homeopatija Archives - Balkanopathy

Crveni admiral: vojno lice među damama (Vanessa atalanta)

Gordana Jujić — Mon, 19 Oct 2020 13:08:06 +0000

Uvod

Leptiri su drugi po veličini red među insektima. Jedini su insekti pored bubamare koji kod ljudi izazivaju poštovanje i uvažavanje umesto straha i odbojnosti.

U homeopatiji imamo više od 20 dokazanih lekova ove vrste, ali se relativno retko propisuju. Za to postoji više razloga, od kojih je možda najvažniji taj što ih većina homeopatskih škola nema kao deo redovnog obrazovnog programa. Ima tek nekoliko knjiga o homeopatskim lekovima od leptira, a i do njih se teško dolazi. Prve leptir lekove u repertorijum su uveli T.F. Alen i Klark početkom prošlog veka, i to sa manje od 180 simptoma, od kojih samo 8 mentalnih. Kasnije, lekovi od leptira pojavljuju se tek od 1990-ih godina, od kojih samo Vanessa atalanta ima više mentalnih rubrika, a mnogi od njih uopšte nisu zastupljeni sa fizičkim simptomima.

Nekoliko zajedničkih, upečatljivih tema izdvaja remedije dobijene od leptira i ponekad jasno upućuje na lek izbora. Te teme ćete videti u ovom tekstu, u kome nas Patriša Maer uvodi u carstvo leptira dokazivanjem supstance dobijene od primerka crvenog admirala. Na veoma privlačan način opisala je i svoje dokazivanje leka i zanimljiv slučaj žene koju je njime izlečila.

Ovde dajemo i objašnjenje u vezi sa izrazom „trituracija“, kako je korišćen u ovom tekstu. Znamo da je trituracija u homeopatiji mrvljenje ili drobljenje materije, što je jedan od prvih postupaka pri spravljanju određenih lekova.

U ovom tekstu, izraz se koristi za način konzumiranja usitnjene supstance pomešane sa mlečnim šećerom.

Crveni admiral: vojno lice među damama (Vanessa atalanta)

Prirodna istorija

21. maja 2010. godine uhvatila sam leptira crveni admiral koji se hranio na grmlju kupina u Akronu, Ohajo. Kao jedan od četiri člana Vanessa vrste u podporodici Nymphalinae, ovi leptiri su veoma široko rasprostranjeni u kontinentalnom delu SAD. Vanessa vrsta obuhvata leptire poznate kao dame (Painted Lady, American Lady, Western Lady) i crveni admiral (crvenog admirala ne treba pomešati sa drugim leptirima pod nazivom admirali jer ne pripadaju istoj podporodici). Ova podporodica je široko rasprostranjena širom sveta, kao i sama vrsta crveni admiral.

Crveni admiral i njegova podporodica pripada porodici Nymphalinae, leptirima čekinjastih nogu. Ima izražen kolorit, a raspon krila doseže 4,5-7,6 cm. Krila su crna sa belim tačkama, a na prednjim i zadnjim imaju i crvene trake.

Poreklo imena

Vanessa, naziv vrste, najverovatnije potiče od ženskog imena; neki misle da je povezano sa mističnim drevnim božanstvom Phanes iz grčke mitologije, simbol rađanja i stvaranja novog života. (Podvrste ostale tri vrste u ovoj podporodici nazvane su Cynthia.)

Izgleda da je naziv samog crvenog admirala anomalija kod ove vrste dama. Neki veruju da je poreklo imena u Engleskoj bilo „Red Admirable“ a zatim skraćeno u „Red Admiral“.

Trituracija

Trituraciju je obavljalo troje homeopata u Bufalu, država Njujork, 22. maja 2010. godine. Nismo planirale da to uradimo; desilo se da smo se okupile a ja sam stigla sa dva različita primerka insekata isitnjenih u mlečnom šećeru dan ranije. Sve tri smo sitnile i strugale supstancu sa mlečnim šećerom – do nivoa C4.

Učesnice u dokazivanju bile su tri belkinje, dve od po 55 i jedna od 39 godina. Jedna je znala koja je supstanca, a dve su znale da je u pitanju insekt. (Tada sam mislila da su uzorci različiti leptiri iz iste podporodice.) To što je naša grupa dokazivača bila mala i po sastavu slična, kao i to da sam ja znala o kojoj supstanci se radi, znači je da je proces bio daleko od savršenog. Bez obzira na to, pojavile su se jasne teme koje će pokazati korisnu remediju.

Teme

U homeopatiji je dobro poznato da se kod remedija iz porodice leptira često radi o napuštanju dece i osećanjem napuštenog deteta. Sam lek otkriva ove teme, a posebno je izražena tema gubitka oca. Uz to, pošto je crveni admiral jedina vojna titula usred ovog roda „dama“, prisutna je i tema rata i vojske.

Očevi odlaze u rat; žalost deteta u trenutku očeve smrti

Ova tema je bila najjača i pojavila se odmah tokom trituracije. Bila je to ogromna tuga zbog očeva i uopšteno muškaraca koji su morali da se bore u ratu. Upečatljiva je bila jačina tuge koju su dokazivači osetili.

Sentimentalnost prema ocu; identifikacija sa očevom patnjom

Uporedo sa tugom zbog oca, bilo je takođe mnogo sentimentalnosti i privrženosti koja se čak graničila sa incestuoznom. Pesma „Poljupci leptira“ imala je centralnu ulogu u trituraciji (pogledati dokazivanje).

Nostalgija za prošlošću

Zajedno sa sentimentalnošću zbog oca, javljalo se uopšteno ispoljavanje nostalgije za prošlim vremenima.

Pain, suffering, pointless/purposeful:

Ova tema odnosi se na pitanje rata i borbi, a posebno na ono što su naši očevi koji su služili u vojsci morali da trpe: „the fucking wars, the pain they cause…“

Leptiri

Tokom dokazivanja pojavljivale su se slike leptira, a fokus je bio i na pesmi pod nazivom „Poljupci leptira“.

Odeća

Tokom dokazivanja razgovaralo se o odeći, posebno onoj iz nekog drugog vremena.

Kompletno dokazivanje možete pročitati na http://www.greatlakesprovings.com

Fotografije: Wikimedia Commons
Beentree, Vanessa atalanta, Brok, Poland, 2005
Soldier returns to Indianapolis airport; US army photo

Slučaj Vanessa atalanta

H. je žena od 57 godina, došla je sa teškim osipom u genitalnom predelu koji se širio naviše na stomak. Užasno svrbi a kako se počeše, pojave se masnice tačno iznad linije stidnih dlaka. Što više češe, više svrbi; često se češe dok ne počne da krvari. Ona je to imala mnogo godina ranije a onda se vratilo pre 4 godine, kada je umirala njena majka. U poslednje 4 godine H. je oboma svojim roditeljima pomagala dok su umirali. Posle majčine smrti osip se povukao, a zatim se vratio pre 6 meseci. Kaže da sporo prihvata to što se dešava u njenom telu – ona kao vojnik samo korača kroz stvari. Nije čak imala priliku da istinski ožali smrt svog oca.

Radi kao šef neprofitne organizacije za zaštitu omladine od nasilja. Odlazi u penziju za mesec dana – želi da shvati šta za nju znači smrt roditelja. Mnogo promena i gubitak. Majka je umrla od kancera, tokom 40 godina često je bila u bolnici zbog alkohola i zavisnosti od lekova. Otac je imao mezoteliom i bio funkcionalni alkoholičar. Bio je u ratnoj mornarici, ponosan što je veteran, na njegovoj sahrani ispaljen je 21 pozdravni plotun.

H. se kompulzivno prejeda i pati od bulimije. Celog života je bila depresivna. Veruje da ima simptome ponašanja nekoga sa post-traumatskim sindromom. Ima „ja“ koje je za javnost i unutrašnje „ja“ – to unutrašnje, koje ima 3 godine, kaže: „Ja ne zaslužujem da živim; ne znam ništa; nisam lepa.“ Kaže da je, kao i kod njene majke, osećaj vrednosti u potpunosti skopčan sa muškarcima koji je vole. Plače tokom intervjua.

U vezi je sa muškarcem. „Udala sam se za svog oca i nisam sigurna da li treba da budem udata za njega sada kada je mrtav…“ Prijatelj joj je rekao da ima osip jer „ne želi da raširi noge.“ Odnos u kome je opterećen je neverstvom i lažima. Neravnoteža moći u odnosu – ona ga plaća da je voli. On ne želi da ga sa njom vide u javnosti.

Tatina devojčica

Kad je bila mala, svet se vrteo oko oca, ali su se kasnije posvađali i 25 godina bili u svađi. Kada mu je dijagnostikovan kancer, „Zaljubila sam se u njega kao devojčica… Voleo me je. Ja sam bila njegova beba i uvek me je štitio. Uvek mi je čuvao leđa. Zaljubila sam se u njegovu izuzetnost.“ H. je dalje rekla da je „žalila tatu i čoveka koji mi nije pokazao šta da očekujem od muškarca u intimnoj vezi. Ne posedujem te veštine.“ Rekla je da zna da joj je potrebna pomoć – nikada nije emocionalno odrasla i „ima otprilike 3 do 5 godina, beba, princeza.“

Voli leptire i ne dozvoljava svojoj mački da ih hvata.

Preskripcija: crveni admiral 30C

Analiza: bilo je neobično čuti da žena od 57 godina opisuje kako se zaljubila u svog oca. Ta privrženost ocu i zbunjenost između uloge ćerke i uloge romantične ljubavnice jasno je ukazala na leptira crveni admiral. Prisutne su i mnoge druge osobine leptira:

– osećanje napuštenosti, nezaštićenost;

– osoba se oseća kao dete;

– zabrinutost u vezi sa smrću, žalost;

– briga za decu – u njenoj organizaciji se radi o zaštiti dece od nasilja;

– kožni osip.

Praćenje

Nakon 4 meseca: fizički je dobro. Razišla se od muškarca sa kojim je bila. Penzionisala se. Njen bivši joj je nedavno prišao sa pitanjem da nastave seksualnu vezu i osip se momentalno rasplamsao. Ponovljen je lek i to je prošlo. Intenzivno joj izbijaju akne, jer je „shvatila da je u tinejdžerskim godinama!“ Radi jogu, piše svakog dana i trudi se da život bude dovoljan čak i ako je to „samo ona“. Ishrana je u redu. Na početku je veze sa bivšim dečkom iz prošlosti. Shvata da je moguće biti sa nekim ko joj se dopada.

Posle 9 meseci: dobro je. Čišćenje roditeljske kuće je bio jak emocionalni okidač. Oseća se sadržajnije, odraslije. Uči kako da u vezi bude odrasla osoba – revolucionarno!

Spavanje bolje. Genitalni svrab mnogo bolje, samo po neki napad koji dođe i prođe.

Dato je 200C crvenog admirala kada se osip rasplamsao. Akne su nestale – više se bavi negom kože.

Posle 11 meseci: ne spava dobro, brine o smrtnosti. Ne oseća se dobro zbog starenja. „Gde mi je prošlo 58 godina? Nisam bila prisutna u svom životu…“

Crveni admiral 1M. Nakon dve nedelje H. javlja da se osip rasplamsao, ali: „Sve u svemu, osećam se prilično snažno – tiho, povučeno, bez jasne slike budućnosti, ali čak i ne razmišljam mnogo o tome…“

Fotografije: Wikimedia Commons
Admiral, Vanessa atalanta; Jacob Hubner (1761-1826)

Patriša Maer

http://www.interhomeopathy.org/the-red-admiral-butterfly-military-man-among-the-ladies

The post Crveni admiral: vojno lice među damama (Vanessa atalanta) appeared first on Balkanopathy.

Bradavice – slučaj u kome sam posrnula

Gordana Jujić — Sat, 10 Oct 2020 13:54:22 +0000

Uvod

Slučaj izlečenih bradavica, sa osvrtom na to kako homeopata može da pogreši zbog sopstvenih predubeđenja.

U ovom tekstu dajem sažet primer jednog lečenja u kome sam se spotakla o svoja predubeđenja. To naravno ne bi smelo da se dogodi, ali se događa.

Kao homeopate, nikada ne smemo da izgubimo iz vida glavnu tegobu i stalno moramo da se ‘vrtimo’ oko nje, o čemu je već pisano: glavna tegoba tj. ono što treba izlečiti – za tog čoveka, to je najvažnije pitanje i nikada se ne sme izgubiti iz vida. Čak i ako je to naizgled trivijalna fizička tegoba, to je ono zbog čega osoba dolazi kod vas. Šta god da je osnovni uzrok ili poreklo tegobe, to je neko čija je vitalna sila stvorila simptome, specifične za tu osobu.

Na svu sreću, mi se bavimo savršenom medicinom, pa iako homeopata može da pogreši, homeopatija je nepogrešiva. I još nešto, važnije od dokazivanja nepogrešivosti: homeopata pogreši, ali ne nanese štetu. Takođe, veoma važno za ovaj slučaj je da se greška nije dogodila u postupku uzimanja anamneze i određivanja leka, već u proceni važnosti simptoma.

Uostalom, pročitajte i zaključite sami.

Slučaj bradavica na šakama

Krajem avgusta 2016. pozvala me je majka 17-godišnjeg momka koji ima bradavice na šakama. Rekla sam šta mislim, blago sugerišući da ako dečko nema neke druge zdravstvene probleme, možda mu lečenje nije potrebno. U razgovoru sam saznala da imaju lepa iskustva sa homeopatijom, ali se homeopata nalazi u drugom gradu. Odlučila sam da primim slučaj samo zato što mi je rekla da će otići tamo ako ne mogu da ih primim, pa da ljudi ne bi putovali i trošili i vreme i novac. Lično nisam bila mišljenja da je dečku potrebno lečenje. Kakva glupa greška!

Uzimanje slučaja se odvijalo u prisustvu majke, jer je klijent rekao da mu je svejedno i da nema šta da krije. Ispostavilo se da nije baš tako, što se neretko dešava, pa sam imala priliku da budem svedok male drame otkrivanja, neverice i čuđenja. Bilo je i suza.

Rezime uzimanja slučaja

Sve je od početka trudnoće do sadašnjeg trenutka bilo u redu. Zdrav momak! Ali, majka pomene neke strahove koje je imao pre desetak godina. Dečko otvoreno ispriča o svemu, a ja shvatim da su bradavice mačji kašalj u odnosu na tegobe koje ima vezano za strahove. Prepisala sam Arsenicum LM/01.

Kratak tok prve faze lečenja

Na samom početku lečenja, imao je simptome kašlja i bola u grudima zbog kojih je podvrgnut detaljnim ispitivanjima srca i pluća, da bi se ispostavilo da je sve u redu. Malo su se pojačali strahovi pa se telo uzburkalo na fizičkom planu.

U naredna dva meseca polako se smanjivao intenzitet strahova i nesigurnosti i nesanice, povezanih sa njima. Izgubio se simptom koji je dao prilikom uzimanja slučaja da uveče često ne može da zaspi jer razmišlja o tome da li će se probuditi. Rekla sam da prestane sa uzimanjem leka.

Ali, bradavice!

Meni nebitne. Njemu bitne. Malo se u početku smirile i smanjile, više nije dolazilo do upala, ali se nisu izgubile. Pratila sam povremeno i čekala, ne očekujući više ništa posebno.

Krajem decembra došao je da uzme lek za majku. Pravo iz škole, sa drugom. Stajali smo, on pomene bradavice, malo mu neprijatno od druga, a ja razvezem priču: te će bradavice same da prođu; ima da nestanu u narednih godinu-dve, sve ti je to povezano sa hormonima i sa razvojem; bitno je da si ti zdrav, normalno živiš, mani me se sa bradavicama a i ne izlaži roditelje nepotrebnim troškovima. I sve to izgovorim pred drugom!

Te večeri me je pozvala majka da mi kaže da ona razume poentu, ali dete se malo razočaralo, pa ako bih mogla ipak da se pozabavim njegovim bradavicama.

Tek tada sam shvatila šta sam uradila. I šta sam mogla da napravim.

Proučim slučaj otpočetka. Prepisani lek pokriva bradavice, ali ih nije rešio. Rešio je strahove. Ja sam mislila da je to esencijalno. I bilo je važno. Samo što nije rešen problem zbog koga se došlo kod mene. Za preostale simptome prepisala sam lek Thuja 30C, jednom nedeljno i rekla da mi se javi za dva meseca.

Došao je mesec dana kasnije, ponovo zbog leka za majku. Pitam ga kako je, kako škola. Već je trebalo da krene od mene, kad upitah za bradavice. On skine rukavice i kaže: „Nema ih.“ Nije mogao tačno da se seti, ali neke dve nedelje pošto je počeo da uzima lek, primetio je da su se smanjile a onda su tokom nekoliko dana nestale.

Dečko sav ozaren, ja radosna, slavim homeopatiju i pitam sebe: koji deo Hanemanove definicije „nepristrasni posmatrač“ nisi shvatila?

Ovo je napisano osam meseci od našeg poslednjeg viđenja. Bradavice se više nisu pojavile. Ni strahovi!

Od tada je prošlo više od četiri godine. Da je trebalo, javio bi se. Očigledno nije.

A moglo je da se završi njegovim razočaranjem i možda se zbog toga kasnije u životu ne bi okretao homeopatiji, a roditelji su mu već bili stvorili dobar osnov. Na sreću, nije. Ja naučih tada još jednu važnu lekciju, na veoma bezbolan način.

Homeopata može da pogreši. Homeopatija je nepogrešiva.

The post Bradavice – slučaj u kome sam posrnula appeared first on Balkanopathy.

Priprema za vreme koje dolazi

Gordana Jujić — Sat, 01 Aug 2020 15:15:34 +0000

Uvod

Na ovom portalu, kao i na Fejsbuk stranici, počev od 30. januara redovno smo objavljivali sve vezano za epidemiju novog korona virusa, koji je u međuvremenu, kako se situacija razvijala i dolazilo do novih saznanja, dobijao i nove nazive, zaključno sa poslednjim, što je naziv bolesti izazvane ovim virusom tj. covid-19.

Objavljeno je 11 tekstova u kategoriji Dešavanja – Korona virus 2020.

Od samog početka smo se trudili da zadržimo zdravu kritičku misao u vezi sa informacijama koje smo dobijali, a koristili smo izvore kojima smo smatrali da možemo da verujemo. Glavni cilj nam je bio i ostao da informišemo deo javnosti, vas koji nas pratite, na kvalitetan način, da ono što pročitate ne bude samo teoretsko razmatranje, već da vam ponudimo sadržaj koji bi mogao da vam posluži da u datom momentu donesete ispravne odluke – bilo da ste pacijent ili lekar. Bilo da ste se razboleli vi i ili neko blizak ili da treba da lečite druge.

Uprkos nekim komentarima na Fejsbuk stranici, koji su bili optužujući u smislu da podižemo paniku, raspirujemo strah, pa čak i zloupotrebljavamo situaciju zarad medijske pažnje, što je u našem slučaju besmisleno, jer mi nemamo medijsku pažnju ni približno dovoljnu da bismo mogli da izvršimo bilo kakav uticaj, ispostavilo se da smo nažalost bili u pravu.

U ovom momentu, sedam meseci kasnije, stvari s kraja januara izgledaju drugačije. Imali smo u međuvremenu proleće i evo dobar deo leta. Za to vreme, takođe nažalost, mi nismo saznali šta se zapravo događa u ovoj pandemiji, reći ćemo otvoreno u ovom haosu u kome se trenutno nalazi ceo svet.

Više nema sumnje da je ovo što nas je snašlo mnogo veće nego što smo očekivali i da može da bude veće nego što se pribojavamo. Previše je laži i manipulacija da bismo mogli bilo šta da zaključimo. Ne samo da su stvari ispolitizovane, već ima mnogo elemenata koji mute već zamućenu sliku, što sve otežava stanje. Kao što možemo da vidimo, situacija nigde nije ni bolja ni gora, tako da se ljudi s pravom pitaju šta se ovde zapravo događa.

Kao homeopate, trudimo se da se fokusiramo na ono čime se bavimo. Podržavamo sve aktivnosti posvećenih organizacija i pojedinaca koji rade za dobrobit ljudi.

Iz tog razloga prenosimo i ovaj poziv Evropskog komiteta za homeopatiju.

Priprema za vreme koje dolazi

Izvor fotografije European Committee for Homeopathy

Većina evropskih zemalja živi u strahu od drugog talasa, iako stopa smrtnosti od covid-19 opada. Još uvek su živa snažna sećanja na proleće. Uporedo sa nadolazećom ekonomskom krizom, predviđa se blago ponovno vraćanje transmisije, koje bi moglo da ima štetan uticaj na zdravstvene sisteme širom Evrope, kao i na građane.

Potrebno je da preduzmemo hitne mere pripreme ukoliko se to obistini i uzmemo u obzir lekcije koje smo naučili iz prvog talasa.

Evropska komisija je objavila smernice za olakšavanje priprema za drugi talas od koga se strahuje: https://ec.europa.eu/…/communication_-_short-term_eu_health…

Liga Medicorum Homeopathica Internationalis (LMHI) i ECH takođe učestvuju u pripremama za moguć razvoj pandemije. Glavna strategija bila je podrška u prikupljanju slučajeva covid-19 lečenih homeopatijom. Analiza slučajeva objavljena je u nekoliko biltena izdatih pod rukovodstvom dr Leks Rutena (Dr. Lex Rutten), dobro poznatog epidemiologa i homeopate.

ECH zahvaljuje svima koji su učestvovali u prikupljanju slučajeva, posebno dr Karlu Maria Recani (Dr. Carlo Maria Rezzani) i dr Ticiani di Đampjetro (Dr. Tiziana Di Giampietro), uključenim u projekat Clificol, dr Robertu van Hazelen (Dr. Robbert Van Haselen) koji je vodio prikupljanje slučajeva covid-19 u projektu Vitulkas Kompas (Vithoulkas Compass) i dr Leks Rutenu koji se fokusirao na istraživanje prognostičkih faktora slučajeva. ECH upućuje zahvalnost i nacionalnim koordinatorima i homeopatama pojedinačno, svima koji su podsticali prikupljanje slučajeva, a i sami ih dostavljali.

ECH poziva sve homeopate da dostavljaju homeopatski lečene slučajeve covid-19. To će biti najbolji doprinos homeopatskoj zajednici širom Evrope za pomoć pacijentima i olakšaće usvajanje predloga za primenu alternativnih i prilagođenih rešenja za suočavanje sa primarnim i sekundarnim posledicama pandemije.

Dr Hélène Renoux (predsednik), Dr Sara Eames (potpredsednik), Dr Arlette Blanchy (blagajnik), Dr Jaume Costa (generalni sekretar)

Izvor: European Committee for Homeopathy

The post Priprema za vreme koje dolazi appeared first on Balkanopathy.

Zalud Uzalud – Symphytum slučaj

Gordana Jujić — Fri, 26 Jun 2020 20:26:24 +0000

Uvod

Šta znamo o veoma dobro poznatom leku, prvenstveno za povrede kostiju i to pretežno prelome, i povrede očiju? Osim toga, ne mnogo. Ne znam da li ste ikada imali prilike da ga razmatrate kao konstitucionalni lek. Verujem da većina, da ne kažem baš niko – nije. Kako uopšte doći na ideju da bi ovaj lek mogao da pokriva konstituciju osobe, kad u samim dokazivanjima nemamo simptome koji bi nas doveli do njega?

Teško da znamo i da ima jake afinitete za krvarenja. U vezi sa glavom postoje određene sklonosti za galvobolju, ali se opet pretežno javlja kod kostiju glave i vraća nas na povrede. Ni kada je u pitanju koža, jedva da bismo ga uzeli u obzir. A tek o poglavlju uma da i ne govorimo – pojavljuje se u jedva više od 10 rubrika, i to ogromnih po broju lekova.

Ako smo u praksi i imali slučaj koji bi u totalitetu bio Symphytum, skoro je sigurno da je osoba dobila neki drugi lek. I sigurno da kod preskripcije nismo pogrešili, a i ako smo kasnije razmatrali neki drugi lek, najverovatnije se nismo vraćali na Symphytum.

Njega prepisujemo kod jasnih simptoma povreda kostiju.

A ipak, evo slučaja! Naravno, kod koga drugog nego kod Džoj Lukas.

Svaki homeopatski slučaj, čak i kada se radi o lako rešivim stanjima, neobičan je na svoj način. Jer, svaka osoba je svet za sebe, beskrajno mnogo kombinacija istih ljudskih osobina, beskonačno mnogo kombinacija istih simptoma bolesti. Čak i kada je slučaj lako rešiv, on u svojoj jednostavnosti nosi jedinstven pečat svoje vitalne sile.

S druge strane, imamo homeopatiju, koja se u potpunosti poklapa sa gorenavedenim osobenostima čoveka. Zbog tog sklada, homeopatija ima lek za svakog čoveka, u svakom stanju bolesti. Ponekad je taj sklad neverovatan i homeopatama za dugogodišnjim iskustvom.

Džoj se trudi da nam predstavi takve slučajeve, sa rekla bih samo njoj svojstvenim načinom razmišljanja i povezivanja: ljudskih osobina, simptoma na svim nivoima, razdvajanja bolesnog od zdravog, materija u prirodi i direktnih poveznica, ponekad veoma izukrštanih.

Zato sam stava da ona treba neprekidno da podučava, jer je i homeopatiji kao medicini, a posebno bolesnim ljudima, potrebno što više pronicljivih i dobro obučenih homeopata.

Prelazimo na neverovatan slučaj (ovo nije marketinška caka, pročitajte i uverite se i sami).

Zalud Uzalud – Symphytum slučaj

Muškarac, 29 godina, srednje visine, prilično gojazan za svoju visinu, plavokos, rano ostao bez kose. Trenutno nezaposlen, ali iz bogate porodice i nije siguran u vezi sa poslom u porodičnom biznisu – daje sebi vremena da odluči. Upada sa veoma inteligentnim, donekle superiornim držanjem, koje je malo omekšalo tokom uzimanja slučaja. Voli da „koristi“ jezik, upotrebljava kitnjaste reči tamo gde nisu neophodne. Na isti način je i odeven (košulja sa sitnim cvetovima i neobično zeleno odelo).

Glavna tegoba – „Moj život se raspada“ + dijareja

– dijareja se javlja u bilo koje vreme;

– najmanje 2-3 puta dnevno (nikad noću)

– ponekad u stolici ima malo krvi, inače je samo meka, retka, normalne boje;

– svrab u anusu nakon stolice (mogući unutrašnji hemoroidi koji krvare);

– bol je nelagodan, steže, vuče (koristi mnoge reči koje se ne mogu repertorizovati);

– izgleda da mu od hrane i pića nije << ili >>;

– ipak žudi za vodom ili razvodnjenim voćnim sokom;

– nema snažnih žudnji niti averzija prema hrani;

– vrlo malo je rekao o dijareji.

Život mu se raspada jer je pre tri godine ostao bez devojke.

Godinu dana ranije, bili su zajedno na skijanju – on je imao gadnu nezgodu sa tri preloma kostiju desne noge i zgloba desne šake – u tamošnjoj lokalnoj bolnici je dobro zbrinut, a kontrole su nastavljene u Engleskoj. Lečenje je potrajalo i potpuno se oporavio, ali su se bolovi nastavili (mada kod mene nije došao iz tog razloga).

Bol nije samo u nozi, već i u leđima – bolovi, ponekad peckanje, ne može dugo da sedi, izgleda da se bol zadržava na jednom mestu tj. ne šeta niti se širi, << u predelu oko kolena, oseća da su noge hladne kad ih dodirne >> kad nogu snažno trlja (ali to mora sam, ne voli kad mu neko drugi to da radi) i leđa >> toplote.

Veza sa partnerkom je bila snažna, strastvena, seksualna – bio je veoma zaljubljen – napustila ga je dok je bio u bolnici, otišla sa nekim drugim – bilo mu je neverovatno da se tako iznenada dogodilo, da ga je ostavila – bez upozorenja.

Od tada se sve raspada – ne zna šta dalje sa životom, ne može da donosi odluke, ne može da se organizuje, ne zna kojim putem da krene, oseća se rastrzanim u svim pravcima, otac želi da radi sa njim (posao sa nameštajem), ljuti se na sina jer ne želi da zajedno rade, prijatelji mu stalno govore jedno te isto: „saberi se“.

Ima mnogo školskih diploma, ali ne zna šta sa njima da radi.

Oseća se raštrkano na sve strane, a ništa ne postiže – samo sedi i razmatra svoju situaciju, ali se onda nervira zbog svega.

Kao tinejdžer, mnogo ga je svrbela koža, posebno leti, „imao sam osećaj kao da me golicaju čekinje“ – mnogo se češao, nije bilo erupcija, nestalo je samo od sebe.

Prilično je teško dobiti od njega više informacija.

Počela sam da razmišljam o „raspadati se“ – Lac can; Lob; Thuja; Phos itd. ali sam znala da nije nijedan od njih. Nije izgledalo da slučaj izlazi iz granica povrede kostiju i prešla sam direktno na Symphytum – uglavnom zato što sam ovaj lek zapečatila kao koristan za slomljene kosti. A to je tako pogrešno – u početku korisno, kada počinjemo da proučavamo našu materija mediku, ali na duže staze vrlo ograničavajuće.

Nisam mogla da poverujem koliko dobro je Symphytum pokrivao slučaj. Prepisala sam Symphytum 1M.

Klijent je počeo primetno da se oporavlja, brzo, bez pogoršanja i smetnji, „ponovo sastavio svoj život“ i počeo u njemu da uživa. U periodu od tri meseca, imao je novu partnerku, zajedno su pokrenuli turistički posao, svi bolovi u kostima su nestali a dijareja je prestala skoro odmah.

Kada sam kasnije razmišljala, postojali su neki delovi slučaja koje nisam uključila u sliku „potrebno izlečiti“ – kitnjast govor (više o tome kasnije), odeća, rani gubitak kose (Symphytum sadrži silicijum, što može imati veze), svrbljiva koža (Symphytum zaista ima dlakave listove i ako ih previše dodirujete, iako su te dlake meke, kod ljudi koji su preosetljivi koža pocrveni, boli i veoma svrbi), strastven i seksualan stepen njegove ljubavi. Sa kosom nije bilo promene, ali zbog toga nije brinuo, čak je smatrao veoma modernim i takođe, od tada se simptomi sa svrabom kože nisu vratili. Nije hteo mnogo da kaže o svojoj vezi, osim da je bila veoma seksualna i strastvena, a Symphytum ima tegobe od seksualnog preterivanja – to je bio deo njegovog osećaja gubitka.

Symphytum se koristi za otklanjanje bola, koji može biti fizički ili emocionalan. (Uvek sebi dajem slobodu da fizički bol proširim i na emocionalni.) Povrede ili rane nisu od posekotina ili razderotina (kao Calendula ili drugi lekovi), već od udaraca, tupih predmeta i najviše utiču na meke delove.

Symphytum takođe ima sklonost za slomljene kosti, kancere kostiju, čireve na koži, čireve na želucu i crevima (otklanja istrulela tkiva), krvarenja i modrice, povrede oka, suzbijenu menstruaciju, tegobe od seksualnog preterivanja, preponsku kilu, brideće bolove u koži i drugim delovima, dijareju koja liči na dizenteriju, hemoroide, defluksiju pluća i pljuvanje krvi. Voli vodu – veoma žedan. Sadrži silicijum i galnu kiselinu, što se može dovesti u vezu sa plućima i krvlju.

Symphytum se odnosi na SPAJANJE, ponovno sastavljanje života i nisam mogla da odolim da napravim poređenje sa poznatom dečjom pesmicom:

Zalud Uzalud sedeo je,

pao i razbio se u delove.

Svi konji i vojnici kraljevi,

ne mogu ga spojiti!

Većini nas je ova pesmica poznata, ali nažalost njeno poreklo se zapravo odnosi ili na moćan top korišćen tokom Engleskog građanskog rata, kojeg su rojalisti skotrljali na zemlju i nije se mogao popraviti, ili na kralja Ričarda III koji je patio od neke vrste skolioze i ubijen je na mestu gde je pao sa konja, a niko nije mogao da mu pomogne. Takođe, izraz „humpty“ često se koristio za ljude dežmekastog stasa. Ali, tek sa Čarlsom Dodžsonom upotreba izraza Humpty Dumpty postala je zaista zanimljiva.*

* Objašnjenje je upućeno Englezima i odnosi se na njihovu istoriju i predanje, ali sam našla kao korisno da ostavim ovaj deo, iz dva razloga. Jedan je taj što postoji prevod ovog imena, nastalog iz fraze, koja očigledno u engleskom jeziku ima pozadinu, i mada je kod nas nema, lik u romanu Alisa u zemlji čuda na našem jeziku je sjajno nazvan (takođe nazivom nastalim iz fraze) Zalud-Uzalud. Drugi razlog je neverovatna podudarnost, koja je i mene zatekla, imena i karakteristika leka Symphytum. U daljem tekstu će biti jasnije zašto ovaj pasus nije izostavljen u prevodu. – prim. prev.

Razmišljala sam šta znači biti nadmen (sediš na zidu i gledaš ljude sa visine – ali, sa velike visine možeš samo da padneš), inteligentan i omražen intelektualac, a ono što me je fasciniralo bio je jezik koji Hampti koristi u razgovoru sa Alisom: „Kada koristim reč“ – rekao je prilično podrugljivim tonom – „ona znači samo ono što ja odaberem da znači, ni manje ni više.“

PinClipart.com_humpty-dumpty-clipart

Alisa zatim pita Hamptija šta znači pesma Džabervok.

„Bilo je uzmračno… Zmljizgavi su jazi
Tmulasto čučkali, rupčali po brndu.
Prićutnuli se ćaoćajni tazi,
A krnjače više ma ni da se mrdnu.“

(Prevod: Dragoslav Andrić)

Moj klijent nije bio baš tog kalibra sa svojim cvetnim govorom, ali me je to navelo na razmišljanje o mogućim intelektualnim i emocionalnim afinitetima kod Symphytum-a. Zaista ne znam za mnogo duboko emocionalnih simptoma nastalih iz oskudnog dokazivanja, ali Symphytum je u prošlosti bio delotvoran kod mnogih plućnih bolesti, a često se čuju mišljenja o povezanosti emocija i pluća.

Mislim da sam lek otkrila delimično slučajno, a delom zato što sam se usredsredila na „poreklo“ slučaja i nisam bila uznemirena zbog toga šta treba da repertorizujem, kako da repertorizujem, niti uvučena u obilje svega što se nalazilo izvan slučaja, kao što je govor i odeća. Obično bih takvim aspektima davala visoku vrednost. Repertorizacija vas lako ponese, ali ona mora da bude činjenična, da se odnosi na bolesno a ne na zdravo stanje, i mora da bude jednostavna.

Uvek se trudim da slučaj dovedem do njegovog porekla – time mislim da ga dovedem do samog početka. Uvek dajem značaj sklonostima ka određenim stanjima pre tog vremena, jer to mogu biti tragovi opšteg mijazmatičkog uticaja, ali se trudim da oko slučaja iscrtam krug u kome se nalazi i taj sadržaj. U ovom slučaju, mada je bilo porodičnih problema, verovatno je i olakšanje zbog bogatstva imalo udela, a postojali su kožni simptomi u pozadini, slučaj je započet sa slomljenim kostima – ko zna šta bi bilo da se ta nezgoda nije dogodila.

Zalud Uzalud je smatran mrskim intelektualcem – nažalost, nisam mogla da pronađem vezu sa Symphytum-om osim jaja!!!*

* Igra reči u engleskom jeziku: „egghead“ je naziv za nadmenog i umišljenog intelektualca, a egg = jaje.

https://medium.com/home-sweet-home/how-my-toddler-fixed-humpty-dumpty

Na kraju, citat Čarlsa Dodžsona (Luis Kerol):

„Alisa je sačekala trenutak da vidi da li će Zalud Uzalud ponovo progovoriti, ali pošto on nije otvorio oči niti ju je nadalje primećivao, još jednom je rekla „Zbogom!“ i ne dobivši na to nikakav odgovor, tiho je otišla; ali, nije mogla da se uzdrži i ne kaže za sebe, dok je odlazila „od svega nezadovoljavajućeg…“ (to je ponovila naglas, jer je bilo veoma utešno izgovoriti tako dugačku reč), „od svih nezadovoljavajućih ljudi koje sam ikada upoznala…“ Nije završila rečenicu, jer je u tom trenutku snažan tresak protresao čitavu šumu..!“

Džoj Lukas

Naslovna fotografija: http://castlegarsource.com/news/sculpture-vandalism-prompts-hilarity-and-upset

The post Zalud Uzalud – Symphytum slučaj appeared first on Balkanopathy.

Mi o lekovima znamo mnogo više

Gordana Jujić — Thu, 25 Jun 2020 23:29:04 +0000

Uvod

Evo kako je kolega iz Kerale u Indiji odgovorio možda dobronamernom, ali nedovoljno upućenom poznaniku, na pitanje kako mi homeopate možemo da lečimo ljude kad ne znamo ništa o svojim lekovima.

Nama homeopatama, ovo pitanje bi zvučalo potpuno nerazumno, kad ne bismo znali kakva antipropaganda prati našu medicinu od postanka do danas. I ne znamo da li će ikada doći vreme, kada će možda naši naslednici biti u drugačijoj poziciji. Vreme u kome se homeopate neće pravdati i trošiti ogromnu energiju i vreme na ubeđivanje i nadmudrivanje sa potpunim neznalicama. Te neznalice neselektivno gutaju sve što im predstavnici naučnog establišmenta serviraju na poslužavniku. Oni pak, u saradnji sa krvožednim medijima, a svi zajedno finansirani od strane organizacija kojima dobro zdravlje ljudi ne donosi profit, koriste iste te neznalice da za njihov račun šire jednu od najopakijih bolesti – laž.

Dok to vreme ne dođe, ako ikada dođe, naša je obaveza i dužnost da neprekidno informišemo, makar to značilo da dobar deo svojih potencijala trošimo rekli bismo uludo, što je verovatno jedan od ciljeva propagande.

Mi o svojim lekovima znamo mnogo više nego što možete da zamislite

Pošto je pročitao kritički tekst o homeopatiji, jedan čovek me je iz radoznalosti upitao: „Kako homeopata može da leči bez ikakvog znanja o svojim lekovima?“ Mislio je da mi samo na slepo dajemo nekakve slatke pilule, jer je kritičar napisao da u homeopatskim lekovima nema ničega. Takvi ljudi nisu svesni kakvim sve informacijama o lekovima mi raspolažemo.

Evo nekih stvari koje mi znamo o našim lekovima.

Detalji koji slede dostupni su u homeopatskoj literaturi o lekovima. To je nešto što se u svakodnevnoj praksi stalno primenjuje i obnavlja.

1. Izvori lekova, njihova hemijska, fizička i biološka svojstva, detalji o aktivnim principima, podaci iz toksikologije, najbolje vreme za sakupljanje medicinskih izvora, detaljna priprema i čuvanje lekova itd.

https://www.exoticindiaart.com/book/details/principles-and-practice-of-homeopathic-pharmacy-for-students-NAU572/

2. Efekti lekova na zdravim dokazivačima nalaze se u knjigama materija medike, zatim izvornim knjigama o dokazivanjima, kliničkim materija medikama i terapeutskim knjigama.

3. Literatura koju koristimo u radu u sebi ima podatke o: sferama delovanja i afinitetima lokacija svakog pojedinačnog leka (ne samo sistema, već i posebnih lokacija), stranama tela, posebnim afinitetima lokacija kao što su mukokutani spojevi, mastoidni procesi, interkostalni prostor itd. Svi ti detalji su veoma jasno objašnjeni u našim homeopatskim knjigama.

4. Naša medicinska literatura sadrži podatke o trajanju akcije lekova, izražene u satima i danima.

5. U našim knjigama nalaze se podaci o tome kako naši lekovi deluju na različite starosne grupe, prirode i tipove ljudi koji dobijaju lekove.

6. Imamo spiskove lekova koji su korisni tokom određenih godišnjih doba i lekova koje u određenim klimatskim uslovima i drugim okolnostima treba izbegavati.

7. Zatim, vrste hrane i pića koje mogu omesti delovanje lekova, uključujući i antidotiranje lekovitog dejstva.

8. Dati su podaci o vremenu i situacijama kada lek kod pojedinih pacijenata bolje deluje.

9. U mnogim našim knjigama nalaze se podaci o tome koji lek treba dati ako prethodni ne pomaže u određenom stanju ili bolesti.

10. Isto tako, koji lek treba upotrebiti da se završi lekovita akcija prethodnog leka u određenom stanju.

11. Koji lek treba dati da se otklone loši efekti prethodno datog leka. Boenninghausen’s Therapeutic Pocket Book sadrži odeljak posebno posvećen odnosima među lekovima, na osnovu kojih podataka je sačinjen spisak lekova koji se odnose na određeni slučaj, za dalje praćenje lečenja.

https://instituteforhomoeopathicmedicine.wordpress.com/2017/05/08/case-analysis-using-boenninghausens-therapeutic-pocket-book/

12. Redosled lekova koji se mogu davati jedan za drugim kako bi se postigao najbolji rezultat – takođe stoji u našim knjigama.

13. Svaki homeopatski lek dostupan je u raznim potencijama, koje se mogu primeniti u zavisnosti od različitih karakteristika slučaja. Postoje smernice za izbor potencije i doziranja.

14. Dalje, imamo nabrojane lekove za neželjena dejstva raznih prehrambenih artikala, pića i medikamenata. Nijedna druga medicinska literatura ne pruža tako opsežan spisak lekova za neželjene efekte raznih produkata sa kojima dolazimo u kontakt u svakodnevnom životu.

15. Postoji nekoliko lekova koji otklanjaju tegobe nastale usled raznih stvari, kao što je promena načina života, emocionalni stres, povrede, izlaganje spoljnim uticajima itd.

16. Takođe imamo podatke o posebnim potencijama lekova za određene situacije i o najboljim potencijama za decu, terminalno bolesne pacijente i pacijente sa niskom vitalnom energijom.

17. Pa onda, imamo knjige iz kojih učimo o simptomima koji pokazuju poboljšanje, kao i o simptomima koji ukazuju na pogrešan pravac lečenja i lošu prognozu.

https://ochm.ca/materia-medica-pura/

Gorenavedene tačke nalaze se svuda po našim knjigama, u koje spadaju: Organon medicine, Manji spisi, knjige iz homeopatske filozofije, izvorne i druge knjige materije medike.

https://sites.google.com/a/achian.site/richdami/lectures-on-homeopathic-philosophy-1900-by-kent-james-tyler-2009-hardcover-B01182GJV2

Zatim, razni repertorijumi, knjige iz homeopatske farmacije, homeopatske terapeutske knjige i razne knjige o kliničkim iskustvima, kao i istraživački radovi na polju homeopatije.

https://www.homeobook.com/complete-repertory-by-roger-van-zanvoort/

Homeopatski magazini, članci, teze koje pišu lekari i pisane prezentacije pionira i savremenih lekara, što nam sve pruža dodatna znanja.

Obavljeno je nekoliko istraživanja o višim potencijama lekova, uz pomoć najnaprednije nano tehnologije. Takođe, neka istraživanja su u toku, kao i u svakom sistemu. Na tim poljima istraživanja, sarađujemo sa stručnjacima iz oblasti drugih nauka i tehnologije. Nijedan sistem na svetu nema na raspolaganju 100% informacija.

Dakle, mi sve ove detalje imamo na raspolaganju. Korišćenje tih informacija u svakodnevnoj praksi je naš glavni zadatak.

Dr Muhammed Rafeeque
Kerala, Indija

The post Mi o lekovima znamo mnogo više appeared first on Balkanopathy.

Kerala – 19 smrtnih ishoda u državi od 35 miliona stanovnika

Gordana Jujić — Mon, 15 Jun 2020 22:53:32 +0000

Uvod

Mudri ljudi, počev od antičkih filozofa, preko svetih otaca, do savremenih mislilaca, govorili su da ako želiš da nešto istinski saznaš, naučiš i shvatiš, radije gledaj sirotinju nego bogataše.

To je kompleksno psihološko-duhovno-sociološko pitanje, kojim se ovde sada neću baviti, ali sam imala potrebu da ga pomenem, jer podaci o kojima govori tekst u nastavku ukazuju upravo na suštinsku poruku takvog stava.

Zanimljivo je u tom kontekstu pomenuti dve činjenice.

Prva je da Hipokratovo učenje o medicini iz nekih, nama i do dana današnjeg nepoznatih razloga, nije zaživelo u njegovo vreme i mnogo vekova posle njega. Od 5. veka p.n.e. do 2. veka n.e. ono se nekako batrgalo da tako kažemo, da bi ga u tom 2. veku potpuno istisnule Galenove ideje. Moderna medicina se i danas zaklinje Hipokratovom zakletvom a u praksi se zasniva na Galenovom učenju. Ono što je zanimljivo je da su Hipokratovo učenje nastavili da razvijaju na Istoku. U Evropi ponovo postaje aktuelno u 16. veku, u doba Paracelzusa.

Druga zanimljiva činjenica je da je homeopatija, koja je nastala usred Evrope, bez obzira što je odmah po nastanku počela da se širi po evropskom i američkom kontinentu, ipak svoj procvat doživela u Indiji. Indija odavno važi za homeopatsku velesilu na svetskom nivou. Dva su glavna razloga za to: jeftina je i efikasna. Svako dublje zalaženje u razloge vratilo bi nas na pomenuti duhovno-sociološki momenat.

U trenutnoj pandemiji, o kojoj suštinski ne znamo ništa pa bi zato bilo kakav pokušaj rasuđivanja bio unapred osuđen na propast, jedino što možemo je da bacimo svetlo koje je istovremeno i tračak nade, a možda i svetlost na izgleda veoma udaljenom kraju tunela, na neke postupke, dešavanja i podatke. Već smo pisali o tome da homeopatija ima odgovor kao i da je pandemija prilika za bolje i šire informisanje o homeopatskoj medicini.

Dakle, zašto ovakve vesti nisu udarne u vodećim svetskim medijima? Ima za to mnogo razloga, od kojih nijedan nije u službi dobrobiti čoveka i čovečanstva. Vodeće medije finansiraju pa time njima i rukovode bogati pojedinci i organizacije. Sirotinja nema novac. Ona ima samo istinu i jedino njome može da se bori. Pa čak i u pandemiji.

I tako, dok se umišljeni takozvani civilizovan deo sveta podsmeva onom siromašnom, oni se snalaze kako znaju i umeju i onda imamo ovakve rezultate, o kojima ti isti umišljeni mogu samo da sanjaju.

Pročitajte tekst Linli Džordan o neverovatnom uspehu vlade Kerale, o kome izveštavaju samo mali, nepotkupljivi borci za istinu. Naravno, homeopate!

Molim? Samo 19 smrtnih slučajeva tokom pandemije od 35 miliona ljudi u jednoj indijskoj državi? Kako su uspeli?

19 smrtnih slučajeva od 35 miliona stanovnika? Kako su uspeli?

Kerala, država na jugozapadu Indije, postigla je nešto o čemu druge države mogu samo da sanjaju. Njihova politika zdravstvene zaštite je jednostavna, ali moćna.

Ne samo da se smanjuje stopa smrtnosti novorođenčadi, već se produžava i prosečan životni vek. Sada, sa ovakvim uspehom sa Covid-19, svet sigurno mora da se zapita: „Šta oni tačno rade?“ Politiku zdravstvene zaštite u Kerali opisuju kao vrednu poštovanja, održivu i skladnu. Ovo su jaki pridevi za bilo koji sistem zdravstvene zaštite.

Jednostavno, vlada je ohrabrivala učešće građana, sa uvažavanjem slušala šta stanovništvo traži od nje i zatim postupala prema tim zahtevima. Naravno da samo 19 smrtnih slučajeva usred pandemije korona virusa svet ostavlja bez reči.

Statistički podaci govore o uspehu, iako se Kerala suočava sa izazovima:

– visoka stopa nezaposlenosti;

– 35 miliona ljudi u geografski maloj državi;

– visok procenat starijih osoba;

– nedavne finansijske restrikcije zbog dve velike poplave i epidemija virusa Nipah 2018. i 2019. godine.

Kako su uspeli

Snažan odgovor vlade u pandemiji sastojao se od ne tako malih napora, koncipiranih da podrže i zbrinu građane.

– Od svakog okruga je zatraženo da pacijentima sa virusom korona namene po dve bolnice, a svaki medicinski fakultet je izdvojio po 500 kreveta. Određeni su posebni ulazi i izlazi.

– Za radnike migrante koji su se zatekli bez sredstava za život i mogućnosti da odu, izgrađene su hiljade skloništa.

– Akreditovani aktivisti za brigu o javnom zdravlju išli su od kuće do kuće, proveravali ljude i dostavljali potrepštine.

– Milioni kuvanih obroka su distribuirani svuda gde je trebalo.

– Podržana je upotreba homeopatije davanjem miliona preventivnih lekova.

– Ljudima u karantinu je obezbeđena logistička podrška za pristup hrani i zalihama.

– Omogućena su savetovanja.

– Pregovaralo se sa pružaocima internet usluga da ljudima u izolaciji daju bolje internet pakete.

Država je pohvaljena za rešavanje problema pandemije, koja je preplavila zdravstvene sisteme bogatih zemalja u Evropi i SAD-u i koje uprkos visokom standardu imaju visoke stope smrtnosti.

Poslednje izmene od 9. juna 2020. godine. Informacije u tabeli ispod su sa news.google.com

Covid – statistički podaci u državi Kerala u poređenju sa SAD, Britanijom i Indijom

Država	Stanovništvo	Potvrđeni slučajevi	Oporavljeni slučajevi	Smrtni ishodi
Kerala	35 miliona	1.807	762	19
V. Britanija	66 miliona	287.399	Nema podataka	40.597
SAD	328 miliona	1.999.671	530.531	112.579
Indija	1,38 milijardi	266.598	129.215	7.466

Koje promene je izvršila vlada Kerale, kako bi poboljšala zdravstvene ustanove i postigla ono o čemu mnoge zemlje u razvoju mogu samo da sanjaju

– Uspeh u snabdevanju čistom pijaćom vodom.

– Kerala u Indiji ima najduži prosečan životni vek stanovnika, 72,5 godine za muškarce i 77,8 godina za žene, zahvaljujući opštem poboljšanju stanja zdravstvenih ustanova.

– Kerala ima najmanju stopu smrtnosti novorođenčadi u Indiji.

– 1991. godine Kerala je postala jedina država Indije u kojoj su svi građani pismeni.

– Zdravstvena zaštita je svima obezbeđena. Svaki pančajat (seoski okrug) sa više od 1.000 meštana ima ustanovu primarne zdravstvene zaštite. Većina njih je pod nadzorom vlade i opremljene su za modernu medicinu, homeopatiju i ajurvedu. Građani za svoje lečenje mogu da odaberu bilo koji od ovih sistema. Od ukupno 941 pančajata, samo 32 u ovom momentu nema homeopatiju.

– Akreditovani aktivisti za brigu o javnom zdravlju.

– Homeopatska jedinica za brzu akciju u kontroli epidemija (RAECH) od 2004. godine.

– 34 homeopatske bolnice samo u Kerali.

Neka pitanja u vezi sa pandemijom ostala su bez odgovora

Možemo da pogledamo Nemačku i Južnu Koreju, gde se sa ciljem otkrivanja slučajeva zaraze intenzivno obavljalo testiranje, u poređenju sa nekim zemljama poput Indije, koje su nudile testiranje (makar u ranoj fazi) samo ljudima koji su putovali ili imali bliske kontakte sa poznatim potvrđenim slučajevima. Ali, ovi podaci ne razjašnjavaju razlike u stopi mortaliteta od korona virusa u različitim zemljama.

Postoje takođe stavovi o tome da su azijska i afrička populacija stekle nekakav unakrsni imunitet, jer su ranije bile izložene mnogim korona virusima. Mnogo je pitanja, ali činjenice ostaju kakve jesu i zbog njih Kerala dobija priznanja.

Važnost učešća naroda i zajednice u zdravstvenoj zaštiti

Uspeh sadašnjeg sistema počeo je 1996. godine, kada je usvojen Plan narodne kampanje za decentralizovano upravljanje. Sistem se na demokratski način oslanja na učešće naroda u planiranju i donošenju odluka u vezi sa lokalnim razvojem. Radne grupe za zdravstvo okupljaju u forum članove zajednice, zdravstvene radnike i stručnjake, da zajedno planiraju projekte. Ovi organi lokalne samouprave egzistiraju uporedo sa državnom vladom. Ovakvo uređenje se razvija decenijama, počev od pokreta socijalne pravde koji je dao prednost blagostanju „Malajala“ nad suženim interesima kasti i društvenih zajednica.

Kerala je dugo radila na planu zdravstvene politike, uzimajući u obzir informacije i saznanja o zdravstvenoj zaštiti od građana, umesto da ih tretira kao pasivne „mete“ intervencija. Vlada se oslanja na kombinovanje transparentne komunikacije, učešća građana i empatije. To je ispunilo zahteve izazova u hitnim slučajevima, kakvi su Nipah virus i pandemija korona virusa.

Kerala je mnogo naučila iz Nipah epidemije

Epidemija Nipah virusa u Kerali svima je pokazala da je transparentnost suštinski deo komunikacije sa javnošću. Redovno i bez ustezanja davane su informacije o broju ljudi pod nadzorom, broju testiranih i smrtnih slučajeva. To nije mala stvar, jer iako infekcija Nipah virusom može biti asimptomatska, ona takođe može izazvati fatalni encefalitis i okarakterisana je kao „neka vrsta kuge novog doba“. Za Nipah ne postoji vakcina niti lek.

Kako to da saopštite stanovništvu i podstičete ih da preduzimaju neophodne mere predostrožnosti, ne želeći da ih istovremeno nesvesno zastrašujete? Vlada u Kerali se opredelila za način tačnog informisanja u štampi. Imajte u vidu da im je stepen pismenosti 100% i da je svakodnevno čitanje novina ustaljena praksa na nivou države. Vodeći mediji su ujedinjeni i još jedan plus za Keralu je to što se novinari doslovce trude da koliko god je moguće izbegavaju senzacionalizam a umesto toga, naglasak je na ispravnoj edukaciji o zdravlju.

Zdravstveni aktivizam u Indiji

U Kerali je zdravstvena zaštita lako dostupna na nivou najmanjih društvenih zajednica u obliku organizacije Akreditovani aktivisti za društveno zdravlje (ASHA), koja pomaže ljudima sa manjim tegobama. ASHA sačinjavaju žene koje bira lokalna zajednica. One rade u svojim selima, kako bi poboljšale zdravlje zajednice i pomažu da usluge zdravstvene zaštite budu pristupačnije.

Agi Meri Džozef je homeopata iz Brizbejna, odrasla u Kerali. Na licu mesta je videla uticaj koji ASHA ima na lokalno stanovništvo, posebno na marginalizovane grupe ljudi. Ona kaže: „ ASHA aktivisti su isto što i volonteri, ali su plaćeni. Trenutno dobijaju najmanje 5.000 rupija mesečno. U ruralnim područjima, na 1.000 stanovnika radi jedan aktivista. Oni koordiniraju sa zdravstvenim i socijalnim programima vlade.“ Kakva je obuka ASHA radnika? Agi Meri kaže: „Obučavaju se u modulima, u skladu sa potrebama zajednice. Jedna ASHA aktivistkinja koju poznajem do sada je završila osam modula – oblasti kao prenatalna i postnatalna nega, zarazne bolesti itd. Brinu o trudnim ženama i bebama i obavljaju kućne posete sa veoma jasnim stavom „tu sam za vas“. Ljudi ih veoma vole i dobro prihvataju. Tokom pandemije, išli su od kuće do kuće, proveravali stanje ljudi i dostavljali im potrepštine. Na početku izolacije, svako, bilo da je bogat ili siromašan, dobio je paket namirnica: 15 kg pirinča, čaj, kafu, sočivo, kerozin, sredstva za dezinfekciju ruku. To je inicirala državna vlada.“

Trenutna ministarka zdravlja Shailaja – „rok zvezda“

Bilo je članaka u kojima se govori o tome da je ministarka zdravlja i socijalne zaštite, Shailaja, razlog za tako dobru statistiku kada je došlo do pandemije u Kerali. Čak su je nazvali ubicom korona virusa i rok zvezdom među ministrima. Možda ona zaista i zaslužuje priznanja, jer je pod njenim nadzorom Kerala prošla kroz dve epidemije virusa Nipah. Ta veoma zarazna bolest bila je prava priprema za upravljanje Covid-om.

Na pitanje o ministarki zdravlja Kerale, Agi Meri Džozef je rekla: „Shailaja je zaista puna razumevanja. Svako može da vidi da svoj posao obavlja savesno i efikasno.“

Shailaja potiče iz porodice boraca za slobodu sa komunističkom pozadinom i podsticana je da studira prirodne nauke i edukaciju. Njena baka bila je učesnik kampanje o nedodirljivosti. Tako je Shailaja odrastala okružena aktiviznom u toku stvaranja „Kerala modela“. Temelji zdravstvenog aktivizma u Indiji od početka su građeni tako da uključuju decentralizovan sistem javnog zdravlja i ulaganje u javno obrazovanje. Zato je Kerala model bio spreman da reaguje na korona virus.

Shailaja je u Kerala plan uključila korišćenje homeopatije

Taktike koje je Shailaja koristila podrazumevale su i podsticanje korišćenja homeopatije. Na nedavnom sastanku medija, govorila je o potrebi „da se poboljša imunitet i snaga otpornosti svakog pojedinca koji još uvek nije pozitivan na korona virus, uz pomoć homeopatskih lekova i ajurvede. To će im pomoći da se odupru infekciji virusom korona, da se izbore sa infekcijom, ako se uopšte zaraze… svako treba da uzima dostupne homeopatske i ajurveda tretmane.“ [Hvala dr Semu Punusu za prevod video snimka na konferenciji za štampu.]

Prema izjavi dr E.S. Rađendran koji obavlja praksu u Kerali, „Ukupan broj ljudi koji su od vlade Kerale dobili homeopatski preventivni lek Ars alb 30C do juna iznosi 10 miliona. Podjednak broj ljudi je isti lek dobio od dobrovoljnih organizacija. Očekuje se da će ostatak stanovništva dobiti preventivni lek u narednih mesec dana.“ Distribucija je sprovedena u svakom okrugu uz pomoć udruženja građana i bila je izvodljiva jer postoji velika potražnja ljudi za homeopatijom.

Homeopatska jedinica za brzu akciju u kontroli epidemija

Vlada Kerale je pokrenula Homeopatsku jedinica za brzu akciju u kontroli epidemija (RAECH) 2004. godine. RAECH je bila zadužena za nedavne mere u kontroli epidemije homeopatijom:

– distribuirali su preventivne lekove;

– organizovali medicinske kampove;

– izradili programe svesti o zdravlju;

– organizovali seminare širom Kerale, gde god se pojavi epidemija.

Tokom poslednjih pet godina imali su uspeha u „doprinosu značajnoj ulozi preventivnih aktivnosti“. Prema podacima RAECH-a, efikasnost leka za homeopatsku profilasku u prevenciji epidemije dobro se pokazala tokom čikungunja epidemije.

Stanovništvo i vlada Kerale veoma cene rad RAECH u prevenciji kolere, gastroenteritisa, japanskog encefalitisa, denga groznice i čikungunje.

Vredna poštovanja, održiva i skladna

Da rezimiramo, sistem zdravstvene zaštite Kerale zaslužuje sve pohvale. Mnogo su postigli decentralizovanim upravljanjem i učešćem građana u razvoju zajednice, kao i primenom homeopatije u prevenciji. Kao i u drugim državama Indije, ostaju određeni izazovi, a napredak se dalje kreće ka cilju da zdravstvena zaštita bude pristupačna, dostupna, vredna poštovanja, održiva, skladna i da brzo reaguje, posebno u epidemijama.

Hvala, Aurum Project

Izvorni tekst: https://aurumproject.org.au/kerala-health-policy-covid/

The post Kerala – 19 smrtnih ishoda u državi od 35 miliona stanovnika appeared first on Balkanopathy.

Nepristrasni posmatrač i problemi

Gordana Jujić — Tue, 09 Jun 2020 22:50:32 +0000

Uvod

Nema u ovom tekstu pomenute zamke tj. prepreke sa kojom u svojoj dosadašnjoj karijeri nisam imala posla. Kad kažem da sam imala posla, bukvalno mislim da sam na njima morala da radim.

Jedan od prvih termina koji naučimo kad počnemo da izučavamo homeopatiju, uz „totalitet“ je „nepristrasni posmatrač“ i po pravilu nam deluje da smo više nego sposobni da to i budemo. Mislim čak da kad se susretnemo sa tim izrazom, ubeđeni smo da to već i jesmo – i nepristrasni i posmatrači. A to je zapravo vrlo teško dostići.

Kroz praksu sam sa tim svojim nedostatkom morala da se suočavam. Vrlo neprijatan osećaj. Ali i izazov.

Meni je sa ovog spiska problema najteže bilo da se oslobodim onoga što Džoj naziva IDENTIFIKACIJA, a ja bih ga u ličnom iskustvu nazvala preteranim uživljavanjem. To je za nijansu drugačija problematika, vezana za empatiju, koja je sama po sebi divna osobina i veština, ali sam ja imala problem jer mi je tokom uzimanja slučaja bila dominantna takozvana afektivna a ne kognitivna empatija. Afektivnu empatiju morate ostaviti van sobe za konsultacije, ako želite da budete nepristrasni posmatrač.

U rešavanju tog, kao i drugih problema koje sam imala u radu sa klijentima, i pored sve literature, najviše mi je pomogla supervizija nekih mojih slučajeva, koju je uradila Džoj Lukas.

A evo koje prepreke nam ona predočava u procesu uzimanja slučaja.

Problemi koji vas tokom uzimanja slučaja mogu ometati da budete nepristrasni posmatrač

Džoj Lukas

Kroz čitavo uzimanje slučaja i lečenje, homeopata mora održavati poziciju nepristrasnog posmatrača. Kada uzimate slučaj, imajte na umu sledeća ometanja:

UPOREĐIVANJE – zbog ovoga postane teško da slušate, jer sve vreme pokušavate da procenite ko je pametniji, kompetentniji, emocionalno zdraviji – vi ili klijent. Prestajete da slušate, jer ste prezauzeti odmeravanjem.

ČITANJE MISLI – onaj ko čita misli ne obraća pažnju na ono što mu se govori, on je zapravo često sumnjičav. Pokušava da ustanovi šta klijent zaista misli i oseća. Zapažanja homeopate o drugoj osobi često se rađaju iz intuitivnih nagađanja i nejasnih naslućivanja.

PRERAČUNAVANJE – nemate vremena da slušate kad preračunavate u glavi šta ćete sledeće da kažete. Pažnja vam je usmerena na pripremanje i uređivanje sledećeg komentara. Morate da izgledate zainteresovano, a mozak vam radi 300 na sat.

FILTRIRANJE – kad filtrirate tj. razdvajate pojedinosti, neke stvari ulaze a mnoge ne. Posvećujete tek toliko pažnje samo da vidite da li je neko ljut ili nesrećan ili da li ste vi u emocionalnoj opasnosti. Kad se uverite da u razgovoru nema ničega od toga, puštate um da luta.

PROSUĐIVANJE – ako nekoga unapred procenjujete kao glupog, neurotičnog ili nekvalifikovanog, ne obraćate dovoljno pažnje na ono što govori. Svaki oblik predrasude je presuda. Već ste ga otpisali. Osnovno pravilo slušanja je da presuda, ako je potrebna, može biti doneta tek pošto čujete i procenite sadržaj poruke.

SANJARENJE – slušate samo polovično i nešto što klijent kaže pokrene privatni tok misli. Dosada i anksioznost vode u sanjarenje – ponekad je potreban veliki napor da ostanete u toku sa onim što vam klijent govori. Sanjarenje može da znači nedostatak posvećenosti.

IDENTIFIKOVANJE – sve što klijent kaže preusmeravate na lično iskustvo. Sve što čujete podseća vas na nešto što ste osećali, uradili ili pretpeli, tako da nemate vremena da čujete i saznate šta vam klijent govori.

SAVETOVANJE – vi ste veliki rešavalac problema, spremni za pomoć i sugestije. Ne morate da čujete više od nekoliko rečenica pre nego što počnete da tražite pravi savet. To je oblik odbacivanja koji vas sprečava da se primaknete srži priče koja vam se govori.

NESLAGANJE – zbog ovoga se svađate i raspravljate sa klijentom, koji se zato oseća kao da ga ne čujete, jer prebrzo protivurečite. Zauzimate čvrste stavove, veoma jasne u vezi sa vašim ubeđenjima i sklonostima, što ometa napredak konsultacije.

BITI U PRAVU – ići ćete preko svih granica kako biste izbegli da niste u pravu, ne možete da čujete kritiku, ne može vas se ispraviti u nečemu i ne prihvatate predloge za promenu. Budući da ne priznajete svoje greške, nastavljate da ih pravite. Pokazatelj toga su česte pogrešne preskripcije.

SKRETANJE SA TEME – do ovoga dolazi naglom promenom teme, skrećete razgovor kad vam tema dosadi ili vam je zbog nje neprijatno, ili uspevate da napravite šalu. Ovo može veoma dekoncentrisati klijenta koji se zato može osetiti otuđeno.

UBLAŽAVANJE – želite da budete ljubazni, da vas klijenti vole i cene, pa se sa svime slažete.

SALETANJE – namećete klijentu nepotrebne metode i veštine, kako biste ga impresionirali – pregledajući ga, mereći krvni pritisak, koristeći luksuznu medicinsku opremu itd. Želite da klijent poveruje kako ste stručniji nego što jeste, što je način prevazilaženja stvarnog nedostatka samopouzdanja i pokazivanje arogancije.

UŽURBANOST – iz raznih razloga ste u žurbi i tako užurbano prolazite kroz slučaj, imate za cilj da ponudite „brzo rešenje“, jer nemate vremena za slučaj. Osećate da MORATE da prepišete sad i odmah iako niste sasvim sigurni koji lek treba dati ili upadate u zamku rutinskog prepisivanja. Često mora brzo da se reaguje, posebno kad se prepisuje za akutna stanja a ponekad i za hronične slučajeve, ali i dalje morate biti potpuno uvereni u izbor leka i zašto ga uopšte dajete.

Zaključak

Kao i u svakoj profesiji i pozivu, morate mnogo da radite na sebi ako želite da postanete majstor zanata. Kao homeopata, da biste pomogli drugome, morate da imate posebne veštine, da izbegavate zamke koje čuče u vama samima a susrećete se sa njima u drugim ljudima. Rad sa klijentima u homeopatiji je neprocenjivo iskustvo, ali to ne sme da mu bude glavni cilj. Fokus je uvek na dobrobiti onoga ko vam se obraća za pomoć.

Zato to ogledalo koje se otkriva pred nama onog momenta kad klijent sedne naspram nas, moramo vrlo pažljivo da koristimo, kako se naša soba za konsultacije ne bi pretvorila u sobu iskrivljenih ogledala.

The post Nepristrasni posmatrač i problemi appeared first on Balkanopathy.

Smernice za uzimanje slučaja

Gordana Jujić — Sat, 06 Jun 2020 22:04:02 +0000

Uvod

Ovaj tekst je prvenstveno namenjen homeopatama i studentima homeopatije, ali iz njega mogu mnogo da nauče i lekari svakog drugog medicinskog sistema.

U isto vreme, on pruža priliku potpunim laicima, bez obzira da li su skeptični prema homeopatiji ili su zainteresovani da bolje shvate ovu kompleksnu medicinu, da zavire u samu bit homeopatije i tog načina lečenja.

U prethodno objavljenom tekstu, preneli smo stavove naučnika, profesora hemija i stručnjaka za kvantnu fiziku složenih materija, dr Marka Anrija, o homeopatiji u kontekstu moderne nauke i savremene medicine.

U tekstu koji upravo čitate, Džoj Lukas za koju iz iskustva, kao njena studentkinja, tvrdim da je jedan od najvećih učitelja homeopatije današnjice, detaljno i temeljno daje smernice za uzimanje slučaja. To nisu samo proste smernice, jer njih možete naći u svim osnovnim udžbenicima početnih studija homeopatije, već je svaki segment uzimanja slučaja obrađen i objašnjen na način koji pruža istinsko razumevanje pravilnog uzimanja slučaja tj. zapravo homeopatske anamneze.

Kao bivša studentkinja a sada po njenom zahtevu i želji, njena saradnica, neprekidno pratim predavanja i lekcije koje redovno pruža na svojoj Fejsbuk stranici Homeopathy – the art & science.

U vreme kada sam aktivno učila pod njenim mentorstvom i supervizijom, Džoj je imala i svoju internet stranicu, koju je zbog nedostatka vremena ugasila.

O Džoj ću pisati još mnogo puta. Mnogo njenih tekstova je objavljivano na našoj staroj internet stranici i oni će postepeno biti arhivirani i na ovoj novoj, ali ja svakako i pored njenih radova imam mnogo toga da kažem o njoj kao učitelju.

Nebrojeno puta sam u tekstovima na određeni način apelovala na sve koji žele da istinski nauče našu medicinu, kako ona kaže u jednom delu ovog teksta mada u drugačijem kontekstu „od glave do pete“ – da je kontaktiraju i postanu njeni revnosni studenti, a uz takvog učitelja samo takvi i mogu biti.

Ovaj tekst, koji smatram da svaki homeopata treba da prouči i vraća mu se kao obaveznoj literaturi, logično se nastavlja na predavanje profesora Anrija, jer dokazuje u koliko velikoj meri je homeopatija naučna medicina. Takođe, iz njega ćete shvatiti i stav pomenutog profesora o tome zašto je svaka medicina istovremeno i umetnost. U homeopatiji mi imamo taj dualitet, uravnotežen i neizbežan kao što je dualitet vibracija–materija osnova svih prirodnih pojava.

Do te mere je homeopatija po svojoj prirodi jedan savršen medicinski sistem.

Smernice za uzimanje slučaja

Uopšteno o uzimanju slučaja

Sve u vezi uzimanja slučaja svodi se na komunikaciju, tako da homeopata od samog početka mora da koristi svaku priliku, da omogući klijentu da pruži potrebne informacije o svom slučaju, kako bi se što je pre moguće došlo do similimuma.

Skoro uvek, klijent je taj koji prvi uspostavi kontakt i to je odlična prilika da bacite prvi „letimičan pogled“ na ono što treba izlečiti; to je prva interakcija sa nekim kome je potrebno lečenje.

Često je prvi kontakt telefonski – osoba se raspituje o zakazivanju, traži informacije o homeopatiji, želi da zna da li je možete izlečiti od..?

Razgovarate, obraćajući pažnju na to kako se predstavlja (čak i putem telefona to može biti vrlo ilustrativno i informativno) i na najljubazniji mogući način ga zamolite da vam kaže koja je njegova glavna tegoba. To je drugi „letimičan pogled“ na ono što treba izlečiti – za njega je to najvažnije, to je najvažnije pitanje i nikada se ne sme izgubiti iz vida. Čak i ako je to naizgled trivijalna fizička tegoba, to je ono zbog čega osoba dolazi kod vas. Šta god da je osnovni uzrok ili poreklo tegobe, to je neko čija je vitalna sila stvorila simptome, specifične za tu osobu.

Ako je glavna tegoba dijagnoza ili naziv bolesti o kojoj imate malo ili nimalo znanja, imperativ je da saznate što je više moguće. Morate da znate sve simptome uobičajene za tu bolest, kako biste odabrali one neuobičajene, jer oni mogu biti karakteristični za osobu pa stoga od esencijalnog značaja za homeopatski slučaj. Takođe, morate biti upoznati sa napredovanjem bolesti koje može da usledi i šta od toga očekivati.

Dakle, znate nešto o osobi, ali pre nego što vas poseti morate biti sigurni da možete da prihvatite slučaj. Da li ste dovoljno stručni? Ako se radi o kompleksnom slučaju sa dubokom patologijom, da li imate vremena da mu se posvetite – to može da zahteva svakodnevni kontakt, da li to možete da pružite; može zahtevati kućne posete, da li i to možete da pružite? Da li postoji alopatska prognoza kao i dijagnoza? Ako je tako, morate biti svesni šta se zaista može postići u svakom slučaju – da li postoje neki ograničavajući faktori ili prepreke koje možete ili ne možete prevazići?

Budite otvorenog uma o bilo kakvim mogućim blokadama koje možete imati prema potencijalnom klijentu. Prvi kontakt će vam pružiti priliku da toga postanete svesni. Bez obzira na situaciju, vi sa nekim sklapate ugovor, a kako je svaki slučaj individualan, zahtevi ne smeju biti rutinski. Morate biti sigurni da vam je oboma jasno šta se nudi a šta traži. Tada možete preći na uzimanje slučaja. Ako postoje bilo kakve nedoumice, ponekad je bolje uputiti klijenta drugom homeopati.

Mnogo homeopata šalje novim klijentima obrazac za popunjavanje iz koga dobijaju osnovne informacije, kao što su: prethodna lečenja i lekovi; operacije; vakcinacije i reakcije; prethodna medicinska istorija; dečje bolesti; lekovi i/ili suplementi; porodična istorija bolesti itd. Ja takođe na spisak koji nazivam „od glave do pete“ stavljam određene kategorije i zamolim pacijenta da obeleži ono što je relevantno, a to može biti: vrtoglavica, glavobolje, oči i vid, uši i sluh, nos/krvarenje iz nosa, usta i čulo ukusa, nokti, grlo, žlezde, disanje, kašalj, palpitacije, naleti vreline, varikozne vene, hemoroidi, ulceri, problemi sa crevima ili bešikom, problemi sa kožom. Na sve što je označeno možete se posebno fokusirati tokom uzimanja slučaja.

Razlog zašto to radim je što se često lako zaboravi da se pita o tim stvarima za vreme uzimanja slučaja, koje može da bude dugačko i teško. Ponekad nam ponestane vremena, pa ako je osoba u obrascu obeležila istoriju ekcema a inače bi propustila da to pomene, to može da izgradi ili sruši slučaj.

Glavna tegoba

Šta je tačno glavna tegoba? Haneman nas uči pojmu „totalitet slučaja“ i važno je da se glavnoj tegobi dodeli odgovarajuće mesto u okviru totaliteta – klijent može doći sa hroničnim glavoboljama, ali tokom uzimanja slučaja zapažate nekoga ko je emocionalno neuravnotežen i to je ono što zahteva izlečenje a što će zauzvrat izlečiti glavobolje.

Bez obzira da li je glavna tegoba na fizičkom, emocionalnom ili mentalnom planu, njoj pre svega treba dati prednost u uzimanju slučaja. Klijent ŽELI da govori o tom primarnom stanju, to je ono na šta reaguje, oseća u vezi sa time i ima neposredno znanje o tome – bez obzira da li je reč o akutnom ili hroničnom slučaju. Čak i najuzdržaniji klijenti su upoznati sa svojom bolešću bolje od bilo koga, pa upravo tu i treba da počne uzimanje slučaja. Čitava suština slučaja nalazi se u glavnoj tegobi i retko ima potrebe da se izlazi iz njenog okvira. Čak i ako je etiologija slučaja bila mnogo godina ranije, baveći se glavnom tegobom, lečeći je (NE dovodeći do toga da nestane suzbijanjem), automatski ćete uključiti i etiologiju i baviti se i njome. Dakle, totalitet glavne tegobe je najveći skup tragova koje nam vitalna sila može dati da bismo izlečili tu osobu i glavna tegoba je put do onoga što treba izlečiti.

Uzimanje slučaja se kompletno svodi na izvlačenje simptoma, a simptomi moraju imati takav kvalitet da budu ČINJENICE slučaja. Cilj je minimalan broj simptoma sa maksimalnom važnošću i značajem za slučaj. Uzimanje totaliteta slučaja ne znači uzeti u obzir svaki detalj života osobe, već znači totalitet znakova i simptoma koji se odnose na bolesno stanje onoga što treba izlečiti.

Bez obzira na to koji stil uzimanja slučaja razvijamo tokom godina, dobrovoljno date informacije su uvek najbolje jer se klijent upravlja prema vama – prve reči koje izgovori uvek su od najvećeg značaja (kao što su i njegovi postupci kad stigne i prvi put uđe u sobu za konsultacije). Pošto pozdravim klijenta, skoro uvek kažem: „Volela bih da mi kažete zbog čega ste došli, a onda ću verovatno imati neka pitanja.“ I on počne. Nažalost, to se može završiti nakon samo nekoliko minuta. Ljudi kojima je homeopatija nešto novo nisu navikli da daju toliko informacija koliko mi od njih tražimo. U tim slučajevima najbolje je samo ih podsticati, samo ih moliti da kažu više, sve dok ne postane očigledno da moramo postavljati pitanja.

Ako imate pričljivog klijenta, najbolje je da ga neko vreme pustite da govori. Morate da naučite da pišete brzinom svetlosti (ili pravite zaglavlja od ključnih crta) a zatim, u najprikladnijem trenutku, ukoliko niste stekli jasnu sliku, morate ga prekinuti kako biste nastavili uzimanje slučaja.

Tokom uzimanja slučaja uvek postoji značajna količina perifernih informacija. Vi koristite svoje veštine opservacije u vezi sa izgledom, držanjem tela, gestovima, mirisima, navikama, kvalitetom glasa, veštinom komunikacije, da li je u dolasku poranio ili zakasnio, da li je skinuo sa sebe nešto odeće, kako se udobno smešta na stolicu itd. Možda poželite da se rukujete na početku, kako biste stekli sliku o telesnoj temperaturi i drugim signalima koje rukovanje može da vam pokaže.

Ostale važne periferne stvari mogu biti predmeti koje donosi, kao recimo beleške koje je napravio; uzorci alopatskih lekova; telesni uzorci (verujte mi, događa se!). Ako je klijent dete, dovešće ga jedan ili oba roditelja (veoma važno); ponekad je to baba ili deda, a ako neko od njih ima veliku odgovornost za odgajanje deteta, onda je i ta osoba bitan deo uzimanja slučaja.

Sve u svemu, šta god klijent odluči da ponese sa sobom i način na koji se predstavlja je pokazatelj njegovog stanja.

Uzimanje slučaja treba da bude uređeno, ali dovoljno opušteno tako da omogući klijentu da preuzme vođstvo – ako nastavite na sledeći način, to će vam pomoći da uzimanje slučaja bude razložno:

LOKACIJA – gde je bol ili odakle potiče tegoba + svi modaliteti. Poreklo tegobe može takođe biti povezano sa uzročnošću (pogledajte ispod).

SENZACIJE – reči koje koristi da opiše šta i kako oseća vitalne su za slučaj jer mogu otkriti osnovnu deluziju ili pokretačku snagu koja se nalazi u pozadini slučaja. Uvek idite što je dalje moguće u ovom delu uzimanja slučaja. Ako na primer neko opisuje bol kao „plutanje“, pitajte da li je to osećaj koji doživljava u drugim aspektima života, u snovima, načinu života, vidu, u drugim delovima tela itd.

Neko ko ima reumatoidni artritis može opisati bol kao “lomljenje“, pa zato treba da znate da li je ta osoba zaista u nekom periodu života bila emocionalno slomljena.

Takođe, morate znati da li je senzacija direktno povezana sa lokacijom, prostiranjem i čak uzročnošću – ponekad nije. Ponovo, morate uključiti sve modalitete.

PROSTIRANJE – u koje delove tela se premešta ili pomera bol ili tegoba + svi modaliteti.

UZROČNOST – pitajte da li može da poveže uzrok tegobe sa nekim periodom i/ili incidentom u životu a onda pomno pratite sve što vam govori. Ovo je često dobar momenat da upitate o nekakvim traumama koje je možda doživeo i kako se sa njima suočavao. Nikada ne požurujte ovaj deo (niti bilo koji deo uzimanja slučaja), jer će vam često reći da ne može da razmišlja o tome šta je moglo da prouzrokuje njegovo stanje, jer jednostavno ne želi da prolazi kroz to – potencijalno mračno ili nesrećno mesto. Ali vi morate da pratite tok i dozvolite ili ga navodite na to ukoliko mislite da tamo ima dragocenih informacija.

Ako se u tom trenutku upustite u uznemirujuće putovanje sa klijentom, potrudite se da ga do kraja uzimanja slučaja vratite na svakodnevne stvari, kako ne bi ostao emocionalno rastrojen.

Ponekad uzročnost zaista nije poznata i uzaludno je tražiti dalje tragove duboko u slučaju – pređite na druge aspekte slučaja.

PRATEĆI SIMPTOMI – pitajte da li ima neke druge simptome koji izgledaju kao da nisu povezani sa glavnom tegobom. Ovde morate da poznajete patologiju kako biste razdvojili uobičajene od neoubičajenih simptoma. Ponovo, uključite sve modalitete. Posebno značajni mogu biti drugi simptomi u naizgled nepovezanim delovima tela.

MODALITETI – trudite se da ih otkrijete što je više moguće i uvek pitajte o poboljšanjima kao i pogoršanjima, uključujući i sledeće:

Temperatura

Vreme i vazduh

Kupanje – tople i hladne obloge

Dodir i pritisak

Svetlo, zvuci, mirisi (svi spoljašnji nadražaji)

Doba dana i noći

Položaj – stajanje, sedenje, ležanje itd.

Ishrana i posebne namirnice/tečnosti

U ovom delu takođe bih uključila reakciju na tešenje, jer bi to omogućilo još jedan ulazak u slučaj sa emocionalnog stanovišta, ukoliko mu se već nije pristupilo.

TEMPO I REAKCIJA – Od vitalnog značaja je saznati kojim tempom je bolesno stanje počelo i nastavilo se – da li je bilo naglo ili sporo i trajanje napada, ukoliko je relevantno.

Potrebno je ispitati individualnu reakciju na pojavu glavne tegobe – to će nam opet dati informacije od vitalnog značaja za emocionalno i mentalno stanje osobe. Sve u svemu, ono što tražite je kako je glavna tegoba PROMENILA osobu.

Ostala razmatranja

O kojim organima se radi?

Koja patologija je u osnovi?

Da li je potrebno obaviti neka fizička ispitivanja?

Da li postoji neka etiologija ili situacija „od tada više nije dobro“ („never been well since“)? (Uzročnost!)

Da li postoji jasna hronologija koju možete da koristite tj. da pruža uvid u slučaj?

Ovo poslednje može biti zanimljivo ukoliko glavna tegoba možda nije u potpunosti „ovde i sada“. Ona bi mogla da se proteže iz podaleke prošlosti, sa pauzama zdravog stanja.

Ostala područja za istraživanje glavne tegobe (iz aspekta svega gorenavedenog)

– svakodnevne aktivnosti i rutina;

– mentalne aktivnosti i sposobnost pamćenja;

– samopouzdanje;

– odnosi sa drugima (uključujući seksualnu energiju ako je relevantna);

– temperament – ljutnja, ljubomora, anksioznost, tuga itd.

– sopstveno viđenje sebe, ostvarene ili neostvarene ambicije;

– strahovi i fobije;

– energija generalno.

Fizičke generalije – sve žudnje za hranom i pićem, averzije, pogoršanja i poboljšanja; istorija menstrualnog ciklusa ako je relevantna; vrste i uslovi spavanja, položaj, jastuci, hrkanje, kvalitet, dremke itd; snovi; garderoba, šta voli a šta ne; kakvo vreme voli a kakvo ne; funkcije creva i bešike i ostala pitanja „od glave do pete“; medicinska istorija; vakcinacije; proverite da li ima neke ozbiljne patologije kod bliskih rođaka i, ako je neko preminuo – kako?

Lekovi – uvek uzmite u obzir lekove koje klijent koristi i posvetite vreme da se informišete o reakcijama na lekove, jer oni mogu da izmene mnoga stanja. Na primer, imate slučaj za koji ste ubeđeni da je Pulsatilla ali osoba je ekstremno žedna, pa dajete sledeći najbolji lek, koji ne uradi ništa. Odabirate sledeći lek, možda posle njega još jedan, nakon čega shvatate da je osoba uzimala medikament koji izaziva žeđ, a slučaj je sve vreme bio Pulsatilla.

Kako se uzimanje slučaja bliži kraju, uvek treba pitati: „Postoji li još nešto?“ Iznenađujuće je kako ovo može biti početak pravog uzimanja slučaja.

Za kraj

Budite otvorenog uma, ali fokusirani.

Uvek budite radoznali – jedno od najvažnijih pitanja tokom uzimanja slučaja je: „Zašto?“

Imajte razumevanje za ljudska stanja.

Ne sudite i ne prepuštajte se interpretacijama.

Prihvatajte simptome onakve kakvi su, kao na primer:

Fizičke generalije – to su specifičnosti osobe; reakcije na temperaturu; senzitivnost; sekrecije; supresije; menstruacija; znojenje; san; apetit; nemir; jeza i temperatura; bolovi; pogoršanja i poboljšanja; objektivni simptomi kao boja telesnih otvora, mirisi, izgled i pokreti; patologija, koja može uključivati sve podložnosti.

Mentalne i emocionalne generalije – to su mentalne i intelektualne sposobnosti (ili nedostaci) u koje spadaju: sposobnost razmišljanja i konfuzija, memorija i koncentracija, gubitak osećaja za vreme, delirijum, deluzije; i svi emocionalni kvaliteti uključujujući ljubav, mržnju, odvratnost, sumnjičavost, želje i averzije, strahove, snove, seksualnu energiju, društvene stavove, sklonost smehu i plaču, reakcije na razboljevanje, kompulzivna ponašanja poput pušenja, alkohola, droge itd.

Specifičnosti – to su simptomi koji su klijentu važni, oni o kojima započinje sa: „Moj…“ Ovi simptomi mogu biti veoma značajni, jer su klijentu bliski i često će o njima najviše govoriti.

Čudno, retko ili neobično – to su simptomi o kojima je Haneman rekao da se “prvenstveno i najviše mora paziti na njih, jer su najupečatljiviji, neuobičajeni i neobični (karakteristični) znaci i simptomi slučaja bolesti i moraju naročito biti slični i korespondirati sa onima na spisku simptoma odabranog leka, jer to znači da je taj lek najprikladniji za lečenje“.

Upečatljivi, neuobičajeni i neobični simptomi se mogu pojaviti bilo gde u sklopu slučaja. Mogu biti u modalitetima slučaja, senzacijama, lokaciji (ako nije generalizovana, već specifična). Može biti žudnja ili averzija, snovi ili strahovi.

Mogu se pojaviti kao naizgled sitni, ali izraženi simptomi. Na primer, osećaj pečenja koji je >>> od toplote; suva usta bez žeđi; mučnina koja NIJE >>> od povraćanja; visoka temperatura bez žeđi itd. Isto tako, jedan karakterističan simptom može dominirati slučajem do te mere da ga praktično dovede do similimuma. Na primer, šake prekrivene bradavicama; smenjivanje hladnoće šaka i stopala; bol u srcu samo kasno popodne; slabo pamćenje samo za datume itd. Samo otvorite svoj omiljeni repertorijum, koncentrišite se na jedno poglavlje i obeležite što više neuobičajenih i neobičnih simptoma a onda ih uporedite sa svim ostalim, mnogo manje upečatljivim simptomima u tom odeljku.

Pre nego što klijent ode, morate biti sigurni da imate odgovore na sledeće:

Šta se događa sa ovom osobom?
Šta treba izlečiti?
Koje vodeće rubrike definišu slučaj?
Koje rubrike podupiru slučaj, a od esencijalnog su značaja?
Koliko rubrika treba upotrebiti?
Kakva je hijerarhija i klasifikacija odabranih rubrika?
Šta je totalitet slučaja – šta to stvarno znači?
Koliki naglasak treba staviti na mentalne i emocionalne simptome u kontekstu fizičkih simptoma?
Kako su mentalni i emocionalni simptomi povezani sa bolesnim stanjem?
Da li je slučaj zbrkan – šta dominira ili pokreće slučaj?

Kako god, ako informacije koje dobijate od klijenta tokom uzimanja slučaja i lečenja uzimate sa stanovišta nepristrasnog posmatrača – dobićete najbolji rezultat.

Džoj Lukas

The post Smernice za uzimanje slučaja appeared first on Balkanopathy.

Homeopatija, medicina, nauka i neznanje

Gordana Jujić — Thu, 28 May 2020 20:56:45 +0000

Uvod

Pre nekoliko godina počela sam da pišem rad na temu „da li je medicina nauka“, sa idejom da obrazložim da nije i zašto nije. Prikupila sam finu kolekciju radova iz nekoliko naučnih disciplina, posložila i klasifikovala, napisala teze i lepo krenula. Dopalo mi se kako je to izgledalo, bilo je dosta koncizno, činilo mi se dovoljno jasnim laicima a istovremeno i naučnim radnicima, kao i lekarima moderne medicine.

Onda odjednom nisam mogla da nastavim. Trudila sam se i mučila, sve ređe se vraćala tekstu, radije prevodeći radove iz oblasti homeopatije, i to me je zbunjivalo. Ne odustajem lako. Imala sam ideju. Utrošila sam podosta vremena za pronalaženje kvalitetne literature. Do jednog momenta mi je u glavi sve bilo složeno, a onda kao da se raspršilo. Rekla sam sebi da ću privremeno obustaviti taj rad. Imam iskustva sa naglim prestankom inspiracije i motivacije.

Pauze su uvek dobre. Kao i kod davanja lekova. Čekaj i posmatraj. Prošlo je nešto vremena dok sam shvatila o čemu se radi. U trenutku odluke bila sam poprilično ogorčena na status homeopatije, mučila me je nepravda. Shvatila sam da nisam bila na sopstvenoj talasnoj dužini. Promenila mi se moja pretežna vibracija, koja je uglavnom pozitivna i afirmativna. Volim da pišem u korist a ne na štetu. Volim da budem za a ne protiv. Ne volim da argumentujem kontraargumentima.

Viša sila me je zaustavila. Da ne trošim vreme i energiju, da se ne zadržavam u negativnom polju, jer kako god pametno i razložno zvučalo, na kraju nikome neće doneti dobro.

A onda nedavno naletim na ovaj miran a ipak glasan i snažan doprinos homeopatiji profesora koji nije homeopata, hemičar je ali se bavi i mojom omiljenom naukom (tik uz homeopatiju).

On je umeo sažeto da objasni, mnogo bolje nego što bih ja, zašto medicina nije nauka i zašto homeopatija to jeste.

Zapravo, tekst je potpisan od strane članova Međunarodnog udruženja za naučnu medicinu AIMSIB, uz blago ograđivanje iz razloga koje ćete pročitati.

Pa, kao što i oni rekoše: uživajte u čitanju.

Homeopatija, medicina, nauka i neznanje

Mišljenje profesora Marka Anrija

Nećemo ponovo predstavljati ovog sjajnog naučnika (1), profesora hemije na Univerzitetu u Strazburu i stručnjaka za kvantnu fiziku složenih materija, prvo i pre svega… vode. Već nam je jednom prilikom ukazao čast detaljnog osvrta u jednom našem tekstu (2), a jasnoću i dubinu njegovih zapažanja trebalo bi da pročita što veći broj ljudi. Nije važno što će mnogi članovi AIMSIB-a biti kritični prema određenim delovima ovog teksta, jer je u njemu izneto lično mišljenje profesora Anrija, koje ne predstavlja generalni stav AIMSIB-a. Pitamo se kada će se ovaj izuzetan naučnik pridružiti AIMSIB-u? Uživajte u čitanju.

Dao sam sebi slobodu da govorim na ovoj debati na izričit zahtev Vinsenta Relikea, a pošto vidim da se moje ime tu i tamo pominje nekoliko puta, i to me je malo motivisalo. S obzirom da sam već objasnio svoj stav o homeopatiji u knjižici od 130 strana, koju je marta 2019. godine objavio Natur’Eau Quant (3), biću kratak. Pre svega, tekst Eduarda Bruzaliona smatram tačnim i sa njegovom analizom se slažem 99,9999%. Takođe, smatram da su njegovi zaključci relevantni i izneti na jasan i učtiv način, gledano sa svakog stanovišta. Čitajući ih, izdvojio sam nekoliko tačaka u kojima mogu da pružim neke elemente odgovora sa svoje pozicije univerzitetskog predavača–istraživača, dakle nekoga ko je vrlo uključen u visoko-naučna istraživanja u hemiji tokom skoro 40 godina.

Tačka 1: Da li je medicina nauka?

Odgovor je glasno „ne“. Razlog je taj što je koren reči nauka latinski glagol „scire“, što znači „znati“. Stoga, prema samoj definiciji reči, onaj ko se bavi naukom želi da sazna i razume. Naučnik može da se suprotstavi neznalici, koji iz mnogo ovde nebitnih razloga, ne želi da zna. Sasvim paradoksalno, dve osobe koriste istu matematiku. Naučnik, kako bi formulisao teoretske modele koji omogućavaju predviđanje budućnosti sa najmanjim mogućim stepenom neizvesnosti, ako zanemaruje tu istu matematiku da bi dobio rezultate verovatnoće bez ikakvog teoretskog razmatranja i ukoliko je verovatnoća blizu 100% i on to proglasi za rezultat, ponaša se kao neznalica. Jer, neznalica misli da je to nužno dobar izbor.

Dakle, neznalicu možemo prepoznati po njegovoj omiljenoj alatki, a to je statističko rezonovanje primenjeno van ikakve teorijske koncepcije.

Sada, lišimo modernu medicinu statističke alatke koja je alatka neznanja, i – šta ostaje? Ne mnogo… A pogledajmo homeopatiju bez statistike, i šta ostaje? Teško da se išta menja. Jer, homeopatija je pre svega znanje stečeno kroz iskustvo. Ovo jasno ukazuje na fundamentalno naučnu prirodu homeopatije. Da to nije slučaj, ja kao naučnik sa ogromnim iskustvom u naučnim metodama, ne bih se ni trudio da je branim.

Homeopatija, kao i sve nauke, rođena je u empirijskom kontekstu sa rudimentarnim teoretskim okvirom skovanim u svetlu opservacija starih više od dva milenijuma. Haneman naravno nije ništa izmislio, jer su 1796. godine sve činjenice već bile tamo, skupljene od antičkih vremena i napisane u mnoštvu dela na mnogo različitih jezika. Dakle, on je samo postavio sintetički okvir mišljenja (svoj „Organon“, prvi put napisan na JEDNOM jeziku).

To je Hanemanu omogućilo da ZNA, bez korišćenja statistike, koji JEDAN lek propisati za lečenje pacijenata. Naglašavam reč JEDAN, jer tu homeopatija otkriva svoj naučni karakter. Propisivanje pacijentu nekoliko lekova, da ih istovremeno uzima, već je priznanje neznanja i neuspeha od strane lekara.

Ali, neophodno je ostati skroman, jer ako je znanje u domenu nauke, uspeh (a u medicini je to izlečenje) potpuno je u domenu umetnosti, jer ljudsko biće (i lekar i njegov pacijent) nije mašina. Dakle, rizikujući da zvučim pomalo staromodno, za mene je medicina pre svega umetnost lečenja u kojoj učestvuju ljudska bića i zato nikada ne može biti nauka, jer je na ovoj planeti nemoguće pronaći dva ljudska bića koja su po svemu slična, od kojih jedan obavlja kontrolu nad drugim koji je predmet eksperimentisanja. Da bi izbegla ovu neizbežnu stvarnost, medicina koristi alatku neznanja: statistiku.

Ovde je kobna greška uverenje da će statistička alatka pretvoriti umetnost u nauku, pri čemu dodavanje neznanja neznanju čoveka zauvek ostavlja neznalicom.

Svi lekari su, dakle, u osnovi umetnici, neki su pravi virtuozi a drugi nepopravljivi zabušanti. Iskreno verujem da je trenutna kriza u svetu medicine povezana sa tim pogrešnim uverenjem da medicina može biti naučne prirode. Budući da nauka zna, onda kad ona pogreši mi imamo pravo da zahtevamo odgovornost. Umetnik improvizuje za sebe i ako pogreši, niko nema prava da ga kritikuje, jer je makar pokušao.

Tačka 2: Šta sa biologijom?

Ako medicina ne može biti nauka, biologija je naučne prirode sa veoma preciznim i efikasnim teorijskim okvirom, čiji je koncept živa ćelija. Upravo u tom konceptu leži njena snaga ali takođe i njena slabost, jer je ljudsko biće skup od 37,2 milijardi ćelija, čemu se mora dodati i 38 milijardi bakterija, prema nedavnoj proceni iz 2016. godine. Jer, dok biologija zna mnogo o tome šta se dešava unutar JEDNE, ona ne zna skoro ništa o tome šta se dešava između dve ćelije, a kamoli između hiljada i milijardi ćelija.

Zamka je u tome što se veruje da razumevanjem kako funkcioniše JEDNA ćelija, neko može da zna kako se ponašaju tkiva ili organi. U tome su nam na raspolaganju veoma zahtevne intelektualne alatke, ali ih koristi vrlo mali broj biologa, dok se većina radije vraća alatki neznanja koja ne zahteva nikakav napor.

Tačka 3: Zadiranje kvantnog rezonovanja

Tu i tamo se pojavljuje čarobna reč „kvantno“, bez istinskog razumevanja šta to stvarno znači. Za lekare, to znači da čim u naučni pristup umešamo skalpele, razne zrake ili čak vibracije, mi time ometamo.

Drugim rečima, nikada ne vidimo stvarnost onakvu kakva jeste, već uvek ometenu činom opservacije. Ne biti svestan ove kvantne realnosti u biologiji može dovesti do razvijanja teorijskih koncepcija koje su potpuno odvojene od stvarnosti.

Ako kojim slučajem ova teorijska razmatranja izobličena opservacijom dovedu do formulisanja lekova za lečenje živih bića, možemo očekivati suočavanje sa velikim propustima. Ovde se možemo samo pokloniti pred neverovatnom mudrošću homeopata, koji svojim brojnim i raznovrsnim pitanjima za dobijanje TOTALITETA simptoma sprečavaju da se poremećaj kod pacijenta svede isključivo na njegov fizički minimum. Što je pitanje beznačajnije i manje u vezi sa zdravstvenim stanjem, pacijent se manje ometa i shodno tome, dobija se značajniji odgovor i otkriva stvarna teškoća koja izaziva simptome. Tu homeopatija otkriva svoju pravu kvantnu prirodu i tu leži njena očigledna izuzetna efikasnost, naravno pod uslovom da je intervju sa pacijentom obavljen u skladu sa pravilima umetnosti i posvećivanjem potrebnog vremena.

Tačka 4: Homeopatija i kvantna mehanika

Postoje tvrdnje da je homeopatska medicina razvijena u očiglednoj suprotnosti sa zakonima fizike i hemije. Želim da razjasnim da su jedini prekršeni zakoni oni koji se nalaze u čisto materijalističkom okviru.

Čim uzmemo u obzir neizbežni dualitet materija/vibracija, podatke za lečenje odmah možemo da postavimo na vibraciju (kvantno polje), gde više nema aktivne materije.

Ovde voda igra ključnu ulogu u prenošenju kodiranih informacija u takozvanim „područjima koherentnosti“, tamo gde materija i vibracije formiraju kvantnu celinu. Zainteresovane upućujem na svoje knjige (4). Ključna tačka je priznati, kao što nam govori moderna fizika kroz teoriju kvantnog polja ili opštu relativnost, da su materija i vakuum dve strane iste stvarnosti i da je vibracioni aspekt ono što ih sjedinjuje.

Model hvatanja EM talasa u području koherentnosti u „Voda i kvantna fizika“, op. cit.

Nedavni eksperimenti sa homeopatskim lekovima (projekat DYNHOM koji je vodio Mihel van Vasenhoven) pokazali su da u homeopatskom leku osim vode uvek ima i materije, čak i u veoma visokom razblaženju (30 CH). Eksperimenti Luka Montanjea pokazali su da voda pod dejstvom zemljinog magnetnog polja emituje niskofrekventne elektromagnetne signale, koji su u stanju da kodiraju molekul kompleksan kao DNK, na potpuno nematerijalan način.

Sve je očiglednije da homeopatska medicina nije samo voda ili šećer i da imamo teoretske i eksperimentalne alatke da to jasnije vidimo. Ali to zahteva neophodne budžete za finansiranje inovativnih istraživanja. U ovoj tački shvatamo da su glavni vinovnici trenutnih napada na homeopatiju laboratorije koje proizvode i plasiraju homeopatske lekove bez ulaganja ijednog centa u osnovna istraživanja.

Dakle, ako čitamo između redova, ono što je istaknuto u HAS izveštaju nije neefikasnost same homeopatije, već surovi nedostatak fundamentalnog istraživanja u homeopatiji U ODNOSU NA iznose koje ulažu farmaceutske kompanije, a one u proseku za istraživanja izdvajaju 10% svog budžeta.

Kada bi homeopatski proizvođači zaista verovali u lekove koje prodaju, dali bi sve od sebe da dokažu kako njihov lek deluje. Međutim, ulaganje u osnovna istraživanja zahteva određenu hrabrost i, iznad svega, nepokolebljivu veru da se gleda u pravom smeru. Sticanje pozamašnog profita bez ulaganja u istraživanja zapravo odražava visceralni strah da će nauka doneti negativan sud, te stoga i sumnja da bi farmaceutske kompanije to mogle zloupotrebiti, pa otud i veoma stidljiva odluka HAS-a.

Ono što danas ubija homeopatiju je smešan strah od ismevanja koji sve truje.

Koji je smisao raspravljanja i cerekanja kada znamo da se homeopatija dokazuje na terenu već više od 200 godina? Ono što me dodatno uverava je to, što iako je na ivici da nestane u Francuskoj, homeopatija je u Indiji veoma atraktivna.

Tačka 5: Teorija slobodnih radikala

I ja sam jedno vreme bio zanet hipotezom o slobodnim radikalima, a budući da sam specijalista za elektronsku paramagnentnu rezonancu (EPR), naravno da sam pokušavao da saznam da li sukusija može da dovede do pojave radikala.

Svi sprovedeni eksperimenti doveli su do zaključka da slobodnih radikala nema, čak ni u prisustvu rotirajućih zamki koje mogu da uhvate čak i vrlo nestalne čestice.

Zato sam odustao od ovog zanimljivog traga, jer nije bilo dokaza, čak ni tehnikom poznatom po ekstremnoj osetljivosti.

Zaključak

Nadam se da sam malo rasvetlio ovo pitanje, a homeopatama dao nešto samopouzdanja za bitku koja im predstoji u narednim godinama. Moja poruka je da sada nije vreme za sumnju, već za hrabrost.

Bez obzira na to šta govore oni koji kleveću homeopatiju, nauka se nikada ne može upotrebiti kao oružje za uništenje ove veličanstvene medicine. S druge strane, neznanje može ono što nauka ne može, a upravo to se danas događa.

Ako vam kažu „materija“, uzvratite govoreći o „zračenju“. Ako vam kažu „medicina zasnovana na dokazima“, recite da ova nauka datira iz 1990. godine, a homeopatija potiče iz 1796. godine i nauka nikada ništa ne može dokazati. Jedino što nauka može da učini je da stavi van snage preuske teoretske modele, kako bi predložila bolje, opštije teoretske modele. Pošto je teoretski model koji leži u osnovi homeopatije ukorenjen u kvantnoj oblasti fizike, rizik da se ona poništi je veoma mali. Pritisnite industrijalce da konačno počnu masovno da ulažu u fundamentalna istraživanja u homeopatiji. Ukratko, usudite se da budete to što jeste, kompletno, u potpunosti, a iznad svega: ne postavljajte se kao žrtve nepravednog sistema.

Sistem nije ni pravedan ni nepravedan, njega jednostavno vode ljudi koji često igraju na kartu neznanja a ne na kartu znanja.

Jer je mnogo lakše i udobnije biti neznalica nego učen čovek.

Prof. Mark Anri

26. januar 2020.

Beleške i izvori:

(1) UMR 7140, možete pronaći ovde: natureauquant@gmail.com

(2) https://www.aimsib.org/2019/11/24/quand-le-sage-designe-la-lune-limbecile-regarde-le-doigt/

(3) Henry M. “L’homéopathie, la physique et la chimie des hautes dilutions” 2019, Ed. Natur’Eau Quant

(4) uključujući neizostavno

Voda i kvantna fizika – ka revoluciji u medicini

Autor teksta: The drafting of AIMSIB

Izvor:

https://www.aimsib.org/en/2020/01/26/homeopathie-medecine-science-et-ignorance-lavis-du-professeur-marc-henry/

The post Homeopatija, medicina, nauka i neznanje appeared first on Balkanopathy.

Pandemija – prilika za homeopatiju

Gordana Jujić — Wed, 22 Apr 2020 21:32:48 +0000

Čitav svet trenutno plaća previsoku cenu zbog suzbijanja homeopatije. Može li se to promeniti?

U ovom tekstu vam prenosimo dva obraćanja dvojice uglednih homeopata na istu temu: dozvoliti homeopatiji da pomogne svetu u trenutku kada je to najpotrebnije.

Pritom, ne zaboravite da obojica žive i rade u državama u kojima je regulativa za obavljanje homeopatske prakse daleko ležernija nego kod nas. Ipak, videćete da su nam uprkos tome neki problemi zajednički. Takođe, ima veoma dobrih predloga koje bismo ovde mogli da razmotrimo i primenimo.

Alan V. Šmukler u predgovoru najnovijem broju homeopatskog online časopisa „Homeopathy 4 everyone“

Homeopatija – u vreme kad je najpotrebnija

Svaki put kad na televiziji uključim vesti, neki stručnjak izgovori: „Trenutno ne postoji efikasno lečenje za virus korona.“ I to je istina, obzirom da su industrijalizovane zemlje otežale ili onemogućile homeopate da javno leče ovu bolest. Velika Britanija, Francuska, Italija, Španija, Australija, SAD i ostale države, marljivo su radile na suzbijanju homeopatije, jedne medicinske nauke koja je istorijski uspešna u lečenju smrtonosnih epidemija, uključujući i viralne. Omalovažavaju homeopatiju, prave kampanje dezinformisanja, donose zakone kojima je ograničavaju i zabranjuju homeopatama da iznose bilo kakve izjave i dokaze o izlečenjima.

Kako je došlo do ovog suzbijanja homeopatije u poslednje vreme? Tokom poslednjih 15-ak godina, korumpirani zvaničnici na najvišim nivoima vlasti nagrađuju se za potkopavanje homeopatije. U tome su saučesnici mediji, koji vode masovnu propagandnu kampanju. Svedoci smo zatvaranja homeopatskih bolnica u Velikoj Britaniji i izbacivanja homeopatije iz zdravstvenog sistema u Velikoj Britaniji i Francuskoj, na osnovu potpunih dezinformacija.

Homeopatija se onemogućava sada, kada je svetu najpotrebnija. Koji ozbiljan iscelitelj bi odbacio bilo koje sredstvo koje mu je na raspolaganju? Uključivanje homeopatije kao dela sveukupne medicinske šeme bilo bi mudro u svakom smislu, uključujući i ekonomski. Mudri lideri, koji žele da ih proglase uspešnim u ovoj pandemiji, trebalo bi u svojim državama da podrže homeopatiju. Molimo se za sve koji vladaju da oslobode homeopatiju, kako bi se njome postigao najviši cilj: izlečiti bolesne, brzo, nežno i trajno.

https://hpathy.com/editorials/editorial-homeopathy-when-the-world-needs-it-most/

S druge strane sveta, javlja se Džo Rozencvajg

Obraćanje kolegama

Prevashodno na Novom Zelandu, ali i svima ostalima, širom sveta:

Dakle… prirodna medicina, homeopate, travari, naturopate, praktičari TKM i ajurvede, potpuno smo upropašćeni jer je nama i našim pacijentima uskraćeno da raspolažemo svojim lekovima. Želim da dodam da mislim (i nadam se) da je to „kolateralna šteta“ a ne nešto urađeno namerno, kako bi nas progutao zaborav.

Dozvoljeno nam je da obavljamo praksu bez konsultacije licem u lice, navodno „isto kao i lekari opšte prakse“, mada se pitam kako pregledaju grlo ili bubnu opnu, slušaju pluća, opipavaju stomak, mere krvni pritisak… ljudi i dalje imaju druge zdravstvene probleme koji zahtevaju lečenje, neke prethodne za koje su potrebne kontrole, da ne govorimo o strahu i anksioznosti koje nastaju ovom situacijom.

Pretpostavljam da svi provodimo mnogo vremena na telefonskim linijama, elektronskoj pošti i ostalim sokoćalima, pokušavajući da smirimo pacijente, nepoznate ljude koji su čuli za nas, a ponekad i izbezumljene kolege; kako da im damo Aconitum ili Rescue remedy? Ili vitamin C kojeg izgleda nema u prodavnicama?

Šta mi sada radimo? Šta predlažem?

Svako od nas, pojedinačno, bez obzira na to šta su već uradile ili će uraditi naše profesionalne organizacije, trebalo bi da zatrpamo ministra zdravlja zahtevima da vrati sektor distribucije lekova, po glasniku promeni status tih lekova u „neophodni“ i zahtevamo da mi, prirodni praktičari, barem oni koji žele, postanu deo prve linije lečenja. Možemo da zamolimo i svoje pacijente da učine isto. Jutros sam pročitao da se 2.500 penzionisanih lekara i medicinskih sestara vratilo na posao (istina?).

Šta je naš potencijal?

Možda 1.000 dodatnih praktičara koji će smanjiti pritisak, nude prevenciju koju konvencionalni svet nije u stanju i ne želi da preduzme. Te preventivne mere će se proširiti na porodicu, prijatelje i komšije, ali samo ako im imaju pristup. Samo nestašica vitamina C je dovoljan dokaz.

Možemo i više, možda ne sad odmah. Svako od nas može da priloži nekoliko dolara, da zakupimo celu reklamnu stranu u glavnim novinama, gde bismo objasnili, kada se situacija vrati skoro u normalu, kako smo bili istisnuti iz jednačine, kako smo sprečeni da pomognemo, šta možemo da ponudimo (sa tačnim referencama, a ne praznim tvrdnjama) i šta želimo.

Lično me ne zanima zvanično priznanje i registracija od strane vlade. Jednostavno želim da promenim status, iz „Da, tolerišemo vas, ali ne talasajte“ u „Vi ste deo tradicionalnog zdravstvenog sistema, čak i ako se ne slažemo sa vama, na vašu odgovornost, kao što ste i do sada činili; prema tome, vi i vaši dobavljači bićete na listi neophodnih usluga“. To je to. Ni više, ni manje.

Da bismo to postigli, potrebna su nam razna profesionalna udruženja, da se zajedno približimo tom jedinstvenom cilju: utemeljenje naše slobode da se bavimo praksom i slobode pristupa našim uslugama i proizvodima. Ne traženje subvencija, ne traženje pomoći. Ako građani imaju „slobodan“ pristup kanabisu, abortusu, eutanaziji (i cigaretama i alkoholu), bez obzira na vaša lična mišljenja o tome, zašto ne i slobodan pristup nama i našim lekovima?

Ne zaboravimo da je ovo i izborna godina. Igrajte na tu kartu sa svojim lokalnim poslanikom. Već sam kontaktirao svog (iako on zna za koga ne glasam); dobio sam uobičajeno ljubazan odgovor, ali ne i obećanje da će pomoći.

Kao što je neko napisao, ova pandemija nam daje mogućnost da se uzdignemo i postavimo kao nezavisna, prava profesija. Nemojmo je proćerdati.

The post Pandemija – prilika za homeopatiju appeared first on Balkanopathy.