Edukacija Archives - Balkanopathy

Materijalno razmišljanje ili: dokle više

Gordana Jujić — Fri, 24 Dec 2021 21:31:59 +0000

Uvod

Dodatak naslovu teksta u vidu pitanja „Dokle više?“ odnosi se na mnoge pojave, neke od pamtiveka, neke sveže sadašnje, a kad sam bolje razmislila zaključila sam da su ipak sve od pamtiveka. Sam naš izraz „od pamtiveka“ upućuje nas na pamćenje kroz vekove (da se ne zaboravi, da se iskustvo prenosi generacijama…), koje je izgleda u današnje vreme ugroženo više nego ikada. Verujem da je i to „više nego ikada“ preterano. Zašto preterano? Rekla bih zbog naše razmaženosti, nenamerne, naivno nenamerne, podmetnute (ne bih se ovde upuštala u dublje filozofske, sociološke, pa i geopolitičke aspekte, jer bih lako mogla da skrenem sa teme tj. da je proširim do meni neslućenih a čitaocima nepotrebnih razmera).

Kakve veze to ima sa homeopatijom i tekstom koji sledi? U direktnoj su vezi. Najjednostavnije rečeno, radi se o istini i lažima. Uvek se radi samo o tome. Istina je jedna. Laži imaju čitavu vojsku. Imaju organizaciju, strategiju, izvršioce, starešine i podređene, jednom rečju kompletnu strukturu ratovanja. I naravno – cilj. Da pobede istinu. Da pobede nepobedivo. Nešto što je od iskona, samim svojim nastankom, predodređeno da pobedi. Štaviše, uopšte nema potrebe da se bori.

Isto je sa homeopatijom. U domenu lečenja, ne samo ljudi već svakog živog bića na planeti Zemlji, homeopatija predstavlja, zastupa i bori se za istinu. Postavlja se logično pitanje, na osnovu prethodnog pasusa, zašto se uopšte bori kad je predodređena da pobedi. Pa izgleda zato što u sferi materijalnog, kako života tako i načina razmišljanja, u toj dimenziji života koja je i dalje preovlađujuća, mi kao njeni sprovodioci/praktikanti nismo dovoljno ovladali datim nam veštinama, oruđima i oružjima da sa energetskog nivoa ostvarujemo tu pobedu koju već imamo. Ako ćemo pravo, ona suprotstavljena vojska očigledno poseduje moćna sredstva za bitku. Doduše, vidljivi domeni njenog delovanja su upravo u materijalnom delu stvarnosti, koja nije zanemarljiva, iako je najmanje bitna. Ta vojska laži želi da naše vreme, energiju, misli, osećanja sa svim propratnim aktivnostima zadržava na tom polju postojanja, dok se s druge strane služi tajnim znanjima, takođe iz onog energetskog polja (o kome je govorio Tesla), koja kao i sve druge pojave u univerzumu po svojoj prirodi nisu ni dobra ni loša. Samo su namena i namera ono po čemu stiču kvalitet jednog ili drugog. Upotreba ili zloupotreba. Pogledajmo današnje stanje na polju nauke i konvencionalne medicine, s obzirom da su na svetskoj pozornici ove oblasti posebno dobile na značaju tj. postale vidljivije nego ranije.

Sada ću najaviti, sebi da ne zaboravim, vama da obećam, da ću u nekom od narednih tekstova razmatrati detaljnije status ove medicine, kao i nas koji se njome bavimo, sa ciljem raskrinkavanja laži, suptilno podmetnutih netačnih izjava koje ne samo da su lažne, već prelaze sve granice naučnog, kulturnog, vaspitanog, normalnom čoveku elementarno podnošljivog načina izražavanja bilo kakvih stavova, posebno kada se iznose u javnosti.

Na pitanje iz naslova i s početka ovog uvoda koje glasi „dokle više?“ odgovor je verovatno: dok je sveta i veka. Pa, u to ime, na zdravlje i spasenje svima borba koja se nastavlja i u kojoj ćemo i nadalje učestvovati. Ne zanosimo se samo varkom koja nam se predstavlja kao činjenica, da se borba ne događa i da mi svi, svako od nas, pojedinačno i kolektivno, u njoj ne učestvujemo.

Moj stav, koji sam zauzela zahvaljujući globalnim stanjem čovečanstva, je da nikome više ništa u vezi sa homeopatijom ne treba dokazivati. Svi dokazi su već tu. Dokazi su rezultati, a ne teoretisanje i uklapanje u nategnute doktrine i protokole. Mi imamo rezultate i trebalo bi da nam bude ispod profesionalne i ljudske časti da trošimo svoje fizičke i energetske resurse na odgovaranje na besmislena pitanja ili dokazivanje zaludnim skepticima, koji nemaju osnova da sa nama uopšte raspravljaju. Dovoljno dugo smo se ulagivali samoproglašenoj eliti. To vreme je prošlo.

Potrebni smo ljudima, za vraćanje individualne i kolektivne vitalne sile u ravnotežu, da ozdravi ljudski rod. I kao što znamo iz iskustva lečenja, tada će sve početi nezaustavljivo da se kreće putem prirodnog procesa života i njegovog potpunog ispunjenja. Jer, koja je druga svrha i smisao našeg postojanja?

Sledi tekst Andree Hauzer, homeopatskog lekara

Materijalno razmišljanje

Mnogo je skeptika koji dovode u pitanje verodostojnost homeopatije na osnovu svojih uskogrudih (plitkoumnih, rekli bismo preciznije – prim. prev.) gledišta zasnovanih na materijalnom. Za sve one kojima je potrebno „naučnije“ objašnjenje mogućnosti homeopatije, u nastavku govorimo o tome kako kvantna fizika u smislu elektromagnetnih polja (ili energetskih talasa), kao i koncept pamćenja vode, može pružiti dokaze za homeopatiju.

Napredak u kvantnoj fizici pomogao nam je da shvatimo ljudsko telo na energetskom nivou, za razliku od trenutno (još uvek pretežno, skoro isključivo – prim. prev.) prihvaćenog materijalističkog pogleda. Sada znamo da ćeliju ili biološku ekspresiju (materijal → promena u materijalu) ne kontrolišu geni, već signali u našem okruženju imaju sposobnost da aktiviraju gene koji su u uzajamnoj vezi sa različitim biološkim ekspresijama. Dokazi upućuju na to da se takav slučaj javlja na osnovu stvarnosti energije.

Energija prožima svaku materijalnu stvar na zemlji, kao i univerzum uopšteno. Koncept da između materijalnih objekata i njihovog okruženja postoji međuodnos razvili su relativisti pre mnogo godina, ali na makroskali. Trenutno, kvantna fizika (KF) smatra da materijalni objekti nisu zasebni entiteti, već su neodvojivo povezani sa okruženjem, ali na subatomskom nivou.

U homeopatiji verujemo da neka sila (nazvana vitalna sila [VS]) oživljava ljudsko telo, te tako ona ulazi u fizičko telo u trenutku začeća, rukovodi svim njegovim funkcijama i napušta ga u trenutku smrti. Štaviše, u homeopatiji je veoma važno da shvatimo da ljudska bića predstavljaju više od zbira njihovih fizičkih delova – o ovom aspektu detaljno je raspravljao kvantni fizičar Brus Lipton, a konvencionalna medicina ga ignoriše. Ova ideja „energije“ nije nov koncept i o njemu su naučnici vekovima raspravljali. Dakle, KF dokazuje ono u šta su vitalističke škole verovale od 17. veka.

Osnovni principi vitalizma navode sledeće: A) Funkcije živih organizama su posledica vitalnog principa koji se razlikuje od fizičko-hemijskih sila. B) Procesi života se ne mogu objasniti samo zakonima fizike i hemije i taj život je jednim delom samoodređen. (Vikipedija)

Photo by Jeremy Bishop on Unsplash

Osim toga, vitalizam ističe da VS povezuje pojedinca sa krajnjim jedinstvom univerzuma. Ovaj koncept je komponenta kvantne teorije (poznate kao teorija polja), koja objašnjava sile između električnih naboja i struja, kako su je razvili Faradej i Maksvel u 19. veku. Nasuprot ovoj teoriji, biološke nauke su usvojile materijalističko gledište. Preovladalo je redukcionističko ubeđenje da se nauka može objasniti isključivo mehaničkim viđenjem pojava. Kao rezultat, usledio je razvoj industrije u vrednosti od milijardi dolara koja se u istraživanjima i preskripcijama fokusira na fizičke i hemijske promene u strukturi i funkciji ljudskog tela. Informacije koje se zasnivaju na materijalizmu nisu nevažeće, ali ne objašnjavaju niti obuhvataju aktuelna zapažanja u atomskoj i subatomskoj oblasti, a nisu ni u suprotnosti sa energetskom VS.

Problem je u tome što je prema Njutnovoj fizici mehanika vidljiva našim fizičkim čulima, a energija nije. Zato je energiju teže shvatiti. Kao i sa elektricitetom (u koji se veruje i prihvaćen je), možemo da vidimo samo efekte te energije. Ali skeptici kažu da takvo objašnjenje homeopatije nije prihvatljivo. Pa hajde da pogledamo KF.

Uopšteno govoreći, centralni aspekti kvantne teorije obuhvataju sledeće: A) Elektromagnetna (EM) polja. B) Fotoni kao manifestacije čestica ili elektromagnetni (EM) talasi. EM talasi se pretvaraju u vibraciona polja (poznata kao kvantna polja), koja mogu biti u obliku kvanta ili čestica. Drugim rečima, kako objašnjava Fritjof Kapra, „čestice i talasi mogu u potpunosti međusobno da se zamenjuju na atomskom i subatomskom nivou“. Elektrodinamičko polje predstavlja međusobni odnos čestica koje utiču jedna na drugu putem naelektrisanja i kretanja i to se naziva vibracijom. Dalje, EM talasi su kontinuirani medijum koji je prisutan svuda u svemiru, a čestice su lokalne kondenzacije polja (poznato kao koncentracija energije). Takva energetske koncentracije mogu se naći u pojedinačnim ljudskim bićima. U skladu sa homeopatskim principima, ove koncentracije čestica gube individualnost jer su ujedinjene u jednom ljudskom biću.

Dakle, kako se ovo odnosi na homeopatiju? Pa, osnovni koncept koji možemo da pozajmimo od KF je da svaki živi sistem poseduje električno polje. Kao što smo ranije pomenuli, homeopate ovo energetsko polje nazivaju vitalnom silom (VS). VS je pod direktnim uticajem signala iz okruženja (kako navodi KF), koji mogu da promene frekvenciju vibracije energije. Ta promena energije ili vibracije može imati strukturalne, hemijske i funkcionalne implikacije (tj. bolest/disharmonija). Energetski uticaji visokog intenziteta (signali iz okoline) dovode do pojave jedinstvenog pogrešnog podešavanja. Pogrešno podešavanje su znaci i simptomi bolesti s obzirom da VS više ne vibrira niti funkcioniše na svom optimalnom nivou da usmerava zdrave životne procese.

Photo by Zdeněk Macháček on Unsplash

Svaka remedija je takođe lokalna koncentracija energije sa sopstvenom frekvencijom (broj talasa u jedinici vremena) vibracije. Na osnovu zakona sličnosti, homeopate biraju energetski lek (remediju) kako bi izlečili energetski zdravstveni problem koji ima sličnu vibraciju. Potencija se bira u skladu sa potrebom za povećanom količinom energetskog intenziteta u samoj remediji, u poređenju sa pogrešno podešenom VS osobe. Povećana sila potrebna je da bi se stimulisala VS koja zauzvrat koriguje prvobitnu vibraciju tako da ponovo uspostavi normalnu funkciju. Povećanje sile (energije talasa ili polja) proporcionalno je amplitudi i frekvenciji. Amplituda je objašnjena kao visina talasa; što je veći talas to je veća sila.

Photo by Sunder Muthukumaran on Unsplash

Kako energija leka utiče na energiju pogrešno podešene osobe? Iako vibracije mogu da deluju na daljinu ili čak na različitim nivoima vibracija, uticaj se javlja samo kroz princip rezonancije. Rezonancija pokazuje da „svaka supstanca ima određenu rezonantnu frekvenciju na kojoj će vibrirati većom silom kada se stimuliše talasom slične frekvencije“ (Vitulkas). Zbog toga, mi biramo lek sa sličnom rezonancom (frekvencijom) ali sa malo jačom amplitudom, kako bismo preusmerili energiju tela da nastavi sa funkcionisanjem ili da popravi strukturu.

VS je dinamična po tome što odjednom može da utiče na sve nivoe organizma sa različitim stepenima harmonije i snage. Prema tome, „ceo organizam, kao i sve njegove komponente, mogu se ojačati ili oslabiti u zavisnosti od stepena harmonije, rezonancije i snage bolesnog ili terapeutskog uticaja koji se na njega primenjuje“ (Vitulkas).

Shodno tome, kada smo izloženi stimulansu (ili signalima iz okruženja i + ili – ILI leku) pre svega dolazi do promene brzine vibracija. Ako je stimulans jači od VS, aktivira se naš odbrambeni mehanizam tako da se ne menja stanje čitavog organizma. (Vitulkas) Ova aktivacija dovodi do procesa koje organizam percipira na mentalnom, emocionalnom +/ili fizičkom nivou. Stoga je naš cilj u homeopatiji da izaberemo lek koji pozitivno stimuliše organizam na tačnoj rezonantnoj frekvenciji. To mu omogućava da ojača i dovrši svoj posao u rešavanju strukturnih i funkcionalnih promena.

Homeopatski je ovo energetsko polje (VS) objasnio Kent konceptom „jednostavne supstance“. Njegovo shvatanje je da „jednostavna supstanca“ svemu daje svoj sopstveni tip života, razliku i identitet, pri čemu je to ono što je razlikuje od svih ostalih stvari zbog formativne inteligencije jednostavne supstance (Kent). Pored toga, on navodi da je ova supstanca podložna promenama (red ili nered; nered zapravo u smislu ’poremećaj’ [engl. order – disorder], prim. prev.) na osnovu spoljnih faktora. Ovakvo homeopatsko objašnjenje u skladu je sa onim što sada otkrivaju moderne nauke, s tim što se to sada može objasniti sa više naučnog razumevanja. Dakle, ovo sugeriše da VS poseduje sve kvalitete koje otkrivaju moderna istraživanja u okviru elektrodinamičkih polja.

Ostaje samo da se objasni koncept kako lek deluje na energetsko polje osobe kada u njemu nakon tako velikog razblaživanja ne ostaje materijalna supstanca. Prvo, već shvatamo da ne lečimo materijal već energiju. Prema tome, da bismo lečili energiju nije nam potreban materijal, već energija! Znamo i to da lekovi kao i svi drugi živi sistemi poseduju jedinstveno energetsko polje, ili frekvenciju vibracija. Ali kako se ova energija prvobitne supstance održava u razblaženjima iznad Avogadrovog broja? Smatram da ovde za naše razumevanje važnu ulogu ima memorija vode. CW Smit je dugi niz godina naveliko govorio o konceptu elektromagnetne koherentnosti i memorijskim efektima u vodi.

Photo by Amritanshu Sikdar on Unsplash

Jednostavno rečeno, molekuli vode se uobičajeno organizuju nasumično (nasumične veze vodonika i kiseonika). Ti razmeštaji se menjaju/reorganizuju bez ikakvog obrasca ili organizacije. Međutim, kada u vodu na primer dodate natrijum i razblažite taj rastvor iznad Avogadrovog broja tako da u njemu ne ostane materijalna supstanca (ili nema vidljivih tragova natrijuma, već samo vode), odjednom se molekuli vode razmeštaju po određenom obrascu. To su predvideli i dokazali Del Gvidiči i saradnici.

„Zbir svih interakcija vezanih vodoničnim vezama između molekula vode (…) dovodi do dinamičkog brzo fluktuirajućeg a ipak koreliranog stanja u kojem sve zajedno rezoniraju, spontano se organizujući u takozvane „koherentne domene.“ (Milgrom)

Takođe je prikazano da ti dinamički „koherentni domeni“ mogu da se pokrenu homeopatskom potentizacijom, pošto prežive uklanjanje svih materijalnih tragova originalne supstance putem razblaživanja. (Milgrom) Štaviše, sa sve više i više razblaživanja (kao što je slučaj sa većinom lekova), ovo posebno poravnanje molekula vode postaje još čvršće jer se molekuli pri razblaživanju gomilaju (ne rastavljaju se) i stoga je teže prekinuti veze. Stoga homeopate veruju da što je lek više razblažen, njegov uticaj na dinamički poremećaj pacijenta je jači ili dublji. Zapaženo je i da svaka supstanca (tj. remedija) formira sopstveni jedinstven strukturalni raspored molekula vode i da su početne koncentracije prvobitnog rastvora u vezi sa veličinom molekularnih agregata. (Milgrom) Dakle, memorija vode održava neki aspekt originalne supstance.

Na kraju, veoma je važno imati na umu da u homeopatiji samo razblaživanje leka ne funkcioniše (tj. ne pokazuje lekovita svojstva), jer remediju takođe morate u međuvremenu da sukusirate (energizujete). Činjenicu da homeopatski proces potentizacije (sekvencijalno razblaživanje i sukusija) može trajno da modifikuje strukturu vode dokazao je Elia korišćenjem termodinamičkih podataka, kao i podataka o provodljivosti. Potentizacija obezbeđuje istinski energetsku supstancu koja je u stanju da ispravi energetski problem ili drugim rečima bolest u konvencionalnoj medicini a u homeopatiji – pogrešno podešenu vitalnu silu.

The post Materijalno razmišljanje ili: dokle više appeared first on Balkanopathy.

Razgovor sa dr Šahom – homeopatom koji je razvio nozodu COVID-19

Gordana Jujić — Sat, 24 Apr 2021 16:07:05 +0000

Tekst o nozodama koji je pred vama, sa posebnim osvrtom na COVID-19 nozodu, pruža nam dobar uvid u poglavlje homeopatije o ovoj grupi lekova.

Uvod

Smatrali smo važnim da prevedemo i objavimo jedan od najnovijih tekstova, intervju iz aprilskog broja žurnala Homeopathy for everyone, uz generalno dopuštenje uredništva portala, na čelu sa Alanom Šmuklerom, sa kojim od samih i njihovih a posebno naših početaka imamo odličnu saradnju. I ovom prilikom im zahvaljujemo, prvenstveno za ogroman doprinos koji daju homeopatiji, na izuzetno ozbiljan način, utemeljen na činjenicama.

Mišljenja smo da je ovo materijal koji je potreban i homeopatama i korisnicima homeopatije. Za homeopate, kao što ćete videti u tekstu, otvara dosta pitanja oko kojih smo već nekoliko decenija u popriličnom neskladu. Korisnicima i onima koji žele da saznaju više, nadamo se da će doprineti još boljem razumevanju značaja homeopatije u trenutnoj zdravstvenoj situaciji u svetu.

Želim da naglasim da prenošenje ovog teksta ne ukazuje na naša bilo slaganja ili neslaganja sa izjavama i radom o kome ćete pročitati, u smislu osnova i razvoja homeopatske doktrine. Korisnicima homeopatije preporučujem da čitajući ovaj i slične materijale koje donosimo, imaju neprekidno u vidu koliko je ozbiljna medicinska disciplina kojom se bavimo i kolika je njena snaga, što ćete takođe videti u nastavku.

U nekim ranijim tekstovima već smo govorili o statusu homeopatije generalno a i danas u svetu, kao i prilikama koje nam pruža trenutna globalna situacija.

Razgovor sa dr Šahom vodio je Ašok RajGuru – o nozodi COVID-19, kako je testirana, kakva je njena efikasnost, kao i o drugim nozodama koje je dr Šah otkrio i razvio u svojoj praksi.

Uvod Ašoka RajGurua

Svet je uzbuđen u iščekivanju različitih vrsta covid-19 vakcina, koje su razvile multimilijarderske farmaceutske industrije, uz podršku vlada i drugih međunaronih institucija. Ali, ono što niste mogli da vidite na naslovnicama je činjenica da novi homeopatski lek za covid-19 već postoji. Nozoda covid-19 je razvijena i na njoj su uspešno završene studije toksičnosti za životinje, prva faza ispitivanja za ljude, druga faza kliničkih ispitivanja, i više od toga. Ovaj monumentalan rad predvodio je gost našeg intervjua – dr Rađeš Šah.

Dr Rađeš Šah je homeopata sa izuzetno uspešnom kliničkom praksom, ali je i originalan mislilac.

U radu koji poziva na razmišljanje, objavljenom pre nekoliko godina u časopisu Homeopathy (UK), on ističe da homeopatski pristup koji se vrti oko simptoma ima restriktivnu perspektivu ključaonice (1).

Dr Šah podseća sve klasične homeopate da je i sam Haneman naglašavao važnost patogeneze ili snage medicinskih supstanci da proizvedu bolest, kao deo „totaliteta bolesti“. Praktičari i edukatori često gube iz vida tu činjenicu, što dovodi do ozbiljnih ograničenja u praksi i ometa postizanje uspeha.

Za mene, dr Šah je istinski „revolucionar“. On je pionir online medicinske prakse, sa kojom je započeo davne 1995. godine, a zatim su i drugi krenuli tim putem. Njegova internet stranica ima više od 10.000 strana, čiji sadržaj pomaže praktičarima, istraživačima, edukatorima i pacijentima.

Veliki je zagovornik integrativnog medicinskog pristupa. Dobitnik je mnogih priznanja, uključujući i ono od potpredsednika vlade Indije 2018. godine, za razvoj novog leka. Dr Šah predvodi tim od skoro 100 osoba, uključujući 30 lekara. Spektar njegovih pacijenata je raznovrstan – od porodice bivšeg predsednika SAD do najsiromašnijih ljudi iz Afrike, Brazila i Somalije.

Intervju

Ašok RajGuru (AR): Dr Rađeš, možete li nam ukratko reći šta vas je dovelo do homeopatije? Većina mladih u Indiji koji žele karijeru u medicini okreće se alopatiji, dok im je homeopatija tek na drugom ili trećem mestu.

Dr Rađeš Šah (Dr RŠ): Mislim da su me moji porodični koreni u prirodnim medicinskim sistemima privukli homeopatiji, koja mi je bila uzbudljiva odmah pošto sam upisao medicinsku školu 1980. godine, na Univerzitetu Mumbai. Uspešna medicinska praksa zahteva strast da se pomaže ljudima i ja u svojoj praksi uživam već 35 godina.

AR: Pratim vas skoro deset godina na medicinskim konferencijama, čitam vaše priloge u medicinskim časopisima i na društvenim mrežama. Delujete kao mnogostrana osoba – veoma uspešan kliničar, autor, istraživač, predavač i preduzetnik. Koja od tih uloga vam se najviše dopada?

Dr RŠ: Pa, mislim da najviše uživam u toj povezanosti. Sve je povezano. Imam strast za praksu. Istraživanje je za mene kao svrha života. Volim da podučavam. A veštine preduzetništva omogućavaju mi da uživam u spajanju svega toga. Ne mogu da zamislim svoju profesiju bez mešavine svih tih sastojaka, koji su obogatili moje putovanje kao čoveka na polju medicine.

AR: Vi ste neka vrsta revolucionara u otkrivanju mnogih načina rada. Možda ste prvi čovek u svetu koji je radio na uspostavljanju protokola za pripremu, standardizaciju i in vitro bezbednosnih ispitivanja nozoda. Možete li da nam kažete nešto više o tome? Konkretno, koja je bila suštinska važnost tog rada?

Dr RŠ: Nozode su mi privukle pažnju od samog početka. Dogodilo se, da kada sam počeo da učim o nozodama 1981/1982. godine, Luk Antoan Montanje je sa svojim timom otkrio HIV virus, zbog čega sam odmah počeo da razmišljam o HIV nozodi. Eto, bilo mi je potrebno 30 godina da 2008/2009. razvijem HIV nozodu.

Tokom razvoja i istraživanja HIV i hepatitis C nozoda u periodu 7–8 godina rada naučio sam mnogo lekcija. Jedna od onih koje su mi otvorile oči bila je da nije postojala dobro definisana metoda za pravljenje nozoda.

Homeopatska farmakopeja Indije (HPI) ima poglavlje o nozodama i opisuje metodu, ali niko u Indiji nije napravio nijednu (staru ili novu) nozodu na osnovu tog poglavlja!

Sve nozode spravljane su korišćenjem tzv. prethodnih potencija (2). Bio sam šokiran kad sam to shvatio. Shvatio sam takođe da u poslednjih 70 godina nijedna nozoda (osim Oscillococcinum itd.) nije napravljena sistematično i naučno (3).

Identifikovano je mnogo novih organizama i razvili su se noviji sojevi. U poslednjih 100 godina razvoj znanja i tehnologija koje se koriste u mikrobiologiji je neverovatan. Ipak, nozode u homeopatiji nisu se razvile. To me je potaklo da preduzmem neki fundamentalan rad na razvijanju nozoda.

Srećan sam što mogu da kažem da smo, uz pomoć mnogih stručnjaka, uspeli da razvijemo 12 novih nozoda i sprovedemo naučna istraživanja koristeći moderne tehnike. Neke od tih nozoda spravljene su od organizama kao što su: HIV, hepatitis C, mycobacterium tuberculosis, E coli, plasmodium falciparum, HPV, salmonela, tkiva kancera itd.

AR: Šta je sa dokazivanjima koje su sproveli veliki majstori? Zar ne možemo da se oslanjamo na njih? Zašto bismo ponovo pravili stare nozode, kao što su Tuberculinum, Carcinosin itd?

Dr RŠ: Vidite, to je veoma ozbiljno pitanje. Voleo bih da se o tome razgovara na višem nivou. To bi moglo da otvori Pandorinu kutiju. Na tu temu sam objavio nekoliko članaka. Pošto ste već pokrenuli ovu temu, ukratko ću reći nešto o tome.

Prvo, moramo da shvatimo da skoro sve stare nozode (Psorinum, Medorrhinum, Syphilinum, Carcinosin, Lyssin itd.) nisu ’reproducibilne’, kako bi se podudarale sa originalnim preparatima. To je zato što su nozode spravljane pre 130–190 godina, bez ikakvih detalja o njihovim mikrobnim sadržajima. Dakle, moramo sve da ih pravimo ispočetka.

Drugo, trenutno dostupne stare nozode pripremane su iz ’nepraćenih’ prethodno već napravljenih potencija. Nažalost, kao kliničari, nikada ne obraćamo pažnju na izvore nozoda i drugih lekova. Kao rezultat toga, većina nozoda dostupnih na današnjem tržištu sumnjivog su kvaliteta, sa nepoznatim izvorom informacija.

Treće, neke nozode nikada nisu prošle ispravno dokazivanje. Iznenadiće vas da Tuberculinum nikada nije dokazan na zadovoljavajuć način. Slično je sa Carcinosin-om. Treba samo da proverite u izvornim knjigama i uverićete se.

Došlo je vreme kada moramo da preradimo većinu nozoda koje imamo i standardizujemo ih na način koji je sistematičniji i naučno bolje utemeljen, i da ne budemo dogmatični u svojim ubeđenjima.

AR: Osim standardizacije postojećih nozoda, razvili ste i nozode iz sojeva E. coli (4), hepatitis C, nozodu Plasmodium falciparum (malarija), HIV, HPV (5) i kancer. Da li su ove nozode našle bilo kakvu kliničku primenu kod imunski posredovanih bolesti, infekcija poput hepatitisa C, fibrotičnih patologija i hroničnih inflamatornih poremećaja, kakvu ste očekivali?

Dr RŠ: Da, naš istraživački rad na 12 nozoda doveo je do veoma zanimljivih otkrića. Koristili smo ih u pretkliničkim i kliničkim modelima.

Ranije sam samo čitao i slušao i stoga verovao da se nozode mogu koristiti protiv izvorne infekcije kao preventivne i terapijske mere. Jedva da je bilo ikakvih naučnih dokaza.

Niz studija sa novim nozodama pokazao je da Hepatitis C nozoda ima anti-hepatitis C efekat (6). HIV nozoda je pokazala anti-HIV efekat u ljudskom modelu (7). Slično tome, Plasmodium falciparum nozoda pokazala je antimalarijski efekat na modelu ćelijskih linija. Isto tako, nova kancer nozoda je pokazala antikancerogeni efekat u dva pretklinička eksperimenta (9). Sa još nekim nozodama imamo i više rezultata u tom smislu; radovi su u procesu objavljivanja.

Osim specifične uspešnosti u borbi protiv bolesti, istraživanja su pokazala odlične rezultate upravo prema smernicama homeopatskih principa delovanja. Na primer, HIV nozoda i nozoda Hepatitis C pokazale su antikancerozne efekte na modelima ćelijskih linija. Dorada nozoda ima potencijalne koristi u kliničkoj praksi, i to tvrdim bez oklevanja.

AR: Mislim da ste vi možda jedini homeopatski istraživač koji je usko sarađivao sa citogenetičarima i molekularnim biolozima. Vaš rad iz 2015. godine nepobitno je pokazao da je Hepatitis 30C izazvao apoptozu, povećao stvaranje reaktivnih vrsta kiseonika i doveo do povećanja zaseka DNK, a smanjio ekspresiju dva biomarkera karcinoma, što je u skladu sa njegovim antikanceroznim efektom. Kako je alopatska zajednica reagovala na vaša otkrića?

Dr RŠ: Da, naše istraživanje u saradnji sa vodećim molekularnim biolozima, kao što je dr AR Khuda–Bukhsh, kao i drugim naučnicima u Tata memorijalnom centru za lečenje, istraživanje i edukaciju za karcinom (ACTRECT), pokazalo je ne samo efikasnost nozoda, već i njihove mehanizme delovanja, kao što ste pomenuli.

Kada smo primetili da su nozode HIV i Hepatitis C bile u stanju da izazovu apoptozu (smrt ćelija karcinima) regulacijom određenih mitohondrijskih putanja, lično sam bio izuzetno zadovoljan tim revolucionarnim otkrićem.

Pitali ste me kako je konvencionalna medicinska zajednica reagovala na ovo otkriće. Pa, mnogi naučnici, farmakolozi i onkolozi bili su zapanjeni nalazima i pokazali su želju za još istraživačkih studija.

Rezultati su za mnoge naučnike postali uverljivi dokazi. Međutim, nisam siguran da li ovo treba da kažem ili ne, homeopatska zajednica je pokazala veoma malo interesovanja i radosti zbog jedinstvenog mehanizma koji su naši eksperimenti objasnili!

AR: Razvili ste i patentirali mnogo novih homeopatskih lekova, ali ih niste patentirali kao kombinacije postojećih remedija, što je praksa mnogih kompanija. Da li su dostupni za korišćenje u praksi drugim homeopatama i da li su se pojavili u novim materija medikama i repertorijumima?

Dr RŠ: Homeopate me često pitaju da li su novi lekovi koje je razvio naš tim dostupne za korišćenje u praksi. Većina ljudi ne shvata da novi lekovi moraju prvo da budu ’odobreni’ od institucija za kontrolu lekova, da bi postali komercijalno dostupni.

U Indiji, regulativa za nove homeopatske lekove nije dobro definisana i zato novi lekovi još nisu dostupni za masovnu upotrebu. Radim na tom problemu više od deset godina i nadam se da ću u bliskoj budućnosti videti postupak odobravanja.

AR: Sada dolazimo do uzbudljive vesti, koju naši čitaoci žele da čuju od vas – recite nam nešto o COVID-19 nozodi.

Dr RŠ: Pa, kao što znate, nozode i vakcine imaju mnogo toga zajedničkog. Rado ih nazivam rođacima ili zapravo, blizancima. I jedne i druge se pripremaju iz bioloških izvora. Vakcine se spravljaju slabljenjem organizama, tako da ne zadržavaju toksična ili infektivna svojstva, ali ipak imaju sposobnost da pokrenu imuni odgovor kao zaštitu.

Na sličan način, nozode se prave potencizacijom i serijskim razblaživanjem koje transformiše supstancu i zadržava imunogenost, kako bi izazvao imuni odgovor ljudskog tela. Homeopatama je to poznato, ali svih ovih godina nismo imali odgovarajuće naučne dokaze. Međutim, ovo COVID-19 vreme omogućilo nam je da sakupimo dokaze i potvrdimo da nozode zapravo mogu da izazovu odgovor kao i vakcine. U stvari, sa oklevanjem kažem da su nozode „homeopatski napravljene oralne vakcine na sobnoj temperaturi“.

Do kraja maja i jula 2020. godine razvili smo tri varijante COVID-19 nozoda u postrojenjima na BSL2 i Hafkin instituta, Mumbai i na Gujarat univerzitetu. Jedna od njih bila je iz kliničkog uzorka koji je sadržao živi virus, druga iz određenih inaktiviranih sojeva, a treća od šiljka glikoproteina. (10)

Strogo su poštovane sve mere predostrožnosti koje se primenjuju u modernom razvoju vakcina, iako se nozode prave kroz serije razblaživanja iznad Avogadrovog broja, što zapravo znači da iznad potencije 5C nema RNA materijala.

U skladu sa konvencionalnim smernicama, pratili smo smernice OECD/NDCT za ispitivanje toksičnosti za životinje. Prvi put smo pratili ove smernice u istraživanjima nozoda, kako bismo ubrzali prihvatanje konvencionalnih standarda. Isto tako, u in vitro istraživanjima primenjeni su strogi konvencionalni standardi.

Faza 1 studija sprovedena je na 10 zdravih dobrovoljaca prema ICMR smernicama. Niko od dobrovoljaca nije razvio ozbiljne neželjene efekte. Dokumentovani su simptomi iz dokazivanja leka.

Ono što je posebno vredno pažnje je da je svih 10 dobrovoljaca pokazalo povećanje određenih citokina, što ukazuje na odgovor imunog sistema u vidu aktivacije T ćelija. Takođe, kod 70% dobrovoljaca povećao se broj CD4.

Prema tome, potvrdili smo, možda prvi put, da homeopatska potencija 30C može izazove imuni odgovor. Ovo otkriće samo po sebi predstavlja još jednu priliku da se istraži kako toliko razblažena doza zadržava sposobnost izazivanja imunog odgovora.

Nakon toga, sproveli smo opservaciono kliničko istraživanje. Oština Mumbai imala je mnogo objekata za karantin, tako da smo sarađivali sa njima, a istraživanja su sprovođena u jednom od tih objekata sa više od 2.200 visokorizičnih osoba koje su bile izložene infekciji. Placebo kontrolisana multicentrična ispitivanja obavljena su na 2.233 osobe. Takođe, upoređivali smo nozode sa drugim indikovanim homeopatskim lekovima kao što su Arsenicum album, Bryonia i Camphora, sa oko 325 osoba u svakoj od šest faza. U ovoj studiji sa ljudimaa, COVID-19 nozoda pokazala je 62% efikasnosti u odnosu na placebo. Camphora nije pokazala efikasnost.

U kliničkoj praksi, nakon dobijanja saglasnoti, lečio sam mnoge slučajeve. Imali smo imunokompromitovane pacijente, pacijente sa kancerom i one koji su bili u kontaktu sa više zaraženih rođaka u istoj kući. U većini slučajeva, ispitanici ili nisu dobili infekciju ili je bolest imala blaži oblik, ili nisu razvili skoro nikakve simptome.

Podneli smo zahtev za hitno odobrenje Generalnog kontrolnog tela za lekove Indije (DCGI), AYUSH ministarstva (Ayurveda, Yoga & Naturopathy, Unani, Siddha and Homoeopathy) i zatražili hitnu intervenciju od Kabineta premijera (PMO), što je kod AYUSH-a evidentirano 21. aprila i 28. jula 2020. godine. Ali, podrška je još uvek veoma spora. U međuvremenu, pripremamo se za fazu 3 ispitivanja.

AR: Kakav je bio odgovor AYUSH-ovog ministarstva vlade Indije u vezi sa ovako velikim uspehom?

Dr RŠ: Pa, nozoda COVID-19 pokazala je obećavajuću efikasnost i ima potencijal da pomogne svetu. Jedinstvena prilika je sada pred homeopatskom zajednicom, vladom Indije i AYUSH ministarstvom, jer je COVID-19 nozoda napravljena u Indiji, od strane indijskih lekara, istraživača.

Ako moram iskreno da odgovorim na vaša pitanja, onda moram da kažem da je odgovor vlade trebalo da bude mnogo brži i pozitivniji. Ako vakcine i ajurvedski lekovi mogu da dobiju hitna odobrenja za COVID-19, zašto ne i nova homeopatska nozoda zasnovana na istraživanjima?

AR: Koliko će koštati doza COVID-19 nozode i šta će se postići u smislu profilaske i/ili izlečenja?

Dr RŠ: COVID-19 je nov homeopatski lek. Da bi mogao da se koristi, svaki lek prvo mora da odobri organ vlade. Trenutno, ne postoji posebno telo sa punim ovlašćenjima za odobravanje novog homeopatskog leka. Posledica toga je da COVID-19 nozoda, uprkos tome što je naučno pripremljena i testirana, nije dostupna za masovnu upotrebu.

AR: O, zaista je žalosno što tako revolucionarno otkriće ostaje neiskorišćneo u trenutku kad je svetu najpotrebnije. Dr Šah, kako bi postupak odobravanja COVID-19 nozode mogao da se ubrza?

Dr RŠ: Konvencionalno, otkriće novog leka obavljaju farmaceutske kompanije, institucije i vlade. Retko to čine individualni istraživači. Za hitnu podršku, homeopatska zajednica, sve homeopatske farmaceutske kompanije, homeopatski profesionalni organi kao što su Homeopatsko medicinsko udruženje Indije (HMAI), Indijski institut homeopatskih lekara (IIHP), kao i drugi, homeopatski fakulteti i mediji, trebalo bi da se udruže i zahtevaju odobrenje COVID-19 nozode.

AR: U svojim radovima opširno ste objašnjavali homeopatsku filozofiju i isticali važnost odabira lekova na bazi slike simptoma u kombinaciji sa patogenošću moguće lekovite materije.

Vaša istraživanja na polju nozoda potvrdila su te vaše tvrdnje. Da li mislite da bi se u budućnosti zarazne bolesti (malarija, čikungunja, SARS, MERS itd.) najbolje mogle lečiti nozodama? To bi pojednostavilo homeopatsku praksu i uštedelo mnogo vremena u poređenju sa individualizacijom svakog slučaja poznatih zaraznih bolesti.

Dr RŠ: Vaše pitanje u sebi sadrži više pitanja. Odgovoriću na svako od njih. Filozofija je snaga homeopatske nauke. Ipak, na kraju krajeva, ona se mora posmatrati i praktikovati više kao ’nauka’ nego ’filozofija’.

Homeopatija je jedini zdravstveni sistem na svetu koji mejnstrim naučnici ne smatraju ’naukom’. Žalosno je da homeopate svih ovih godina nisu o tome mnogo vodili računa! Svi fakulteti i naučni pravci, poput inženjeringa, programiranja, zdravstva, agrikulture, telefonije, automobilske industrije itd. eksponencijalno napreduju u poslednjih sto godina, osim homeopatije. To je zato što smo propustili da homeopatiju negujemo kao nauku.

Haneman, Kent, Berike, Boger, Dhavale i drugi, uzimali su patogenezu kao deo totaliteta. Nepromišljeno je zanemarivanje patologije u totalitetu. Moje izjave imaju za cilj preusmeravanje homeopata sa previše filozofskog stanovišta na nauku homeopatije.

Na osnovu naših istraživanja sa oko 12 nozoda u poslednjih 12 godina, ubeđen sam da one moraju da imaju imaju značajnu ulogu kao terapeutski i profilaktički lekovi. Naravno, potrebno je mnogo više raditi na tome.

AR: Pre poslednjeg pitanja, s obzirom na naše sadašnje znanje, kako gledate na Kentovo zapažanje u prvom poglavlju njegovih cenjenih „Predavanja o homeopatskoj filozofiji“, gde izjavljuje sledeće: „Bakterije su rezultat bolesti. Vremenom ćemo moći savršeno da dokažemo da ti mikroskopski mališani nisu uzročnici bolesti, već dolaze kasnije, da su đubretari koji prate bolest i da su u svakom pogledu savršeno bezopasni.“

Dr RŠ: Pre više od 100 godina, moglo je biti opravdano da neko ne veruje kako mikrobi ne izazivaju bolesti, jer je mikrobiološko znanje u to vreme bilo ograničeno. U starim vremenima ljudi su verovali da je Zemlja ravna. Smešno je i dalje verovati u to!

AR: Poslednje pitanje, dr Šah. Kako se opuštate i smirujete? Koja je tajna vaše svestranosti i kreativnosti? Kako biste usmerili nove generacije homeopata?

Dr RŠ: Haha… Meditacija (Vipassana) pomaže mi da budem opušten. Onda, shvatanje da se gubljenjem smirenja ne postiže ništa, takođe pomaže. Režim večitog učenja pomaže mi da čvrsto stojim na zemlji. Čitanje, putovanja, badminton, sviranje klavira, otvorenost za nove stvari i jednostavan način života – to me čini srećnim. Novim generacijama homeopata ne mogu da pokažem put, ali mogu da ih posavetujem da ne prihvataju slepo samo ono što piše u knjigama, neka nauče da postavljaju pitanja.

Reference

1. Shah R. Symptom Similarity versus Disease Similarity: Revisiting the Application of the Law of Similars and Challenging the Symptom-Centric Approach in Homeopathy. Homeopathy. 2018; 107(3): p. 218-222.

2. Shah R. Standardization of the potentizing machine and quantification of impact of potentization. Indian J Res Homoeopathy. 2013; 10: p. 126-32.

3. Shah R. Scientific method of preparing homoeopathic nosodes. Indian J Res Homoeopathy. 2014;: p. 166-74.

4. Shah R, Munshi R, Talele G. Preparation and Standardization of Escherichia coli Nosodes Sourced from Select E. coli Strains.” 109, no. 04 (2020): 207-212. Homeopathy. 2020; 109(4): p. 207-212.

5. Shah R. The Preparation and standardization of Human papillomavirus (HPV) (Genotype 6) Nosode. International Journal of High Dilution Research. 2019; 18(3).

6. Shah R. Hepatitis C Nosode: The preparation and homeopathic pathogenetic trial. Homeopathy. 2013; 102(3): p. 207-214.

7. Shah R. HIV Nosode: The Homeopathic Pathogenetic Trial. Forsch Komplementmed. 2015; 22: p. 156-162.

8. Shah R. An experimental in vitro study to evaluate the antimalarial activity of select homeopathy preparations ISSN: 2454-9142, Impact Factor: RJIF 5.54. International Journal of Medical and Health Research. 2017 July; 3(7): p. 65-68.

9. Shah R, Talele G. Preparation of Cancer Nosodes from specific cancer tissues. Int J High Dilution Res. 2019; 18(1).

Dr Šaha možete kontaktirati putem njegovih internet stranica: www.askdrshah.com i www.lifeforce.in

Izvor: https://hpathy.com/homeopathy-interviews/in-conversation-with-dr-rajesh-shah-the-developer-of-a-covid-19-nosode/

The post Razgovor sa dr Šahom – homeopatom koji je razvio nozodu COVID-19 appeared first on Balkanopathy.

Organon u doba korone

Gordana Jujić — Wed, 15 Jul 2020 00:12:54 +0000

Uvod

U ovo po svemu sudeći nesrećno vreme za žitelje cele planete, kada više ne znamo da li ikome možemo da verujemo, kada smo uplašeni i zbunjeni, sa svih strana bombardovani informacijama koje to nisu, dok se nestrpljivo nadamo da će sve ovo brzo proći a strahujemo da neće, procenili smo kao korisno da homeopate podsetimo a druge čitaoce informišemo o tome šta je govorio najveći i neprevaziđeni učitelj homeopatske medicine.

Odlučili smo da vam u ovom tekstu predstavimo deset aforizama iz 6. i poslednjeg izdanja Organona medicine. To je poslednje delo koje nam je ostavio dr Haneman. Kao i svi njegovi pisani radovi, štivo zahteva pažljivo čitanje, ali je svakome razumljivo.

Takođe, Haneman je živeo i radio u 19. veku, kada su se medicinom bavili samo izuzetno obrazovani ljudi, jezik ponekad zvuči arhaično, koristili su se i drugačiji izrazi. Pored toga, dr Haneman je pisao žustro, ali s druge strane jasno i razgovetno je izražavao svoje često vrlo komplikovane misli.

Smatramo da će ovih deset aforizama mnogima od vas biti korisno da shvatite prirodne zakonitosti lečenja akutnih zaraznih bolesti, što vam može pomoći u donošenju nekih konkretnih odluka ne samo u ovom periodu, već i kasnije u životu.

Organon medicine, 6. izdanje

Aforizmi 40-50

Organon aforizam § 40

Ili, kada se nova bolest pridruži staroj, koja je u dugom vremenskom periodu uticala na organizam, a razlikuje se od nje, onda ona formira sa njom složenu bolest, tako da svaka od njih zahvata određeno mesto u organizmu, naime organe koji su joj posebno prilagođeni, i po svemu sudeći baš tačno mesto koje joj posebno pripada, dok ostatak ostavlja onoj drugoj, različitoj bolesti. Na taj način, sifilitičan pacijent može postati psoričan i obrnuto. S obzirom da su dve bolesti međusobno različite, jedna drugu ne mogu ukloniti niti izlečiti. Simptomi koji su u početku te pojave bili venerični privremeno ostaju neaktivni i zaustavljaju se kada se pojave psorične erupcije; vremenom međutim (pošto je sifilis jak barem koliko i psora), njih dve se spajaju, to jest svaka pogađa delove organizma koji su joj najviše naklonjeni, što čini da je pacijent bolesniji i teže ga je izlečiti.

Kada se susretnu dve različite akutne infektivne bolesti, kao na primer velike boginje i male boginje, obično jedna privremeno zaustavlja drugu, kao što je ranije već rečeno; bilo je ipak teških epidemija te vrste, kada su se, u retkim slučajevima, pojavljivale dve različite akutne bolesti i na kratko vreme opstajale u istom telu, kombinovano. Tokom epidemije u kojoj su istovremeno preovladavale i velike boginje i male boginje, među 300 slučajeva (kod kojih ove bolesti nisu jedna drugu privremeno zaustavile, male boginje su napadale pacijente 20 dana pošto su izbile velike boginje, a velike boginje 17-18 dana nakon pojave malih boginja, tako da je prva bolest prethodno završila svoj regularni tok), ipak je postojao samo jedan jedini slučaj u kome se P. Rasel susreo sa obe od ovih različitih bolesti kod jedne osobe istovremeno. Rejni je video istovremenu pojavu velikih boginja i malih boginja kod dveju devojčica. Ž. Morise je u svojoj celokupnoj praksi imao samo dva takva slučaja. Slične slučajeve nalazimo u Etmulerovim radovima, kao i spisima nekoliko drugih lekara.

Cenker je uočio da se kravlje boginje javljaju uporedo sa malim boginjama i purpurom.

Kao što je zapazio Džener, kravlje boginje su počele redovno da se pojavljuju u vreme kada je sifilis lečen živom.

Organon aforizam § 41

Mnogo češće od pojave da se u istom telu udružuju i jedna drugu komplikuju prirodne bolesti su bolesne komplikacije koje izaziva neprikladno medicinsko lečenje (alopatski metod), dugom upotrebom neodgovarajućih lekova. Prirodnoj bolesti, koju treba lečiti, dodaju se, stalnim ponavljanjem neprikladnih medicinskih sredstava, nova i vrlo često opterećujuća bolesna stanja koja odgovaraju prirodi tih sredstava; ona se postepeno spajaju i komplikuju hroničnu bolest, koja se od njih razlikuje (nisu u stanju da je izleče akcijom sličnosti tj. homeopatski), dodajući na taj način staroj bolesti novu, različitu, veštačku bolest hronične prirode i na taj način kod pacijenta stvaraju dvostruku umesto jedne bolesti tj. pogoršavaju mu stanje i dovode do toga da ga je teže, a često potpuno nemoguće izlečiti. O tome svedoče mnogi slučajevi za koje se traže saveti u medicinskim časopisima, kao i izveštaji o slučajevima u medicinskim spisima. Sličnog su karaktera česti slučajevi u kojima venerična šankrozna bolest, posebno iskomplikovana psorom ili diskrazijom kondilomatoznom gonorejom, nisu izlečeni dugotrajnim i često ponavljanim lečenjem velikim dozama neprikladnih živinih preparata, ali je zauzela svoje mesto u organizmu pored hroničnog živinog oboljenja, koje se u međuvremenu postepeno razvijalo, pa su zajedno često stvorile užasno čudovište komplikovane bolesti (pod opštim nazivom maskirane venerične bolesti), koja se tada, ukoliko nije potpuno neizlečiva, samo uz velike poteškoće može vratiti u zdravo stanje.

Organon aforizam § 42

Sama priroda, kao što je već rečeno, u nekim slučajevima dozvoljava istovremenu pojavu dve (zapravo i tri) prirodne bolesti u jednom telu. Međutim, mora se istaći da se ovakva komplikacija događa samo u slučaju dve različite bolesti, koje prema večitim prirodnim zakonima jedna drugu ne uklanjaju, ne uništavaju i ne mogu se međusobno izlečiti, ali kako se čini, obe (ili sve tri) takve kakve su ostaju odvojene u organizmu, svaka zahvata delove i sisteme koji su joj posebno naklonjeni, što se zbog težnje ovih bolesti da liče jedna na drugu, može veoma lako dogoditi bez narušavanja životnog jedinstva.

Organon aforizam § 43

Potpuno je, međutim, drugačiji rezultat kada se u organizmu susretnu dve slične bolesti, to jest kada je jedna bolest već prisutna pa se javi slična, jača bolest. U takvim slučajevima vidimo kako efikasno leči priroda i dobijamo lekciju o tome kako čovek treba da leči.

Organon aforizam § 44

Dve slične bolesti ne mogu jedna drugu (kao što je objašnjeno kod različitih bolesti) da suzbiju niti privremeno zaustave, pa će se stara vratiti nakon što nova završi svoj proces; isto tako, podjednako je mala mogućnost da dve slične bolesti (a što nije slučaj kod različitih, kao što je već objašnjeno) opstanu u istom organizmu jedna pored druge ili da se udvostruče i zajedno formiraju složenu bolest.

Organon aforizam § 45

Ne! Dve bolesti, doduše različite po vrsti ali slične po svojim pojavama i efektima, tegobama i simptomima koje pojedinačno stvaraju, uvek kada se susretnu u organizmu, jedna drugu uništavaju; zapravo, jača bolest uništava slabiju i to iz prostog razloga što kada jača bolesna snaga napadne sistem, zbog sličnosti delovanja zahvata upravo iste delove organizma koji su prethodno pogođeni slabijim bolesnim nadražajem, koji posledično više ne može da utiče na te delove, već jenjava; ili (drugim rečima), nova ali snažnija bolesna moć kontroliše osećanja pacijenta i stoga životni princip zbog svoje osobenosti više ne oseća slabiju sličnost koja jenjava – više ne postoji – jer nikada nije ni bila nešto materijalno, već dinamički – duhu nalik – (konceptualni) uticaj. Od tog momenta, na životni princip jedini uticaj, i to privremen, ima nova, slična ali snažnija bolesna moć.

Organon aforizam § 46

Moglo bi se navesti mnogo slučajeva bolesti koje su prirodnim tokom homeopatski izlečene drugom bolešću koja pokazuje iste simptome, ali to nije potrebno, jer je naš cilj da govorimo o nečemu određenom i nesumnjivom, da usmerimo pažnju samo na one (nekoliko) bolesti koje su uvek iste, potiču iz fiksnog mijazma i zato zaslužuju da budu posebno imenovane.

Među njima posebno mesto zauzimaju velike boginje, tako strašne zbog velikog broja ozbiljnih simptoma, koje su uklonile i izlečile veliki broj bolesti sa sličnim simptomima.

Koliko često velike boginje izazivaju žestoku oftalmiju, koja ponekad čak dovodi do slepila! A vidite sad! Prvo Dezoto, a za njim Leroj, trajno su izlečili hroničnu oftalmiju pelcovanjem (misli se na inokulaciju u širem smislu i ne treba poistovećivati sa vakcinacijom, jer je savremena vakcinacija sub-metoda inokulacije – prim. prev.).

Prema Klajnu, amauroza koja je trajala dve godine, a bila posledica potiskivanja temenjače, takođe je savršeno izlečena pelcovanjem.

Koliko često velike boginje izazivaju gluvoću i dispneju! A obe ove hronične bolesti otklonjene su velikim boginjama, kada su dostigle vrhunac, kako zapaža J. Fr. Klos.

Oticanje testisa, čak veoma teško, čest je simptom velikih boginja, što im omogućava, kako je zapazio Klajn, da zahvaljujući sličnosti izleče veliki tvrd otok levog testisa, koji je bio posledica udarca. Drugi lekar je takođe primetio da su velike boginje izlečile slično oticanje testisa.

U zabrinjavajuće simptome velikih boginja spada i dizenterično stanje creva; kako je zapazio Fr. Vent, jedan slučaj dizenterije izlečen je tokom preboljevanja velikih boginja, zbog sličnosti bolesnog faktora.

Velike boginje koje se pojave nakon vakcinacije (i ovde se radi o prirodnoj inokulaciji – prim. prev.), kako zbog veće snage tako i zbog velike sličnosti, odjednom u potpunosti homeopatski uklanjaju kravlje boginje i ne dozvoljavaju im da sazru; ali, s druge strane, kada kravlje boginje skoro sazru, onda one zbog velike sličnosti homeopatski u velikoj meri smanjuju nadolazeće velike boginje i čine ih blažim. O tome svedoči Muri, kao i mnogi drugi.

Inokulirane kravlje boginje, čija limfa pored zaštitne materije sadrži virus, a infekcija se ispoljava u obliku opštih kožnih erupcija druge prirode, koje su obično male i suve (retko velike i gnojne) bubuljice smeštene na maloj crvenoj areoli, u često spojenim okruglim, crvenim kožnim mrljama i praćene najžešćim svrabom, gde se osip kod jednog broja dece javlja nekoliko dana ranije, a češće međutim, posle crvene areole kravljih boginja, prolazi za nekoliko dana ostavljajući za sobom male, crvene i tvrde mrlje na koži – inokulirane kravlje boginje, tvrdim, sličnošću ovog sporednog mijazma, analognim kožnim erupcijama kod dece, savršeno i trajno, na homeopatski način, izlečile su često veoma dugotrajne i problematične bolesti, što potvrđuju zapažanja mnogih lekara koji su to videli.

Kravlje boginje, koje imaju čudan simptom da izazivaju oticanje ruke, pošto su izbile, izlečile su oteklu, polu-paralizovanu ruku.

Visoka temperatura koja prati kravlje boginje, a javlja se u vreme kad se stvaraju crvene areole, homeopatski je izlečila intermitentnu groznicu kod dveju osoba, o čemu izveštava Hardegej mlađi, potvrđujući ono što je već zapazio Hanter – da u istom telu ne mogu da koegzistiraju dve groznice (slične bolesti).

Male boginje, po karakteru temperature i kašlja veoma liče na veliki kašalj, te otud ono što je primetio Boskijon: u epidemiji u kojoj su preovladavale obe ove bolesti, mnoga deca koja su dobila male boginje nisu dobila veliki kašalj. Svi su bili zaštićeni upravo malim boginjama i nisu mogli biti zaraženi velikim kašljem u toj i svim sledećim epidemijama, ako veliki kašalj nije bio samo delimično sličan malim boginjama, to jest ako je imao i kožne erupcije slične onima koje imaju i male boginje. Na taj način su male boginje mogle da zaštite mnoge ljude od velikog kašlja, i to samo u epidemiji koja je u to vreme preovladavala.

Međutim, ako male boginje dođu u kontakt sa bolešću koja na nju liči po glavnom simptomu, erupcijama, neosporno se može ukloniti i izvršiti homeopatsko izlečenje ove druge bolesti. Tako je u potpunosti i trajno (homeopatski) izlečena hronična herpetična erupcija izbijanjem malih boginja, što je zapazio Kortum. Nekontrolisani pekući milijarni osip lica, vrata i ruku, koji je trajao šest godina i pogoršavao se kod svake promene vremena, pod napadom malih boginja se sveo na oblik otoka na površini kože; nakon što su se male boginje završile, osip je prošao i nikada se nije vratio.

Organon aforizam § 47

Ništa ne može naučiti lekara na jasniji i uverljiviji način od gorenavedenog, koju vrstu sredstva (leka) koje veštački izaziva bolest treba da odabere, kako bi izlečio na siguran, brz i trajan način, u skladu sa procesom koji se odvija u prirodi.

Organon aforizam § 48

Ni prirodnim načinom, kao što vidimo iz gorenavedenih primera, ni umetnošću lekara, postojeći uticaj ili bolest ni u jednom slučaju ne može da otkloni sredstvo koje izaziva bolest a koje se od nje razlikuje, koliko god jako bilo, već samo ono koje je po simptomima slično i donekle jače, prema večitim i neopozivim zakonima prirode, koji do sada nisu bili shvaćeni.

Organon aforizam § 49

Trebalo bi da budemo u prilici da upoznamo mnogo stvarnijih, prirodnih homeopatskih izlečenja ove vrste kada bi, s jedne strane, pažnja posmatrača bila više usmerena na njih, a s druge strane, kada priroda ne bi bila tako manjkava u korisnim homeopatskim bolestima.

Organon aforizam § 50

Sama moćna Priroda, kao što vidimo, drži pod komandom instrumente za efikasna homeopatska lečenja: osim nekih mijazmatskih bolesti konstantnog karaktera (svrab, svrabež, šuga – prim. prev.), to su male boginje i velike boginje, što su sve morbifična sredstva, koja kada se koriste kao lekovi su ili opasnija po život i strašnija od bolesti koju leče, ili su takve vrste (kao što je svrabež, šuga), da nakon lečenja, moraju da se leče njihove posledice, kako bi se iskorenile – obe te okolnosti njihovo korišćenje, kao homeopatskih lekova, čine teškim, neizvesnim i opasnim. A koliko malom broju bolesti je čovek izložen, a da imaju sličan lek u velikim boginjama, malim boginjama i svrabu (dermatitis – prim. prev.)! Dakle, u prirodi se vrlo malo bolesti može izlečiti ovim neizvesnim i opasnim homeopatskim lekovima, a lečenje njihovim oruđima sa sobom takođe nosi opasnost i mnogo teškoća, iz razloga što se doze njihove štetnosti ne mogu smanjivati u skladu sa okolnostima, kao što mogu doze leka; jer, pacijent oboleo od analogne dugotrajne bolesti mora u potpunosti biti izložen opasnoj i iscrpljujućoj bolesti, čitavom toku bolesti velikih boginja, malih boginja (ili svraba), kako bi zauzvrat bio izlečen. A ipak, kao što vidimo, možemo ukazati na neka upečatljiva homeopatska izlečenja koja su posledica ovih srećnih poklapanja, toliko mnogo neospornih dokaza velikog, jedinog terapeutskog zakona prirode koji se u njima ostvaruje: LEČENJE SLIČNOŠĆU SIMPTOMA!

The post Organon u doba korone appeared first on Balkanopathy.

Zalud Uzalud – Symphytum slučaj

Gordana Jujić — Fri, 26 Jun 2020 20:26:24 +0000

Uvod

Šta znamo o veoma dobro poznatom leku, prvenstveno za povrede kostiju i to pretežno prelome, i povrede očiju? Osim toga, ne mnogo. Ne znam da li ste ikada imali prilike da ga razmatrate kao konstitucionalni lek. Verujem da većina, da ne kažem baš niko – nije. Kako uopšte doći na ideju da bi ovaj lek mogao da pokriva konstituciju osobe, kad u samim dokazivanjima nemamo simptome koji bi nas doveli do njega?

Teško da znamo i da ima jake afinitete za krvarenja. U vezi sa glavom postoje određene sklonosti za galvobolju, ali se opet pretežno javlja kod kostiju glave i vraća nas na povrede. Ni kada je u pitanju koža, jedva da bismo ga uzeli u obzir. A tek o poglavlju uma da i ne govorimo – pojavljuje se u jedva više od 10 rubrika, i to ogromnih po broju lekova.

Ako smo u praksi i imali slučaj koji bi u totalitetu bio Symphytum, skoro je sigurno da je osoba dobila neki drugi lek. I sigurno da kod preskripcije nismo pogrešili, a i ako smo kasnije razmatrali neki drugi lek, najverovatnije se nismo vraćali na Symphytum.

Njega prepisujemo kod jasnih simptoma povreda kostiju.

A ipak, evo slučaja! Naravno, kod koga drugog nego kod Džoj Lukas.

Svaki homeopatski slučaj, čak i kada se radi o lako rešivim stanjima, neobičan je na svoj način. Jer, svaka osoba je svet za sebe, beskrajno mnogo kombinacija istih ljudskih osobina, beskonačno mnogo kombinacija istih simptoma bolesti. Čak i kada je slučaj lako rešiv, on u svojoj jednostavnosti nosi jedinstven pečat svoje vitalne sile.

S druge strane, imamo homeopatiju, koja se u potpunosti poklapa sa gorenavedenim osobenostima čoveka. Zbog tog sklada, homeopatija ima lek za svakog čoveka, u svakom stanju bolesti. Ponekad je taj sklad neverovatan i homeopatama za dugogodišnjim iskustvom.

Džoj se trudi da nam predstavi takve slučajeve, sa rekla bih samo njoj svojstvenim načinom razmišljanja i povezivanja: ljudskih osobina, simptoma na svim nivoima, razdvajanja bolesnog od zdravog, materija u prirodi i direktnih poveznica, ponekad veoma izukrštanih.

Zato sam stava da ona treba neprekidno da podučava, jer je i homeopatiji kao medicini, a posebno bolesnim ljudima, potrebno što više pronicljivih i dobro obučenih homeopata.

Prelazimo na neverovatan slučaj (ovo nije marketinška caka, pročitajte i uverite se i sami).

Zalud Uzalud – Symphytum slučaj

Muškarac, 29 godina, srednje visine, prilično gojazan za svoju visinu, plavokos, rano ostao bez kose. Trenutno nezaposlen, ali iz bogate porodice i nije siguran u vezi sa poslom u porodičnom biznisu – daje sebi vremena da odluči. Upada sa veoma inteligentnim, donekle superiornim držanjem, koje je malo omekšalo tokom uzimanja slučaja. Voli da „koristi“ jezik, upotrebljava kitnjaste reči tamo gde nisu neophodne. Na isti način je i odeven (košulja sa sitnim cvetovima i neobično zeleno odelo).

Glavna tegoba – „Moj život se raspada“ + dijareja

– dijareja se javlja u bilo koje vreme;

– najmanje 2-3 puta dnevno (nikad noću)

– ponekad u stolici ima malo krvi, inače je samo meka, retka, normalne boje;

– svrab u anusu nakon stolice (mogući unutrašnji hemoroidi koji krvare);

– bol je nelagodan, steže, vuče (koristi mnoge reči koje se ne mogu repertorizovati);

– izgleda da mu od hrane i pića nije << ili >>;

– ipak žudi za vodom ili razvodnjenim voćnim sokom;

– nema snažnih žudnji niti averzija prema hrani;

– vrlo malo je rekao o dijareji.

Život mu se raspada jer je pre tri godine ostao bez devojke.

Godinu dana ranije, bili su zajedno na skijanju – on je imao gadnu nezgodu sa tri preloma kostiju desne noge i zgloba desne šake – u tamošnjoj lokalnoj bolnici je dobro zbrinut, a kontrole su nastavljene u Engleskoj. Lečenje je potrajalo i potpuno se oporavio, ali su se bolovi nastavili (mada kod mene nije došao iz tog razloga).

Bol nije samo u nozi, već i u leđima – bolovi, ponekad peckanje, ne može dugo da sedi, izgleda da se bol zadržava na jednom mestu tj. ne šeta niti se širi, << u predelu oko kolena, oseća da su noge hladne kad ih dodirne >> kad nogu snažno trlja (ali to mora sam, ne voli kad mu neko drugi to da radi) i leđa >> toplote.

Veza sa partnerkom je bila snažna, strastvena, seksualna – bio je veoma zaljubljen – napustila ga je dok je bio u bolnici, otišla sa nekim drugim – bilo mu je neverovatno da se tako iznenada dogodilo, da ga je ostavila – bez upozorenja.

Od tada se sve raspada – ne zna šta dalje sa životom, ne može da donosi odluke, ne može da se organizuje, ne zna kojim putem da krene, oseća se rastrzanim u svim pravcima, otac želi da radi sa njim (posao sa nameštajem), ljuti se na sina jer ne želi da zajedno rade, prijatelji mu stalno govore jedno te isto: „saberi se“.

Ima mnogo školskih diploma, ali ne zna šta sa njima da radi.

Oseća se raštrkano na sve strane, a ništa ne postiže – samo sedi i razmatra svoju situaciju, ali se onda nervira zbog svega.

Kao tinejdžer, mnogo ga je svrbela koža, posebno leti, „imao sam osećaj kao da me golicaju čekinje“ – mnogo se češao, nije bilo erupcija, nestalo je samo od sebe.

Prilično je teško dobiti od njega više informacija.

Počela sam da razmišljam o „raspadati se“ – Lac can; Lob; Thuja; Phos itd. ali sam znala da nije nijedan od njih. Nije izgledalo da slučaj izlazi iz granica povrede kostiju i prešla sam direktno na Symphytum – uglavnom zato što sam ovaj lek zapečatila kao koristan za slomljene kosti. A to je tako pogrešno – u početku korisno, kada počinjemo da proučavamo našu materija mediku, ali na duže staze vrlo ograničavajuće.

Nisam mogla da poverujem koliko dobro je Symphytum pokrivao slučaj. Prepisala sam Symphytum 1M.

Klijent je počeo primetno da se oporavlja, brzo, bez pogoršanja i smetnji, „ponovo sastavio svoj život“ i počeo u njemu da uživa. U periodu od tri meseca, imao je novu partnerku, zajedno su pokrenuli turistički posao, svi bolovi u kostima su nestali a dijareja je prestala skoro odmah.

Kada sam kasnije razmišljala, postojali su neki delovi slučaja koje nisam uključila u sliku „potrebno izlečiti“ – kitnjast govor (više o tome kasnije), odeća, rani gubitak kose (Symphytum sadrži silicijum, što može imati veze), svrbljiva koža (Symphytum zaista ima dlakave listove i ako ih previše dodirujete, iako su te dlake meke, kod ljudi koji su preosetljivi koža pocrveni, boli i veoma svrbi), strastven i seksualan stepen njegove ljubavi. Sa kosom nije bilo promene, ali zbog toga nije brinuo, čak je smatrao veoma modernim i takođe, od tada se simptomi sa svrabom kože nisu vratili. Nije hteo mnogo da kaže o svojoj vezi, osim da je bila veoma seksualna i strastvena, a Symphytum ima tegobe od seksualnog preterivanja – to je bio deo njegovog osećaja gubitka.

Symphytum se koristi za otklanjanje bola, koji može biti fizički ili emocionalan. (Uvek sebi dajem slobodu da fizički bol proširim i na emocionalni.) Povrede ili rane nisu od posekotina ili razderotina (kao Calendula ili drugi lekovi), već od udaraca, tupih predmeta i najviše utiču na meke delove.

Symphytum takođe ima sklonost za slomljene kosti, kancere kostiju, čireve na koži, čireve na želucu i crevima (otklanja istrulela tkiva), krvarenja i modrice, povrede oka, suzbijenu menstruaciju, tegobe od seksualnog preterivanja, preponsku kilu, brideće bolove u koži i drugim delovima, dijareju koja liči na dizenteriju, hemoroide, defluksiju pluća i pljuvanje krvi. Voli vodu – veoma žedan. Sadrži silicijum i galnu kiselinu, što se može dovesti u vezu sa plućima i krvlju.

Symphytum se odnosi na SPAJANJE, ponovno sastavljanje života i nisam mogla da odolim da napravim poređenje sa poznatom dečjom pesmicom:

Zalud Uzalud sedeo je,

pao i razbio se u delove.

Svi konji i vojnici kraljevi,

ne mogu ga spojiti!

Većini nas je ova pesmica poznata, ali nažalost njeno poreklo se zapravo odnosi ili na moćan top korišćen tokom Engleskog građanskog rata, kojeg su rojalisti skotrljali na zemlju i nije se mogao popraviti, ili na kralja Ričarda III koji je patio od neke vrste skolioze i ubijen je na mestu gde je pao sa konja, a niko nije mogao da mu pomogne. Takođe, izraz „humpty“ često se koristio za ljude dežmekastog stasa. Ali, tek sa Čarlsom Dodžsonom upotreba izraza Humpty Dumpty postala je zaista zanimljiva.*

* Objašnjenje je upućeno Englezima i odnosi se na njihovu istoriju i predanje, ali sam našla kao korisno da ostavim ovaj deo, iz dva razloga. Jedan je taj što postoji prevod ovog imena, nastalog iz fraze, koja očigledno u engleskom jeziku ima pozadinu, i mada je kod nas nema, lik u romanu Alisa u zemlji čuda na našem jeziku je sjajno nazvan (takođe nazivom nastalim iz fraze) Zalud-Uzalud. Drugi razlog je neverovatna podudarnost, koja je i mene zatekla, imena i karakteristika leka Symphytum. U daljem tekstu će biti jasnije zašto ovaj pasus nije izostavljen u prevodu. – prim. prev.

Razmišljala sam šta znači biti nadmen (sediš na zidu i gledaš ljude sa visine – ali, sa velike visine možeš samo da padneš), inteligentan i omražen intelektualac, a ono što me je fasciniralo bio je jezik koji Hampti koristi u razgovoru sa Alisom: „Kada koristim reč“ – rekao je prilično podrugljivim tonom – „ona znači samo ono što ja odaberem da znači, ni manje ni više.“

PinClipart.com_humpty-dumpty-clipart

Alisa zatim pita Hamptija šta znači pesma Džabervok.

„Bilo je uzmračno… Zmljizgavi su jazi
Tmulasto čučkali, rupčali po brndu.
Prićutnuli se ćaoćajni tazi,
A krnjače više ma ni da se mrdnu.“

(Prevod: Dragoslav Andrić)

Moj klijent nije bio baš tog kalibra sa svojim cvetnim govorom, ali me je to navelo na razmišljanje o mogućim intelektualnim i emocionalnim afinitetima kod Symphytum-a. Zaista ne znam za mnogo duboko emocionalnih simptoma nastalih iz oskudnog dokazivanja, ali Symphytum je u prošlosti bio delotvoran kod mnogih plućnih bolesti, a često se čuju mišljenja o povezanosti emocija i pluća.

Mislim da sam lek otkrila delimično slučajno, a delom zato što sam se usredsredila na „poreklo“ slučaja i nisam bila uznemirena zbog toga šta treba da repertorizujem, kako da repertorizujem, niti uvučena u obilje svega što se nalazilo izvan slučaja, kao što je govor i odeća. Obično bih takvim aspektima davala visoku vrednost. Repertorizacija vas lako ponese, ali ona mora da bude činjenična, da se odnosi na bolesno a ne na zdravo stanje, i mora da bude jednostavna.

Uvek se trudim da slučaj dovedem do njegovog porekla – time mislim da ga dovedem do samog početka. Uvek dajem značaj sklonostima ka određenim stanjima pre tog vremena, jer to mogu biti tragovi opšteg mijazmatičkog uticaja, ali se trudim da oko slučaja iscrtam krug u kome se nalazi i taj sadržaj. U ovom slučaju, mada je bilo porodičnih problema, verovatno je i olakšanje zbog bogatstva imalo udela, a postojali su kožni simptomi u pozadini, slučaj je započet sa slomljenim kostima – ko zna šta bi bilo da se ta nezgoda nije dogodila.

Zalud Uzalud je smatran mrskim intelektualcem – nažalost, nisam mogla da pronađem vezu sa Symphytum-om osim jaja!!!*

* Igra reči u engleskom jeziku: „egghead“ je naziv za nadmenog i umišljenog intelektualca, a egg = jaje.

https://medium.com/home-sweet-home/how-my-toddler-fixed-humpty-dumpty

Na kraju, citat Čarlsa Dodžsona (Luis Kerol):

„Alisa je sačekala trenutak da vidi da li će Zalud Uzalud ponovo progovoriti, ali pošto on nije otvorio oči niti ju je nadalje primećivao, još jednom je rekla „Zbogom!“ i ne dobivši na to nikakav odgovor, tiho je otišla; ali, nije mogla da se uzdrži i ne kaže za sebe, dok je odlazila „od svega nezadovoljavajućeg…“ (to je ponovila naglas, jer je bilo veoma utešno izgovoriti tako dugačku reč), „od svih nezadovoljavajućih ljudi koje sam ikada upoznala…“ Nije završila rečenicu, jer je u tom trenutku snažan tresak protresao čitavu šumu..!“

Džoj Lukas

Naslovna fotografija: http://castlegarsource.com/news/sculpture-vandalism-prompts-hilarity-and-upset

The post Zalud Uzalud – Symphytum slučaj appeared first on Balkanopathy.

Mi o lekovima znamo mnogo više

Gordana Jujić — Thu, 25 Jun 2020 23:29:04 +0000

Uvod

Evo kako je kolega iz Kerale u Indiji odgovorio možda dobronamernom, ali nedovoljno upućenom poznaniku, na pitanje kako mi homeopate možemo da lečimo ljude kad ne znamo ništa o svojim lekovima.

Nama homeopatama, ovo pitanje bi zvučalo potpuno nerazumno, kad ne bismo znali kakva antipropaganda prati našu medicinu od postanka do danas. I ne znamo da li će ikada doći vreme, kada će možda naši naslednici biti u drugačijoj poziciji. Vreme u kome se homeopate neće pravdati i trošiti ogromnu energiju i vreme na ubeđivanje i nadmudrivanje sa potpunim neznalicama. Te neznalice neselektivno gutaju sve što im predstavnici naučnog establišmenta serviraju na poslužavniku. Oni pak, u saradnji sa krvožednim medijima, a svi zajedno finansirani od strane organizacija kojima dobro zdravlje ljudi ne donosi profit, koriste iste te neznalice da za njihov račun šire jednu od najopakijih bolesti – laž.

Dok to vreme ne dođe, ako ikada dođe, naša je obaveza i dužnost da neprekidno informišemo, makar to značilo da dobar deo svojih potencijala trošimo rekli bismo uludo, što je verovatno jedan od ciljeva propagande.

Mi o svojim lekovima znamo mnogo više nego što možete da zamislite

Pošto je pročitao kritički tekst o homeopatiji, jedan čovek me je iz radoznalosti upitao: „Kako homeopata može da leči bez ikakvog znanja o svojim lekovima?“ Mislio je da mi samo na slepo dajemo nekakve slatke pilule, jer je kritičar napisao da u homeopatskim lekovima nema ničega. Takvi ljudi nisu svesni kakvim sve informacijama o lekovima mi raspolažemo.

Evo nekih stvari koje mi znamo o našim lekovima.

Detalji koji slede dostupni su u homeopatskoj literaturi o lekovima. To je nešto što se u svakodnevnoj praksi stalno primenjuje i obnavlja.

1. Izvori lekova, njihova hemijska, fizička i biološka svojstva, detalji o aktivnim principima, podaci iz toksikologije, najbolje vreme za sakupljanje medicinskih izvora, detaljna priprema i čuvanje lekova itd.

https://www.exoticindiaart.com/book/details/principles-and-practice-of-homeopathic-pharmacy-for-students-NAU572/

2. Efekti lekova na zdravim dokazivačima nalaze se u knjigama materija medike, zatim izvornim knjigama o dokazivanjima, kliničkim materija medikama i terapeutskim knjigama.

3. Literatura koju koristimo u radu u sebi ima podatke o: sferama delovanja i afinitetima lokacija svakog pojedinačnog leka (ne samo sistema, već i posebnih lokacija), stranama tela, posebnim afinitetima lokacija kao što su mukokutani spojevi, mastoidni procesi, interkostalni prostor itd. Svi ti detalji su veoma jasno objašnjeni u našim homeopatskim knjigama.

4. Naša medicinska literatura sadrži podatke o trajanju akcije lekova, izražene u satima i danima.

5. U našim knjigama nalaze se podaci o tome kako naši lekovi deluju na različite starosne grupe, prirode i tipove ljudi koji dobijaju lekove.

6. Imamo spiskove lekova koji su korisni tokom određenih godišnjih doba i lekova koje u određenim klimatskim uslovima i drugim okolnostima treba izbegavati.

7. Zatim, vrste hrane i pića koje mogu omesti delovanje lekova, uključujući i antidotiranje lekovitog dejstva.

8. Dati su podaci o vremenu i situacijama kada lek kod pojedinih pacijenata bolje deluje.

9. U mnogim našim knjigama nalaze se podaci o tome koji lek treba dati ako prethodni ne pomaže u određenom stanju ili bolesti.

10. Isto tako, koji lek treba upotrebiti da se završi lekovita akcija prethodnog leka u određenom stanju.

11. Koji lek treba dati da se otklone loši efekti prethodno datog leka. Boenninghausen’s Therapeutic Pocket Book sadrži odeljak posebno posvećen odnosima među lekovima, na osnovu kojih podataka je sačinjen spisak lekova koji se odnose na određeni slučaj, za dalje praćenje lečenja.

https://instituteforhomoeopathicmedicine.wordpress.com/2017/05/08/case-analysis-using-boenninghausens-therapeutic-pocket-book/

12. Redosled lekova koji se mogu davati jedan za drugim kako bi se postigao najbolji rezultat – takođe stoji u našim knjigama.

13. Svaki homeopatski lek dostupan je u raznim potencijama, koje se mogu primeniti u zavisnosti od različitih karakteristika slučaja. Postoje smernice za izbor potencije i doziranja.

14. Dalje, imamo nabrojane lekove za neželjena dejstva raznih prehrambenih artikala, pića i medikamenata. Nijedna druga medicinska literatura ne pruža tako opsežan spisak lekova za neželjene efekte raznih produkata sa kojima dolazimo u kontakt u svakodnevnom životu.

15. Postoji nekoliko lekova koji otklanjaju tegobe nastale usled raznih stvari, kao što je promena načina života, emocionalni stres, povrede, izlaganje spoljnim uticajima itd.

16. Takođe imamo podatke o posebnim potencijama lekova za određene situacije i o najboljim potencijama za decu, terminalno bolesne pacijente i pacijente sa niskom vitalnom energijom.

17. Pa onda, imamo knjige iz kojih učimo o simptomima koji pokazuju poboljšanje, kao i o simptomima koji ukazuju na pogrešan pravac lečenja i lošu prognozu.

https://ochm.ca/materia-medica-pura/

Gorenavedene tačke nalaze se svuda po našim knjigama, u koje spadaju: Organon medicine, Manji spisi, knjige iz homeopatske filozofije, izvorne i druge knjige materije medike.

https://sites.google.com/a/achian.site/richdami/lectures-on-homeopathic-philosophy-1900-by-kent-james-tyler-2009-hardcover-B01182GJV2

Zatim, razni repertorijumi, knjige iz homeopatske farmacije, homeopatske terapeutske knjige i razne knjige o kliničkim iskustvima, kao i istraživački radovi na polju homeopatije.

https://www.homeobook.com/complete-repertory-by-roger-van-zanvoort/

Homeopatski magazini, članci, teze koje pišu lekari i pisane prezentacije pionira i savremenih lekara, što nam sve pruža dodatna znanja.

Obavljeno je nekoliko istraživanja o višim potencijama lekova, uz pomoć najnaprednije nano tehnologije. Takođe, neka istraživanja su u toku, kao i u svakom sistemu. Na tim poljima istraživanja, sarađujemo sa stručnjacima iz oblasti drugih nauka i tehnologije. Nijedan sistem na svetu nema na raspolaganju 100% informacija.

Dakle, mi sve ove detalje imamo na raspolaganju. Korišćenje tih informacija u svakodnevnoj praksi je naš glavni zadatak.

Dr Muhammed Rafeeque
Kerala, Indija

The post Mi o lekovima znamo mnogo više appeared first on Balkanopathy.

Nepristrasni posmatrač i problemi

Gordana Jujić — Tue, 09 Jun 2020 22:50:32 +0000

Uvod

Nema u ovom tekstu pomenute zamke tj. prepreke sa kojom u svojoj dosadašnjoj karijeri nisam imala posla. Kad kažem da sam imala posla, bukvalno mislim da sam na njima morala da radim.

Jedan od prvih termina koji naučimo kad počnemo da izučavamo homeopatiju, uz „totalitet“ je „nepristrasni posmatrač“ i po pravilu nam deluje da smo više nego sposobni da to i budemo. Mislim čak da kad se susretnemo sa tim izrazom, ubeđeni smo da to već i jesmo – i nepristrasni i posmatrači. A to je zapravo vrlo teško dostići.

Kroz praksu sam sa tim svojim nedostatkom morala da se suočavam. Vrlo neprijatan osećaj. Ali i izazov.

Meni je sa ovog spiska problema najteže bilo da se oslobodim onoga što Džoj naziva IDENTIFIKACIJA, a ja bih ga u ličnom iskustvu nazvala preteranim uživljavanjem. To je za nijansu drugačija problematika, vezana za empatiju, koja je sama po sebi divna osobina i veština, ali sam ja imala problem jer mi je tokom uzimanja slučaja bila dominantna takozvana afektivna a ne kognitivna empatija. Afektivnu empatiju morate ostaviti van sobe za konsultacije, ako želite da budete nepristrasni posmatrač.

U rešavanju tog, kao i drugih problema koje sam imala u radu sa klijentima, i pored sve literature, najviše mi je pomogla supervizija nekih mojih slučajeva, koju je uradila Džoj Lukas.

A evo koje prepreke nam ona predočava u procesu uzimanja slučaja.

Problemi koji vas tokom uzimanja slučaja mogu ometati da budete nepristrasni posmatrač

Džoj Lukas

Kroz čitavo uzimanje slučaja i lečenje, homeopata mora održavati poziciju nepristrasnog posmatrača. Kada uzimate slučaj, imajte na umu sledeća ometanja:

UPOREĐIVANJE – zbog ovoga postane teško da slušate, jer sve vreme pokušavate da procenite ko je pametniji, kompetentniji, emocionalno zdraviji – vi ili klijent. Prestajete da slušate, jer ste prezauzeti odmeravanjem.

ČITANJE MISLI – onaj ko čita misli ne obraća pažnju na ono što mu se govori, on je zapravo često sumnjičav. Pokušava da ustanovi šta klijent zaista misli i oseća. Zapažanja homeopate o drugoj osobi često se rađaju iz intuitivnih nagađanja i nejasnih naslućivanja.

PRERAČUNAVANJE – nemate vremena da slušate kad preračunavate u glavi šta ćete sledeće da kažete. Pažnja vam je usmerena na pripremanje i uređivanje sledećeg komentara. Morate da izgledate zainteresovano, a mozak vam radi 300 na sat.

FILTRIRANJE – kad filtrirate tj. razdvajate pojedinosti, neke stvari ulaze a mnoge ne. Posvećujete tek toliko pažnje samo da vidite da li je neko ljut ili nesrećan ili da li ste vi u emocionalnoj opasnosti. Kad se uverite da u razgovoru nema ničega od toga, puštate um da luta.

PROSUĐIVANJE – ako nekoga unapred procenjujete kao glupog, neurotičnog ili nekvalifikovanog, ne obraćate dovoljno pažnje na ono što govori. Svaki oblik predrasude je presuda. Već ste ga otpisali. Osnovno pravilo slušanja je da presuda, ako je potrebna, može biti doneta tek pošto čujete i procenite sadržaj poruke.

SANJARENJE – slušate samo polovično i nešto što klijent kaže pokrene privatni tok misli. Dosada i anksioznost vode u sanjarenje – ponekad je potreban veliki napor da ostanete u toku sa onim što vam klijent govori. Sanjarenje može da znači nedostatak posvećenosti.

IDENTIFIKOVANJE – sve što klijent kaže preusmeravate na lično iskustvo. Sve što čujete podseća vas na nešto što ste osećali, uradili ili pretpeli, tako da nemate vremena da čujete i saznate šta vam klijent govori.

SAVETOVANJE – vi ste veliki rešavalac problema, spremni za pomoć i sugestije. Ne morate da čujete više od nekoliko rečenica pre nego što počnete da tražite pravi savet. To je oblik odbacivanja koji vas sprečava da se primaknete srži priče koja vam se govori.

NESLAGANJE – zbog ovoga se svađate i raspravljate sa klijentom, koji se zato oseća kao da ga ne čujete, jer prebrzo protivurečite. Zauzimate čvrste stavove, veoma jasne u vezi sa vašim ubeđenjima i sklonostima, što ometa napredak konsultacije.

BITI U PRAVU – ići ćete preko svih granica kako biste izbegli da niste u pravu, ne možete da čujete kritiku, ne može vas se ispraviti u nečemu i ne prihvatate predloge za promenu. Budući da ne priznajete svoje greške, nastavljate da ih pravite. Pokazatelj toga su česte pogrešne preskripcije.

SKRETANJE SA TEME – do ovoga dolazi naglom promenom teme, skrećete razgovor kad vam tema dosadi ili vam je zbog nje neprijatno, ili uspevate da napravite šalu. Ovo može veoma dekoncentrisati klijenta koji se zato može osetiti otuđeno.

UBLAŽAVANJE – želite da budete ljubazni, da vas klijenti vole i cene, pa se sa svime slažete.

SALETANJE – namećete klijentu nepotrebne metode i veštine, kako biste ga impresionirali – pregledajući ga, mereći krvni pritisak, koristeći luksuznu medicinsku opremu itd. Želite da klijent poveruje kako ste stručniji nego što jeste, što je način prevazilaženja stvarnog nedostatka samopouzdanja i pokazivanje arogancije.

UŽURBANOST – iz raznih razloga ste u žurbi i tako užurbano prolazite kroz slučaj, imate za cilj da ponudite „brzo rešenje“, jer nemate vremena za slučaj. Osećate da MORATE da prepišete sad i odmah iako niste sasvim sigurni koji lek treba dati ili upadate u zamku rutinskog prepisivanja. Često mora brzo da se reaguje, posebno kad se prepisuje za akutna stanja a ponekad i za hronične slučajeve, ali i dalje morate biti potpuno uvereni u izbor leka i zašto ga uopšte dajete.

Zaključak

Kao i u svakoj profesiji i pozivu, morate mnogo da radite na sebi ako želite da postanete majstor zanata. Kao homeopata, da biste pomogli drugome, morate da imate posebne veštine, da izbegavate zamke koje čuče u vama samima a susrećete se sa njima u drugim ljudima. Rad sa klijentima u homeopatiji je neprocenjivo iskustvo, ali to ne sme da mu bude glavni cilj. Fokus je uvek na dobrobiti onoga ko vam se obraća za pomoć.

Zato to ogledalo koje se otkriva pred nama onog momenta kad klijent sedne naspram nas, moramo vrlo pažljivo da koristimo, kako se naša soba za konsultacije ne bi pretvorila u sobu iskrivljenih ogledala.

The post Nepristrasni posmatrač i problemi appeared first on Balkanopathy.

Smernice za uzimanje slučaja

Gordana Jujić — Sat, 06 Jun 2020 22:04:02 +0000

Uvod

Ovaj tekst je prvenstveno namenjen homeopatama i studentima homeopatije, ali iz njega mogu mnogo da nauče i lekari svakog drugog medicinskog sistema.

U isto vreme, on pruža priliku potpunim laicima, bez obzira da li su skeptični prema homeopatiji ili su zainteresovani da bolje shvate ovu kompleksnu medicinu, da zavire u samu bit homeopatije i tog načina lečenja.

U prethodno objavljenom tekstu, preneli smo stavove naučnika, profesora hemija i stručnjaka za kvantnu fiziku složenih materija, dr Marka Anrija, o homeopatiji u kontekstu moderne nauke i savremene medicine.

U tekstu koji upravo čitate, Džoj Lukas za koju iz iskustva, kao njena studentkinja, tvrdim da je jedan od najvećih učitelja homeopatije današnjice, detaljno i temeljno daje smernice za uzimanje slučaja. To nisu samo proste smernice, jer njih možete naći u svim osnovnim udžbenicima početnih studija homeopatije, već je svaki segment uzimanja slučaja obrađen i objašnjen na način koji pruža istinsko razumevanje pravilnog uzimanja slučaja tj. zapravo homeopatske anamneze.

Kao bivša studentkinja a sada po njenom zahtevu i želji, njena saradnica, neprekidno pratim predavanja i lekcije koje redovno pruža na svojoj Fejsbuk stranici Homeopathy – the art & science.

U vreme kada sam aktivno učila pod njenim mentorstvom i supervizijom, Džoj je imala i svoju internet stranicu, koju je zbog nedostatka vremena ugasila.

O Džoj ću pisati još mnogo puta. Mnogo njenih tekstova je objavljivano na našoj staroj internet stranici i oni će postepeno biti arhivirani i na ovoj novoj, ali ja svakako i pored njenih radova imam mnogo toga da kažem o njoj kao učitelju.

Nebrojeno puta sam u tekstovima na određeni način apelovala na sve koji žele da istinski nauče našu medicinu, kako ona kaže u jednom delu ovog teksta mada u drugačijem kontekstu „od glave do pete“ – da je kontaktiraju i postanu njeni revnosni studenti, a uz takvog učitelja samo takvi i mogu biti.

Ovaj tekst, koji smatram da svaki homeopata treba da prouči i vraća mu se kao obaveznoj literaturi, logično se nastavlja na predavanje profesora Anrija, jer dokazuje u koliko velikoj meri je homeopatija naučna medicina. Takođe, iz njega ćete shvatiti i stav pomenutog profesora o tome zašto je svaka medicina istovremeno i umetnost. U homeopatiji mi imamo taj dualitet, uravnotežen i neizbežan kao što je dualitet vibracija–materija osnova svih prirodnih pojava.

Do te mere je homeopatija po svojoj prirodi jedan savršen medicinski sistem.

Smernice za uzimanje slučaja

Uopšteno o uzimanju slučaja

Sve u vezi uzimanja slučaja svodi se na komunikaciju, tako da homeopata od samog početka mora da koristi svaku priliku, da omogući klijentu da pruži potrebne informacije o svom slučaju, kako bi se što je pre moguće došlo do similimuma.

Skoro uvek, klijent je taj koji prvi uspostavi kontakt i to je odlična prilika da bacite prvi „letimičan pogled“ na ono što treba izlečiti; to je prva interakcija sa nekim kome je potrebno lečenje.

Često je prvi kontakt telefonski – osoba se raspituje o zakazivanju, traži informacije o homeopatiji, želi da zna da li je možete izlečiti od..?

Razgovarate, obraćajući pažnju na to kako se predstavlja (čak i putem telefona to može biti vrlo ilustrativno i informativno) i na najljubazniji mogući način ga zamolite da vam kaže koja je njegova glavna tegoba. To je drugi „letimičan pogled“ na ono što treba izlečiti – za njega je to najvažnije, to je najvažnije pitanje i nikada se ne sme izgubiti iz vida. Čak i ako je to naizgled trivijalna fizička tegoba, to je ono zbog čega osoba dolazi kod vas. Šta god da je osnovni uzrok ili poreklo tegobe, to je neko čija je vitalna sila stvorila simptome, specifične za tu osobu.

Ako je glavna tegoba dijagnoza ili naziv bolesti o kojoj imate malo ili nimalo znanja, imperativ je da saznate što je više moguće. Morate da znate sve simptome uobičajene za tu bolest, kako biste odabrali one neuobičajene, jer oni mogu biti karakteristični za osobu pa stoga od esencijalnog značaja za homeopatski slučaj. Takođe, morate biti upoznati sa napredovanjem bolesti koje može da usledi i šta od toga očekivati.

Dakle, znate nešto o osobi, ali pre nego što vas poseti morate biti sigurni da možete da prihvatite slučaj. Da li ste dovoljno stručni? Ako se radi o kompleksnom slučaju sa dubokom patologijom, da li imate vremena da mu se posvetite – to može da zahteva svakodnevni kontakt, da li to možete da pružite; može zahtevati kućne posete, da li i to možete da pružite? Da li postoji alopatska prognoza kao i dijagnoza? Ako je tako, morate biti svesni šta se zaista može postići u svakom slučaju – da li postoje neki ograničavajući faktori ili prepreke koje možete ili ne možete prevazići?

Budite otvorenog uma o bilo kakvim mogućim blokadama koje možete imati prema potencijalnom klijentu. Prvi kontakt će vam pružiti priliku da toga postanete svesni. Bez obzira na situaciju, vi sa nekim sklapate ugovor, a kako je svaki slučaj individualan, zahtevi ne smeju biti rutinski. Morate biti sigurni da vam je oboma jasno šta se nudi a šta traži. Tada možete preći na uzimanje slučaja. Ako postoje bilo kakve nedoumice, ponekad je bolje uputiti klijenta drugom homeopati.

Mnogo homeopata šalje novim klijentima obrazac za popunjavanje iz koga dobijaju osnovne informacije, kao što su: prethodna lečenja i lekovi; operacije; vakcinacije i reakcije; prethodna medicinska istorija; dečje bolesti; lekovi i/ili suplementi; porodična istorija bolesti itd. Ja takođe na spisak koji nazivam „od glave do pete“ stavljam određene kategorije i zamolim pacijenta da obeleži ono što je relevantno, a to može biti: vrtoglavica, glavobolje, oči i vid, uši i sluh, nos/krvarenje iz nosa, usta i čulo ukusa, nokti, grlo, žlezde, disanje, kašalj, palpitacije, naleti vreline, varikozne vene, hemoroidi, ulceri, problemi sa crevima ili bešikom, problemi sa kožom. Na sve što je označeno možete se posebno fokusirati tokom uzimanja slučaja.

Razlog zašto to radim je što se često lako zaboravi da se pita o tim stvarima za vreme uzimanja slučaja, koje može da bude dugačko i teško. Ponekad nam ponestane vremena, pa ako je osoba u obrascu obeležila istoriju ekcema a inače bi propustila da to pomene, to može da izgradi ili sruši slučaj.

Glavna tegoba

Šta je tačno glavna tegoba? Haneman nas uči pojmu „totalitet slučaja“ i važno je da se glavnoj tegobi dodeli odgovarajuće mesto u okviru totaliteta – klijent može doći sa hroničnim glavoboljama, ali tokom uzimanja slučaja zapažate nekoga ko je emocionalno neuravnotežen i to je ono što zahteva izlečenje a što će zauzvrat izlečiti glavobolje.

Bez obzira da li je glavna tegoba na fizičkom, emocionalnom ili mentalnom planu, njoj pre svega treba dati prednost u uzimanju slučaja. Klijent ŽELI da govori o tom primarnom stanju, to je ono na šta reaguje, oseća u vezi sa time i ima neposredno znanje o tome – bez obzira da li je reč o akutnom ili hroničnom slučaju. Čak i najuzdržaniji klijenti su upoznati sa svojom bolešću bolje od bilo koga, pa upravo tu i treba da počne uzimanje slučaja. Čitava suština slučaja nalazi se u glavnoj tegobi i retko ima potrebe da se izlazi iz njenog okvira. Čak i ako je etiologija slučaja bila mnogo godina ranije, baveći se glavnom tegobom, lečeći je (NE dovodeći do toga da nestane suzbijanjem), automatski ćete uključiti i etiologiju i baviti se i njome. Dakle, totalitet glavne tegobe je najveći skup tragova koje nam vitalna sila može dati da bismo izlečili tu osobu i glavna tegoba je put do onoga što treba izlečiti.

Uzimanje slučaja se kompletno svodi na izvlačenje simptoma, a simptomi moraju imati takav kvalitet da budu ČINJENICE slučaja. Cilj je minimalan broj simptoma sa maksimalnom važnošću i značajem za slučaj. Uzimanje totaliteta slučaja ne znači uzeti u obzir svaki detalj života osobe, već znači totalitet znakova i simptoma koji se odnose na bolesno stanje onoga što treba izlečiti.

Bez obzira na to koji stil uzimanja slučaja razvijamo tokom godina, dobrovoljno date informacije su uvek najbolje jer se klijent upravlja prema vama – prve reči koje izgovori uvek su od najvećeg značaja (kao što su i njegovi postupci kad stigne i prvi put uđe u sobu za konsultacije). Pošto pozdravim klijenta, skoro uvek kažem: „Volela bih da mi kažete zbog čega ste došli, a onda ću verovatno imati neka pitanja.“ I on počne. Nažalost, to se može završiti nakon samo nekoliko minuta. Ljudi kojima je homeopatija nešto novo nisu navikli da daju toliko informacija koliko mi od njih tražimo. U tim slučajevima najbolje je samo ih podsticati, samo ih moliti da kažu više, sve dok ne postane očigledno da moramo postavljati pitanja.

Ako imate pričljivog klijenta, najbolje je da ga neko vreme pustite da govori. Morate da naučite da pišete brzinom svetlosti (ili pravite zaglavlja od ključnih crta) a zatim, u najprikladnijem trenutku, ukoliko niste stekli jasnu sliku, morate ga prekinuti kako biste nastavili uzimanje slučaja.

Tokom uzimanja slučaja uvek postoji značajna količina perifernih informacija. Vi koristite svoje veštine opservacije u vezi sa izgledom, držanjem tela, gestovima, mirisima, navikama, kvalitetom glasa, veštinom komunikacije, da li je u dolasku poranio ili zakasnio, da li je skinuo sa sebe nešto odeće, kako se udobno smešta na stolicu itd. Možda poželite da se rukujete na početku, kako biste stekli sliku o telesnoj temperaturi i drugim signalima koje rukovanje može da vam pokaže.

Ostale važne periferne stvari mogu biti predmeti koje donosi, kao recimo beleške koje je napravio; uzorci alopatskih lekova; telesni uzorci (verujte mi, događa se!). Ako je klijent dete, dovešće ga jedan ili oba roditelja (veoma važno); ponekad je to baba ili deda, a ako neko od njih ima veliku odgovornost za odgajanje deteta, onda je i ta osoba bitan deo uzimanja slučaja.

Sve u svemu, šta god klijent odluči da ponese sa sobom i način na koji se predstavlja je pokazatelj njegovog stanja.

Uzimanje slučaja treba da bude uređeno, ali dovoljno opušteno tako da omogući klijentu da preuzme vođstvo – ako nastavite na sledeći način, to će vam pomoći da uzimanje slučaja bude razložno:

LOKACIJA – gde je bol ili odakle potiče tegoba + svi modaliteti. Poreklo tegobe može takođe biti povezano sa uzročnošću (pogledajte ispod).

SENZACIJE – reči koje koristi da opiše šta i kako oseća vitalne su za slučaj jer mogu otkriti osnovnu deluziju ili pokretačku snagu koja se nalazi u pozadini slučaja. Uvek idite što je dalje moguće u ovom delu uzimanja slučaja. Ako na primer neko opisuje bol kao „plutanje“, pitajte da li je to osećaj koji doživljava u drugim aspektima života, u snovima, načinu života, vidu, u drugim delovima tela itd.

Neko ko ima reumatoidni artritis može opisati bol kao “lomljenje“, pa zato treba da znate da li je ta osoba zaista u nekom periodu života bila emocionalno slomljena.

Takođe, morate znati da li je senzacija direktno povezana sa lokacijom, prostiranjem i čak uzročnošću – ponekad nije. Ponovo, morate uključiti sve modalitete.

PROSTIRANJE – u koje delove tela se premešta ili pomera bol ili tegoba + svi modaliteti.

UZROČNOST – pitajte da li može da poveže uzrok tegobe sa nekim periodom i/ili incidentom u životu a onda pomno pratite sve što vam govori. Ovo je često dobar momenat da upitate o nekakvim traumama koje je možda doživeo i kako se sa njima suočavao. Nikada ne požurujte ovaj deo (niti bilo koji deo uzimanja slučaja), jer će vam često reći da ne može da razmišlja o tome šta je moglo da prouzrokuje njegovo stanje, jer jednostavno ne želi da prolazi kroz to – potencijalno mračno ili nesrećno mesto. Ali vi morate da pratite tok i dozvolite ili ga navodite na to ukoliko mislite da tamo ima dragocenih informacija.

Ako se u tom trenutku upustite u uznemirujuće putovanje sa klijentom, potrudite se da ga do kraja uzimanja slučaja vratite na svakodnevne stvari, kako ne bi ostao emocionalno rastrojen.

Ponekad uzročnost zaista nije poznata i uzaludno je tražiti dalje tragove duboko u slučaju – pređite na druge aspekte slučaja.

PRATEĆI SIMPTOMI – pitajte da li ima neke druge simptome koji izgledaju kao da nisu povezani sa glavnom tegobom. Ovde morate da poznajete patologiju kako biste razdvojili uobičajene od neoubičajenih simptoma. Ponovo, uključite sve modalitete. Posebno značajni mogu biti drugi simptomi u naizgled nepovezanim delovima tela.

MODALITETI – trudite se da ih otkrijete što je više moguće i uvek pitajte o poboljšanjima kao i pogoršanjima, uključujući i sledeće:

Temperatura

Vreme i vazduh

Kupanje – tople i hladne obloge

Dodir i pritisak

Svetlo, zvuci, mirisi (svi spoljašnji nadražaji)

Doba dana i noći

Položaj – stajanje, sedenje, ležanje itd.

Ishrana i posebne namirnice/tečnosti

U ovom delu takođe bih uključila reakciju na tešenje, jer bi to omogućilo još jedan ulazak u slučaj sa emocionalnog stanovišta, ukoliko mu se već nije pristupilo.

TEMPO I REAKCIJA – Od vitalnog značaja je saznati kojim tempom je bolesno stanje počelo i nastavilo se – da li je bilo naglo ili sporo i trajanje napada, ukoliko je relevantno.

Potrebno je ispitati individualnu reakciju na pojavu glavne tegobe – to će nam opet dati informacije od vitalnog značaja za emocionalno i mentalno stanje osobe. Sve u svemu, ono što tražite je kako je glavna tegoba PROMENILA osobu.

Ostala razmatranja

O kojim organima se radi?

Koja patologija je u osnovi?

Da li je potrebno obaviti neka fizička ispitivanja?

Da li postoji neka etiologija ili situacija „od tada više nije dobro“ („never been well since“)? (Uzročnost!)

Da li postoji jasna hronologija koju možete da koristite tj. da pruža uvid u slučaj?

Ovo poslednje može biti zanimljivo ukoliko glavna tegoba možda nije u potpunosti „ovde i sada“. Ona bi mogla da se proteže iz podaleke prošlosti, sa pauzama zdravog stanja.

Ostala područja za istraživanje glavne tegobe (iz aspekta svega gorenavedenog)

– svakodnevne aktivnosti i rutina;

– mentalne aktivnosti i sposobnost pamćenja;

– samopouzdanje;

– odnosi sa drugima (uključujući seksualnu energiju ako je relevantna);

– temperament – ljutnja, ljubomora, anksioznost, tuga itd.

– sopstveno viđenje sebe, ostvarene ili neostvarene ambicije;

– strahovi i fobije;

– energija generalno.

Fizičke generalije – sve žudnje za hranom i pićem, averzije, pogoršanja i poboljšanja; istorija menstrualnog ciklusa ako je relevantna; vrste i uslovi spavanja, položaj, jastuci, hrkanje, kvalitet, dremke itd; snovi; garderoba, šta voli a šta ne; kakvo vreme voli a kakvo ne; funkcije creva i bešike i ostala pitanja „od glave do pete“; medicinska istorija; vakcinacije; proverite da li ima neke ozbiljne patologije kod bliskih rođaka i, ako je neko preminuo – kako?

Lekovi – uvek uzmite u obzir lekove koje klijent koristi i posvetite vreme da se informišete o reakcijama na lekove, jer oni mogu da izmene mnoga stanja. Na primer, imate slučaj za koji ste ubeđeni da je Pulsatilla ali osoba je ekstremno žedna, pa dajete sledeći najbolji lek, koji ne uradi ništa. Odabirate sledeći lek, možda posle njega još jedan, nakon čega shvatate da je osoba uzimala medikament koji izaziva žeđ, a slučaj je sve vreme bio Pulsatilla.

Kako se uzimanje slučaja bliži kraju, uvek treba pitati: „Postoji li još nešto?“ Iznenađujuće je kako ovo može biti početak pravog uzimanja slučaja.

Za kraj

Budite otvorenog uma, ali fokusirani.

Uvek budite radoznali – jedno od najvažnijih pitanja tokom uzimanja slučaja je: „Zašto?“

Imajte razumevanje za ljudska stanja.

Ne sudite i ne prepuštajte se interpretacijama.

Prihvatajte simptome onakve kakvi su, kao na primer:

Fizičke generalije – to su specifičnosti osobe; reakcije na temperaturu; senzitivnost; sekrecije; supresije; menstruacija; znojenje; san; apetit; nemir; jeza i temperatura; bolovi; pogoršanja i poboljšanja; objektivni simptomi kao boja telesnih otvora, mirisi, izgled i pokreti; patologija, koja može uključivati sve podložnosti.

Mentalne i emocionalne generalije – to su mentalne i intelektualne sposobnosti (ili nedostaci) u koje spadaju: sposobnost razmišljanja i konfuzija, memorija i koncentracija, gubitak osećaja za vreme, delirijum, deluzije; i svi emocionalni kvaliteti uključujujući ljubav, mržnju, odvratnost, sumnjičavost, želje i averzije, strahove, snove, seksualnu energiju, društvene stavove, sklonost smehu i plaču, reakcije na razboljevanje, kompulzivna ponašanja poput pušenja, alkohola, droge itd.

Specifičnosti – to su simptomi koji su klijentu važni, oni o kojima započinje sa: „Moj…“ Ovi simptomi mogu biti veoma značajni, jer su klijentu bliski i često će o njima najviše govoriti.

Čudno, retko ili neobično – to su simptomi o kojima je Haneman rekao da se “prvenstveno i najviše mora paziti na njih, jer su najupečatljiviji, neuobičajeni i neobični (karakteristični) znaci i simptomi slučaja bolesti i moraju naročito biti slični i korespondirati sa onima na spisku simptoma odabranog leka, jer to znači da je taj lek najprikladniji za lečenje“.

Upečatljivi, neuobičajeni i neobični simptomi se mogu pojaviti bilo gde u sklopu slučaja. Mogu biti u modalitetima slučaja, senzacijama, lokaciji (ako nije generalizovana, već specifična). Može biti žudnja ili averzija, snovi ili strahovi.

Mogu se pojaviti kao naizgled sitni, ali izraženi simptomi. Na primer, osećaj pečenja koji je >>> od toplote; suva usta bez žeđi; mučnina koja NIJE >>> od povraćanja; visoka temperatura bez žeđi itd. Isto tako, jedan karakterističan simptom može dominirati slučajem do te mere da ga praktično dovede do similimuma. Na primer, šake prekrivene bradavicama; smenjivanje hladnoće šaka i stopala; bol u srcu samo kasno popodne; slabo pamćenje samo za datume itd. Samo otvorite svoj omiljeni repertorijum, koncentrišite se na jedno poglavlje i obeležite što više neuobičajenih i neobičnih simptoma a onda ih uporedite sa svim ostalim, mnogo manje upečatljivim simptomima u tom odeljku.

Pre nego što klijent ode, morate biti sigurni da imate odgovore na sledeće:

Šta se događa sa ovom osobom?
Šta treba izlečiti?
Koje vodeće rubrike definišu slučaj?
Koje rubrike podupiru slučaj, a od esencijalnog su značaja?
Koliko rubrika treba upotrebiti?
Kakva je hijerarhija i klasifikacija odabranih rubrika?
Šta je totalitet slučaja – šta to stvarno znači?
Koliki naglasak treba staviti na mentalne i emocionalne simptome u kontekstu fizičkih simptoma?
Kako su mentalni i emocionalni simptomi povezani sa bolesnim stanjem?
Da li je slučaj zbrkan – šta dominira ili pokreće slučaj?

Kako god, ako informacije koje dobijate od klijenta tokom uzimanja slučaja i lečenja uzimate sa stanovišta nepristrasnog posmatrača – dobićete najbolji rezultat.

Džoj Lukas

The post Smernice za uzimanje slučaja appeared first on Balkanopathy.

Homeopatija, medicina, nauka i neznanje

Gordana Jujić — Thu, 28 May 2020 20:56:45 +0000

Uvod

Pre nekoliko godina počela sam da pišem rad na temu „da li je medicina nauka“, sa idejom da obrazložim da nije i zašto nije. Prikupila sam finu kolekciju radova iz nekoliko naučnih disciplina, posložila i klasifikovala, napisala teze i lepo krenula. Dopalo mi se kako je to izgledalo, bilo je dosta koncizno, činilo mi se dovoljno jasnim laicima a istovremeno i naučnim radnicima, kao i lekarima moderne medicine.

Onda odjednom nisam mogla da nastavim. Trudila sam se i mučila, sve ređe se vraćala tekstu, radije prevodeći radove iz oblasti homeopatije, i to me je zbunjivalo. Ne odustajem lako. Imala sam ideju. Utrošila sam podosta vremena za pronalaženje kvalitetne literature. Do jednog momenta mi je u glavi sve bilo složeno, a onda kao da se raspršilo. Rekla sam sebi da ću privremeno obustaviti taj rad. Imam iskustva sa naglim prestankom inspiracije i motivacije.

Pauze su uvek dobre. Kao i kod davanja lekova. Čekaj i posmatraj. Prošlo je nešto vremena dok sam shvatila o čemu se radi. U trenutku odluke bila sam poprilično ogorčena na status homeopatije, mučila me je nepravda. Shvatila sam da nisam bila na sopstvenoj talasnoj dužini. Promenila mi se moja pretežna vibracija, koja je uglavnom pozitivna i afirmativna. Volim da pišem u korist a ne na štetu. Volim da budem za a ne protiv. Ne volim da argumentujem kontraargumentima.

Viša sila me je zaustavila. Da ne trošim vreme i energiju, da se ne zadržavam u negativnom polju, jer kako god pametno i razložno zvučalo, na kraju nikome neće doneti dobro.

A onda nedavno naletim na ovaj miran a ipak glasan i snažan doprinos homeopatiji profesora koji nije homeopata, hemičar je ali se bavi i mojom omiljenom naukom (tik uz homeopatiju).

On je umeo sažeto da objasni, mnogo bolje nego što bih ja, zašto medicina nije nauka i zašto homeopatija to jeste.

Zapravo, tekst je potpisan od strane članova Međunarodnog udruženja za naučnu medicinu AIMSIB, uz blago ograđivanje iz razloga koje ćete pročitati.

Pa, kao što i oni rekoše: uživajte u čitanju.

Homeopatija, medicina, nauka i neznanje

Mišljenje profesora Marka Anrija

Nećemo ponovo predstavljati ovog sjajnog naučnika (1), profesora hemije na Univerzitetu u Strazburu i stručnjaka za kvantnu fiziku složenih materija, prvo i pre svega… vode. Već nam je jednom prilikom ukazao čast detaljnog osvrta u jednom našem tekstu (2), a jasnoću i dubinu njegovih zapažanja trebalo bi da pročita što veći broj ljudi. Nije važno što će mnogi članovi AIMSIB-a biti kritični prema određenim delovima ovog teksta, jer je u njemu izneto lično mišljenje profesora Anrija, koje ne predstavlja generalni stav AIMSIB-a. Pitamo se kada će se ovaj izuzetan naučnik pridružiti AIMSIB-u? Uživajte u čitanju.

Dao sam sebi slobodu da govorim na ovoj debati na izričit zahtev Vinsenta Relikea, a pošto vidim da se moje ime tu i tamo pominje nekoliko puta, i to me je malo motivisalo. S obzirom da sam već objasnio svoj stav o homeopatiji u knjižici od 130 strana, koju je marta 2019. godine objavio Natur’Eau Quant (3), biću kratak. Pre svega, tekst Eduarda Bruzaliona smatram tačnim i sa njegovom analizom se slažem 99,9999%. Takođe, smatram da su njegovi zaključci relevantni i izneti na jasan i učtiv način, gledano sa svakog stanovišta. Čitajući ih, izdvojio sam nekoliko tačaka u kojima mogu da pružim neke elemente odgovora sa svoje pozicije univerzitetskog predavača–istraživača, dakle nekoga ko je vrlo uključen u visoko-naučna istraživanja u hemiji tokom skoro 40 godina.

Tačka 1: Da li je medicina nauka?

Odgovor je glasno „ne“. Razlog je taj što je koren reči nauka latinski glagol „scire“, što znači „znati“. Stoga, prema samoj definiciji reči, onaj ko se bavi naukom želi da sazna i razume. Naučnik može da se suprotstavi neznalici, koji iz mnogo ovde nebitnih razloga, ne želi da zna. Sasvim paradoksalno, dve osobe koriste istu matematiku. Naučnik, kako bi formulisao teoretske modele koji omogućavaju predviđanje budućnosti sa najmanjim mogućim stepenom neizvesnosti, ako zanemaruje tu istu matematiku da bi dobio rezultate verovatnoće bez ikakvog teoretskog razmatranja i ukoliko je verovatnoća blizu 100% i on to proglasi za rezultat, ponaša se kao neznalica. Jer, neznalica misli da je to nužno dobar izbor.

Dakle, neznalicu možemo prepoznati po njegovoj omiljenoj alatki, a to je statističko rezonovanje primenjeno van ikakve teorijske koncepcije.

Sada, lišimo modernu medicinu statističke alatke koja je alatka neznanja, i – šta ostaje? Ne mnogo… A pogledajmo homeopatiju bez statistike, i šta ostaje? Teško da se išta menja. Jer, homeopatija je pre svega znanje stečeno kroz iskustvo. Ovo jasno ukazuje na fundamentalno naučnu prirodu homeopatije. Da to nije slučaj, ja kao naučnik sa ogromnim iskustvom u naučnim metodama, ne bih se ni trudio da je branim.

Homeopatija, kao i sve nauke, rođena je u empirijskom kontekstu sa rudimentarnim teoretskim okvirom skovanim u svetlu opservacija starih više od dva milenijuma. Haneman naravno nije ništa izmislio, jer su 1796. godine sve činjenice već bile tamo, skupljene od antičkih vremena i napisane u mnoštvu dela na mnogo različitih jezika. Dakle, on je samo postavio sintetički okvir mišljenja (svoj „Organon“, prvi put napisan na JEDNOM jeziku).

To je Hanemanu omogućilo da ZNA, bez korišćenja statistike, koji JEDAN lek propisati za lečenje pacijenata. Naglašavam reč JEDAN, jer tu homeopatija otkriva svoj naučni karakter. Propisivanje pacijentu nekoliko lekova, da ih istovremeno uzima, već je priznanje neznanja i neuspeha od strane lekara.

Ali, neophodno je ostati skroman, jer ako je znanje u domenu nauke, uspeh (a u medicini je to izlečenje) potpuno je u domenu umetnosti, jer ljudsko biće (i lekar i njegov pacijent) nije mašina. Dakle, rizikujući da zvučim pomalo staromodno, za mene je medicina pre svega umetnost lečenja u kojoj učestvuju ljudska bića i zato nikada ne može biti nauka, jer je na ovoj planeti nemoguće pronaći dva ljudska bića koja su po svemu slična, od kojih jedan obavlja kontrolu nad drugim koji je predmet eksperimentisanja. Da bi izbegla ovu neizbežnu stvarnost, medicina koristi alatku neznanja: statistiku.

Ovde je kobna greška uverenje da će statistička alatka pretvoriti umetnost u nauku, pri čemu dodavanje neznanja neznanju čoveka zauvek ostavlja neznalicom.

Svi lekari su, dakle, u osnovi umetnici, neki su pravi virtuozi a drugi nepopravljivi zabušanti. Iskreno verujem da je trenutna kriza u svetu medicine povezana sa tim pogrešnim uverenjem da medicina može biti naučne prirode. Budući da nauka zna, onda kad ona pogreši mi imamo pravo da zahtevamo odgovornost. Umetnik improvizuje za sebe i ako pogreši, niko nema prava da ga kritikuje, jer je makar pokušao.

Tačka 2: Šta sa biologijom?

Ako medicina ne može biti nauka, biologija je naučne prirode sa veoma preciznim i efikasnim teorijskim okvirom, čiji je koncept živa ćelija. Upravo u tom konceptu leži njena snaga ali takođe i njena slabost, jer je ljudsko biće skup od 37,2 milijardi ćelija, čemu se mora dodati i 38 milijardi bakterija, prema nedavnoj proceni iz 2016. godine. Jer, dok biologija zna mnogo o tome šta se dešava unutar JEDNE, ona ne zna skoro ništa o tome šta se dešava između dve ćelije, a kamoli između hiljada i milijardi ćelija.

Zamka je u tome što se veruje da razumevanjem kako funkcioniše JEDNA ćelija, neko može da zna kako se ponašaju tkiva ili organi. U tome su nam na raspolaganju veoma zahtevne intelektualne alatke, ali ih koristi vrlo mali broj biologa, dok se većina radije vraća alatki neznanja koja ne zahteva nikakav napor.

Tačka 3: Zadiranje kvantnog rezonovanja

Tu i tamo se pojavljuje čarobna reč „kvantno“, bez istinskog razumevanja šta to stvarno znači. Za lekare, to znači da čim u naučni pristup umešamo skalpele, razne zrake ili čak vibracije, mi time ometamo.

Drugim rečima, nikada ne vidimo stvarnost onakvu kakva jeste, već uvek ometenu činom opservacije. Ne biti svestan ove kvantne realnosti u biologiji može dovesti do razvijanja teorijskih koncepcija koje su potpuno odvojene od stvarnosti.

Ako kojim slučajem ova teorijska razmatranja izobličena opservacijom dovedu do formulisanja lekova za lečenje živih bića, možemo očekivati suočavanje sa velikim propustima. Ovde se možemo samo pokloniti pred neverovatnom mudrošću homeopata, koji svojim brojnim i raznovrsnim pitanjima za dobijanje TOTALITETA simptoma sprečavaju da se poremećaj kod pacijenta svede isključivo na njegov fizički minimum. Što je pitanje beznačajnije i manje u vezi sa zdravstvenim stanjem, pacijent se manje ometa i shodno tome, dobija se značajniji odgovor i otkriva stvarna teškoća koja izaziva simptome. Tu homeopatija otkriva svoju pravu kvantnu prirodu i tu leži njena očigledna izuzetna efikasnost, naravno pod uslovom da je intervju sa pacijentom obavljen u skladu sa pravilima umetnosti i posvećivanjem potrebnog vremena.

Tačka 4: Homeopatija i kvantna mehanika

Postoje tvrdnje da je homeopatska medicina razvijena u očiglednoj suprotnosti sa zakonima fizike i hemije. Želim da razjasnim da su jedini prekršeni zakoni oni koji se nalaze u čisto materijalističkom okviru.

Čim uzmemo u obzir neizbežni dualitet materija/vibracija, podatke za lečenje odmah možemo da postavimo na vibraciju (kvantno polje), gde više nema aktivne materije.

Ovde voda igra ključnu ulogu u prenošenju kodiranih informacija u takozvanim „područjima koherentnosti“, tamo gde materija i vibracije formiraju kvantnu celinu. Zainteresovane upućujem na svoje knjige (4). Ključna tačka je priznati, kao što nam govori moderna fizika kroz teoriju kvantnog polja ili opštu relativnost, da su materija i vakuum dve strane iste stvarnosti i da je vibracioni aspekt ono što ih sjedinjuje.

Model hvatanja EM talasa u području koherentnosti u „Voda i kvantna fizika“, op. cit.

Nedavni eksperimenti sa homeopatskim lekovima (projekat DYNHOM koji je vodio Mihel van Vasenhoven) pokazali su da u homeopatskom leku osim vode uvek ima i materije, čak i u veoma visokom razblaženju (30 CH). Eksperimenti Luka Montanjea pokazali su da voda pod dejstvom zemljinog magnetnog polja emituje niskofrekventne elektromagnetne signale, koji su u stanju da kodiraju molekul kompleksan kao DNK, na potpuno nematerijalan način.

Sve je očiglednije da homeopatska medicina nije samo voda ili šećer i da imamo teoretske i eksperimentalne alatke da to jasnije vidimo. Ali to zahteva neophodne budžete za finansiranje inovativnih istraživanja. U ovoj tački shvatamo da su glavni vinovnici trenutnih napada na homeopatiju laboratorije koje proizvode i plasiraju homeopatske lekove bez ulaganja ijednog centa u osnovna istraživanja.

Dakle, ako čitamo između redova, ono što je istaknuto u HAS izveštaju nije neefikasnost same homeopatije, već surovi nedostatak fundamentalnog istraživanja u homeopatiji U ODNOSU NA iznose koje ulažu farmaceutske kompanije, a one u proseku za istraživanja izdvajaju 10% svog budžeta.

Kada bi homeopatski proizvođači zaista verovali u lekove koje prodaju, dali bi sve od sebe da dokažu kako njihov lek deluje. Međutim, ulaganje u osnovna istraživanja zahteva određenu hrabrost i, iznad svega, nepokolebljivu veru da se gleda u pravom smeru. Sticanje pozamašnog profita bez ulaganja u istraživanja zapravo odražava visceralni strah da će nauka doneti negativan sud, te stoga i sumnja da bi farmaceutske kompanije to mogle zloupotrebiti, pa otud i veoma stidljiva odluka HAS-a.

Ono što danas ubija homeopatiju je smešan strah od ismevanja koji sve truje.

Koji je smisao raspravljanja i cerekanja kada znamo da se homeopatija dokazuje na terenu već više od 200 godina? Ono što me dodatno uverava je to, što iako je na ivici da nestane u Francuskoj, homeopatija je u Indiji veoma atraktivna.

Tačka 5: Teorija slobodnih radikala

I ja sam jedno vreme bio zanet hipotezom o slobodnim radikalima, a budući da sam specijalista za elektronsku paramagnentnu rezonancu (EPR), naravno da sam pokušavao da saznam da li sukusija može da dovede do pojave radikala.

Svi sprovedeni eksperimenti doveli su do zaključka da slobodnih radikala nema, čak ni u prisustvu rotirajućih zamki koje mogu da uhvate čak i vrlo nestalne čestice.

Zato sam odustao od ovog zanimljivog traga, jer nije bilo dokaza, čak ni tehnikom poznatom po ekstremnoj osetljivosti.

Zaključak

Nadam se da sam malo rasvetlio ovo pitanje, a homeopatama dao nešto samopouzdanja za bitku koja im predstoji u narednim godinama. Moja poruka je da sada nije vreme za sumnju, već za hrabrost.

Bez obzira na to šta govore oni koji kleveću homeopatiju, nauka se nikada ne može upotrebiti kao oružje za uništenje ove veličanstvene medicine. S druge strane, neznanje može ono što nauka ne može, a upravo to se danas događa.

Ako vam kažu „materija“, uzvratite govoreći o „zračenju“. Ako vam kažu „medicina zasnovana na dokazima“, recite da ova nauka datira iz 1990. godine, a homeopatija potiče iz 1796. godine i nauka nikada ništa ne može dokazati. Jedino što nauka može da učini je da stavi van snage preuske teoretske modele, kako bi predložila bolje, opštije teoretske modele. Pošto je teoretski model koji leži u osnovi homeopatije ukorenjen u kvantnoj oblasti fizike, rizik da se ona poništi je veoma mali. Pritisnite industrijalce da konačno počnu masovno da ulažu u fundamentalna istraživanja u homeopatiji. Ukratko, usudite se da budete to što jeste, kompletno, u potpunosti, a iznad svega: ne postavljajte se kao žrtve nepravednog sistema.

Sistem nije ni pravedan ni nepravedan, njega jednostavno vode ljudi koji često igraju na kartu neznanja a ne na kartu znanja.

Jer je mnogo lakše i udobnije biti neznalica nego učen čovek.

Prof. Mark Anri

26. januar 2020.

Beleške i izvori:

(1) UMR 7140, možete pronaći ovde: natureauquant@gmail.com

(2) https://www.aimsib.org/2019/11/24/quand-le-sage-designe-la-lune-limbecile-regarde-le-doigt/

(3) Henry M. “L’homéopathie, la physique et la chimie des hautes dilutions” 2019, Ed. Natur’Eau Quant

(4) uključujući neizostavno

Voda i kvantna fizika – ka revoluciji u medicini

Autor teksta: The drafting of AIMSIB

Izvor:

https://www.aimsib.org/en/2020/01/26/homeopathie-medecine-science-et-ignorance-lavis-du-professeur-marc-henry/

The post Homeopatija, medicina, nauka i neznanje appeared first on Balkanopathy.

Predavanja Dejvida Litla

Gordana Jujić — Fri, 17 Jan 2020 20:10:34 +0000

Najbolji, ako ne i jedini prikaz rezultata poslednjih deset godina rada dr Hanemana, između 1833. i 1843. godine, svakako je dao Dejvid Litl u svojim predavanjima „Hanemanove napredne metode“. To je i poslednje dostignuće koje nam je ostavio naš prvi i najveći učitelj, osnivač homeopatskog medicinskog sistema, a odnosi se na korišćenje vodenih rastvora C potencija i posebno na primenu LM potencija.

Ova studija Dejvida Litla namenjena je homeopatama koji žele da prodube proučavanje sistema koji koristimo, bolje shvate samu homeopatiju u njenoj suštini, a time postižu i bolje rezultate u lečenju.

U starim brojevima magazina, na starom portalu, sukcesivno smo ih objavljivali – osam predavanja iz ovog serijala, kao i predavanje na temu „Beninghauzen o LM potencijama“, prema instrukcijama dobijenim u direktnom kontaktu sa Dejvidom.

Dr Haneman je svoje rezultate, potvrđene u praksi, redovno ažurirao, što je za posledicu imalo stvaranje svih šest izdanja „Organona umetnosti lečenja“: prvo 1810. godine, zatim naredna izdanja 1818, 1824, 1829. i 1833. godine, da bi poslednje 6. izdanje, završeno neposredno pre njegove smrti, ostalo neobjavljeno sve do 1920. godine kada je publikovano na nemačkom, a 1921. godine i na engleskom jeziku. Ova obimna dokumentacija u sebi sadrži evoluciju homeopatije kroz sedam nivoa razvoja.

Tokom tako brzog razvoja, jer se ipak radi o samo nekoliko decenija rada jednog čoveka, javljaju se prividne kontradiktornosti, što je bio jedan od razloga da su mu pripisivane protivrečne izjave. Samo pažljivim i temeljnim proučavanjem, te nedoumice se mogu razjasniti. Upravo to je učinio Dejvid Litl.

Balkanopathy trenutno u svojoj arhivi ima oko 150 strana Litlovih predavanja na srpskom jeziku, a dalje prevođenje je u toku. Uz saglasnost koju smo već dobili od njega, kada celina bude zaokružena, omogućićemo čitaocima da ovde preuzmu besplatan primerak udžbenika.

Napominjemo da je štivo namenjeno isključivo već obučenim homeopatama.

Takođe, u fazi smo razrade plana za držanje predavanja o ovoj tematici, o čemu ćemo vas blagovremeno obavestiti.

Predavanja koja su do sada prevedena:

Homeopatija po Hanemanu
Medicinski rastvori
Vođenje slučaja
LM potencije
Ubrzavanje lečenja
Priprema medicinskog rastvora
Primena doze
Poređenje C i LM potencije

Dejvid Litl je tokom više decenija posvećenog rada stvorio autentičan način podučavanja i uspeo da nam približi Hanemanov način razmišljanja.

Uz mnoštvo primera koji su ostali za dr Hanemanom, što od direktnih njegovih učenika i najbližih saradnika od kojih se ističe Beninghauzen, preko prepiski i zabeleški o lečenjima, do podataka dobijenih od Melani Haneman, Dejvid se sve vreme

poziva na Organon, objašnjavajući svaki bitan aforizam svojim rečima i potvrđujući ga primerima iz ličnog homeopatskog iskustva.

Kapitalno delo koje je proisteklo iz dosadašnjeg rada Dejvida Litla je njegov „Homoeopathic Compendium“ na 4.500 strana.

2017. godine, kada je objavljen, dobili smo pravo prevođenja od Dejvida Litla mlađeg. I o tom našem radu ćete takođe biti obaveštavani.

Pratite nas. Učili smo i dalje učimo od najboljih i trudimo se da to znanje prenosimo dalje, po ugledu na svoje učitelje.

The post Predavanja Dejvida Litla appeared first on Balkanopathy.

Prikaz knjige „Rubrike uma za 21. vek“

Gordana Jujić — Sat, 30 Nov 2019 22:37:08 +0000

Knjiga „Rubrike uma za 21. vek“ autorke Džoj Lukas je svojevrstan homeopatski udžbenik – materia medica i vodič kroz oko 30 rubrika i nešto više od 60 lekova. Podeljena je u pet celina–poglavlja: Oštećenje, Izdržljivost, Užas, Rasipanje i Pustoš.

Već sami naslovi poglavlja uvode čitaoca u ideju autorke da poveže pojmove koje možemo jasno prepoznati u načinu života savremenog čoveka sa homeopatskom tipologijom ličnosti tj. remedija.

Džoj Lukas, kao svi veliki učitelji homeopatije, ima svoj karakterističan način povezivanja homeopatskog znanja sa prirodnim pojavama i realnošću.

Umom i veštinom pronicljivog homeopate koristi te spojeve za objašnjavanje dubljih nivoa homeopatskih lekova.

Time daje veliki doprinos samoj homeopatskoj nauci na način koji omogućava razumevanje suštine lekova, a samim tim poboljšavanju preciznosti preskripcija.

U načinu razmišljanja i prenošenja znanja, Džoj Lukas pleni poznavanjem materije medike isto koliko i kreativnim pronalaženjem nedvosmislenih veza između pojava u prirodi i čoveka kao neodvojivog dela te iste prirode – čoveka kao bića, kao individue sa svim urođenim i stečenim ograničenjima, čoveka koji ponekad kada je izbačen iz ravnoteže koja mu je svojstvena – oboleva. Ali, nikada nijedan čovek ne oboleva igrom slučaja, nasumice ili na način koji nije moguće razumeti. Razumevanje svih aspekata obolevanja kao povremene neminovnosti neophodan je uslov za lečenje.

Homeopatsko razumevanje remedija, tipova, čoveka i aspekata obolevanja mnogo se razlikuje od postupaka svih drugih medicinskih sistema, pa je zato i proučavanje tih elemenata u ovoj nauci zahtevan posao. Ali, kakav inače može i treba da bude posao nekoga ko se opredelio za ovaj poziv? Jer lečenje nije posao već poziv.

Iz tog razloga, svako ko se pored svoje redovne prakse a koja već sama po sebi podrazumeva neprekidno izučavanje, posveti i prenošenju svog znanja i iskustva drugima, zavređuje najveća priznanja i zahvalnost svih nas kojima je to znanje prezentovano.

Džoj Lukas neguje najviši sistem vrednosti takozvane Hanemanovske homeopatije i insistira na osnovnim načelima nauke od kojih se ne sme odstupati. Iako se čuju glasovi koji zameraju takvom, na prvi pogled rigidnom stavu, svaki homeopata bi trebalo da bude svestan da mi služimo nauci koja se, naravno, kao i sve drugo u prirodi razvija i napreduje, ali istovremeno nauci koja svoje rezultate postiže isključivo zbog veoma iscrpnog individualnog pristupa svakom pojedincu, a tamo gde je pristup individualan uvek ima mnogo varijabilnih elemenata. Odstupanje od osnovnih postulata dodatno opterećuje i dovodi u potencijalno opasnu poziciju i nauku i profesiju.

O tome koliko njen stav nije rigidan, između ostalog govori i ova knjiga, posvećena rubrikama uma – mentalnim aspektima sa kojima se savremeni čovek suočava već na početku 21. veka, predviđajući probleme koje će način na koji će se razvijati čovečanstvo uvoditi u njegov život. Iako knjiga u naslovu naglašava um, emocionalni i fizički aspekti nisu zanemareni.

Čitajući ovu knjigu, ne možete da ne nazrete koliko istraživanja je bilo potrebno da bi se došlo do kompleksnih slika remedija – osoba koje su u njoj obrađene. Džoj je u svom pristupu uspela da stvori autentičan i samo njoj svojstven stil razmišljanja koji je svojevrsna kombinacija učenja starih majstora homeopatije i savremenika poput Vitmonta, Vitulkasa i Šankarana.

Za kraj ovog prikaza knjige „Rubrike uma za 21. vek“, prvog na srpskom a i na engleskom jeziku, koliko da zagolica maštu budućih čitalaca, prevodilac će navesti prevod odlomka iz predgovora prvom poglavlju.

Oštećenje

„Došli smo dotle da očekujemo da je sve što postoji na određeni način oštećeno. Sve je oštećeno – fizičko telo; krhka emocionalna psiha; intelektualni um; kulture u kojima živimo i okruženje u kome pokušavamo da živimo. Ne očekujemo savršenstvo iako za njim žudimo, ali ta žudnja sama po sebi se često rađa iz nečega što je bilo oštećeno, kao intenzivna i neuravnotežena potreba za kontrolom aktivnosti. Kontrola = red, a red = savršenstvo.

Taj koncept moramo potpuno da odbacimo ako želimo da ostanemo umno i telesno zdravi, pa se odlučujemo za potpunu suprotnost – za ono što je oštećeno, za manje nego savršeno, za ono što uništava čitavu ideju da se ikada dostigne viši cilj. Ova ironija je dostigla takav stepen da mi sada čeznemo za nečim što je uočljivo oštećeno da bismo se osećali „normalno“. Nevolja je u tome što se ova dva pojma: „savršenstvo“ i „oštećenje“, nalaze na različitim krajnostima iluzorne paradigme.”

The post Prikaz knjige „Rubrike uma za 21. vek“ appeared first on Balkanopathy.