medicina Archives - Balkanopathy

Organon u doba korone

Gordana Jujić — Wed, 15 Jul 2020 00:12:54 +0000

Uvod

U ovo po svemu sudeći nesrećno vreme za žitelje cele planete, kada više ne znamo da li ikome možemo da verujemo, kada smo uplašeni i zbunjeni, sa svih strana bombardovani informacijama koje to nisu, dok se nestrpljivo nadamo da će sve ovo brzo proći a strahujemo da neće, procenili smo kao korisno da homeopate podsetimo a druge čitaoce informišemo o tome šta je govorio najveći i neprevaziđeni učitelj homeopatske medicine.

Odlučili smo da vam u ovom tekstu predstavimo deset aforizama iz 6. i poslednjeg izdanja Organona medicine. To je poslednje delo koje nam je ostavio dr Haneman. Kao i svi njegovi pisani radovi, štivo zahteva pažljivo čitanje, ali je svakome razumljivo.

Takođe, Haneman je živeo i radio u 19. veku, kada su se medicinom bavili samo izuzetno obrazovani ljudi, jezik ponekad zvuči arhaično, koristili su se i drugačiji izrazi. Pored toga, dr Haneman je pisao žustro, ali s druge strane jasno i razgovetno je izražavao svoje često vrlo komplikovane misli.

Smatramo da će ovih deset aforizama mnogima od vas biti korisno da shvatite prirodne zakonitosti lečenja akutnih zaraznih bolesti, što vam može pomoći u donošenju nekih konkretnih odluka ne samo u ovom periodu, već i kasnije u životu.

Organon medicine, 6. izdanje

Aforizmi 40-50

Organon aforizam § 40

Ili, kada se nova bolest pridruži staroj, koja je u dugom vremenskom periodu uticala na organizam, a razlikuje se od nje, onda ona formira sa njom složenu bolest, tako da svaka od njih zahvata određeno mesto u organizmu, naime organe koji su joj posebno prilagođeni, i po svemu sudeći baš tačno mesto koje joj posebno pripada, dok ostatak ostavlja onoj drugoj, različitoj bolesti. Na taj način, sifilitičan pacijent može postati psoričan i obrnuto. S obzirom da su dve bolesti međusobno različite, jedna drugu ne mogu ukloniti niti izlečiti. Simptomi koji su u početku te pojave bili venerični privremeno ostaju neaktivni i zaustavljaju se kada se pojave psorične erupcije; vremenom međutim (pošto je sifilis jak barem koliko i psora), njih dve se spajaju, to jest svaka pogađa delove organizma koji su joj najviše naklonjeni, što čini da je pacijent bolesniji i teže ga je izlečiti.

Kada se susretnu dve različite akutne infektivne bolesti, kao na primer velike boginje i male boginje, obično jedna privremeno zaustavlja drugu, kao što je ranije već rečeno; bilo je ipak teških epidemija te vrste, kada su se, u retkim slučajevima, pojavljivale dve različite akutne bolesti i na kratko vreme opstajale u istom telu, kombinovano. Tokom epidemije u kojoj su istovremeno preovladavale i velike boginje i male boginje, među 300 slučajeva (kod kojih ove bolesti nisu jedna drugu privremeno zaustavile, male boginje su napadale pacijente 20 dana pošto su izbile velike boginje, a velike boginje 17-18 dana nakon pojave malih boginja, tako da je prva bolest prethodno završila svoj regularni tok), ipak je postojao samo jedan jedini slučaj u kome se P. Rasel susreo sa obe od ovih različitih bolesti kod jedne osobe istovremeno. Rejni je video istovremenu pojavu velikih boginja i malih boginja kod dveju devojčica. Ž. Morise je u svojoj celokupnoj praksi imao samo dva takva slučaja. Slične slučajeve nalazimo u Etmulerovim radovima, kao i spisima nekoliko drugih lekara.

Cenker je uočio da se kravlje boginje javljaju uporedo sa malim boginjama i purpurom.

Kao što je zapazio Džener, kravlje boginje su počele redovno da se pojavljuju u vreme kada je sifilis lečen živom.

Organon aforizam § 41

Mnogo češće od pojave da se u istom telu udružuju i jedna drugu komplikuju prirodne bolesti su bolesne komplikacije koje izaziva neprikladno medicinsko lečenje (alopatski metod), dugom upotrebom neodgovarajućih lekova. Prirodnoj bolesti, koju treba lečiti, dodaju se, stalnim ponavljanjem neprikladnih medicinskih sredstava, nova i vrlo često opterećujuća bolesna stanja koja odgovaraju prirodi tih sredstava; ona se postepeno spajaju i komplikuju hroničnu bolest, koja se od njih razlikuje (nisu u stanju da je izleče akcijom sličnosti tj. homeopatski), dodajući na taj način staroj bolesti novu, različitu, veštačku bolest hronične prirode i na taj način kod pacijenta stvaraju dvostruku umesto jedne bolesti tj. pogoršavaju mu stanje i dovode do toga da ga je teže, a često potpuno nemoguće izlečiti. O tome svedoče mnogi slučajevi za koje se traže saveti u medicinskim časopisima, kao i izveštaji o slučajevima u medicinskim spisima. Sličnog su karaktera česti slučajevi u kojima venerična šankrozna bolest, posebno iskomplikovana psorom ili diskrazijom kondilomatoznom gonorejom, nisu izlečeni dugotrajnim i često ponavljanim lečenjem velikim dozama neprikladnih živinih preparata, ali je zauzela svoje mesto u organizmu pored hroničnog živinog oboljenja, koje se u međuvremenu postepeno razvijalo, pa su zajedno često stvorile užasno čudovište komplikovane bolesti (pod opštim nazivom maskirane venerične bolesti), koja se tada, ukoliko nije potpuno neizlečiva, samo uz velike poteškoće može vratiti u zdravo stanje.

Organon aforizam § 42

Sama priroda, kao što je već rečeno, u nekim slučajevima dozvoljava istovremenu pojavu dve (zapravo i tri) prirodne bolesti u jednom telu. Međutim, mora se istaći da se ovakva komplikacija događa samo u slučaju dve različite bolesti, koje prema večitim prirodnim zakonima jedna drugu ne uklanjaju, ne uništavaju i ne mogu se međusobno izlečiti, ali kako se čini, obe (ili sve tri) takve kakve su ostaju odvojene u organizmu, svaka zahvata delove i sisteme koji su joj posebno naklonjeni, što se zbog težnje ovih bolesti da liče jedna na drugu, može veoma lako dogoditi bez narušavanja životnog jedinstva.

Organon aforizam § 43

Potpuno je, međutim, drugačiji rezultat kada se u organizmu susretnu dve slične bolesti, to jest kada je jedna bolest već prisutna pa se javi slična, jača bolest. U takvim slučajevima vidimo kako efikasno leči priroda i dobijamo lekciju o tome kako čovek treba da leči.

Organon aforizam § 44

Dve slične bolesti ne mogu jedna drugu (kao što je objašnjeno kod različitih bolesti) da suzbiju niti privremeno zaustave, pa će se stara vratiti nakon što nova završi svoj proces; isto tako, podjednako je mala mogućnost da dve slične bolesti (a što nije slučaj kod različitih, kao što je već objašnjeno) opstanu u istom organizmu jedna pored druge ili da se udvostruče i zajedno formiraju složenu bolest.

Organon aforizam § 45

Ne! Dve bolesti, doduše različite po vrsti ali slične po svojim pojavama i efektima, tegobama i simptomima koje pojedinačno stvaraju, uvek kada se susretnu u organizmu, jedna drugu uništavaju; zapravo, jača bolest uništava slabiju i to iz prostog razloga što kada jača bolesna snaga napadne sistem, zbog sličnosti delovanja zahvata upravo iste delove organizma koji su prethodno pogođeni slabijim bolesnim nadražajem, koji posledično više ne može da utiče na te delove, već jenjava; ili (drugim rečima), nova ali snažnija bolesna moć kontroliše osećanja pacijenta i stoga životni princip zbog svoje osobenosti više ne oseća slabiju sličnost koja jenjava – više ne postoji – jer nikada nije ni bila nešto materijalno, već dinamički – duhu nalik – (konceptualni) uticaj. Od tog momenta, na životni princip jedini uticaj, i to privremen, ima nova, slična ali snažnija bolesna moć.

Organon aforizam § 46

Moglo bi se navesti mnogo slučajeva bolesti koje su prirodnim tokom homeopatski izlečene drugom bolešću koja pokazuje iste simptome, ali to nije potrebno, jer je naš cilj da govorimo o nečemu određenom i nesumnjivom, da usmerimo pažnju samo na one (nekoliko) bolesti koje su uvek iste, potiču iz fiksnog mijazma i zato zaslužuju da budu posebno imenovane.

Među njima posebno mesto zauzimaju velike boginje, tako strašne zbog velikog broja ozbiljnih simptoma, koje su uklonile i izlečile veliki broj bolesti sa sličnim simptomima.

Koliko često velike boginje izazivaju žestoku oftalmiju, koja ponekad čak dovodi do slepila! A vidite sad! Prvo Dezoto, a za njim Leroj, trajno su izlečili hroničnu oftalmiju pelcovanjem (misli se na inokulaciju u širem smislu i ne treba poistovećivati sa vakcinacijom, jer je savremena vakcinacija sub-metoda inokulacije – prim. prev.).

Prema Klajnu, amauroza koja je trajala dve godine, a bila posledica potiskivanja temenjače, takođe je savršeno izlečena pelcovanjem.

Koliko često velike boginje izazivaju gluvoću i dispneju! A obe ove hronične bolesti otklonjene su velikim boginjama, kada su dostigle vrhunac, kako zapaža J. Fr. Klos.

Oticanje testisa, čak veoma teško, čest je simptom velikih boginja, što im omogućava, kako je zapazio Klajn, da zahvaljujući sličnosti izleče veliki tvrd otok levog testisa, koji je bio posledica udarca. Drugi lekar je takođe primetio da su velike boginje izlečile slično oticanje testisa.

U zabrinjavajuće simptome velikih boginja spada i dizenterično stanje creva; kako je zapazio Fr. Vent, jedan slučaj dizenterije izlečen je tokom preboljevanja velikih boginja, zbog sličnosti bolesnog faktora.

Velike boginje koje se pojave nakon vakcinacije (i ovde se radi o prirodnoj inokulaciji – prim. prev.), kako zbog veće snage tako i zbog velike sličnosti, odjednom u potpunosti homeopatski uklanjaju kravlje boginje i ne dozvoljavaju im da sazru; ali, s druge strane, kada kravlje boginje skoro sazru, onda one zbog velike sličnosti homeopatski u velikoj meri smanjuju nadolazeće velike boginje i čine ih blažim. O tome svedoči Muri, kao i mnogi drugi.

Inokulirane kravlje boginje, čija limfa pored zaštitne materije sadrži virus, a infekcija se ispoljava u obliku opštih kožnih erupcija druge prirode, koje su obično male i suve (retko velike i gnojne) bubuljice smeštene na maloj crvenoj areoli, u često spojenim okruglim, crvenim kožnim mrljama i praćene najžešćim svrabom, gde se osip kod jednog broja dece javlja nekoliko dana ranije, a češće međutim, posle crvene areole kravljih boginja, prolazi za nekoliko dana ostavljajući za sobom male, crvene i tvrde mrlje na koži – inokulirane kravlje boginje, tvrdim, sličnošću ovog sporednog mijazma, analognim kožnim erupcijama kod dece, savršeno i trajno, na homeopatski način, izlečile su često veoma dugotrajne i problematične bolesti, što potvrđuju zapažanja mnogih lekara koji su to videli.

Kravlje boginje, koje imaju čudan simptom da izazivaju oticanje ruke, pošto su izbile, izlečile su oteklu, polu-paralizovanu ruku.

Visoka temperatura koja prati kravlje boginje, a javlja se u vreme kad se stvaraju crvene areole, homeopatski je izlečila intermitentnu groznicu kod dveju osoba, o čemu izveštava Hardegej mlađi, potvrđujući ono što je već zapazio Hanter – da u istom telu ne mogu da koegzistiraju dve groznice (slične bolesti).

Male boginje, po karakteru temperature i kašlja veoma liče na veliki kašalj, te otud ono što je primetio Boskijon: u epidemiji u kojoj su preovladavale obe ove bolesti, mnoga deca koja su dobila male boginje nisu dobila veliki kašalj. Svi su bili zaštićeni upravo malim boginjama i nisu mogli biti zaraženi velikim kašljem u toj i svim sledećim epidemijama, ako veliki kašalj nije bio samo delimično sličan malim boginjama, to jest ako je imao i kožne erupcije slične onima koje imaju i male boginje. Na taj način su male boginje mogle da zaštite mnoge ljude od velikog kašlja, i to samo u epidemiji koja je u to vreme preovladavala.

Međutim, ako male boginje dođu u kontakt sa bolešću koja na nju liči po glavnom simptomu, erupcijama, neosporno se može ukloniti i izvršiti homeopatsko izlečenje ove druge bolesti. Tako je u potpunosti i trajno (homeopatski) izlečena hronična herpetična erupcija izbijanjem malih boginja, što je zapazio Kortum. Nekontrolisani pekući milijarni osip lica, vrata i ruku, koji je trajao šest godina i pogoršavao se kod svake promene vremena, pod napadom malih boginja se sveo na oblik otoka na površini kože; nakon što su se male boginje završile, osip je prošao i nikada se nije vratio.

Organon aforizam § 47

Ništa ne može naučiti lekara na jasniji i uverljiviji način od gorenavedenog, koju vrstu sredstva (leka) koje veštački izaziva bolest treba da odabere, kako bi izlečio na siguran, brz i trajan način, u skladu sa procesom koji se odvija u prirodi.

Organon aforizam § 48

Ni prirodnim načinom, kao što vidimo iz gorenavedenih primera, ni umetnošću lekara, postojeći uticaj ili bolest ni u jednom slučaju ne može da otkloni sredstvo koje izaziva bolest a koje se od nje razlikuje, koliko god jako bilo, već samo ono koje je po simptomima slično i donekle jače, prema večitim i neopozivim zakonima prirode, koji do sada nisu bili shvaćeni.

Organon aforizam § 49

Trebalo bi da budemo u prilici da upoznamo mnogo stvarnijih, prirodnih homeopatskih izlečenja ove vrste kada bi, s jedne strane, pažnja posmatrača bila više usmerena na njih, a s druge strane, kada priroda ne bi bila tako manjkava u korisnim homeopatskim bolestima.

Organon aforizam § 50

Sama moćna Priroda, kao što vidimo, drži pod komandom instrumente za efikasna homeopatska lečenja: osim nekih mijazmatskih bolesti konstantnog karaktera (svrab, svrabež, šuga – prim. prev.), to su male boginje i velike boginje, što su sve morbifična sredstva, koja kada se koriste kao lekovi su ili opasnija po život i strašnija od bolesti koju leče, ili su takve vrste (kao što je svrabež, šuga), da nakon lečenja, moraju da se leče njihove posledice, kako bi se iskorenile – obe te okolnosti njihovo korišćenje, kao homeopatskih lekova, čine teškim, neizvesnim i opasnim. A koliko malom broju bolesti je čovek izložen, a da imaju sličan lek u velikim boginjama, malim boginjama i svrabu (dermatitis – prim. prev.)! Dakle, u prirodi se vrlo malo bolesti može izlečiti ovim neizvesnim i opasnim homeopatskim lekovima, a lečenje njihovim oruđima sa sobom takođe nosi opasnost i mnogo teškoća, iz razloga što se doze njihove štetnosti ne mogu smanjivati u skladu sa okolnostima, kao što mogu doze leka; jer, pacijent oboleo od analogne dugotrajne bolesti mora u potpunosti biti izložen opasnoj i iscrpljujućoj bolesti, čitavom toku bolesti velikih boginja, malih boginja (ili svraba), kako bi zauzvrat bio izlečen. A ipak, kao što vidimo, možemo ukazati na neka upečatljiva homeopatska izlečenja koja su posledica ovih srećnih poklapanja, toliko mnogo neospornih dokaza velikog, jedinog terapeutskog zakona prirode koji se u njima ostvaruje: LEČENJE SLIČNOŠĆU SIMPTOMA!

The post Organon u doba korone appeared first on Balkanopathy.

Mi o lekovima znamo mnogo više

Gordana Jujić — Thu, 25 Jun 2020 23:29:04 +0000

Uvod

Evo kako je kolega iz Kerale u Indiji odgovorio možda dobronamernom, ali nedovoljno upućenom poznaniku, na pitanje kako mi homeopate možemo da lečimo ljude kad ne znamo ništa o svojim lekovima.

Nama homeopatama, ovo pitanje bi zvučalo potpuno nerazumno, kad ne bismo znali kakva antipropaganda prati našu medicinu od postanka do danas. I ne znamo da li će ikada doći vreme, kada će možda naši naslednici biti u drugačijoj poziciji. Vreme u kome se homeopate neće pravdati i trošiti ogromnu energiju i vreme na ubeđivanje i nadmudrivanje sa potpunim neznalicama. Te neznalice neselektivno gutaju sve što im predstavnici naučnog establišmenta serviraju na poslužavniku. Oni pak, u saradnji sa krvožednim medijima, a svi zajedno finansirani od strane organizacija kojima dobro zdravlje ljudi ne donosi profit, koriste iste te neznalice da za njihov račun šire jednu od najopakijih bolesti – laž.

Dok to vreme ne dođe, ako ikada dođe, naša je obaveza i dužnost da neprekidno informišemo, makar to značilo da dobar deo svojih potencijala trošimo rekli bismo uludo, što je verovatno jedan od ciljeva propagande.

Mi o svojim lekovima znamo mnogo više nego što možete da zamislite

Pošto je pročitao kritički tekst o homeopatiji, jedan čovek me je iz radoznalosti upitao: „Kako homeopata može da leči bez ikakvog znanja o svojim lekovima?“ Mislio je da mi samo na slepo dajemo nekakve slatke pilule, jer je kritičar napisao da u homeopatskim lekovima nema ničega. Takvi ljudi nisu svesni kakvim sve informacijama o lekovima mi raspolažemo.

Evo nekih stvari koje mi znamo o našim lekovima.

Detalji koji slede dostupni su u homeopatskoj literaturi o lekovima. To je nešto što se u svakodnevnoj praksi stalno primenjuje i obnavlja.

1. Izvori lekova, njihova hemijska, fizička i biološka svojstva, detalji o aktivnim principima, podaci iz toksikologije, najbolje vreme za sakupljanje medicinskih izvora, detaljna priprema i čuvanje lekova itd.

https://www.exoticindiaart.com/book/details/principles-and-practice-of-homeopathic-pharmacy-for-students-NAU572/

2. Efekti lekova na zdravim dokazivačima nalaze se u knjigama materija medike, zatim izvornim knjigama o dokazivanjima, kliničkim materija medikama i terapeutskim knjigama.

3. Literatura koju koristimo u radu u sebi ima podatke o: sferama delovanja i afinitetima lokacija svakog pojedinačnog leka (ne samo sistema, već i posebnih lokacija), stranama tela, posebnim afinitetima lokacija kao što su mukokutani spojevi, mastoidni procesi, interkostalni prostor itd. Svi ti detalji su veoma jasno objašnjeni u našim homeopatskim knjigama.

4. Naša medicinska literatura sadrži podatke o trajanju akcije lekova, izražene u satima i danima.

5. U našim knjigama nalaze se podaci o tome kako naši lekovi deluju na različite starosne grupe, prirode i tipove ljudi koji dobijaju lekove.

6. Imamo spiskove lekova koji su korisni tokom određenih godišnjih doba i lekova koje u određenim klimatskim uslovima i drugim okolnostima treba izbegavati.

7. Zatim, vrste hrane i pića koje mogu omesti delovanje lekova, uključujući i antidotiranje lekovitog dejstva.

8. Dati su podaci o vremenu i situacijama kada lek kod pojedinih pacijenata bolje deluje.

9. U mnogim našim knjigama nalaze se podaci o tome koji lek treba dati ako prethodni ne pomaže u određenom stanju ili bolesti.

10. Isto tako, koji lek treba upotrebiti da se završi lekovita akcija prethodnog leka u određenom stanju.

11. Koji lek treba dati da se otklone loši efekti prethodno datog leka. Boenninghausen’s Therapeutic Pocket Book sadrži odeljak posebno posvećen odnosima među lekovima, na osnovu kojih podataka je sačinjen spisak lekova koji se odnose na određeni slučaj, za dalje praćenje lečenja.

https://instituteforhomoeopathicmedicine.wordpress.com/2017/05/08/case-analysis-using-boenninghausens-therapeutic-pocket-book/

12. Redosled lekova koji se mogu davati jedan za drugim kako bi se postigao najbolji rezultat – takođe stoji u našim knjigama.

13. Svaki homeopatski lek dostupan je u raznim potencijama, koje se mogu primeniti u zavisnosti od različitih karakteristika slučaja. Postoje smernice za izbor potencije i doziranja.

14. Dalje, imamo nabrojane lekove za neželjena dejstva raznih prehrambenih artikala, pića i medikamenata. Nijedna druga medicinska literatura ne pruža tako opsežan spisak lekova za neželjene efekte raznih produkata sa kojima dolazimo u kontakt u svakodnevnom životu.

15. Postoji nekoliko lekova koji otklanjaju tegobe nastale usled raznih stvari, kao što je promena načina života, emocionalni stres, povrede, izlaganje spoljnim uticajima itd.

16. Takođe imamo podatke o posebnim potencijama lekova za određene situacije i o najboljim potencijama za decu, terminalno bolesne pacijente i pacijente sa niskom vitalnom energijom.

17. Pa onda, imamo knjige iz kojih učimo o simptomima koji pokazuju poboljšanje, kao i o simptomima koji ukazuju na pogrešan pravac lečenja i lošu prognozu.

https://ochm.ca/materia-medica-pura/

Gorenavedene tačke nalaze se svuda po našim knjigama, u koje spadaju: Organon medicine, Manji spisi, knjige iz homeopatske filozofije, izvorne i druge knjige materije medike.

https://sites.google.com/a/achian.site/richdami/lectures-on-homeopathic-philosophy-1900-by-kent-james-tyler-2009-hardcover-B01182GJV2

Zatim, razni repertorijumi, knjige iz homeopatske farmacije, homeopatske terapeutske knjige i razne knjige o kliničkim iskustvima, kao i istraživački radovi na polju homeopatije.

https://www.homeobook.com/complete-repertory-by-roger-van-zanvoort/

Homeopatski magazini, članci, teze koje pišu lekari i pisane prezentacije pionira i savremenih lekara, što nam sve pruža dodatna znanja.

Obavljeno je nekoliko istraživanja o višim potencijama lekova, uz pomoć najnaprednije nano tehnologije. Takođe, neka istraživanja su u toku, kao i u svakom sistemu. Na tim poljima istraživanja, sarađujemo sa stručnjacima iz oblasti drugih nauka i tehnologije. Nijedan sistem na svetu nema na raspolaganju 100% informacija.

Dakle, mi sve ove detalje imamo na raspolaganju. Korišćenje tih informacija u svakodnevnoj praksi je naš glavni zadatak.

Dr Muhammed Rafeeque
Kerala, Indija

The post Mi o lekovima znamo mnogo više appeared first on Balkanopathy.

Homeopatija, medicina, nauka i neznanje

Gordana Jujić — Thu, 28 May 2020 20:56:45 +0000

Uvod

Pre nekoliko godina počela sam da pišem rad na temu „da li je medicina nauka“, sa idejom da obrazložim da nije i zašto nije. Prikupila sam finu kolekciju radova iz nekoliko naučnih disciplina, posložila i klasifikovala, napisala teze i lepo krenula. Dopalo mi se kako je to izgledalo, bilo je dosta koncizno, činilo mi se dovoljno jasnim laicima a istovremeno i naučnim radnicima, kao i lekarima moderne medicine.

Onda odjednom nisam mogla da nastavim. Trudila sam se i mučila, sve ređe se vraćala tekstu, radije prevodeći radove iz oblasti homeopatije, i to me je zbunjivalo. Ne odustajem lako. Imala sam ideju. Utrošila sam podosta vremena za pronalaženje kvalitetne literature. Do jednog momenta mi je u glavi sve bilo složeno, a onda kao da se raspršilo. Rekla sam sebi da ću privremeno obustaviti taj rad. Imam iskustva sa naglim prestankom inspiracije i motivacije.

Pauze su uvek dobre. Kao i kod davanja lekova. Čekaj i posmatraj. Prošlo je nešto vremena dok sam shvatila o čemu se radi. U trenutku odluke bila sam poprilično ogorčena na status homeopatije, mučila me je nepravda. Shvatila sam da nisam bila na sopstvenoj talasnoj dužini. Promenila mi se moja pretežna vibracija, koja je uglavnom pozitivna i afirmativna. Volim da pišem u korist a ne na štetu. Volim da budem za a ne protiv. Ne volim da argumentujem kontraargumentima.

Viša sila me je zaustavila. Da ne trošim vreme i energiju, da se ne zadržavam u negativnom polju, jer kako god pametno i razložno zvučalo, na kraju nikome neće doneti dobro.

A onda nedavno naletim na ovaj miran a ipak glasan i snažan doprinos homeopatiji profesora koji nije homeopata, hemičar je ali se bavi i mojom omiljenom naukom (tik uz homeopatiju).

On je umeo sažeto da objasni, mnogo bolje nego što bih ja, zašto medicina nije nauka i zašto homeopatija to jeste.

Zapravo, tekst je potpisan od strane članova Međunarodnog udruženja za naučnu medicinu AIMSIB, uz blago ograđivanje iz razloga koje ćete pročitati.

Pa, kao što i oni rekoše: uživajte u čitanju.

Homeopatija, medicina, nauka i neznanje

Mišljenje profesora Marka Anrija

Nećemo ponovo predstavljati ovog sjajnog naučnika (1), profesora hemije na Univerzitetu u Strazburu i stručnjaka za kvantnu fiziku složenih materija, prvo i pre svega… vode. Već nam je jednom prilikom ukazao čast detaljnog osvrta u jednom našem tekstu (2), a jasnoću i dubinu njegovih zapažanja trebalo bi da pročita što veći broj ljudi. Nije važno što će mnogi članovi AIMSIB-a biti kritični prema određenim delovima ovog teksta, jer je u njemu izneto lično mišljenje profesora Anrija, koje ne predstavlja generalni stav AIMSIB-a. Pitamo se kada će se ovaj izuzetan naučnik pridružiti AIMSIB-u? Uživajte u čitanju.

Dao sam sebi slobodu da govorim na ovoj debati na izričit zahtev Vinsenta Relikea, a pošto vidim da se moje ime tu i tamo pominje nekoliko puta, i to me je malo motivisalo. S obzirom da sam već objasnio svoj stav o homeopatiji u knjižici od 130 strana, koju je marta 2019. godine objavio Natur’Eau Quant (3), biću kratak. Pre svega, tekst Eduarda Bruzaliona smatram tačnim i sa njegovom analizom se slažem 99,9999%. Takođe, smatram da su njegovi zaključci relevantni i izneti na jasan i učtiv način, gledano sa svakog stanovišta. Čitajući ih, izdvojio sam nekoliko tačaka u kojima mogu da pružim neke elemente odgovora sa svoje pozicije univerzitetskog predavača–istraživača, dakle nekoga ko je vrlo uključen u visoko-naučna istraživanja u hemiji tokom skoro 40 godina.

Tačka 1: Da li je medicina nauka?

Odgovor je glasno „ne“. Razlog je taj što je koren reči nauka latinski glagol „scire“, što znači „znati“. Stoga, prema samoj definiciji reči, onaj ko se bavi naukom želi da sazna i razume. Naučnik može da se suprotstavi neznalici, koji iz mnogo ovde nebitnih razloga, ne želi da zna. Sasvim paradoksalno, dve osobe koriste istu matematiku. Naučnik, kako bi formulisao teoretske modele koji omogućavaju predviđanje budućnosti sa najmanjim mogućim stepenom neizvesnosti, ako zanemaruje tu istu matematiku da bi dobio rezultate verovatnoće bez ikakvog teoretskog razmatranja i ukoliko je verovatnoća blizu 100% i on to proglasi za rezultat, ponaša se kao neznalica. Jer, neznalica misli da je to nužno dobar izbor.

Dakle, neznalicu možemo prepoznati po njegovoj omiljenoj alatki, a to je statističko rezonovanje primenjeno van ikakve teorijske koncepcije.

Sada, lišimo modernu medicinu statističke alatke koja je alatka neznanja, i – šta ostaje? Ne mnogo… A pogledajmo homeopatiju bez statistike, i šta ostaje? Teško da se išta menja. Jer, homeopatija je pre svega znanje stečeno kroz iskustvo. Ovo jasno ukazuje na fundamentalno naučnu prirodu homeopatije. Da to nije slučaj, ja kao naučnik sa ogromnim iskustvom u naučnim metodama, ne bih se ni trudio da je branim.

Homeopatija, kao i sve nauke, rođena je u empirijskom kontekstu sa rudimentarnim teoretskim okvirom skovanim u svetlu opservacija starih više od dva milenijuma. Haneman naravno nije ništa izmislio, jer su 1796. godine sve činjenice već bile tamo, skupljene od antičkih vremena i napisane u mnoštvu dela na mnogo različitih jezika. Dakle, on je samo postavio sintetički okvir mišljenja (svoj „Organon“, prvi put napisan na JEDNOM jeziku).

To je Hanemanu omogućilo da ZNA, bez korišćenja statistike, koji JEDAN lek propisati za lečenje pacijenata. Naglašavam reč JEDAN, jer tu homeopatija otkriva svoj naučni karakter. Propisivanje pacijentu nekoliko lekova, da ih istovremeno uzima, već je priznanje neznanja i neuspeha od strane lekara.

Ali, neophodno je ostati skroman, jer ako je znanje u domenu nauke, uspeh (a u medicini je to izlečenje) potpuno je u domenu umetnosti, jer ljudsko biće (i lekar i njegov pacijent) nije mašina. Dakle, rizikujući da zvučim pomalo staromodno, za mene je medicina pre svega umetnost lečenja u kojoj učestvuju ljudska bića i zato nikada ne može biti nauka, jer je na ovoj planeti nemoguće pronaći dva ljudska bića koja su po svemu slična, od kojih jedan obavlja kontrolu nad drugim koji je predmet eksperimentisanja. Da bi izbegla ovu neizbežnu stvarnost, medicina koristi alatku neznanja: statistiku.

Ovde je kobna greška uverenje da će statistička alatka pretvoriti umetnost u nauku, pri čemu dodavanje neznanja neznanju čoveka zauvek ostavlja neznalicom.

Svi lekari su, dakle, u osnovi umetnici, neki su pravi virtuozi a drugi nepopravljivi zabušanti. Iskreno verujem da je trenutna kriza u svetu medicine povezana sa tim pogrešnim uverenjem da medicina može biti naučne prirode. Budući da nauka zna, onda kad ona pogreši mi imamo pravo da zahtevamo odgovornost. Umetnik improvizuje za sebe i ako pogreši, niko nema prava da ga kritikuje, jer je makar pokušao.

Tačka 2: Šta sa biologijom?

Ako medicina ne može biti nauka, biologija je naučne prirode sa veoma preciznim i efikasnim teorijskim okvirom, čiji je koncept živa ćelija. Upravo u tom konceptu leži njena snaga ali takođe i njena slabost, jer je ljudsko biće skup od 37,2 milijardi ćelija, čemu se mora dodati i 38 milijardi bakterija, prema nedavnoj proceni iz 2016. godine. Jer, dok biologija zna mnogo o tome šta se dešava unutar JEDNE, ona ne zna skoro ništa o tome šta se dešava između dve ćelije, a kamoli između hiljada i milijardi ćelija.

Zamka je u tome što se veruje da razumevanjem kako funkcioniše JEDNA ćelija, neko može da zna kako se ponašaju tkiva ili organi. U tome su nam na raspolaganju veoma zahtevne intelektualne alatke, ali ih koristi vrlo mali broj biologa, dok se većina radije vraća alatki neznanja koja ne zahteva nikakav napor.

Tačka 3: Zadiranje kvantnog rezonovanja

Tu i tamo se pojavljuje čarobna reč „kvantno“, bez istinskog razumevanja šta to stvarno znači. Za lekare, to znači da čim u naučni pristup umešamo skalpele, razne zrake ili čak vibracije, mi time ometamo.

Drugim rečima, nikada ne vidimo stvarnost onakvu kakva jeste, već uvek ometenu činom opservacije. Ne biti svestan ove kvantne realnosti u biologiji može dovesti do razvijanja teorijskih koncepcija koje su potpuno odvojene od stvarnosti.

Ako kojim slučajem ova teorijska razmatranja izobličena opservacijom dovedu do formulisanja lekova za lečenje živih bića, možemo očekivati suočavanje sa velikim propustima. Ovde se možemo samo pokloniti pred neverovatnom mudrošću homeopata, koji svojim brojnim i raznovrsnim pitanjima za dobijanje TOTALITETA simptoma sprečavaju da se poremećaj kod pacijenta svede isključivo na njegov fizički minimum. Što je pitanje beznačajnije i manje u vezi sa zdravstvenim stanjem, pacijent se manje ometa i shodno tome, dobija se značajniji odgovor i otkriva stvarna teškoća koja izaziva simptome. Tu homeopatija otkriva svoju pravu kvantnu prirodu i tu leži njena očigledna izuzetna efikasnost, naravno pod uslovom da je intervju sa pacijentom obavljen u skladu sa pravilima umetnosti i posvećivanjem potrebnog vremena.

Tačka 4: Homeopatija i kvantna mehanika

Postoje tvrdnje da je homeopatska medicina razvijena u očiglednoj suprotnosti sa zakonima fizike i hemije. Želim da razjasnim da su jedini prekršeni zakoni oni koji se nalaze u čisto materijalističkom okviru.

Čim uzmemo u obzir neizbežni dualitet materija/vibracija, podatke za lečenje odmah možemo da postavimo na vibraciju (kvantno polje), gde više nema aktivne materije.

Ovde voda igra ključnu ulogu u prenošenju kodiranih informacija u takozvanim „područjima koherentnosti“, tamo gde materija i vibracije formiraju kvantnu celinu. Zainteresovane upućujem na svoje knjige (4). Ključna tačka je priznati, kao što nam govori moderna fizika kroz teoriju kvantnog polja ili opštu relativnost, da su materija i vakuum dve strane iste stvarnosti i da je vibracioni aspekt ono što ih sjedinjuje.

Model hvatanja EM talasa u području koherentnosti u „Voda i kvantna fizika“, op. cit.

Nedavni eksperimenti sa homeopatskim lekovima (projekat DYNHOM koji je vodio Mihel van Vasenhoven) pokazali su da u homeopatskom leku osim vode uvek ima i materije, čak i u veoma visokom razblaženju (30 CH). Eksperimenti Luka Montanjea pokazali su da voda pod dejstvom zemljinog magnetnog polja emituje niskofrekventne elektromagnetne signale, koji su u stanju da kodiraju molekul kompleksan kao DNK, na potpuno nematerijalan način.

Sve je očiglednije da homeopatska medicina nije samo voda ili šećer i da imamo teoretske i eksperimentalne alatke da to jasnije vidimo. Ali to zahteva neophodne budžete za finansiranje inovativnih istraživanja. U ovoj tački shvatamo da su glavni vinovnici trenutnih napada na homeopatiju laboratorije koje proizvode i plasiraju homeopatske lekove bez ulaganja ijednog centa u osnovna istraživanja.

Dakle, ako čitamo između redova, ono što je istaknuto u HAS izveštaju nije neefikasnost same homeopatije, već surovi nedostatak fundamentalnog istraživanja u homeopatiji U ODNOSU NA iznose koje ulažu farmaceutske kompanije, a one u proseku za istraživanja izdvajaju 10% svog budžeta.

Kada bi homeopatski proizvođači zaista verovali u lekove koje prodaju, dali bi sve od sebe da dokažu kako njihov lek deluje. Međutim, ulaganje u osnovna istraživanja zahteva određenu hrabrost i, iznad svega, nepokolebljivu veru da se gleda u pravom smeru. Sticanje pozamašnog profita bez ulaganja u istraživanja zapravo odražava visceralni strah da će nauka doneti negativan sud, te stoga i sumnja da bi farmaceutske kompanije to mogle zloupotrebiti, pa otud i veoma stidljiva odluka HAS-a.

Ono što danas ubija homeopatiju je smešan strah od ismevanja koji sve truje.

Koji je smisao raspravljanja i cerekanja kada znamo da se homeopatija dokazuje na terenu već više od 200 godina? Ono što me dodatno uverava je to, što iako je na ivici da nestane u Francuskoj, homeopatija je u Indiji veoma atraktivna.

Tačka 5: Teorija slobodnih radikala

I ja sam jedno vreme bio zanet hipotezom o slobodnim radikalima, a budući da sam specijalista za elektronsku paramagnentnu rezonancu (EPR), naravno da sam pokušavao da saznam da li sukusija može da dovede do pojave radikala.

Svi sprovedeni eksperimenti doveli su do zaključka da slobodnih radikala nema, čak ni u prisustvu rotirajućih zamki koje mogu da uhvate čak i vrlo nestalne čestice.

Zato sam odustao od ovog zanimljivog traga, jer nije bilo dokaza, čak ni tehnikom poznatom po ekstremnoj osetljivosti.

Zaključak

Nadam se da sam malo rasvetlio ovo pitanje, a homeopatama dao nešto samopouzdanja za bitku koja im predstoji u narednim godinama. Moja poruka je da sada nije vreme za sumnju, već za hrabrost.

Bez obzira na to šta govore oni koji kleveću homeopatiju, nauka se nikada ne može upotrebiti kao oružje za uništenje ove veličanstvene medicine. S druge strane, neznanje može ono što nauka ne može, a upravo to se danas događa.

Ako vam kažu „materija“, uzvratite govoreći o „zračenju“. Ako vam kažu „medicina zasnovana na dokazima“, recite da ova nauka datira iz 1990. godine, a homeopatija potiče iz 1796. godine i nauka nikada ništa ne može dokazati. Jedino što nauka može da učini je da stavi van snage preuske teoretske modele, kako bi predložila bolje, opštije teoretske modele. Pošto je teoretski model koji leži u osnovi homeopatije ukorenjen u kvantnoj oblasti fizike, rizik da se ona poništi je veoma mali. Pritisnite industrijalce da konačno počnu masovno da ulažu u fundamentalna istraživanja u homeopatiji. Ukratko, usudite se da budete to što jeste, kompletno, u potpunosti, a iznad svega: ne postavljajte se kao žrtve nepravednog sistema.

Sistem nije ni pravedan ni nepravedan, njega jednostavno vode ljudi koji često igraju na kartu neznanja a ne na kartu znanja.

Jer je mnogo lakše i udobnije biti neznalica nego učen čovek.

Prof. Mark Anri

26. januar 2020.

Beleške i izvori:

(1) UMR 7140, možete pronaći ovde: natureauquant@gmail.com

(2) https://www.aimsib.org/2019/11/24/quand-le-sage-designe-la-lune-limbecile-regarde-le-doigt/

(3) Henry M. “L’homéopathie, la physique et la chimie des hautes dilutions” 2019, Ed. Natur’Eau Quant

(4) uključujući neizostavno

Voda i kvantna fizika – ka revoluciji u medicini

Autor teksta: The drafting of AIMSIB

Izvor:

https://www.aimsib.org/en/2020/01/26/homeopathie-medecine-science-et-ignorance-lavis-du-professeur-marc-henry/

The post Homeopatija, medicina, nauka i neznanje appeared first on Balkanopathy.

Deca i homeopatija

Gordana Jujić — Thu, 02 Jan 2020 22:55:21 +0000

Često mi se javljaju roditelji male dece, od nekoliko meseci do nekoliko godina starosti, sa tegobama koje opisuju kao hronične. Obrazac je uglavnom isti: deca mesecima ili po godinu–dve pate od istih simptoma, sa kraćim ili dužim periodima poboljšanja i obično već imaju dijagnozu.

Mala deca su često bolešljiva

Najčešće tegobe zbog kojih dolaze su:

– ponavljajuća upala ušiju;

– nos zapušen ili stalno curi, ili i jedno i drugo;

– česte upale grla;

– bakterije u brisevima, nekad sa simptomima, nekad bez;

– ekcemi pretežno, mada i nekoliko drugih kožnih problema.

Deca budu pod terapijom u proseku jednom–dvaput mesečno. Ukoliko nisu rođeni bolesni, a to su retki slučajevi, radi se o generalno zdravoj deci koja još uvek nisu razvila imuni sistem. Ipak, ta su deca stalno bolesna i stalno pod lekovima. Koji ih nisu izlečili.

Kod nas homeopatija nije dovoljno poznata a kod mnogih izaziva i podozrenje. Zbog toga je homeopata najčešće poslednja osoba kojoj se roditelji obrate. Već očajni. Tada imam veći posao sa njima nego sa detetom, ali o tome u nekom narednom tekstu.

Kod dece homeopatija brzo deluje

U ovakvim slučajevima izlečenja su brza. Pravilno odabranim homeopatskim lekom i dobrim doziranjem, deca se za najviše mesec dana vraćaju u ravnotežu. Do poboljšanja dolazi veoma brzo, u roku od nekoliko dana, u zavisnosti od intenziteta simptoma. Tamo gde postoje bolovi, prestanak bolova očekujem u rasponu nekoliko sati do tri dana, opet u zavisnosti od intenziteta. Nekoliko meseci od početka lečenja dete se ne razlikuje od svojih vršnjaka koji imaju jači imunitet i ne razboljevaju se tako često kao vaše dete.

A u vezi sa tim, možda se pitate da li ste negde pogrešili pa je zbog toga vaše dete bolešljivije od drugih. Niste sigurno, jer su razlozi toliko različiti, da možemo da kažemo da su nepoznati. Nekad je takva njihova genetika, a u nekim slučajevima su roditelji opušteniji i smireniji, pa ih ne odvode kod lekara zbog svake tegobe, što ima za rezultat da ne dobijaju nepotrebne medikamente i imuni sistem polako jača. A možda ćete sada pomisliti da je baš to vaša greška – vi dete često odvodite lekaru. I ovde moram da razočaram vaš osećaj krivice: niste krivi!

Ipak, nešto možete da učinite kako bi se to promenilo, a više o tome ćete pročitati u nastavku teksta, iz mog ličnog iskustva.

Suština je da ako svoju decu u akutnim stanjima lečite homeopatijom, onda kada im je zaista potrebno lečenje, ona će ubrzo dostići svoje, pretežno zdrave, vršnjake. I ne samo to, već će lakše i brže prebolevati akutne bolesti. Takođe, omogućavate im da kasnije u životu budu zdravija, kako fizički, tako mentalno i emocionalno.

Zašto treba imati kućnu homeopatsku apoteku

Iz tog razloga uvek preporučujem svima, a posebno roditeljima male dece, da naprave malu kućnu homeopatsku apoteku, uz pomoć nekog osnovnog kursa se osposobe za elementarnu primenu homeopatskih lekova u hitnim i akutnim stanjima i započnu sami da leče najnormalnija bolesna stanja kroz koja svi povremeno prolazimo.

To u početku može da izgleda različito, u zavisnosti od toga kakva ste osoba vi sami. Nekome će biti vrlo stresno, neko će to raditi sa radoznalošću, neko će sa ushićenjem pratiti neverovatno brze promene koje se događaju nakon davanja leka, neko će sve vreme isto to gledati sa strahom, ali je jedno sigurno – kad ovladate i uverite se u delotvornost homeopatije, niko vam je više neće oduzeti i niko vas neće razuveravati. Tada homeopatija postaje značajno oruđe u životu vaše porodice.

Kako i zašto sam ja počela

Kada sam ja počinjala, ni ne sluteći da će mi to jednog dana biti poziv, bila sam na istom mestu kao vi. Za razliku od mnogih, a slično mnogim drugima, bila sam veliki paničar. Zato sam prethodni pasus napisala bez dvoumljenja i sa sigurnošću ću uvek stajati iza te svoje tvrdnje.

Počelo i jeste zato što je jedno od moje dece spadalo u grupu koju sam opisala na početku ovog teksta. Još gore, on je bio bolestan od samog rođenja i stvari su se samo komplikovale. Svim srcem, dušom i umom sam želela da zvanična medicina već jednom ponudi rešenje koje će mu doneti tek toliko poboljšanje, da nije stalno bolestan, da ne prelazi iz jednog u drugo bolesno stanje, da se ne smenjuju bez pauze tokom cele godine bolne upale ušiju, upale sinusa i astmatična gušenja. Da ne jurimo sa njim koji jedva diše noću u bolnicu, gde će primiti neki od steroidnih lekova da bi prodisao, pa od sutra–prekosutra, što bi rekli „Jovo nanovo“.

Meni je bio potreban lek

Ali, zvanična medicina nije imala takve lekove. Ona je imala samo pojas za spasavanje, da ga izbavi da se ne udavi – i simbolički i bukvalno.

Meni je bio potreban lek, lečenje koje dovodi do izlečenja, a ne pokušaji koji se završavaju neuspesima i medikamenti koji na duže staze ozbiljno ugrožavaju sveukupno zdravlje mog deteta. Moje misli o njegovoj budućnosti bile su vrlo mračne.

Tako sam i počela. Homeopata je u to vreme bio vrlo udaljen, ali me to nije sprečavalo da putujem nekoliko stotina kilometara da bi mu on samo spustio kuglicu u usta i odmah se vratim nazad. Ponekad noću, po ledu i snegu – samo da ga ne trujem više lekovima koji mu ne pomažu.

Zatim, homeopatija je promenila i mene, moje shvatanje zdravlja i bolesti. Moje prvo samoinicijativno davanje homeopatskog leka u porodici, uprkos tome što sam znala da ne može da naškodi sve i da pogrešim, bilo je vrlo dramatično. Jer: ja sam bila veliki paničar. Ali nisam imala izbora, što je ponekad veoma dobro. Posle toga, normalno je bilo da ću i ostaloj svojoj deci početi da dajem homeopatske lekove kad su bivali u akutnim stanjima.

Posle samo nekoliko gripova, stomačnih problema i povreda, mi više nismo odlazili kod lekara. Jedno vreme ih jesam odvodila doduše, i to je bilo samo zbog sopstvene nesigurnosti i strahova, ali sam dobijene recepte bacala čim bismo izašli. Bilo je raznih situacija koje su prerasle u porodične anegdote, a koje sam opisala u svojoj knjizi Homeopatija – porodična iskustva.

Homeopatiju treba uvesti u svoj dom

Homeopatska medicina je svima dostupna. Lekovi su jeftini, lečenja bi takođe trebalo da budu jeftina, makar dostupna najvećem broju građana, ali ne tvrdim da je tako u stvarnosti. Tvrdim da bi tako trebalo da bude.

Mislim da je uz sva sredstva informisanja, od kojih je jedno i ova internet stranica, razumno i rekla bih čak neophodno za jednu savremenu porodicu da ima svoju kućnu homeopatsku apoteku, da neko od roditelja ili ukućana završi osnovni kurs za primenu lekova, i onda počinje da se piše istorija korišćenja homeopatije u vašoj porodici.

Deca će videti šta vi radite, učiće od vas, daćete im jedno moćno oruđe za očuvanje zdravlja.

Homeopatija jeste naučna medicina, šta god o njoj govorili skeptici. Oni i jesu skeptici zato što nisu isprobali. Ali, za razliku od drugih medicinskih sistema, ona ima veliku prednost zbog same prirode svojih lekova, tako da ne morate da znate mnogo da biste je primenjivali. A možete da krenete za tim ogromnim znanjem, pa da je istovremeno i više proučavate. Može vam se dogoditi, kao što se dogodilo mnogima pa i meni, da vas toliko opčini to znanje, da se jednog jutra probudite kao homeopata.

Moj predlog je da probate. Možda mi se jednog dana javite.

The post Deca i homeopatija appeared first on Balkanopathy.

Zastupljenost homeopatije u svetu

Gordana Jujić — Mon, 09 Dec 2019 20:14:18 +0000

Da se podsetimo – malo starih i obnovljenih podataka o rasprostranjenosti korišćenja homeopatije širom sveta.

Na globalnom nivou

Više od 200 miliona ljudi širom sveta redovno koristi homeopatiju.^{1, 2}

Homeopatija je integrisana u nacionalne sisteme zdravstvene zaštite u velikom broju zemalja, kao što su Brazil, Čile, Indija, Meksiko, Pakistan, Švajcarska.

Indija

Indija je prva u svetu po broju korisnika, sa 100 miliona ljudi koji kao zdravstvenu zaštitu koriste isključivo homeopatiju.¹

Homeopatsku praksu trenutno obavlja više od 200 hiljada registrovanih homeopata, a njihov broj se povećava za otprilike 12 hiljada godišnje.³

Evropa

100 miliona građana EU, što je oko 29% ukupne populacije EU, za svakodnevne zdravstvene potrebe koristi homeopatske lekove.²

Homeopatija se praktikuje u 40 od 42 evropske države.⁴

Velika Britanija

10% ljudi u Velikoj Britaniji koristi homeopatiju – procenjuje se da je to 6 miliona ljudi.⁵

U Britaniji, homeopatsko tržište raste za oko 20% godišnje. Procenjuje se da će 2007. godine iznositi oko 38 miliona funti, a predviđa se da će 2012. dostići 46 miliona funti.⁶

U Velikoj Britaniji ima 400 lekara koji koriste homeopatiju, pod kontrolom Homeopatskog fakulteta i uz podršku Britanskog homeopatskog udruženja.⁷

U Velikoj Britaniji ima 1.500 profesionalnih homeopata (ne-medicinski kvalifikovanih homeopata),⁸čiji rad reguliše Udruženje homeopata (65%), Savez registrovanih homeopata i Homeopatsko medicinsko udruženje. Oni uglavnom obavljaju privatnu praksu izvan NHS.

Pogledajte troškove NHS za homeopatiju.

SAD

Prema podacima Nacionalnog instituta za zdravlje, više od 6 miliona ljudi u SAD koristi homeopatiju, pretežno za samo-lečenje određenih zdravstvenih stanja.

Od tog broja, 1 milion su deca a više od 5 miliona je odraslih osoba. ^{9, 10}

Podaci preuzeti od HRI

The post Zastupljenost homeopatije u svetu appeared first on Balkanopathy.

Četiri zakona homeopatije

Gordana Jujić — Sun, 01 Dec 2019 11:03:09 +0000

Jedna od osnovnih postavki homeopatije je da bolest nije zaseban entitet. Bolest, kao takva, ne postoji. U skladu sa polaznim stanovištem ove nauke, da svaki čovek ima životnu energiju (vitalnu silu) koja ga održava u stanju harmonije i da je zdravlje dinamičan proces prilagođavanja, bolest je znak da je ta energija trenutno narušena. U skladu sa tim, simptomi su signali otpora kojima se organizam bori za ravnotežu, a protiv problema koji su ga zadesili. A sa tim u vezi, simptomi nisu određeni bolešću, već ih određuje individualnost osobe.

Zato se homeopate ne trude da suzbiju simptome. Oni simptome proučavaju, i preko saznanja o njima ulaze u suštinu posebnosti pojedinca.

Homeopatija se zasniva na četiri osnovna zakona:

1. Prvi zakon je zakon sličnosti – similia similibus curentur ili: slično se sličnim leči. To znači sledeće: supstance koje kod zdravog čoveka izazivaju određene simptome, koriste se za lečenje osobe koja u određenom momentu (periodu) ima iste simptome. Tri su osnovne pretpostavke zakona sličnosti:

– skup datih simptoma nije bolest; to je odbrambena reakcija organizma, nastala mobilisanjem životne energije;

– organizam najbolje zna šta mu je činiti – simptomi su izraz njegove optimalne reakcije i njima on nastoji da uspostavi izgubljenu ravnotezu;

– zato se organizmu najbolje može pomoći ako se simptomi potpomognu u njihovom delovanju. Ukoliko bi se simptomi suzbijali, odbrambene snage bi slabile, a organizmu bi ubuduće stalno bila potrebna pomoć spolja.

2. Drugi zakon homeopatije je Heringov* zakon ili zakon pravca lečenja. To znači da se ozdravljenje kreće prema poznatom obrascu:

– od unutra ka spolja – simptomi se kreću od unutrašnjih organa prema koži;
– od važnijih organa ka manje važnim – simptomi se povlače, npr. sa srca na zglobove, sa pluća se pomeraju na grlo, sa grla na nos;
– odozgo na dole – npr. pacijent ima kožne probleme na licu, a nakon leka simptomi se spuštaju na kožu oko struka; bolovi u ramenu, zatim u kuku i na kraju u skočnom zglobu;
– od najnovijih simptoma ka starijim – najpre se povlače simptomi koji su nedavno nastali a najduže se zadržavaju najstariji simptomi, što znači da se povlače obrnutim redosledom od redosleda nastajanja.

* Zanimljivo je da je Konstantin Hering, dok je studirao medicinu u Lajpcigu, bio angažovan da napiše naučni rad koji bi opovrgao homeopatiju. Dok je čitao Hanemanove radove, promenio je mišljenje, upoznao Hanemana i postao njegov lični prijatelj. Povremeno je predavao matematiku i prirodne nauke na Blohmanovom institutu u Drezdenu. 1826. godine je poslat u Surinam, u ekspediciju. Tamo je ostao do 1833. kada se preselio u Pensilvaniju i postao pionir u širenju homeopatije u Americi, gde je osnovao prvu školu homeopatije.

3. Treći zakon homeopatije je zakon jednog leka. Terapeuti klasične homeopatije će osobi odrediti uvek samo jedan lek, i to onaj čija simptomska slika odgovara ustanovljenim simptomima kod osobe. Homeopatija smatra da, ako ne odgovara specifičnoj individualnoj senzitivnosti prema jedinstvenom reagovanju odbrambenih snaga osobe, lek neće biti kompatibilan sa postojećim poremećajem. Ovo se odnosi na određivanje leka u datom momentu. Posle izvesnog vremena, homeopata može (i često se događa) da ustanovi da je lek „uradio svoje“ i da osoba posle njega odgovara slici drugog leka. U skladu sa tim promenama, homeopata će dati drugi lek. Ali, u datom momentu, homeopata će dati samo jedan lek.

4. Četvrti zakon Homeopatije je zakon minimalne doze.

Haneman je otkrio da, kada preparate razredi i snažno promućka, oni zadržavaju svoju potentnost i pored veoma niske koncentracije. Ovo je nazvao potencizacija, a sukcesivno umanjene doze koje je dobijao razređivanjem – potencijama.

Za razliku od zvanične medicine, koja zastupa princip: veća doza – jače dejstvo, homeopatski preparati pokazuju:
1) da niske potencije, odnosno mala razblaženja, imaju kratkotrajno i površno dejstvo;
2) da srednje potencije deluju duže, a da je opseg simptoma na koje utiču širih i dubljih razmera;
3) da su visoke potencije tj. najveća razblaženja, najfundamentalnijeg delovanja, a da se njihov uticaj nastavlja još dugo posle prestanka korišćenja.

Zvaničnoj nauci, sa njenim trenutno dostupnim metodama, teško je da sagleda i objasni kako mikro doze preparata, razblažene i iznad Avogadrovog broja (6,023 x 10²³) izazivaju veoma snažne reakcije, čak i kad u rastvoru nema ni jednog jedinog preostalog molekula supstance. Haneman je to objasnio prirodnom logikom, da organizam odbija jake doze leka, a da se, što je razblaženje veće, lek lakše „uklapa“ u organizam i ima jači efekat na energetsko polje svakog živog bića.

Tek u novije vreme, sa napredovanjem informatike i kvantne fizike, moguće je objasniti i početi sa dokazivanjem ovih postulata. Naime, rastvorena supstanca i posle velikog razblaženja, ostavlja svoj otisak u rastvaraču. Taj otisak je energija, koja ima osobinu da se reprodukuje kao informativni sadržaj, a koji odgovara energiji osobe.

Homeopatski lekovi podstiču prirodnu sposobnost organizma da se izleči. Homeopatija pruža mogućnost da se prirodnim putem vrati narušena ravnoteža.

The post Četiri zakona homeopatije appeared first on Balkanopathy.

Bering, Nobelova nagrada za medicinu – o homeopatiji

Gordana Jujić — Mon, 04 Nov 2019 20:42:43 +0000

Emil fon Bering (Emil Adolf von Behring), rođen 15. marta 1854. u Hansdorfu, Zapadna Prusija (današnja Poljska) – umro 31. marta 1917. u Marburgu, Nemačka. Bio je bakteriolog, poznat kao otac imunologije. Prvi je dobitnik Nobelove nagrade za fiziologiju tj. medicinu, 1901. godine.

Oblast za koju je dobio Nobelovu nagradu: bakteriologija, imunologija.

Objašnjenje za dodelu nagrade: za njegov rad na serumskoj terapiji, posebno njenoj primeni protiv difterije, kojom je otvorio novi put u domenu medicinske nauke i time u ruke lekara stavio pobedničko oružje protiv bolesti i smrti.

O glavnom radu:

Mnoge su bolesti uzrokovane mikroorganizmima, ali telo koristi svoj imuni sistem da se odbrani od napada i postane imuno na nove napade. Kao deo svoje odbrane, imuni sistem stvara antitela koja neutrališu toksine, koje bakterije stvaraju. Emil fon Bering i drugi istraživači su pokazali da se putem krvne plazme, ili seruma, antitela mogu preneti sa osobe ili životinje na drugu osobu, koja zatim takođe postaje imuna. 1900. godine Emil fon Bering je uveo serum od imunih konja kao metod za lečenje i prevenciju difterije.

Bering i homeopatija

Još 1892. godine Bering je eksperimentisao sa homeopatskim rastvorima i otkrio paradoksalno pojačanu imunogenu aktivnost, ali mu je skrenuta pažnja da te eksperimente ne otkriva jer bi time pomogao i promovisao homeopatiju. Tek posle dobijanja Nobelove nagrade, on se javno izjasnio o homeopatiji i objavio svoje eksperimente. 1905. godine Bering je javno iskoračio iz ortodoksne medicinske tradicije priznajući vrednost homeopatskog zakona sličnosti.

Tada je izjavio da je vakcinacija delimično izvedena iz homeopatskog principa sličnosti: „Uprkos svim naučnim spekulacijama i eksperimentima vezanim za vakcinaciju protiv velikih boginja, Dženerovo otkriće je ostalo za medicinu nejasno i pod znakom pitanja, sve do Pastera koji je razmišljao biohemijski i koji je, mada nije imao nikakvo formalno medicinsko obrazovanje, prateći poreklo ove terapeutske blokade došao do principa koji ne može biti okarakterisan bolje nego Hanemanova reč: homeopatsko. Zaista, šta drugo uzrokuje epidemiološki imunitet kod ovaca vakcinisanih protiv antraksa, od uticaja koji je prethodno izvršio virus, po karakteru sličan fatalnom virusu antraksa? I koji prikladniji tehnički termin bismo upotrebili za taj uticaj koji je izvršio sličan virus, od Hanemanove reči „homeopatija“? Ovde se dotičem teme koja je do nedavno bila anatemisana kaznom za kršenje medicinskih pravila. Ali, ako želim ove probleme da predstavim u svetlu istorije, dogmatske kletve me od toga ne smeju odvratiti. Samo put homeopatije vodi ka mom cilju.“ (Ref: Behring, A. Emil von, Moderne phthisiogenetische und phthisoitherapeutische: Probleme in historischer Beleuchtung. Margurg: Selbsteverlag des Verfassers, 1905)

Bering zaključuje: „Da sam oboleo od neke do sada neizlečive bolesti i nisam video način da je lečim drugačije osim homeopatijom, budite uvereni da me dogmatska razmišljanja ne bi odvratila.“

Korišćeni izvori:

https://www.britannica.com/biography/Emil-von-Behring

https://www.nobelprize.org/nobel_prizes/medicine/laureates/1901/behring-facts.html

https://drnancymalik.wordpress.com/2012/06/05/nobel-prize-winners-on-homeopathy/

https://www.sueyounghistories.com/2008-07-08-emil-adolf-von-behring-and-homeopathy-2/

The post Bering, Nobelova nagrada za medicinu – o homeopatiji appeared first on Balkanopathy.