anamneza Archives - Balkanopathy

Nepristrasni posmatrač i problemi

Gordana Jujić — Tue, 09 Jun 2020 22:50:32 +0000

Uvod

Nema u ovom tekstu pomenute zamke tj. prepreke sa kojom u svojoj dosadašnjoj karijeri nisam imala posla. Kad kažem da sam imala posla, bukvalno mislim da sam na njima morala da radim.

Jedan od prvih termina koji naučimo kad počnemo da izučavamo homeopatiju, uz „totalitet“ je „nepristrasni posmatrač“ i po pravilu nam deluje da smo više nego sposobni da to i budemo. Mislim čak da kad se susretnemo sa tim izrazom, ubeđeni smo da to već i jesmo – i nepristrasni i posmatrači. A to je zapravo vrlo teško dostići.

Kroz praksu sam sa tim svojim nedostatkom morala da se suočavam. Vrlo neprijatan osećaj. Ali i izazov.

Meni je sa ovog spiska problema najteže bilo da se oslobodim onoga što Džoj naziva IDENTIFIKACIJA, a ja bih ga u ličnom iskustvu nazvala preteranim uživljavanjem. To je za nijansu drugačija problematika, vezana za empatiju, koja je sama po sebi divna osobina i veština, ali sam ja imala problem jer mi je tokom uzimanja slučaja bila dominantna takozvana afektivna a ne kognitivna empatija. Afektivnu empatiju morate ostaviti van sobe za konsultacije, ako želite da budete nepristrasni posmatrač.

U rešavanju tog, kao i drugih problema koje sam imala u radu sa klijentima, i pored sve literature, najviše mi je pomogla supervizija nekih mojih slučajeva, koju je uradila Džoj Lukas.

A evo koje prepreke nam ona predočava u procesu uzimanja slučaja.

Problemi koji vas tokom uzimanja slučaja mogu ometati da budete nepristrasni posmatrač

Džoj Lukas

Kroz čitavo uzimanje slučaja i lečenje, homeopata mora održavati poziciju nepristrasnog posmatrača. Kada uzimate slučaj, imajte na umu sledeća ometanja:

UPOREĐIVANJE – zbog ovoga postane teško da slušate, jer sve vreme pokušavate da procenite ko je pametniji, kompetentniji, emocionalno zdraviji – vi ili klijent. Prestajete da slušate, jer ste prezauzeti odmeravanjem.

ČITANJE MISLI – onaj ko čita misli ne obraća pažnju na ono što mu se govori, on je zapravo često sumnjičav. Pokušava da ustanovi šta klijent zaista misli i oseća. Zapažanja homeopate o drugoj osobi često se rađaju iz intuitivnih nagađanja i nejasnih naslućivanja.

PRERAČUNAVANJE – nemate vremena da slušate kad preračunavate u glavi šta ćete sledeće da kažete. Pažnja vam je usmerena na pripremanje i uređivanje sledećeg komentara. Morate da izgledate zainteresovano, a mozak vam radi 300 na sat.

FILTRIRANJE – kad filtrirate tj. razdvajate pojedinosti, neke stvari ulaze a mnoge ne. Posvećujete tek toliko pažnje samo da vidite da li je neko ljut ili nesrećan ili da li ste vi u emocionalnoj opasnosti. Kad se uverite da u razgovoru nema ničega od toga, puštate um da luta.

PROSUĐIVANJE – ako nekoga unapred procenjujete kao glupog, neurotičnog ili nekvalifikovanog, ne obraćate dovoljno pažnje na ono što govori. Svaki oblik predrasude je presuda. Već ste ga otpisali. Osnovno pravilo slušanja je da presuda, ako je potrebna, može biti doneta tek pošto čujete i procenite sadržaj poruke.

SANJARENJE – slušate samo polovično i nešto što klijent kaže pokrene privatni tok misli. Dosada i anksioznost vode u sanjarenje – ponekad je potreban veliki napor da ostanete u toku sa onim što vam klijent govori. Sanjarenje može da znači nedostatak posvećenosti.

IDENTIFIKOVANJE – sve što klijent kaže preusmeravate na lično iskustvo. Sve što čujete podseća vas na nešto što ste osećali, uradili ili pretpeli, tako da nemate vremena da čujete i saznate šta vam klijent govori.

SAVETOVANJE – vi ste veliki rešavalac problema, spremni za pomoć i sugestije. Ne morate da čujete više od nekoliko rečenica pre nego što počnete da tražite pravi savet. To je oblik odbacivanja koji vas sprečava da se primaknete srži priče koja vam se govori.

NESLAGANJE – zbog ovoga se svađate i raspravljate sa klijentom, koji se zato oseća kao da ga ne čujete, jer prebrzo protivurečite. Zauzimate čvrste stavove, veoma jasne u vezi sa vašim ubeđenjima i sklonostima, što ometa napredak konsultacije.

BITI U PRAVU – ići ćete preko svih granica kako biste izbegli da niste u pravu, ne možete da čujete kritiku, ne može vas se ispraviti u nečemu i ne prihvatate predloge za promenu. Budući da ne priznajete svoje greške, nastavljate da ih pravite. Pokazatelj toga su česte pogrešne preskripcije.

SKRETANJE SA TEME – do ovoga dolazi naglom promenom teme, skrećete razgovor kad vam tema dosadi ili vam je zbog nje neprijatno, ili uspevate da napravite šalu. Ovo može veoma dekoncentrisati klijenta koji se zato može osetiti otuđeno.

UBLAŽAVANJE – želite da budete ljubazni, da vas klijenti vole i cene, pa se sa svime slažete.

SALETANJE – namećete klijentu nepotrebne metode i veštine, kako biste ga impresionirali – pregledajući ga, mereći krvni pritisak, koristeći luksuznu medicinsku opremu itd. Želite da klijent poveruje kako ste stručniji nego što jeste, što je način prevazilaženja stvarnog nedostatka samopouzdanja i pokazivanje arogancije.

UŽURBANOST – iz raznih razloga ste u žurbi i tako užurbano prolazite kroz slučaj, imate za cilj da ponudite „brzo rešenje“, jer nemate vremena za slučaj. Osećate da MORATE da prepišete sad i odmah iako niste sasvim sigurni koji lek treba dati ili upadate u zamku rutinskog prepisivanja. Često mora brzo da se reaguje, posebno kad se prepisuje za akutna stanja a ponekad i za hronične slučajeve, ali i dalje morate biti potpuno uvereni u izbor leka i zašto ga uopšte dajete.

Zaključak

Kao i u svakoj profesiji i pozivu, morate mnogo da radite na sebi ako želite da postanete majstor zanata. Kao homeopata, da biste pomogli drugome, morate da imate posebne veštine, da izbegavate zamke koje čuče u vama samima a susrećete se sa njima u drugim ljudima. Rad sa klijentima u homeopatiji je neprocenjivo iskustvo, ali to ne sme da mu bude glavni cilj. Fokus je uvek na dobrobiti onoga ko vam se obraća za pomoć.

Zato to ogledalo koje se otkriva pred nama onog momenta kad klijent sedne naspram nas, moramo vrlo pažljivo da koristimo, kako se naša soba za konsultacije ne bi pretvorila u sobu iskrivljenih ogledala.

The post Nepristrasni posmatrač i problemi appeared first on Balkanopathy.

Smernice za uzimanje slučaja

Gordana Jujić — Sat, 06 Jun 2020 22:04:02 +0000

Uvod

Ovaj tekst je prvenstveno namenjen homeopatama i studentima homeopatije, ali iz njega mogu mnogo da nauče i lekari svakog drugog medicinskog sistema.

U isto vreme, on pruža priliku potpunim laicima, bez obzira da li su skeptični prema homeopatiji ili su zainteresovani da bolje shvate ovu kompleksnu medicinu, da zavire u samu bit homeopatije i tog načina lečenja.

U prethodno objavljenom tekstu, preneli smo stavove naučnika, profesora hemija i stručnjaka za kvantnu fiziku složenih materija, dr Marka Anrija, o homeopatiji u kontekstu moderne nauke i savremene medicine.

U tekstu koji upravo čitate, Džoj Lukas za koju iz iskustva, kao njena studentkinja, tvrdim da je jedan od najvećih učitelja homeopatije današnjice, detaljno i temeljno daje smernice za uzimanje slučaja. To nisu samo proste smernice, jer njih možete naći u svim osnovnim udžbenicima početnih studija homeopatije, već je svaki segment uzimanja slučaja obrađen i objašnjen na način koji pruža istinsko razumevanje pravilnog uzimanja slučaja tj. zapravo homeopatske anamneze.

Kao bivša studentkinja a sada po njenom zahtevu i želji, njena saradnica, neprekidno pratim predavanja i lekcije koje redovno pruža na svojoj Fejsbuk stranici Homeopathy – the art & science.

U vreme kada sam aktivno učila pod njenim mentorstvom i supervizijom, Džoj je imala i svoju internet stranicu, koju je zbog nedostatka vremena ugasila.

O Džoj ću pisati još mnogo puta. Mnogo njenih tekstova je objavljivano na našoj staroj internet stranici i oni će postepeno biti arhivirani i na ovoj novoj, ali ja svakako i pored njenih radova imam mnogo toga da kažem o njoj kao učitelju.

Nebrojeno puta sam u tekstovima na određeni način apelovala na sve koji žele da istinski nauče našu medicinu, kako ona kaže u jednom delu ovog teksta mada u drugačijem kontekstu „od glave do pete“ – da je kontaktiraju i postanu njeni revnosni studenti, a uz takvog učitelja samo takvi i mogu biti.

Ovaj tekst, koji smatram da svaki homeopata treba da prouči i vraća mu se kao obaveznoj literaturi, logično se nastavlja na predavanje profesora Anrija, jer dokazuje u koliko velikoj meri je homeopatija naučna medicina. Takođe, iz njega ćete shvatiti i stav pomenutog profesora o tome zašto je svaka medicina istovremeno i umetnost. U homeopatiji mi imamo taj dualitet, uravnotežen i neizbežan kao što je dualitet vibracija–materija osnova svih prirodnih pojava.

Do te mere je homeopatija po svojoj prirodi jedan savršen medicinski sistem.

Smernice za uzimanje slučaja

Uopšteno o uzimanju slučaja

Sve u vezi uzimanja slučaja svodi se na komunikaciju, tako da homeopata od samog početka mora da koristi svaku priliku, da omogući klijentu da pruži potrebne informacije o svom slučaju, kako bi se što je pre moguće došlo do similimuma.

Skoro uvek, klijent je taj koji prvi uspostavi kontakt i to je odlična prilika da bacite prvi „letimičan pogled“ na ono što treba izlečiti; to je prva interakcija sa nekim kome je potrebno lečenje.

Često je prvi kontakt telefonski – osoba se raspituje o zakazivanju, traži informacije o homeopatiji, želi da zna da li je možete izlečiti od..?

Razgovarate, obraćajući pažnju na to kako se predstavlja (čak i putem telefona to može biti vrlo ilustrativno i informativno) i na najljubazniji mogući način ga zamolite da vam kaže koja je njegova glavna tegoba. To je drugi „letimičan pogled“ na ono što treba izlečiti – za njega je to najvažnije, to je najvažnije pitanje i nikada se ne sme izgubiti iz vida. Čak i ako je to naizgled trivijalna fizička tegoba, to je ono zbog čega osoba dolazi kod vas. Šta god da je osnovni uzrok ili poreklo tegobe, to je neko čija je vitalna sila stvorila simptome, specifične za tu osobu.

Ako je glavna tegoba dijagnoza ili naziv bolesti o kojoj imate malo ili nimalo znanja, imperativ je da saznate što je više moguće. Morate da znate sve simptome uobičajene za tu bolest, kako biste odabrali one neuobičajene, jer oni mogu biti karakteristični za osobu pa stoga od esencijalnog značaja za homeopatski slučaj. Takođe, morate biti upoznati sa napredovanjem bolesti koje može da usledi i šta od toga očekivati.

Dakle, znate nešto o osobi, ali pre nego što vas poseti morate biti sigurni da možete da prihvatite slučaj. Da li ste dovoljno stručni? Ako se radi o kompleksnom slučaju sa dubokom patologijom, da li imate vremena da mu se posvetite – to može da zahteva svakodnevni kontakt, da li to možete da pružite; može zahtevati kućne posete, da li i to možete da pružite? Da li postoji alopatska prognoza kao i dijagnoza? Ako je tako, morate biti svesni šta se zaista može postići u svakom slučaju – da li postoje neki ograničavajući faktori ili prepreke koje možete ili ne možete prevazići?

Budite otvorenog uma o bilo kakvim mogućim blokadama koje možete imati prema potencijalnom klijentu. Prvi kontakt će vam pružiti priliku da toga postanete svesni. Bez obzira na situaciju, vi sa nekim sklapate ugovor, a kako je svaki slučaj individualan, zahtevi ne smeju biti rutinski. Morate biti sigurni da vam je oboma jasno šta se nudi a šta traži. Tada možete preći na uzimanje slučaja. Ako postoje bilo kakve nedoumice, ponekad je bolje uputiti klijenta drugom homeopati.

Mnogo homeopata šalje novim klijentima obrazac za popunjavanje iz koga dobijaju osnovne informacije, kao što su: prethodna lečenja i lekovi; operacije; vakcinacije i reakcije; prethodna medicinska istorija; dečje bolesti; lekovi i/ili suplementi; porodična istorija bolesti itd. Ja takođe na spisak koji nazivam „od glave do pete“ stavljam određene kategorije i zamolim pacijenta da obeleži ono što je relevantno, a to može biti: vrtoglavica, glavobolje, oči i vid, uši i sluh, nos/krvarenje iz nosa, usta i čulo ukusa, nokti, grlo, žlezde, disanje, kašalj, palpitacije, naleti vreline, varikozne vene, hemoroidi, ulceri, problemi sa crevima ili bešikom, problemi sa kožom. Na sve što je označeno možete se posebno fokusirati tokom uzimanja slučaja.

Razlog zašto to radim je što se često lako zaboravi da se pita o tim stvarima za vreme uzimanja slučaja, koje može da bude dugačko i teško. Ponekad nam ponestane vremena, pa ako je osoba u obrascu obeležila istoriju ekcema a inače bi propustila da to pomene, to može da izgradi ili sruši slučaj.

Glavna tegoba

Šta je tačno glavna tegoba? Haneman nas uči pojmu „totalitet slučaja“ i važno je da se glavnoj tegobi dodeli odgovarajuće mesto u okviru totaliteta – klijent može doći sa hroničnim glavoboljama, ali tokom uzimanja slučaja zapažate nekoga ko je emocionalno neuravnotežen i to je ono što zahteva izlečenje a što će zauzvrat izlečiti glavobolje.

Bez obzira da li je glavna tegoba na fizičkom, emocionalnom ili mentalnom planu, njoj pre svega treba dati prednost u uzimanju slučaja. Klijent ŽELI da govori o tom primarnom stanju, to je ono na šta reaguje, oseća u vezi sa time i ima neposredno znanje o tome – bez obzira da li je reč o akutnom ili hroničnom slučaju. Čak i najuzdržaniji klijenti su upoznati sa svojom bolešću bolje od bilo koga, pa upravo tu i treba da počne uzimanje slučaja. Čitava suština slučaja nalazi se u glavnoj tegobi i retko ima potrebe da se izlazi iz njenog okvira. Čak i ako je etiologija slučaja bila mnogo godina ranije, baveći se glavnom tegobom, lečeći je (NE dovodeći do toga da nestane suzbijanjem), automatski ćete uključiti i etiologiju i baviti se i njome. Dakle, totalitet glavne tegobe je najveći skup tragova koje nam vitalna sila može dati da bismo izlečili tu osobu i glavna tegoba je put do onoga što treba izlečiti.

Uzimanje slučaja se kompletno svodi na izvlačenje simptoma, a simptomi moraju imati takav kvalitet da budu ČINJENICE slučaja. Cilj je minimalan broj simptoma sa maksimalnom važnošću i značajem za slučaj. Uzimanje totaliteta slučaja ne znači uzeti u obzir svaki detalj života osobe, već znači totalitet znakova i simptoma koji se odnose na bolesno stanje onoga što treba izlečiti.

Bez obzira na to koji stil uzimanja slučaja razvijamo tokom godina, dobrovoljno date informacije su uvek najbolje jer se klijent upravlja prema vama – prve reči koje izgovori uvek su od najvećeg značaja (kao što su i njegovi postupci kad stigne i prvi put uđe u sobu za konsultacije). Pošto pozdravim klijenta, skoro uvek kažem: „Volela bih da mi kažete zbog čega ste došli, a onda ću verovatno imati neka pitanja.“ I on počne. Nažalost, to se može završiti nakon samo nekoliko minuta. Ljudi kojima je homeopatija nešto novo nisu navikli da daju toliko informacija koliko mi od njih tražimo. U tim slučajevima najbolje je samo ih podsticati, samo ih moliti da kažu više, sve dok ne postane očigledno da moramo postavljati pitanja.

Ako imate pričljivog klijenta, najbolje je da ga neko vreme pustite da govori. Morate da naučite da pišete brzinom svetlosti (ili pravite zaglavlja od ključnih crta) a zatim, u najprikladnijem trenutku, ukoliko niste stekli jasnu sliku, morate ga prekinuti kako biste nastavili uzimanje slučaja.

Tokom uzimanja slučaja uvek postoji značajna količina perifernih informacija. Vi koristite svoje veštine opservacije u vezi sa izgledom, držanjem tela, gestovima, mirisima, navikama, kvalitetom glasa, veštinom komunikacije, da li je u dolasku poranio ili zakasnio, da li je skinuo sa sebe nešto odeće, kako se udobno smešta na stolicu itd. Možda poželite da se rukujete na početku, kako biste stekli sliku o telesnoj temperaturi i drugim signalima koje rukovanje može da vam pokaže.

Ostale važne periferne stvari mogu biti predmeti koje donosi, kao recimo beleške koje je napravio; uzorci alopatskih lekova; telesni uzorci (verujte mi, događa se!). Ako je klijent dete, dovešće ga jedan ili oba roditelja (veoma važno); ponekad je to baba ili deda, a ako neko od njih ima veliku odgovornost za odgajanje deteta, onda je i ta osoba bitan deo uzimanja slučaja.

Sve u svemu, šta god klijent odluči da ponese sa sobom i način na koji se predstavlja je pokazatelj njegovog stanja.

Uzimanje slučaja treba da bude uređeno, ali dovoljno opušteno tako da omogući klijentu da preuzme vođstvo – ako nastavite na sledeći način, to će vam pomoći da uzimanje slučaja bude razložno:

LOKACIJA – gde je bol ili odakle potiče tegoba + svi modaliteti. Poreklo tegobe može takođe biti povezano sa uzročnošću (pogledajte ispod).

SENZACIJE – reči koje koristi da opiše šta i kako oseća vitalne su za slučaj jer mogu otkriti osnovnu deluziju ili pokretačku snagu koja se nalazi u pozadini slučaja. Uvek idite što je dalje moguće u ovom delu uzimanja slučaja. Ako na primer neko opisuje bol kao „plutanje“, pitajte da li je to osećaj koji doživljava u drugim aspektima života, u snovima, načinu života, vidu, u drugim delovima tela itd.

Neko ko ima reumatoidni artritis može opisati bol kao “lomljenje“, pa zato treba da znate da li je ta osoba zaista u nekom periodu života bila emocionalno slomljena.

Takođe, morate znati da li je senzacija direktno povezana sa lokacijom, prostiranjem i čak uzročnošću – ponekad nije. Ponovo, morate uključiti sve modalitete.

PROSTIRANJE – u koje delove tela se premešta ili pomera bol ili tegoba + svi modaliteti.

UZROČNOST – pitajte da li može da poveže uzrok tegobe sa nekim periodom i/ili incidentom u životu a onda pomno pratite sve što vam govori. Ovo je često dobar momenat da upitate o nekakvim traumama koje je možda doživeo i kako se sa njima suočavao. Nikada ne požurujte ovaj deo (niti bilo koji deo uzimanja slučaja), jer će vam često reći da ne može da razmišlja o tome šta je moglo da prouzrokuje njegovo stanje, jer jednostavno ne želi da prolazi kroz to – potencijalno mračno ili nesrećno mesto. Ali vi morate da pratite tok i dozvolite ili ga navodite na to ukoliko mislite da tamo ima dragocenih informacija.

Ako se u tom trenutku upustite u uznemirujuće putovanje sa klijentom, potrudite se da ga do kraja uzimanja slučaja vratite na svakodnevne stvari, kako ne bi ostao emocionalno rastrojen.

Ponekad uzročnost zaista nije poznata i uzaludno je tražiti dalje tragove duboko u slučaju – pređite na druge aspekte slučaja.

PRATEĆI SIMPTOMI – pitajte da li ima neke druge simptome koji izgledaju kao da nisu povezani sa glavnom tegobom. Ovde morate da poznajete patologiju kako biste razdvojili uobičajene od neoubičajenih simptoma. Ponovo, uključite sve modalitete. Posebno značajni mogu biti drugi simptomi u naizgled nepovezanim delovima tela.

MODALITETI – trudite se da ih otkrijete što je više moguće i uvek pitajte o poboljšanjima kao i pogoršanjima, uključujući i sledeće:

Temperatura

Vreme i vazduh

Kupanje – tople i hladne obloge

Dodir i pritisak

Svetlo, zvuci, mirisi (svi spoljašnji nadražaji)

Doba dana i noći

Položaj – stajanje, sedenje, ležanje itd.

Ishrana i posebne namirnice/tečnosti

U ovom delu takođe bih uključila reakciju na tešenje, jer bi to omogućilo još jedan ulazak u slučaj sa emocionalnog stanovišta, ukoliko mu se već nije pristupilo.

TEMPO I REAKCIJA – Od vitalnog značaja je saznati kojim tempom je bolesno stanje počelo i nastavilo se – da li je bilo naglo ili sporo i trajanje napada, ukoliko je relevantno.

Potrebno je ispitati individualnu reakciju na pojavu glavne tegobe – to će nam opet dati informacije od vitalnog značaja za emocionalno i mentalno stanje osobe. Sve u svemu, ono što tražite je kako je glavna tegoba PROMENILA osobu.

Ostala razmatranja

O kojim organima se radi?

Koja patologija je u osnovi?

Da li je potrebno obaviti neka fizička ispitivanja?

Da li postoji neka etiologija ili situacija „od tada više nije dobro“ („never been well since“)? (Uzročnost!)

Da li postoji jasna hronologija koju možete da koristite tj. da pruža uvid u slučaj?

Ovo poslednje može biti zanimljivo ukoliko glavna tegoba možda nije u potpunosti „ovde i sada“. Ona bi mogla da se proteže iz podaleke prošlosti, sa pauzama zdravog stanja.

Ostala područja za istraživanje glavne tegobe (iz aspekta svega gorenavedenog)

– svakodnevne aktivnosti i rutina;

– mentalne aktivnosti i sposobnost pamćenja;

– samopouzdanje;

– odnosi sa drugima (uključujući seksualnu energiju ako je relevantna);

– temperament – ljutnja, ljubomora, anksioznost, tuga itd.

– sopstveno viđenje sebe, ostvarene ili neostvarene ambicije;

– strahovi i fobije;

– energija generalno.

Fizičke generalije – sve žudnje za hranom i pićem, averzije, pogoršanja i poboljšanja; istorija menstrualnog ciklusa ako je relevantna; vrste i uslovi spavanja, položaj, jastuci, hrkanje, kvalitet, dremke itd; snovi; garderoba, šta voli a šta ne; kakvo vreme voli a kakvo ne; funkcije creva i bešike i ostala pitanja „od glave do pete“; medicinska istorija; vakcinacije; proverite da li ima neke ozbiljne patologije kod bliskih rođaka i, ako je neko preminuo – kako?

Lekovi – uvek uzmite u obzir lekove koje klijent koristi i posvetite vreme da se informišete o reakcijama na lekove, jer oni mogu da izmene mnoga stanja. Na primer, imate slučaj za koji ste ubeđeni da je Pulsatilla ali osoba je ekstremno žedna, pa dajete sledeći najbolji lek, koji ne uradi ništa. Odabirate sledeći lek, možda posle njega još jedan, nakon čega shvatate da je osoba uzimala medikament koji izaziva žeđ, a slučaj je sve vreme bio Pulsatilla.

Kako se uzimanje slučaja bliži kraju, uvek treba pitati: „Postoji li još nešto?“ Iznenađujuće je kako ovo može biti početak pravog uzimanja slučaja.

Za kraj

Budite otvorenog uma, ali fokusirani.

Uvek budite radoznali – jedno od najvažnijih pitanja tokom uzimanja slučaja je: „Zašto?“

Imajte razumevanje za ljudska stanja.

Ne sudite i ne prepuštajte se interpretacijama.

Prihvatajte simptome onakve kakvi su, kao na primer:

Fizičke generalije – to su specifičnosti osobe; reakcije na temperaturu; senzitivnost; sekrecije; supresije; menstruacija; znojenje; san; apetit; nemir; jeza i temperatura; bolovi; pogoršanja i poboljšanja; objektivni simptomi kao boja telesnih otvora, mirisi, izgled i pokreti; patologija, koja može uključivati sve podložnosti.

Mentalne i emocionalne generalije – to su mentalne i intelektualne sposobnosti (ili nedostaci) u koje spadaju: sposobnost razmišljanja i konfuzija, memorija i koncentracija, gubitak osećaja za vreme, delirijum, deluzije; i svi emocionalni kvaliteti uključujujući ljubav, mržnju, odvratnost, sumnjičavost, želje i averzije, strahove, snove, seksualnu energiju, društvene stavove, sklonost smehu i plaču, reakcije na razboljevanje, kompulzivna ponašanja poput pušenja, alkohola, droge itd.

Specifičnosti – to su simptomi koji su klijentu važni, oni o kojima započinje sa: „Moj…“ Ovi simptomi mogu biti veoma značajni, jer su klijentu bliski i često će o njima najviše govoriti.

Čudno, retko ili neobično – to su simptomi o kojima je Haneman rekao da se “prvenstveno i najviše mora paziti na njih, jer su najupečatljiviji, neuobičajeni i neobični (karakteristični) znaci i simptomi slučaja bolesti i moraju naročito biti slični i korespondirati sa onima na spisku simptoma odabranog leka, jer to znači da je taj lek najprikladniji za lečenje“.

Upečatljivi, neuobičajeni i neobični simptomi se mogu pojaviti bilo gde u sklopu slučaja. Mogu biti u modalitetima slučaja, senzacijama, lokaciji (ako nije generalizovana, već specifična). Može biti žudnja ili averzija, snovi ili strahovi.

Mogu se pojaviti kao naizgled sitni, ali izraženi simptomi. Na primer, osećaj pečenja koji je >>> od toplote; suva usta bez žeđi; mučnina koja NIJE >>> od povraćanja; visoka temperatura bez žeđi itd. Isto tako, jedan karakterističan simptom može dominirati slučajem do te mere da ga praktično dovede do similimuma. Na primer, šake prekrivene bradavicama; smenjivanje hladnoće šaka i stopala; bol u srcu samo kasno popodne; slabo pamćenje samo za datume itd. Samo otvorite svoj omiljeni repertorijum, koncentrišite se na jedno poglavlje i obeležite što više neuobičajenih i neobičnih simptoma a onda ih uporedite sa svim ostalim, mnogo manje upečatljivim simptomima u tom odeljku.

Pre nego što klijent ode, morate biti sigurni da imate odgovore na sledeće:

Šta se događa sa ovom osobom?
Šta treba izlečiti?
Koje vodeće rubrike definišu slučaj?
Koje rubrike podupiru slučaj, a od esencijalnog su značaja?
Koliko rubrika treba upotrebiti?
Kakva je hijerarhija i klasifikacija odabranih rubrika?
Šta je totalitet slučaja – šta to stvarno znači?
Koliki naglasak treba staviti na mentalne i emocionalne simptome u kontekstu fizičkih simptoma?
Kako su mentalni i emocionalni simptomi povezani sa bolesnim stanjem?
Da li je slučaj zbrkan – šta dominira ili pokreće slučaj?

Kako god, ako informacije koje dobijate od klijenta tokom uzimanja slučaja i lečenja uzimate sa stanovišta nepristrasnog posmatrača – dobićete najbolji rezultat.

Džoj Lukas

The post Smernice za uzimanje slučaja appeared first on Balkanopathy.