauci koja se, naravno, kao i sve drugo u prirodi razvija i napreduje, ali istovremeno nauci koja svoje rezultate postiže isključivo zbog veoma iscrpnog individualnog pristupa svakom pojedincu, a tamo gde je pristup individualan uvek ima mnogo varijabilnih elemenata. Odstupanje od osnovnih postulata dodatno opterećuje i dovodi u potencijalno opasnu poziciju i nauku i profesiju.

O tome koliko njen stav nije rigidan, između ostalog govori i ova knjiga, posvećena rubrikama uma – mentalnim aspektima sa kojima se savremeni čovek suočava već na početku 21. veka, predviđajući probleme koje će način na koji će se razvijati čovečanstvo uvoditi u njegov život. Iako knjiga u naslovu naglašava um, emocionalni i fizički aspekti nisu zanemareni.

Čitajući ovu knjigu, ne možete da ne nazrete koliko istraživanja je bilo potrebno da bi se došlo do kompleksnih slika remedija – osoba koje su u njoj obrađene. Džoj je u svom pristupu uspela da stvori autentičan i samo njoj svojstven stil razmišljanja koji je svojevrsna kombinacija učenja starih majstora homeopatije i savremenika poput Vitmonta, Vitulkasa i Šankarana.

Za kraj ovog prikaza knjige „Rubrike uma za 21. vek“, prvog na srpskom a i na engleskom jeziku, koliko da zagolica maštu budućih čitalaca, prevodilac će navesti prevod odlomka iz predgovora prvom poglavlju.

Oštećenje

„Došli smo dotle da očekujemo da je sve što postoji na određeni način oštećeno. Sve je oštećeno – fizičko telo; krhka emocionalna psiha; intelektualni um; kulture u kojima živimo i okruženje u kome pokušavamo da živimo. Ne očekujemo savršenstvo iako za njim žudimo, ali ta žudnja sama po sebi se često rađa iz nečega što je bilo oštećeno, kao intenzivna i neuravnotežena potreba za kontrolom aktivnosti. Kontrola = red, a red = savršenstvo.

Taj koncept moramo potpuno da odbacimo ako želimo da ostanemo umno i telesno zdravi, pa se odlučujemo za potpunu suprotnost – za ono što je oštećeno, za manje nego savršeno, za ono što uništava čitavu ideju da se ikada dostigne viši cilj. Ova ironija je dostigla takav stepen da mi sada čeznemo za nečim što je uočljivo oštećeno da bismo se osećali „normalno“. Nevolja je u tome što se ova dva pojma: „savršenstvo“ i „oštećenje“, nalaze na različitim krajnostima iluzorne paradigme.”

The post Prikaz knjige „Rubrike uma za 21. vek“ appeared first on Balkanopathy.